(navigation image)
Home American Libraries | Canadian Libraries | Universal Library | Community Texts | Project Gutenberg | Children's Library | Biodiversity Heritage Library | Additional Collections
Search: Advanced Search
Anonymous User (login or join us)
Upload
See other formats

Full text of "NovaEuropa.V.11920"

***• 



*p* 










^pMj riil"i i ^^B«^»ii a a»- JL mn 



HP 






BERKIL1Y 

LIBRARY 

UNIVERSITY OF 

CALIFORNIA 
















. 









■ * 



NOVA EVROPA 



KNJIGA FRVA 



OD 16. SEPTEMBRA DO 30. DECEMBRA, 1920 



U RED 10, M. CURClN 



ZAGREB 
TISAK ..TIPOGRAFIJE" GRAFI CKO-NAKL ADNOG ZAVODA, D. D. 

19 2 

UNP 



by G00gle Original from 



C^f\r%ct\i* Original from 

by VjUU^IC UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Osnivaci juznoslovenske „Nove Evrope"; 



Dr. Jovan Cvijid (Beograd). 

Dr. Josip Smodlaka (Split). 

Ivan Me§trovi6. 

Dr. Matija Murko (Prag). 

Dr. Ivan Prijatelj (Ljubljana). 

Dr. Nikola Stojanovid (Sarajevo). 

Dr. Milan Resetar (Zagreb). 

Dr. Leonid Pitamic (Ljubljana). 

Dr. Kosta Kumanudi (Beograd). 
Dr. M. KostrenCte (Zagreb). 



Dr. Tihomir Ostojid (Novisad). 

Dr. Laza Popovid (Zagreb), 

Milan M. Rakic, 

Dr. Svetislav Popovid (Zemun). 

Julije BeneSid (Zagreb). 

Dr. Voj. M. Jovanovte (Beograd), 

Dr. Branimir Livadfc (Zagreb). 

Miodrag Ibrovac (Pariz). 

Milan Grol (Beograd). 
Milan Curdin. 



Saradnici M N o ve Evropc " : 

N. Andric, A, Arnautovic, Dr. Josip Badalid, M. Band, S. BatuSid, 
I. Belin, A, Behmen, A. Bilid, Marko Car, M. Crnjanski, Gj. CurCin, Mirka 
Demirova, Drag. Dorajanic, Dr. VI. Dvornikovic, U. Dzonid, Dr. Tih. R. 
Gjorgjevid, F. Ivanisevic, Oton Ivekovid, Dr. Vatroslav Jagid, B. Jeremid, 
Dr. I. Kolbe, Josip Kosor, Jov. M. Jovanovid, Slobodan Jovanovid, G. 
Krklec, Branko Lazarevi<5, Dr. F. D. Maru§i<5, Ljubomir Micid, Dr. Nikola 
Milutinovid, Vojvoda 2. Misid, Dr. R. Mitkovid, Dr. Josip Nagj, D. Novak, 
Dr, V. Novak, Munib Osmanagic, major A. PetrinSic, Dr. Lj. Radic, M. Sar- 
delid, Isidora Sekulic, Bogdan Stanojevic, Mih. Tomandl, VL TresCec, 
Dr. Hugo Verk. 

Saradnikom se smatra samo onaj koji je prilog ne samo obecao vet i 
prcriao Hi poslao wedniStVu. 



M8561S6 
by Google 



Original from 
UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



C^f\r%ct\i* Original from 

by VjUU^IC UNIVERSITY OF CALIFORNIA 










SADRZAJ. 



Broj 1. (16. Scptembra 1920). 

STA HOCE „NOVA EVROPA". 

Straoa 

Sta hoce 9 ,Nova Evropa* (R. W. Seton- Watson) 1 

It naseg programa . 5 

•^Savremeni nacijonalizam (M. Grol) 7 

i^Novo Sokotstvo (L. Popovic) 11 

Sel jacket demokratija (Tih, Ostojic) 14 

lstok i Zap ad (Sir Charles Oman) 19 

^^TCoruski plebiscit (Jovan Cvijid) 25 

It istorije Svetskog Rata : Prvi dani posle Sarajeva ( Jov. M. 

Jovanovic) 30 

Politicki i knjizevni portreti : Dr. Milenko R. Vesnic (Simplex) 32 
Politicki pregled : a) Domaca situacija ; b) Spoljna situacija ; 

c) Akademska omladina i politika 35 

Ekonomski pregled : Narodna Banka (M, Curcin) 40 

Knjizevni pregled : Stendhal (Slobodan Jovanovic) 47 

Stil Slobodana Jovanovica (Isidora Sekulic) 50 

Knjige i listovi : 1f Srpski knjizevni glasnik". — M Scriptura bene- 

ventana", — ,,Jugoslavenski preporod 1 ', — Antologija 

srpske lirike od Branka do danas". — t ,Drustvo Naroda". 

— • Nove knjige 58 

Beleske : Sokolski slet u Mariboru. — Lekarski Kongres. — 

Britanska izlozba u Zagrebu 63 

Uz ovaj prvi broj „Nove Evrope" isla je kao prilog novela 
H. B. Stendala „Vanina Vanini", u prevodu M. Curcina. 



Broj 2. (7. Oktobra). 

SELJACKA BUNA U HRVATSKOJ. 

Pamet i postenje u politici (Vatroslav Jagic) 65 

Staro dubrovacko postenje (M. Resetar) 66 

August e Gauvain (M, Ibrovac) . 68 

V UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



I 



Seljacka buna a Hrvatskoj (L. i M.) 71 

Narodno zdravlje : a) Obrazujmo okruine fizikate (Dr. L. Po- 

povi<5) 78 

b) NaSi medicinski fakulteti (Dr. L.) 80 

Politicki pregled : Domada situacija (Izborno kretanje. — Se- 

ljaCka buna u SkupStini) 81 

Ekonomski pregled: Na5e pomorsko ribarstvo (Maksim Sardelid) 83 
Knjizevni i umetnicki pregled : George Meredith (Slobodan 

Jovanovic) 85 

Savremena britanska umetnost (E. Collings) 90 

2gan£eve narodne popijevke iz Medjimurja (Dr. V. Novak) 93 

Knjige i listovi : „Kratka istorija Engleske". — Nove knjige. . 94 
Beleske : MeStrovideva izlozba. — Izlozba britanskih umetnika 

u Zagrebu 96 

„Drzavnici imaju da sleduju opstoj misli 
koja se razbistrava, ili 6e biti slomljeni u . 

Vilson, 27. septembra 1918. 



Broj 3. (14. Oktobra). 

TALIJANSKO-JU2NOSLOVENSKI SPORAZUM. 

Nase Jugoslovensfvo (I, Kolbe) ............ 97 

Tatijansko-juznoslovenski sporazum (J. Smodlaka) .... 99 

Vodic kroz Jugoslaviju (Julije Bene§i<5) Ill 

Politicki pregled: a) Prognostikon Konstituante (L.) . . . . 114 

b) Domada situacija (KoruSki plebiscit) 116 

Ekonomski pregled: Osvrt na agrarnu reformu (A. Bilic) . . 117 

Knjizevni pregled : Beogradski stil (I. Sekulic) 120 

Knjige i listovi : M Serbia'\ — „Srpski Knjizevni Glasnik" 2. i 3. 
broj. — , f Jugoslavenska Obnova-Njiva". — ,,Prosvetni 

Glasnik". — ,,Sokolski glasnik". — Nove knjige .... 125 

Beleska : Organizacija jnznoslovenskih umetnika 128 

Ni najmirniji ne moze mirovati — 
Ako zao sused nece tako. 

Siler, ff Viljem Tel", 
4. £in, 3. pojava 



Broj 4. (21. Oktobra). 



ALBANIJA. 



Uiiteljicj Albanija (M. C.) 129 

Gospodin Ministar (Jov. M. Jovanovic) . .... . . 131 



byGoogkw 



Original from 
UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Nasa spoljna sluzba (Gj. C.) 136 

lz istorije Svetskog Rata : Ofanziva u povla£enju (Vojvoda i. 

MiSid) 140 

Narodno zdravlje : a) Borba protiv tubcrkuloze (Dr. L.) . . . 143 

b) Opce prosvecivanje prostitutke (Dr. L.) 144 

Politicki pregled : a) KoruSki plcbiscit ( — c.) 145 

b) Akademska omladina i politika : 

1. NaSi akademci u Pragu (V. H ) 147 

2. , f Selja£ka demokratija 4 ' na zagrebackoj univerzi 
(Akadcmac) .149 

Knjizevni i umetnicki pregled: Sa Srbijom u povlaCenju (F. 

Jones) . 150 

„Zidanje Skadra" od Mirka Korolije ( — £ — ) . .' . . . 153 

Knjige i listovi : „ Revue Yougoslave" u Parizu. — ^Kritika". 
— M Sloga*\ nezavisan list. — (l Gorski Vijenac" i Petrovtei- 
Njegosi. — • Nove knjige 155 

Beleske : ZagrebaCki novinari Dru Setonu-Watsonu. — Vanredna 

sokolska skupStina u Zagrebu 158 

„Vojska koja ne umire". 

Fortier Jones 
(,,Sa Srbijom u izgnanstvo 4 '.) 



Broj 5. (28. Oktobra). 

SKERLICEVA ZASTAVA. 

Ni Sentandriju ne damo ! (L. P.) . . , 161 

Skerliceva Zastava (Dr. Mitkovid) 162 

Politicki historizam (M. KostrenCid) 171 

lz istorije Svetskog Rata : Juznoslovensko pitanje u austrijskoj 

inostranoj politici 1906—1912 (J. Nagj) 176 

iS Politicki pregled : a) Ko je kriv za koruSki plebiscit (SluCajni) 181 

b) Predizborna borba u Severnim Ameridkim Drzavama 

(B. Laz.) 183 

Knjige i listovi : , .Portraits and sketches of Serbia**. — lf Serbian 

Kolos". — M Les chants feminins serbes''. — M Hrvatska 

opera'*. — M Juznoslovenske narodne pesme" ..... 186 

Isabeau, novela B. V. Livadica 189 

„Samo neodoljiva ljubav prema cistoj istini 
moze spasti. Skerlic je voleo istinu". 

Bogdan Popovic 
(,,Jovan Skerli<5'\ u ff S. K. Glasniku" od 1. septembra 1920). 

VI1 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Strana 

Broj 6. (4. Novembra) 

JUBILEJI NASE KULTURE. 

Istrazivaci pega (Branko Lazarevic) 193 

Dubrovacki arhiv (M. Resetar) 194 

Englezi i Irci (,,The New Europe'*) 199 

Nasa tehnicka terminologija (M. Sardelic) 202 

Politicki pregled : Predizborna borba ( — a — ) ...... 206 

Ekonomski pregled : a) Poglcdi na nasu privrcdnu politiku 

(M. B.) 208 

b) Bilans Narodne Banke (I. Belin) 209 

Knjizevni i umetnicki pregled : Jubilcji zagrebadke pozoriSne 

kulture (N. Andri£) . . . 211 

Beleska : Jovan Cvijic, i Vojvoda Migic 215 

/. Turgenjev : Hamlet i Don Kihot (s ruskog prevco, M. Car) . 216 

„Nestaje stetnih predrasudah, koje su nezlobivi 
narod nas jadno rastrzavale ; nestaje taste i lude ne~ 
poverenosti, koja je uzajamno koto nase narodne sloge 
nesretno raskidata". 

Danica llirska, 
26. veljafie 1842. 

Broj 7. (11. Novembra). 

NOVE VREDNOSTL 

Beograd i Zagreb (L.) 225 

Dijalog o masama (Lj. Radic) 226 

Problem vrednosti (M. Kostrencic) 233 

, f Ruska revolucija 1 L. Trotskoga (A. B.) 238 

Narodno zdravlje : a) Zdravstvena okruzna samouprava (Dr. L. 

Popovic) . . . 241 

b) „Eugenika" (Dr. L.) 243 

Politicki pregled : Pregovori s Italijom (Slucajni) 244 

Prosvetni pregled : Nasa mornanca ( — sin) 245 

Knjizevni pregled : „Kult toljage" (G. Krklec) 247 

Ljubomir Nedic (1 — 5) (Slobodan Jovanovic) 249 

Knjige i listovi: „Srpsko Kolo'\ — Prosvetin Popularni Almanah 254 

Beleska : Sokolsko drustvo u Zagrebu 255 

Pravo koje mozes oteti, nedaj 
da ti ga poklone. 

Nice, „Tako je govorio Zaratustra". 

( f ,0 starim i novim tablicama".) 

VTTJ 

UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



* • • 



Broj 8. (18. Novembra). 

ECCE HOMO ! 

Vatsonova „Nova Evropa" 257 

Slobodna crkva u slohodnoj Evropi (M. Dcmirova) 259 

Savremena crkva (Dr. M. Popovic) 265 

Crkva i omladina (M. Mikac) 266 

Niceova Hlozofija i problem vrednosti (M. Kostren£i<5) . . . 269 

Vasilije Markovii i njegov rad (V. Novak) 276 

Politicki pregled : a) Politicke struje predstavniStva na umoru 

(A. Bchmen) 280 

b) Novi griki kralj (SluJajni) 282 

Knjizevni i umetnicki pregled: Ljubomir Nedi<5 (6 — 7) (Slobodan 

Jovanovid) 283 

Rusi na naSoj pozornlci (B.) 285 

Knjige i listovi : lf Lclck sebra". — H Makedonija". — „Poku£aj 

odredjenja filozofije". — „Jugoslavensko Hide' . . . . 286 

ls y Beleska : Juf noslovensko Sokolstvo 288 

ft Proklet onaj koji zbog vere 
na svojega rezi brata 

Ivan Mazuranic. 



Broj 9. (25. Novembra). 

JUGOSLAVIJA f 

Prica o polugi (L.) 289 

Ime nase drzave (M. ReSetar) 290 

O Drustvu Naroda (A. Petrin£i£) 294 

Liga Naroda, Rust, i Jadransko Pitanje (L, Pitamic) . . . . 297 

Rusi u Rusiji (M. Murko) 299 

tnteligencija i Parlamenat (A. Behmen) 306 

Prosvetni pregled : a) Jcdna reC pred Konstituantu (B. Gusid) . 307 

b) Gospodarsko-sumarski fakultct u Zagrebu (Agronom) . 308 

Politicki pregled: Talijansko-juinoslovenski sporazum (SluCajni) 310 

Knjizevni pregled: Ljubomir Nedid (8 — 11) (Slobodan Jovanovid) 312 

Ruska knjiievnost u izgnanstvu (L. Gorovid) 317 

Knjige i listovi : Macinijcva pisma, — Savremena filozofija . . 318 

Beleska : Pismo g. Vatroslava Jagida 319 

„Grane svoje ime medjusobno stujmo", 
Trnski „Danica Ilirska' 1 , 3. rujna 1842. 



IY 

University of California 



Strana 

Broj 10. (2. Decembra). 

NARODNE MANJINE. 

Mehanika jedinstva (L.) 321 

Masarikov nacijonalizam (VI. Dvornikovi<5) 323 

Socijalizam Hi nacijonalizam (A. Bilic) 325 

Organizacija Cehoslovaka u Jugoslaviji (D. Novak) 328 

Nemci u Jugoslaviji (H. Vendl) 333 

„Kulturbund'\ i skotsko pitanje Nemaca u Vojvodini (M. To- 

mandl) 336 

Ekonomski pregled : Nemanji£a blago (B.) 340 

Prosvetni pregled : S temelja ne s krova (F. Ivanisevic) . . . 343 
Knjizevni pregled : Ljubomir Nedic (12 — 13) (Slobodan Jova- 

novid) 346 

Knjige i listovi : Caklovideve umetnifke monografije. — „Savre- 

mena ratna tehnika" 350 

Beleska : Savez cehoslovaCkog i juznoslovenskog Sokolstva , . 351 

9 .Mi mozerno postati dostojni slobode i kulture 
jedino ako prosirimo tu istu slobodu i na sue one 
s kojima dolazimo u dodir 9 ma koje vere Hi kojeg 
plemena oni bili'\ 

Strosmajer. 

Broj 11. (9. Decembra). 

U IZGNANSTVU. 

U izgnanstvu (M. 6.) 353 

Elsie Inglis (R. W. Seton- Watson) 359 

Juznoslovenska politika u Rata (M. CurCin) 361 

Narodno zdravlje : Okruzne bolnice (Dr. L, Popovid) .... 368 

Politicki pregled : Rezultat izbora (L. i M.) 369 

Ekonomski pregled ; Uticaj valute na skupocu (I. Belin) , . . 373 
Knjizevni pregled : Ljubomir Nedid (14 — 15) (Slobodan Jova- 

novid) 378 

Beleske : Nezgode plebiscita, — Jugosloveni u Australiji. — 

„Ljubomir Nedic 1 ' 382 

Zlato se u vatri kusa, a prijatelj u nevolji. 

Narodna poslovica. 

Broj 12. (16. Decembra). 

TRI MEDICINSKA FAKULTETA. 

Dva pokolenja (R, L. Knezevic) 385 

Ko je ko i sta je sta u Jugoslaviji (Tih. R. Gjordjevid) . . . 389 



A UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



Strati* 

Juznoslovenska Nacijonalna Biblioteka (B. Stanojevic) . . . 392 

Znacaj savremenih arhiva (J. Nagj) 395 

Nasi medicinski fakulteti (L. i M.) 398 

Politicki pregled : Situacija u Americi posle izbora (B. Laz.) . . 402 
Knjizevni i umetnicki pregled: Ljubomir Nedic (16 — 17) (Slo- 
bodan Jovanovid) 404 

Ruski pozorisni simbolizam (Jos. Badalic) 40S 

Umetnicka kritika : Proljetni Salon (G. Krklec, Lj. Micic, 

S. BatuSid) 412 

„S temelja, ne s krova". 
F. Ivanisevic ( M Nova Evropu", 2. decembra 1920). 



Broj 13. (23. Decembra). 

MESTROVIC. 

Mestrovicev Hrist (L.) 417 

Mestrovic u Engleskoj (J. Lavery, J. Bone, E. Collings, R. W. 

Seton-Watson) 418 

Znacaj civilizacije za medjunarodna pitanja (J. Cvijic) . , . 421 

Zadar posle rapalskog ugovora (Dr. Hugo Verk) 422 

Na$ polozaj na Jadranu (B. Ljubacki) 427 

Bergsonova filozofija intuicije (VI. Dvornikovic) 430 

Politicki pregled: Venicelos i Konstantin (Sluiajni) 434 

Knjizevni pregled: Bozicna legenda (F. D. M.) 436 

Predanje (Phileas Lebesgue) 436 

Dve himne Umetniku (J, Kosor, F. D. MaruSid) , ... 439 

Ljubomir Nedic (18—20, Kraj) (Slobodan Jovanovic) ... 442 

Knjige i listovi: „Novi put" i (l Novi rod". — Nove knjige . . 444 
Beleske: Zamisao Kokovskog Hrama. — Sta je s Kosovskim 

Hramom? 447 

„Kad ostali narodi imadnu koristi od nasih velikih 

ljudi, cije su tvorevine i ideje izdrzale svetsku kon- 

kurenciju, onda ce se tek priznati da smo ravno- 

pravni s civilizovanim narodima'. 

J m Cvijic. 

Broj 14. (30. Decembra). 

PUTEM JUGOSLAVIJE. 

lduci broj, 21. marta 1921 . ... 449 

Ujedinjenje i jedinstvo (B. Lazarevic) 45 ° 

Putem Jugoslavije (I. Kolbe) 4 ^ 2 

Posle Venicelosa (M. Grol) 456 

XI 
^^ UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



Straaa 

Jugosloveni i nemaiki „Drang H (H, Vendl) 459 

Nerusi u Rusiji (M. Murko) 462 

Politicki pregled: Muslimani na izborima (M. Osmanagic) . . . 468 
Ekonomski pregled: Uticaj banaka na na$ privredni iivot (I. 

Belin) .472 

Knjizevni pregled: Pesma seljaku (M. CurCin) 478 

Knjige i listovi : „Uzdui i poprcko kroz na5u otadibinu', — 

Gradovi u Hrvatskoj 480 

„Srpski je prost narod po&teniji, pametniji i pro- 
sveceniji od sviju naroda koje sam ja do danas 
video ; a vi&a klasa, ako prostoj ne cini sramote, 
ictsH hq Uni tuvise nigde\ 

Vuk Karadzic. 



AU UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



Uz ovaf prvi broj „Nove Europe" id& kao prilog noveta 
H. Beyle- Stendhal-a . „Vanina Vanini" u prevvdu M. Cur&na, 

Drugi broj Tf Nove Evrope' 1 izici ce u detvrtak 1. oktobra 
1920., i donece, medju ostalim, sledece* priloge ; 

Dr. Josip Smodlaka: Talijansko-jugoslovenski sporazum, 

Ohnziua u povlattrnju [po kazivanju Vojvode Misica], 

Vatroslav Jogic : Pamet i postenje u politic!, 

M* Resetur ; Staro dubrovacko postenje, 

Rodfjanko: Rusko-poljski odnosi. 

N. M. Bubnov : Bolsevici i Uriiverziteti, 

K. Kumanudii Nasa jugosloveoska vojska u Rusiji, 

Dr. Laza Popovic : Nas medicinski fakultet. 

Af. Sardelic : Nase pomorsko ribarstvo, 

M. Ibrovac: August Gauvain, 

Slobodan Jooanovic; George Meredith. 

hidora Sekulic : Beogradski StiL 

Dr. A, &najder; Slrajnic o Plecniku, 

Dr. V. Novak: Zganjecve pucke fjopijevke. 

Branimir Livadic : Isabeau {no vela]. 



Dosad su obecali saradjivati na „ N o v o j E v r o p i " jos i 
sledeci nasi odlicni pisci i javni radnici: A, Arnautovic, N, Bar- 
tulovic, DnA. Bazala, Milan Begovic, Julije Benesic, Marko Car, 
L Cipifeo, M, Crnjanski, Dr. Gjordje Djurifi, A/ Dobronic, Drag, 
Donijanic f Jovan Ducic, Dr, Tih. R- Gjordjevic, M, Ibrovac f 
P- Karlic, R. Katalinic-Jeretov, Petar Konjevic/'Mirko Korolija, 
Josip Kosor, Gustav Krklec, Miroslav Krleza, Branko Lazarevic, 
Di\ Boza Markavic, Adela" Mitchiovic, Andrija Milcinovic, Prof. 
J.-Nagy f Branislav Music, Svetislav Petrovic, Dj\ Ladislav Pblic, 
Dr. Dusan Popovic, Pa vie Popovic, Milan Pre die, A. 5 antic, 
Dr, F, Sisic, T, Slegl, M, Tomandl, Dr- A, Trumbic, Augustin Ujevic, 
St- Hristic, Branko Vodnik, Ivo Vojnovic, Dr- Pavle V ujevic, i drugi. 

Original from 
S 1 ^ UNIVERSITY OF CALIFORNIA 




Sta se cuje. 



Jedan nas satiitetski major bio je nedavno u Niri, po svoiu zenu. 
*om prilikom obisao je grob iednog svog malog rodjaka koji ]e umfo za 
vreme izgnansh a. Grobar ga ^povede u grobljansku kapelu, i pokaza mu 
kovieg na kome je pisalo francuskim jezikoih: ,<Ovde pociva telo srpskog 
Vojvode Putnika *\ Kovceg sioji na postolju spremao* da ga ponesu ottida 
na drugo mesto, 

— Ceka *e svaki dan naredjenje za transport u Srbiju, — saptao je 
objaBnjavajuci grobar naSem majoru., 

Vojvoda Putnik umro je u Nici 5, maja 1917. 



i 



Ko re£e; Sve ce to narod pozlatitL,,? 

Nas slavni vojvoda M\ , , c, koji je dobio toliko odsudnih bitaka i 
proslavio sebe i nas u ratu t nalazio se u decembru 1919 1 usled ratnih m- 
pora teSko bolestan u Parizu, u jednom malom hotel u jedne spore dne 
ulice od Avenue de TOpera. 

Jedtiog jutra, 4, decembra, ulazi k njeinu u sobu nas vo|ni izaslanik, 
i medju prvim saopstenjima 'reee mu: 

— Gospodine Vojvodo, onojj akta za va5u platu jos nema, 

— UIi* bolan brate — luiknu vojvoda; §ta cu sad, kake in da platim 
hotel, Gleriaj molim te, izradi kod poslamka da/ mi dadu nesto a conto 
plate. Mora doei aki . , . 

U Engleskoi, godinu dana pre toga, odmah po zakljucencm prirairju, 
Parlanient je votirao mnog6 desetina hiljada funata sterlinga kao poklon 
narodni za 17 generala koji su ufestvovali u ratu, tako da su i oni i njihovc 
p< rodice asigurani za sva vreraena, Za ovaj su poldon glasali i socijaIist4* 

Malo proste racunice za |, Ministra Finansij." 

Skaka&je cena zivoinih namirnlca povlaci za sobom trazenje za po- 
visenje nadnica; trazenje za povisenje nadnica povlaci za sobom skakanje 
cena zivotnih namirniea; skakanje cena ztvotnih namirnka povlaci za sobom 
opet i L d. i I-, d. Ko je p:>£van da zaustavi ova} fatalni circulus vitiosus, 
i da. mu obrne krelimje unazad? — INaravno, drzava, -— A sta rarfi drzava? 

Dizava dize tar if u saobracaja na drzavnim zeljeznicama sa 100^ t 
S00%- Na laj znak od stfan« drily®, tr^ovci digu cenu svojoj robi sa 500" - : 
i I000'> t i sa jer ko moze da ih kontrolira, Onda hleb, koji raste tt 

Jugoslaviji vise nego ijjde u Evropi, skace na M kruna po kilogramu. 

ZaSto drzava tako radi? — Treba f kaze ( Ministru Pinansija novaca, 
Treba mu, recimo, 1,000 milijuna da napuni drzavnu kasu- — I sta radi? 
— : Vadi iz narodnog diepa, koji je ujedno i drzavni diep f 50,000 milijuna, 
da bi izvadio onih 1 T 000 koliko mu treba; a ostalo deli medju milijunase! 

Gde je Stevan Sremac, da opise kako ministru ju ovi nasi Kir-Gerasi. 



1 



UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



i 

I 

Malo je za to 100 

Jedna engleska bolnicarka vra ! rjedavnp sa otsustva iz Dubrov- 

nika u Beogfad P preko Sarajeva i Broda. Kad je izisla pred doktofku- 
upravnieu svoje bolnice, ova se nije mogla uzdrzati da joj odmah ne pridje 
sasvim blizti i ne zagleda vt&t; 

— Otkud Vam ta gadna kozna bolcst na vratu odjedared; Vi -ste bili 
sasvim zdravi kad ste posli odavde? 

Ni je to bila nikakva kozna bolest, vec poslediea jedne noci prove- 
dene u prvoj kiasi jufncslovensfeih zeljeznica, 

Ako se gbspodin Minister Saobracaja interesuje za ovaj slufiaj r sli£ne 
sldcajeve, urednistvo je spremno da mu da svako blize obavegtenje. 



j Najskuplja voznja u Evropi. 

Da It se ko seca stiajka brodarskog osoblja pocetkom ove godine, 

« brzo resen? Jirodarski sindikat usyojio je, bez dugog oplranja, 

skoro sve zahieve brodaraca, Islo je vrlo glatko: Sad znamo i za§to, 

Citamo u jcdnom. nascm piovincijskom Itstu jedan dokumentovan cla- 
nak, u kojem se iznosi* kako su za podmirenje svjh poviSica nadnica i 
plata usled Straika troskovi^ sindikata porasli sa 5%. A sindikat je f na 
facun strajka, povisia tarifu za prevoz putnika sa 50^ i robe sa 100^, Da 
udobnrsl za piitovanie niie povisena, i o tome pruza dokaze pisac clanka, 
koji do danas nije demantovan, 

Ali su zato akcije Brodarskog DruStva najunosnije od svih hartija 
banlarskil* i privrednih us tan ova u JugosIavijL 



Pod gospodinom S, P in, kao Ministrom : predsednikom I Mi- 

trom za Konstituantu, donesen ie, pre v'se meseca, zakon za uredjenje 
Eja posle-ratnih stanova u Beorfradu. Prema tome zakorm, Ministarstvo 
za Konstituantn imafo je L jula da se iseli iz kuce bro] 56 Ulica Milosa 
Velikog, i da je preda gazdi od kuce koji je ostao bez stana. Ministar za 
Konstituanta ne^saino da je ndbio da se Iseli iz kuce f nego je prestao i 
da placa khijtL Sud OpStine Beogradske resio je F da Se kuca ima predati 
ali ne inoze da se nadje tl eksekutivna vlasi 1 * da gasp, Ministra 
bad van, Tako ce sad gazda od kuce, s pomocu policije, izbaciti iz jedne 
druge kuce jednog predratnog kirajdziju (kofi po zakonu ima pravo da 
sedi u stanu do maja 1921), oca porodice sa sestero dece. 
Zemlja u kojoj se poituju zakoni, 






Iz Emigradje, 

Gosp, F. P k u svojof drugoj knjizi, tuzi se da je nasa jav- 

nost nfegovu prvu knjigu zapisaka Tt t otgeschwiege n*\ i dokazuje da 
su jja neki njegovi neprijatelji i protivnici hteli proglasiti mrtvim 1918. 

Koliko je nama poznato, on je mrtav. 

' — — Original fro m 

\V* UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Pikanterije juznoslovenske politike 

Medju onima koje gosp. F P ,,.,... k, u svojim zapisima iz emi 
gracije, optuzuje da su mh radili o giavi, nalazi se 1 predsednik J 
slovenskog Odbora, gosp. Dr. A. T . . -. . , c. U predgovoru druge knjige, 
datiranom 29. oktobra 19t9, tiizi se pisae , ( ne na hladni vec upravo n: j 
mrski prijem sa strane nase javnosti" svoje prve knjige, 

Izuzetak od ovakog drzanja javnostt cini ..Novi 2ivot u f casopis gasn 

M< N a. koji i sam od svoje strane zamera Sto nasa kritika ne govori 

o ovim zapisima iz emigracije, koje naziva dokumentcra od trajne vred- 
nosti. Jedino zali sto je g, P. tf imao nekjh skrupula lb i Sto nije bio 
indiskretniji na rajun svojih drugova u Jugoslovep,skom Odboru. 

Gosp. M. N.,,.c je, kao' sto je poznato, bez malog prekida, jed- 

tiako u is torn kabinetu sa gosp- A, T m, i n ovaj cas zamenjuje 

kao Ministar Vanjskih Posala. A gosp. F, P , , . k, koji je svaju glavnu 

iuzbu upulio bio i kao predstavku g, D u T dok je ovaj bio Ministar-- 

predscdnik (10. okt 1919), postao je podbanom u Hrvatskoj i ostao je n. 
torn mestu do pre kratkog vremena 1 za koje je sve vremc bio u kabinetu 

Ukoliko su dakle licni odnosi Clatiova u Jugoslovenskom Odboru bill 
zaostreni, utoliko su f kao sto se vidi, srdacniji odnosi medju flanovima 
Jugqslovenske Vlade, 



\ 



I 



Niko nema sto Srbin imade . * , . 

Niko nema tako malog ministra kao sto je novi jugoslovtnski Mi- 
nistar za Konstituantu, Dr. L .... a M - c, najrnanji po rastu ministar 

a celoj Evropi. On jedva prelazt/t'.40 m vising i nije ucestvovao ti ratu, 
kazu f zato sto je, ir ispod mere\ Kad govori s Ministrom Unutrasnjih Dela, 

gosp, D m f on mora da se popne na stolicu i jos da se digne na 

prste. On spada dakle vise u rod patuljaka nego ljudi, Pravt Sima Bob. 

On je tako mali, da mora neko da mu vodi > ruku kad pile (u 
,,S ,//♦,,- . i 11 }, i da ga vodi za ruku kad ide^ da ga ne bi pregazili. Zna 
se i ko ga vodi: gosp. S, P - . - . c- On ga je vodio kad se islo u izgnanstvo,- 
on ga vodi otkako su se vratili natrag; on ga je dovecri ti*Komisiju z,a> 
nacvt ustava p na iznenadjenje svih ostalih flanova komisije* Tti je odmah 
kod prvog paragrafa odvojio misljenje i traiio da seskrati, jer je para* 
graf bio za njega odvise veliki! 

Jedno samo nije mojao uciniti za njega gosp, S, P , . . . c r — nago-! 
niti profesore Univerziteta da ga izaberu za 1( kolegu"; tako svi drugi odoSe 
napred, samo Dr. L , • < < a ostade sto je i bio T yanredni profesor, Tada se. 
jako rasplakao, i njegov ga mentor jedva mogao uteSiti, n Umiri se t mali, 
datu ja tebi nesto bolje", I doista, posadi ga na mimstarsku foteijUi posto 
je sam siSao s nje> 

Jedno se ipak mora priznati gosp. S- P . . . , u. Da dobio placa svoj^ 
Ijude. — Samo na fiiji racun? 






UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Nova Evropa 

Knjiga I, broj 1. 16. septembra, 1920 



Sta hoce Nova Evropa. 

Da li je Evropa sa svojom starom i slozenom civilizacijom ■ — uz to 
jo£ t civilizacijom koja u sebi sadizi mnoge krupne protivreSnosti — spo- 
sobna da se preporodi, i da svoje gobme energije, troiene ti ratu, posveti 
u budu<fnosti miroljubivom i prosvetilaCkom napretku Covefianstva? Ovaj 
najveci svetski problem — jer od njega zavisi sudbina celog ljudskog roda 
— • nalazi se danas u procesu politickog resavanja, Svetski je rat otkrio 
svu trulost sistema na kojem smo tako lakoumno dopustali da pocivaju 
sve nase nade u socijalni i moralni napredak; i otkrio je u isti mah ne- 
minovnu potrebu, da se nadje nova osnovica za druStvo naroda, ako ne- 
cemo da isti uzroci ponovo deluju i ne samo dovedu sve nas do ruba pro- 
pasti, nego nas ovaj put strmoglavc pravo u pono<r, Stara Evropa f kao Sto 
vidimo f utonula je u krvi, ostavivii za sobom jog po kojeg od svojih po- 
bornika da se grfevito drzi polozaja i sluzi svlhl sredstvirna koja bi ga 
mogla spasti od gneva prevarenoga narodau Nova Evropa, sva zadihana 
i iznurena, ima pred sobom dva velika zadatka f jedan rekonstruktivan K 
drugi konstruktivan* Prvi zadatak — obnova onog Sto, je rat razorio u 
materijalnom pogledu T ukoliko je to mogu£no — ocigledan je f i nema 
potrebe isticati njegovu vainost Ali ostaje onaj dnigi zadatak, beskrajno 
ved i vaimji: da se pretvoire u delo sve one teorije o novom poretku, o 
kojima se toliko govorilo u — > da je tako nazovemo — vilzonskoj peri- 
jodi rata, a bez kojih, ako su t lebdele pred ocima tek iz daljnih daljina, 
ne bi bilo mogutfno podneti onu ratnu halabuku koja se jednako produ- 
iavala, Koliko smo puta slusali, onih dana, da je tajnoj diplomaciji od- 
zvonilo f da <5e u budude internacijonalni odnosi pocivati na razomzanju, 
na odlukama medjunarodnog suda r i na nafelu samoopredeljenja, A gle, 
u godini I919 f usprkos onoj tako nruEno i naSiroko priredjenoj kamuflafi 
od Mirovne Konferencije — poslove Evrope vode joS uvek, onako kako 
je njima po <5udi t saka drzavnika, koji vedinom ne poznaju predmete koje 
treba da reSe, koji su 5esto i suviSe uobraieni a da bi hteli uciti, a nvek 
su i pre svega obuzeti razlozima unutraSnje stranacke politike, Jo5 gore, 
isle te velesile koje nameiu razoruzanje svojim protivnicima, pokazale su 
i suviSe jasno da nisu smislile nikakav stvarni plan za dalje, opSte razo- 
ruzanje, koje bi imalo sledovati, niti (da kazemo sasvim iskreno Sto mi- 
slimo) uistini imaju zivlju Jelju da primenjuju na sebi naCela koja tako 
rado ispovedaju dok je re£ samo o protivniku. Medjunarodni sud r medju- 
tim, smatra se od strane pobedni£kih sila i suviie desto zgodnom teorijora 
koja se daje vrlo lepo dopuniti izuzecima Eim se radi o tome da bi je 
trebalo primeniti i na njihove ponekad na nepravdi zadobijene dobitke. 

r^f^rflp i Original from 

J iS 2 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



Da li ce iko ko bespristrano posmatra danaSnju evropsku situaciju 
smeti redi, da je ovakav sud odvise o§tar? — No, iako stvari tako stoje, 
to ipak ne moze niposto biti razlogom da mi napustimo nas ideal o jednoj 
novoj i preporodjenoj Evropi, Naprotiv, to je samo znak da napore treba 
obnoviti i udvostruciti: Samo oni koji nisu verovali u pobedu, mogu sada 
neverovati u Ligu Naroda koja ima da krunise delo. Rim nije sazidan u 
jedan dan f pa bi bilo smesno traziti i da Liga iskoci cela i u oklopu kao 
boginja Atina iz cela Zevsova; kao sto bi bilo, na drugoj strani, besko- 
risno iscekivati da se za nove ideje odusevljavaju oni isti drzavnici i javni 
radnici £ija je nesavremenost toliko doprinela da dodje do onako tra- 
gicnog zapleta starog poretka. Oni koji su za vreme rata propovedali 
Novu Eviropu nikad nisu prestajali ponavljati tvrdnju, da ce biti mnogo 
teze dobiti mir nego dobiti rat, i da ce se tek posle pobede a ne pre nje 
upravo videti ko je pravi drzavnik. Danas je ocevidno da su oni ispali 
bolji proroci nego sto su i sami mislili, te se mozemo od njih uciti kako 
da celicimo nase misice i zivce za dane skore buducnosti, kada ce svi 
koji su nespremni za borbu u miru najzad popustiti i zabosti kopljem o 
ledinu. A skepticima, koji za Ligu kazu da je to neostvariva utopija, mi 
cemo najbolje odvratiti, ako ih pozovemo da smisle i izvedu nesto bolje. 
Jer ako bi oni imali pravo, onda smo mi doista najadniji stvorovi na 
svetu, i treba da skrstenih ruku gledamo gde Evropa pada — brze i pot- 
punije, usled pet godina rata i pokolja — natrag u vrtlog surevnjivog 
nadmetanja u oruzanju i inxperijalisticke intrige. Moze biti da je nas ideal 
utopisticki, i moze biti da ce nasi napori ostati uzaludni f ali mi znamo 
bar jednot: da je to jedini put, i da oni koji nas pobijaju priznaju odmah 
na pocetku svoje bankrotstvo. Nije valjda potrebno potsecati Jugoslovene r 
kao ni ikog drugog suseda nekadasnje dvojne monarhije, kuda vodi ona 
politika sto se beckim naredjem zove ,,sich fortwursteln 4 '. Evropu nije 
mogucno izleciti od bolesti koja je danas tro«si homeopatickim metodima* 

Bilo je neizbezno, da posle visokog idealizma koji je proizveo rat 
nastupi xeakcija, i to u obliku koji se javljao u slicna vremena jos od 
pamtiveka: „Daj da jedemo, da pijemo i da se veselimo, — jer danas 
jesmo, sutra nismo, prekosutra bog zna di smo". Ali oni medju nama koji 
ne pristaju nato da ostave svoju decu i svoje potomke pred potopom, mo- 
raju u svakoj zemlji da se prikupe i da prionu uz posao. Buducnost Evrope 
i spasenje celog sveta zavise od toga u kojoj 6e se meri udruziti ljudi 
dobre volje, od svakog roda i svakog kolena; stoga se mi na Zapaau, koji 
nepokolebivo verujemo u jednu noivu i preporodjenu Evropu, koja ne bi 
pocivala na visokoparnim utopistickim teorijama vec na temeljnom rea- 
lizmu dokazanih fakata, osecamo pozvani da iz sveg srca pomognemo pre- 
duzece kao sto je vasa „Nova Evropa"* 

Kao osnivac engleske „Nove Evrope" ja bih jos narocito da iskazem 
nadu, da ce va§a ,,Nova Evropa" zavesti u juznoslovensku zurnalistiku 
koristan obi£aj: da donosi clanke i argumente i od ljudi i sa strana s ko- 
jima se u nacelu ne slaze, — obiCaj koji odrzavaju skoro svi britanski 
nedeljni i mesecni Casopisi bez razlike, a koji im, po mome miSljenju, dize 
u mnogome vrednost; ovaj obicaj, sudeci po raznovrsnim zucnim napada- 
jima beogradske stampe na moj casopis („The New Europe"), ne razumejit 
i ne cene zasad dovoljno s one strane Triglava. U to ime, ja vam obeda- 



9 

W L UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



vam svoju saradnju, i 5inidu sve §to do mene stoji da pridobijem vasem 
Casopisu Sto vise odlifinih britanskih pisaca, 

Ne moze se f naravno, pretpostaviti, da bi dva pokreta koji pripa- 
daju raznim zemljama i koji raspravljaju sve moguce predmetc inostrane 
i domace politike, u svakom slucaju i u svcmu isli naporedo, Ali se lako 
mozemo sloziti u tome da idemo za istim osnovnim ciljevima: da, ostajudi 
verni dobrim tradicijama proslosti i odlucni da ne zrtvujemo nista od vred- 
nosti u nasledstvu koje nam je od otaca ostalo, trazimo nov i trajniji po- 
redak stvari, osnovan na siroj uzajamnoj snosljivosti nego onaj sto ga je 
stvorila era nacijonalizma. Za vreme velikoga sukoba bilo je potrebno da 
se jednako naglasuju narodni ciljevi, no pre svega iz razloga koje su cesto 
previdjali na Zapadu, a mozda nikad i ne uzimali u obzir na Istoku — a 
to je, sto se nas pravi cilj, zdrav i uredan mternacijonalizam, moze je- 
dino tako postici ako se vestacki stvorene i iz raznih nesrodnih eleme- 
nata sastavljene dinasticke drzave proslosti prekroje i preobraze na te- 
melju zadovoljenog nacijonalizma. Danas kad je vise manje potpuno oslo- 
bodjenje svih ugnjetanih rasa evropskih stvorilo ovakav temelj ( — jedino 
Irska ostaje jos sasvim neresen i kako se cini neresljiv problem; sva ostala 
rasna pitanja u Evropi svedena su od problema nacijonalne ekzistencije 
i slobode na stepen pitanja cisto pogranicnog uredjenja ili trazenja ga- 
rancija za manjine), ostaje da mi, dobivsi mesto za zidanje, podignemo 
zgradu onakvu kakva treba da je. 

Ako dakle stavljam Ligu Naroda kao prvu taSku svakog konstruk- 
tivnog programa, pretpostavljajuci da <5e svaki pokret novih politifikih ideja 
— i u Jugoslaviji isto kao u Britaniji — pristati uz ovo i naci da je to 
ono za cim on ide f ne treba ipak ni za casak pomisliti, da mozda meni 
ova postojeca Liga Naroda izgleda savrsena tvorevina, Njene su slabe 
strane i suvise ofiigledne; no ja se usudjujem tvrditi, da Osnovni Zakon 
(Covenant), ako se posteno i iskreno primeni, sadrzi u sebi potrebno orudje 
za reviziju. Francuzi, sa svojom poznatom logikom, otkrili su vrlo brzo 
ozbiljan nedostatak u tome sto nema nikakve medjunarodne oruzane sile 
(Streitkraft) koja bi mogla naciniti obaveznim odluke Lige; a novo stvo- 
rene drzave srednje i istocne Evrope ogorcene su, i postale su nepover- 
ljive, usled nejednako primenjenog merila na velike i male narode. U ovoj 
poslednjoj, vrlo vaznoj taCci, ja ne oklevam ni za casak da iskazem mislje- 
nje, da Liga ne moze raditi glatko i na opste zadovoljstvo, dogod se ova 
teskoca ne uzme u obzir i ne otkloni. Ne moze da bude dve kategorije 
ljudi u jednom ravnopravnom druStvu, i razlika u obimu izmedju raznih 
drzava nije dovoljan razlog da se podrede manje vecima. Osobito zgodan 
primer pruza u ovom pogledu federalni ustav Sjedinjenih Americkih 
Drzava, u kojem je svaka jedinica suverena i ravna ostalima, tako da svaka 
uziva izvestan minimum prava, dok veci prestiz i uticaj vecih jedinica do- 
lazi do izraza u stotinu drugih pravaca, Jednakost je uvek relativan pojam, 
U privatnom zivotu, apsolutna jednakost medju pojedincima mora ostati 
vecito tek idejom, dogod se ljudski stvorovi budu radjali na svet sa razno- 
likim i nejednakim kolicinama i kakvocama mozga, energije, i moci prila- 
godjavanja; ne moze dakle biti svrhom apstraktna jednakost, nego jedna- 
kost prilikd. Isto to vazi i za medjunarodne odnose. Nikad nece biti mo- 
gucno uspostaviti potpunu ravnopravnost medju narodima i rasama na 

J UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



zemlji; ali ne mora biti nemogudno postici ravnopravnost u poglcdu pri- 
lika u kojima zive, s pomodu Lige, — ill, drugim redima, dodi do izvesnog 
minimuma prava koje se nikom ne sme odredi ili oduzeti, i do glasa koji 
svakom pripada da bi bio u stanju da sebe zaStiti. 

Raspravljanje i posredovanje u korist Lige Naroda, kao novog me- 
dijuma za internacijonalne odnose, izgleda meni ugaoni kamen svake plodo- 
nosnc zajednicke akcije. Van ovc polaznc i glavne tacke, ziza u kojoj se 
usredsredjuje vanjska politika pomicace se svakako prema stanoviStu koje 
ko bude zauzimao na raznim stranama. Za Britance ostade uvek u sustini 
najvaznije: sirenje i jadanje anglo-americkog prijateljstva f koje pociva na 
zajednidkim tradicijama i istim politickim idealima; i dalje, odrzanje po 
svaku cenu kordijalne antante sa Francuskom. Jugoslovenima, dak i onima 
koji su najveci pobornici zapadnjastva, mora uvek i pre svega lebdeti pred 
odima Rusija, kao barjaktar, ne diskreditovanog panslavizma sezdesetih 
godina ved Slovenstva kao nove i jos nedovoljno razvijene svetske sile. 
Mi rusofili znamo da pomradenje sunca u Rusiji ncce dugo trajati, i da 
de — kad obe suprotne autokracije s desna i s leva budu istrosile svoju 
nagomilanu zlodu — Rusija jo§ imati da izvrsi misiju i da donese poruku 
celom sirokom svetu. Na§a je zada<5a, da dovedemo u sklad razlifine po- 
glede na stvari izmedju Slovena i Anglo-saksonaca, i u torn de pravcu 
mnogo zavisiti od na§ih veza sa Jugoslavijom i Cehoslovackom, jer oni 
treba da budu i da sebe smatraju posrednicima i, u izvesnom smislu, lu- 
macima izmedju istodne i zapadne Evrope. Drugom prilikom poku§acu da 
analizujem u nekim pojedinostima buduce odnose izmedju Velike Britanije 
i novih slovenskih drzava (osobito Jugoslavije). Zasad znam da smem pret- 
postaviti, da 6e va§a „Nova Evropa** i na§a t ,Nova Evropa" zajedni6ki 
propovedati i predocavati potrebu najtesnjih odnosa izmedju Jugoslavije, 
Cehoslovadke, i Rumunije fa donekle i Grcke), kaG garancije za stalnost 
i mir u Srednjoj Evropi. Drzim f dalje, da se vec moze govoriti i o torn, 
da bi uspostavljanje nedeg vise nego samo snoSljivih politickih i ekonom- 
skih odnosa izmedju gornjega bloka i Austrije — koja je, ne kao Madjar- 
ska, nauiila §ta znadi biti nasrtljiv, i koja je sad, kako izgleda, spremna 
da zivi i da pusti i druge da zive — bilo od velikog znacaja za iduci korak 
na putu sredjivanja i rekonstrukcije Evrope. 

U svemu ovom, medjutim, prvo sto se ima danas uCiniti jeste ukla- 
njanje ograda koje sprecavaju ili otezavaju intelektualne, socijalne, eko- 
nomske, i politicke veze medju narodima. U ovom ce pogledu, drzim, 
„Nova Evropa 44 modi uciniti jedan naroeito koristan i potreban posao. Mo- 
ram priznati da sam se cudom dudio, za vreme svoga poslednjeg puto- 
vanja po Jugoslaviji, koliko je visok i debeo kineski zid koji odvaja celu 
zemlju ne samo od Zapada, nego i od njenih neposrednih suseda. Sasvim 
je cudnovato, naprimer, ali je nazalost istina, da dete u dalekome Parizu 
ili Londonu vise novosti cuti o Bukurestu ili Atini, o Sofiji i Pragu, nego 
u Beogradu. Izolovanost je danas glavna i zivotna opasnost Jugoslavije, 
a ona nije samo posledica neuredjenosti zeljeznica i postanskog saobradaja, 
niti neverovatne slabosti i neumesnosti carinarnica i pogranidnih ustanova 
po celoj Evropi, ved isto toliko i jos vise indiferentnosti i prekomerne 
provincijalnosti intelektualnih klasa, u Beogradu isto onako kao i u Za- 
grebu, Ljubljani, ili Sarajevu. U svojim naporima da prosiri platformu i 



4 



UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



pove<5a merilo intelektualnom radu i uticaju na svet, lf Nova Evropa" naidi 

6e pouzdano na simpatije svih onih koji u zapadnim zemljama Cine §to do 

njih stoji da bi suzbili kod svojc kude svoje rodjene nedostatke i politidke 

predrasude. 

R. W. Seton-Watson. 



Iz naseg programa, 

Ko je mogao i pomisliti, kad smo ono posle sloma Srbije iSli kroz 
Albaniju, i dok smo ziveli u izgnanstvu, da de isti ljudi koji su vodili po- 
litiku u nekadaSnjoj Srbiji pre i na poietku rata, i koji su se zadrzali na 
upravi drzave bcz zemlje samo zato §to nije bilo nikoga organizovanog 
da ih zameni; ko jc mogao pomisliti tada kad se sve ono desavalo, i posle 
svega onog Jto se desilo, da <5e ti stari drzavnici, politiSari, narodni po- 
slanici i novinari, ulazeci uz Srpsku Vojsku — ili posle vojske — u pro- 
sirenu i ujedinjenu otadzbinu, ili zatekavsi se onde, opet stati na £elo 
drzavne uprave? I ko je mogao pomisliti, ako je poznavao narodne ljude 
i politiSke prilike i stranke u biv§oj Hrvatskoj, Bosni, Slovenackoj, i Voj- 
vodini, i ako je video ili £uo kako se ko drzao za vreme borbe i za vreme 
prividnih pobeda i konacnog pada Monarhije; ko je mogao i pomisliti tada, 
dok se spremao i desavao taj velicanstveni raspad dvojne monarhije, da 
ce isti ljudi i iste stranke voditi narod i posle, vrativsi se na svoja stara 
mesta i predratna gledista, i na svoje ranije stranacke programe? — Zar 
nije bilo prirodno i opravdano imati uverenje, 28. oktobra 1918, da je sve 
staro i predratno otiSlo u nepovrat; da treba sve lokalne i provincijalne 
tendencije i tradicije, ako ih joS ima, u sebi ugusiti, a sve hartije strpati 
u jedan veliki ko§ iz kojeg de ih nekad izvlaciti za svoje svrhe samo jo5 
plemenski istoridari i narodni pesnici? Ako i§ta, jedno je bilo jasno onima 
koji su i tada f u onim najcrnijim danima godina 1916, 1917, i 1918, ispo- 
vedali i propovedali javno i glasno, da su „sinovi naroda koji niko ne 
moze pokoriti niti unistiti, i koji <5e pre ili posle dodi opet do znacaja 4 *; 
jedno im je bilo jasno: „Da niko ne zna danas koji ce ljudi resavati ko- 
naCno i u pojedinostima na§e pitanje, i u kakvim prilikama 41 /) A gle, sta 
se desilo! — : U prilikama koje su novinom i povoljnim izgledima pre- 
maSile svako narodno nadanje f koje su prekonod nacinile javom petvekovni 
san, re§ava se konadno i u pojedinostima nase narodno pitanje iskljufivo 
od starih politidara, i skoro iskljucivo od stranaka koje su vodile politiku 
svojih pokrajina pre rata, Cije se oko naufiilo dopirati samo do ranijih 
pokrajinskih granica i gledati na stvari u njihovu predratnom poretku. 
Ovako resenje odista niko, ni medju njima samima nije predvidjao. I jedino 
se ovakom reSenju ima pripisati, Sto mi jo§ ni danas, kraj svih pozitivnih 
uslova — sjajnog drzanja vojske u ratu, zdrave i duboke narodne svesti 



*) Navedene reCi stajale su u jednom memorandumu upudenom po- 
Cetkom 1917 godine svima zvaniCnim i nezvanicnim vodjama i uglednim 
narodnim ljudima na strani, u ime mladjeg pokolenja narodnih radnika 
koji pre toga nisu uCestvovali u partajskoj politici, pozivajuci sve da se 
udruze i da organizuju narodnu snagu u izgnanstvu. 

rtlp Original from 

5 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



byC^C 



i snage seljaka, prirodnog bogatstva zemlje, i uopSte odiglednog moralnog 
i materijalnog blagostanja Sto ga nosi sa sobom proSirenje i ujedinjenje — , 
ni danas, dve godine posle zakljudenog primirja, nemamo u Jugoslaviji 
ni narodne vlade, ni narodnog predstavnistva, ni drzavnog ustava. Jo§ gore, 
sto jos ni do danas u nas nisu raspisani izbori za ustavotvornu skupStinu, 
dok su svc ostale drzave koje su udestvovale u ratu, velikc i male, prija- 
teljskc i ncprijateljske (ubrajajudi tu i one ratom najvise rastrojene, kao 
Sto je Madzarska), odavna ved izabrale scbi svoje skupstine, neke ved i 
po drugi put (naprimer, Rumunija), 

Pitamo se, kako je moglo dodi do ovakog neprirodnog resavanja na§eg 
narodnog pitanja, i do ovog nepovoljnog stanja na§c opste stvari. Pitamo 
se, ne radi toga da bismo nasli razloga da udarimo na naSe stare politi- 
dare i nase predratne stranke — Cast i postovanje svakome ko je i§ta za 
narod ucinio; ved zato, da bismo ispitujudi do§li do fakata i faktora koji 
su uputili dogadjaje ovim putem, te da bismo se mi mogli prema njima 
orijentisati i opredeliti, i nadi pravac i polazne tacke za nasu akciju. 

Jedno nam je jasno. Zid koji je za vreme rata razdvajao narod kod 
kude, pod neprijateljem, od vojske i izbeglica, medju saveznicima i neu- 
tralnima, bio je velik i skoro neprobojan, — jedni nisu znali za druge ( niti 
su mogli raspoznati sta se i sta ko na drugoj strani radi. Kad je taj zid f 
kao nekim Cudom, iznenada pao, dogadjaji su se stall razvijati takom br- 
zinom, da se nasa zemlja nasla tako redi pred gotovim dinom. Oslobodjeni 
narod, onako u prvom oduSevljenju, proklamovao je ujedinjenje kako su 
ga trenutak i vojska sa sobom doneli. To je bilo 28, oktobra 1918. Posle 
toga, kad je dosao red na politicare, oni su zadrzali i omeli prirodni tok 
dogadjaja — : Od 29. oktobra pocevsi, na§a se narodna politika krede una- 
zad mesto unapred. 

I jasno je, dalje, da zato §to f usled prilika, nije bilo organizo- 
vane veze ili uop§te veze medju narodnim pokrajinama pod neprijatelj- 
skom okupacijom; i zato sto su na strani, u inozemstvu, veze medju 
predstavnicima i politicarima iz Srbije na jednoj strani i onih iz 
delova pod Austro-Ugarskom na drugoj bile labave i nedovoljno 
srdacne i iskrene; i najzad zato sto nije bilo skoro nikakve veze 
izmedju oba dela naroda, s ove i s one strane neprijatelja, u vreme naj- 
crnje i najgore, — zbog svega toga dodekao je 6as oslobodjenja nase po- 
litidare nespremne, nesredjene, i nemodne da i formalno izvedu narodno 
ujedinjenje. Sastavsi se iznenada i sa raznih strana, nasi stari pokrajinski 
politidari, koji su se medju sobom poznavali ili vrlo slabo ili nikako, izasli 
su jedan drugom na susret odmah na podetku s primislju i s podozrenjem, 
i drzali su da je najsi^urnije ako nastave politiku onde gde ju je svaki 
ostavio bio u julu 1914, 

Jer stari politicari, u ogromnoj vedini, nisu razumeli smisao rata; 
osobito ne posle sloma Srbijina. Oni su smatrali rat kao jedan tezak san, 
koji lako mo^e svrsiti delirimmom i smrdu; ili, u svakom slu&aju, smatrali 
su ga kao jednu neprijatnu bolest koju treba, ako je jos mogudno, sto pre 
prekuziti, i to sa sto manje Stete za svoju dragu lidnost i za sve svoje ra- 
nije posede i navike, Oni bi najradije prosli bili kroz rat zmurecki, s po- 
krivadem preko glave; ako je baS nagon za odrzanjem imperativno na- 
lagao da se udahne malo vazduha — da se izda neka izjava lojalnosti u 

rv v ^k rnnnlf^ Original from 

6 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



Austriji, ili potpiSe ncki ugovor na Krfu — , to bi se radilo silom, M pod 
moranje", i £im bi prcka opasnost presla, navladio bi se pokrivaC jo§ 
dublje preko uSiju. Prirodno je dakle, da oni nisu mogli videti Ita se 
uistini oko njih f i malo dalje od njih, de§ava f i u Cemu je pravi smisao 
rata i za svet i za nas. 

Za ovo Sto smo dovde samo konstatovali, ostalo bi da se iznesu do- 
kazi i podaci, i smatracemo za svoju duznost da to u&nimo. Taj informa- 
tivni deo naseg zadataka obuhvatice prilike i ljude na§e narodne politike 
od pre rata, za vreme rata, i od danas. Jer ne znaju svi^ a treba da znaju, 
prvo, ko je ko bio i kako se ko drzao ranije, u raznim fazama i te§ko- 
cama pokrajinske politike; zatim, gde je ko bio i §ta je radio za vreme 
rata, pod £ijim i kakvim pritiskom i uticajem; i naposletku, ko koga danas 
reprezentuje i u kojoj meri, Na taj nadin, izgleda nam, modi <5e da se ob- 
jasni i protumaCi, kako da rat i dogadjaji tako krupni i elementarni, koji 
su iz temelja zadrmali Evropu i ceo svet f nisu presli kao zrvanj preko 
nasih starih politifara; kako da je duh vremena dopustio njima i njihovoj 
starosti i nesavremenosti da stanu ponova na 2elo drzavne uprave, i da 
prosto nastave onde gde su stali pre rata. 

Mi instinktivno osecamo da je u shvatanju zamaSaja rata i njegovih 
posledica kljuS situacije, i imamo uverenje, da nova pokolenja moraju vo- 
diti narodne poslove na novim temeljima; da pre svega moraju terati po- 
litiku jedinstvenog naroda inaugurisanu 28. oktobra 1918 a upu§tenu su- 
tradan od nasih provincijalnih i profesijonalnih politiCara. AH to nije 
dosta samo osedati; potrebno je da za ovo na§e uverenje nadjemo potvrdu 
u faktima, konkretnim i poznatim, da ga, kako se to kaze, potkrepimo 
razlozima i dokumentujemo, i pokazemo da je ta£no u svakom danom slu- 
Caju. Savladjujuci bespristrasno ovaj zadatak i izvrsujuci ga savesno, dr- 
zimo da cemo se najbolje legitimirati za u5e§de u pozitivnoj i konstruk- 
tivnoj aktuelnoj politici, za dobro zemlje. 

Ne sumnjamo, medjutim, ni za Sasak, da <5e ono sto zovemo duhom 
viemena, a sto je kod nas sticajem prilika i usled na§eg rasnog mentaliteta 
donekle vestaCki zaustavljeno, uskoro probiti prirodnom silinom i doci do 
svog pravog izraza. Mi smo postavili svojim ciljem, da pomognemo gde- 
god i kolikogod do nas stoji, da taj izraz bude sto snazniji. PoJinjuci 
skromno i s po£etka f mi gajimo castoljubivu nadu, da cemo se u bliskoj 
bududnosti naci naporedo s nasim prijateljima na Zapadu u izgradjivanju 
nove Evrope i novog CoveSanstva, te tako doprineti da se pripremi za 
nasu rasu i na5u drJavu mesto koje im pripada u savezu naroda. 

Savremeni nacionalizam, 

U jednom svom pismu profesoru Strausu, Renan veli: „Mi smo na- 
Som revolucijpm stvorili svest naroda. Vi ste u svetu uzdigli zastavu etno- 
grafske i arheoloSke politike . ." A francuski istorif ar Fistel de Kulanz, 
u pismu nemafkom istori6aru Momzenu oktobra 1870, kaze: „Po va§em 
mi§ljenju f nafelo narodnosti daje pravo jednoj drzavi da prigrabi jednu 
pokrajinu silom, na prostu tvrdnju da je ta pokrajina naseljena istom rasom 
kojom i ta drJava - . , Ali mi imamo u devetnaestom veku jedno nafelo 

n f"*f^onlf> Original from 

} <S 7 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



javnog prava koje je beskrajno jasnije no va$e toboznje nafelo narod- 
nosti. Na§e je na£elo: da se nad jednim stanovniStvom moze vladati samo 
ustanovama koje ono samo slobodno usvoji, i da se ono moze prikljufciti 
jednoj driavi samo svojom slobodnom voljom i pristankom 11 , 

Dve su nacionalne ideje, i duboko razliine. 

Prva je ponikla ozdo, iz naroda, u borbi za slobodu. Oni isti koji 
se bore za Covekova prava bore se i za prava Covekovih zajednica, zasno- 
vanih na prirodnim srodnostima i na solidarnosti osecaja i interesa. Druga 
je ideja progla§ena ozgo, od monarha, vlada i od drzavne nauke f u borbi za 
prevlast. 

Prva je ideja delo smelih apostola bududnosti. Ne povodedi se iz 
proslosti nidim do smislom evolucije, oni, u istom duhu, iz onoga §to je 
danas, podizu novu gradjevinu. Druga je ideja delo sujevernih obozava- 
laca proslosti, u njenim najprolaznijim i najsluCajnijim pojavama. Ne pred- 
vidjajudi ono §to mora biti, i ne osedajuci ono §to ve<5 biva, oni se upinju 
da silom zadrze ili 5ak obrnu tok vekova, dokazujudi drzavna prava svo- 
jinom predaka, ratovima srednjeg veka, obelezjima rase i jezika. 2u5ne 
diskusije vode se o torn kome pripada Covek tog i tog kroja lubanje ili 
istog dijalekta, i u diskusijama sve je znaCajnije od njegova osnovnog 
CoveCanskog prava: da zivi Slobodan, u slobodno j zajednici s ljudima s ko- 
jima on sam oseca srodnost i potrebu da zivi zajedno. 

Kao pojam zajednice zasnovane slobodnom voljom svih koji u nju 
ulaze, prva ideja, ved samim naCinom postanka uslovljava demokratsko 
uredjenje zajednice. Kao izraz sile i prevlasti, druga sledstveno i pred- 
stavlja vladu sile. U prvoj, drzava nije ni§ta drugo do organizovana na- 
cija, u drugoj je drzava ne§to Sto postoji samo sobom, pre nacije, prema 
tome i nad nacijom. 

Ograni&en surovim materijalizmom svoje podloge, drzavno-rasni na- 
cionalizam ostao je u glavnom nepromenljiv; on je jo§ uvek u ide- 
jama Hegelova bozanskog drzavnog prava. Demokratski nacionalizam 
svesne solidarnosti razvija se i uzdize neprestano. U velikom pokretu ideja 
pasih dana on tezi da ostvari neispunjeni san Francuske Revolucije, Ma- 
cinijpve Mlade Italije i Mlade Evrope: DruStvo slobodnih nacija. 

# 

Ubedljivije no Svajcarska, republika Sjedinjenih Drzava AmeriSkih 
sama sobom pobija iskljudivost rasne i jezidne teorije o naciji. Uistini, ame- 
ricka nacija postala je me§avinom bezbrojnih rasa, a svoju volju da zivi 
kao nezavisna nacija zasvedodila je borbom za oslobodjenje ispod vlasti 
naroda Ciji jezik govori. To je uostalom prvi sludaj da jedan narod bez 
predanja, bez krvnog jedinstva, prostim probudjenjem svesti o svom pri- 
rodnom pravu, zasniva svoju slobodnu zajednicu. 

U junu 1776 narodna skupstina kolonije Virginije proglasila je oslo- 
bodjenje od Engleske izjavom da „sva vlast pripada narodu te sledstveno 
i proizilazi od njega . . ." 4. jula 1776 izaslanici Sjedinjenih Drzava izgla- 
sali su Cuvenu izjavu o nezavisnosti novc republike, u kojoj se izmedju 
ostaloga veli: „Svaki put kad jedan oblik vladavine postane razoran za 
svrhe radi kojih je postavljen, pravo je naroda da ga promeni i prekine 
i da ustanovi novu vladu, zasnivajudi je na naCelima i organizujuci joj 



J 8' UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



vlast u obliku koji mu se uCine najpogodniji za njegovo obezbedjenje i 
njegovu sre<5u. DoduSe mudrost kaze f da olako i sa prolaznih uzroka ne 
treba menjati vlade davno ustanovljene, a iskustvo svih vrcmena pokazalo 
je, da dogod su zla podnoSljiva ljudi radije trpe no sto daju sami sebi za- 
dovoljenjc unistavajud oblike na koje su naviknuti. Ali kada dugi niz zlo- 
upotrcba i samovlaSda, tezedi nepromenljivo jednom istom cilju, oiigledno 
pokaze namcru da se jedan narod potfcini potpunom despotizmu, narod ima 
pravo, i duznost mu je, da obori takvu vladu i da osigura no vim jem- 
stvima svoju bezbednost u bududnosti". 

Na tim idejama o suvcrcnim narodnim pravima zasnovao je pre skoro 
vek i po ameri6ki narod svoje ujedinjenje i svoju nezavisnost, i njih on 
istiCe iznad svega i u danasnjoj borbi za slobodu nacija i pobedu demo- 
kratije. U jedinstvu ovoga dvoga osnova je svih pogleda predsednika Ame- 
riCke Republike Wilsona, i u pitanju narodnosti i u pitanju bududeg ure- 
djenja Evrope. 

U svojoj poslanici Rusiji, prilikom oda§iljanja AmeriCke Komisije, 
Wilson poruCuje: 

fl Nijedan narod ne moze biti nagnan da zivi pod suverenstvom koje 
on ne<5e. Nikoji kraj ne moze predi u druge ruke, ako to nije u cilju da 
onima koji ga nastanjuju obezbedi njihov pravedni deo blagostanja i slo- 
bode - . . Narodi treba da postanu svesni solidarnosti koja ih ujedinjuje, 
i da korisnom kooperacijom obezbede zajednifike zivotne interese od na- 
pasti autokratije i despotizma . - /' 

Medjunarodna pravda za sve narode, jednakost velikih i malih, pravo 
samoopredeljenja, optuzivanje pojedinih vlada a ne naroda: to su na£ela 
koja, isto kao ameriSka demokratija, istiCe i demokratija Velike Britanije. 

Britanski ministar-predsednik Lloyd George drzi veliki govor 5. ja- 
nuara 1918 pred delegatima radnickih udruzenja u Londonu, u kome izmedju 
ostaloga kaze: „Dani BeCkog Ugovora davno su proSli. Mi ne mozemo vi5e 
ostavljati da buducnost evropske civilizacije zavisi od proizvoljnih odluka 
nekoliko pregovaraCa koji bi hteli da sikanama ili nadmudrivanjem zastite 
interese ove ili one dinastije ili interese jednog naroda. Poredak nove 
Evrope mora biti zasnovan na nafielima razloga i pravde f koja jedino mogu 
zajemoiti stalnost. Zato mi i mislimo da vlada po pristanku onih kojima 
se vlada mora biti osnova svakog teritorijalnog uredjenja ovog rata 4 *. 

U glavnome iste misli razvija i bivgi ministar spoljnih poslova Ve- 
like Britanije, Edward Grey, u svojoj bro§uri o DruStvu Naroda. Prizna- 
juci puno prava narodnog samoopredeljenja svakom narodu, Grey postavlja 
u isti mah brane nacionalnoj samozivosti i iskljuCivosti. Dru§tvo Naroda 
ne moze se ostvariti bez izvesnih ograniCenja i obveza s kojima se moraju 
pomiriti pojedine nacionalne delatnosti: „Mir ne moze biti obezbedjen via- 
davinom u kojoj jedan narod zasniva svoju mod i blagostanje na podSinje- 
nosti suseda i namede drugome uslove nepovoljne . . ." 

Sve ove misli dobile su svoje najasnije izrazene zaklju£ke u ove 
Setiri tadke Wilsonova akta od 12 # januara 1918: 

„1, Svaki deo konafinog uredjenja mora biti zasnovan na pravdi u 
svakom pojedinacnom slucaju, uz prizrenje osobenih propisa koji su gde 
potrebni za obezbedjenje stalnoga mira. 

C Q 

J 8' UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



2. Treba da narodi i oblasti prestanu biti predmct razmcnc izmedju 
vlada kao obiina pokretna dobra, ili kao moneta za potkusurivanje u kocki, 
u velikoj kocki Ravnoteze Sila danas ozloglaSenoj za uvek. 

3. U ovom ratu ne sme biti nikoje teritorijalnc odluke koja nije u 
interesu i na korist stanovnistva koga se ti£e f i koja bi bila samo jedna 
tadka nagodbe ili poravnanja izmedju ambicija drzava suparnica. 

4. Svaka jasno odredjena narodnost treba da dodje do ostvarenja 
svojih teznja u najvedoj mogudoj meri f na naCin koji otklanja svaki novi 
ili stari povod neslozi i protivnosti, iz kojih bi u buducnosti proizaSle nove 
opasnosti za mir Evrope i sveta". 

Isto tako f u svom govoru od 27. septembra 1918, Wilson formulae 
ideje o Drustvu Naroda u pet tafiaka, u kojima trazi nepristrasnu pravdu 
za sve. Na kraju toga svoga govcxra, Wilson naglaSava evoluciju narod- 
nosnih ideja, kao plod velikih iskustava i velikih zrtava svetskoga rata: 
„Narodnosni ciljevi sve su vi§e odbacivani u drugi red a njihovo mesto 
zauzeo je zajedniCki cilj prosvedenog CoveCanstva. Misljenja ljudi zdravog 
razuma postala su prostija, otvorenija i jednoduSnija, nego sofizmi liudi 
od spekulacija, koji se uvek zamisljaju kao da su za stolom pri kocki i da 
brane velike uloge u igri. Stoga sam ja rekao da je ovaj rat — rat naroda, 
a ne rat drzavnika. Drzavnici imaju da sleduju op§toj misli koja se raz- 
bistrava, ili ce biti slomljeni". 

Ova se pretnja proro£anski ispunila i ispunjava se jos prema onitna 
koji su bili po§li u gusarski rat o prevlast nad Srednjom Evropom. Ali je 
ona iz usta Wilsonovih bila upudena isto tako i kao prijateljska opomena 
drzavnicima svih naroda, da ne bi zakasnili da shvate veliku evoluciju 
ideja izvr§enu za ovih velikih pet godina, koje <5e u istoriji Covefanstva 
znaCiti mnogo vi§e od pet decenija. 

* 

U sto godina svoga razvoja, od Francuske Revolucije do Svetskoga 
Rata, narodnosna ideja pokazuje tri faze. 

Rodjena u slobodi Francuslje Revolucije, ona se javlja kao idealna 
manifestacija jednog zapostavljenog prava, Macini, sa syojim kolom Mlade 
Italije i Mlade Evrope, prosiruje ideju slobode narodnosti u ideju soli- 
darnosti i slobode svih nacija. Iako izrazen s viSe poleta i lepote nego 
sadrzine i odredjene podloge, nacionalizam ove romantiSne epohe postaje 
kao prvi pravi korak ka demokratskom i CoveCanskom razvoju narodo- 
nosnih ideja. 

Presadjeno u NemaCku, zagu§enu apsolulizmom, narodnosno na- 
Celo izrodjava se: nafelo slobode i solidarnosti postaje sredstvom za tla- 
£enje, podloga iskljucivosti i megalomanije. Dok je u Francuskoj i Italiji 
bilo slobodoumno, narodno i op§te-£ove£ansko, u NemaCkoj se ono izopa- 
Cava u legitimistidko-drzavno i samozivo-rasno. Na jednoj strani ostaje ro- 
mantifni idealizam Macinija f na drugoj dolazi kasarnski materijalizam 
Bizmarka i Molkea, Pod uticajem ove druge drzavno-rasne ideologije, u 
glavnome, razvijao se i nacionalizam svih istoCnih naroda, pa i slovenskih. 

Iza romantiCnog i materijalisti&kog nacionalizma, kao tredi stupanj, 
dolazi racionalni nacionalizam §to ga danas propovsda demokratija krajnjeg 
Zapada i Novog Sveta. Pravo narodnosti, isto kao pravo covekovo f ide do 



10 

J 8' UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



najSirih mera, do krajnjih granica gde uiivanje slobode jednog naroda ne 
krnji isto toliko pravo na uzivanje slobode drugih naroda. Demokratija XX 
veka svcsna je moraine snage koju sadrie slobodne nacije kao prirodne za- 
jednice, zasnovane na najteSnjim vezama srodstva, uspomena i interesa. 
Demokratija ih priznaje i zalaze se za njihovo slobodno razvtee; ali u isti 
mah ona od njih trazi da i one, poStujudi naCela na osnovu kojih postoje, 
priznaju i od svoje strane se zaloze za ostvarenje jedne sire zajednice, 
bez koje se ne moze postaviti jedan trajan poredak pravde i mira u svetu. 
U drustvu ved nema vi§e porodice koja bi bila dovoljna sama sebi f niti 
opstine koja bi mogla ziveti bez veza i obaveza prema drugima opstinama, 
oko sebe. JoS je teze ovako bezobzirno i samozivo izdvajanje medju na- 
cijama. Ostavljene same sebi, male nacije morale bi biti unistene od ve- 
likih, u surovoj borbi za zivot koju su germanski naudnici iz Darvinova zi- 
votinjskog sveta preneli u zakone savremene civilizacije. 

OgraniCenje takog bezobzirnog i samozivog rasnog nacionalizma, i 
vezivanje u §ire zajednice naroda, prvi je dakle uslov za bezbednost i 
pravdu. Oni su isto tako neophodan uslov i za opsti napredak. 

Pravo narodnosti ne dopu§ta da ikoji deo zemlje ili zivlja moze biti 
pod vlagdu koju taj deo sam slobodnom voljom i izborom ne priznaje* 
Pravo £ove£anstva ide zatim dalje, i ne dopu§ta ni samome torn slobodnom 
zivlju, da, ogradjujudi se kineskim zidom, spre6ava slobodni tok ljudskog 
prometa i civilizacije. Dakle, ni samo osnovno pravo uzivanja nacionalne 
teritorije nije vise apsolutno, ba§ kao §to ni pravo ufivanja liCne nepokretne 
svojine nije vi§e apsolutno u dana§njem druStvu. 

I kao §to su duga i skupa iskustva opravdala razumna ograniCavanja 
pojedinaCnih liCnih prava, u cilju zajednifkih uzivanja ravnopravnosti svih 
Slanova dru§tvene zajednice, tako nas isto danas preskupa iskustva uvera- 
vaju o nuznosti razumnog ograniCenja i izmirenja pojedinainih nacionalnih 
prava, u cilju bezbednog slobodnog razvoja narodnosti i mirnog op§teg 
napretka CoveCanstva. 

Ovaj poslednji i najvisi interes, napredak CoveCanstva, danas se po- 
najmanje vidi, jer se gubi u brigama pojedinaca da zajamce sebi pre svega 
bezbedan i miran zivot u slobodi, Medjutim, taj op§ti interes bice sutra 
najubedljiviji savetnik siroke zajednicke radnje i uzajamnosti. 

Samo Sirokom saradnjom svih na svemu i razmenom svih sa svima, 
postiglo je £ove5anstvo napredak kojim se danas koriste svi, Ono §to u 
njemu vredi, u materijalnoj kulturi isto tako kao i u ideji i moralu, nije delo 
nikakvog ograniCenog sovinizma, ve<5 nerazdvojnih napoira vekova i sve- 
tova t i vredi utoliko vise ukoliko je postalo radom ljudi koji su umeli vi- 
deti svet daleko iza granica u kojima su se rodili. 

Milan Grol. 



Novi pogledi na Sokolstvo. 

Ja mogu da razumem, da Sokolstvo sprema borbu za oslobodjenje 
i ujedinjenje. Tako smo ziveli i radili desetinama godina. I sad je to svr- 
Seno. 

11 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



Ja mogu da razumem, da Sokolstvo sudeluje, za vremc jedne kro- 
niSne revolucije, na strani pozitivnoga, konstruktivnoga, idealno-drzavo- 
tvornoga, Recimo da smo mi i to kako-tako od kraja 1918 pa do danas ci- 
nili. Pa i to se priblizuje kraju, 

Ali ja ne bih mogao da razumem, da Sokolstvo robstva bude jedna- 
ko Sokolstvu slobode! — Slobodom nazivam oslobodjenje od nacijonalizma, 
koji je kraj svih lepih i dragih iluzija nosio reakcijonarstvo plemensko, 
staleSko, i versko, 

Predratni nacijonalizam bio je krilatom teznjom, DoletevSi do cilja, 
krila su se istroSila. Sad mu treba dati drugi smisao, Sloboda i nacijonali- 
sti6ko Sokolstvo ne mogu viSe zajedno. Sloboda zahteva od Sokolstva da 
postane opStenarodho. Smernica mu mora da bude: obaranje smetnji i pre- 
preka Sto u jednom ljudskom druStvu dovode do nemira, nejednakosti, ne- 
zadovoljstva, nesrece. Bez obzira na pleme, na stalez, i na veru f ima So- 
kolstvo da postane zajednidko, svojina celoga druStva, bez izuzetka. Iz- 
medju naroda i 5ove£anstva ima da dodje nesto, Sto ne kida i ne ruSi, veC 
zida i stvara. Put vodi u slobodno razvijanje naroda, a u hrlenju napred, 
u progresu, Sokolstvu je mesto medju prvima. DruStvena i covedanska 
misao dosla je da zameni nacijonalizam, ona ima da pruzi Sokolstvu nove 
i neizmerne snage, toplotu i svez Car. Jacanje naroda, kao delo CoveCanstva, 
postaje bespredmetno i besmisleno, jer je covecanstvo tu, — imamo samo 
da udjemo unutra, sa Sokolstvom na Celu, 

Kraj sve trenutne nejasnoce i prividne zamagljenosti, oseticemo svi 
da se ovde radi o jednom velikom i presudnom shvatanju. Bas mi Jugo- 
sloveni stojimo u metezu stvaranja necega novog, lepog i uzvi§enog, kako 
za nas tako i za ceo svet, — stojimo posred tajne zafietka, Za£etak celine 
i zajednice jugoslavenske, drzave jugoslavenske, Jugoslavenstva, tu je, u 
napredovanju je, ostvaruje se, — a to je divnije i vise od naroda, to je 
vec odista deo 6ove£anstva. Zato mi jugoslovenski Sokoli gledamo u So- 
kolstvo kao u nesto joS nereseno, u nesto zanimljivo i vazno, §to ima tek 
da se zbude, dok se preobrazi i razvije i usavrsi, i postane novim, slo- 
bodnim, velikim, i korisnim. Bas mi jugoslav e nski Sokoli, do jufie najveci i 
najzagrizeniji nacijonaliste, ustajemo, stresamo okove i podizemo glave u 
vis, i stvaramo Jugoslaviju, odvazno i bezobzirno, idealisticki ali konkretno; 
dizemo prestol slobode i lepote, i ulazimo juna£no u krasni okrsaj: Za 
CoveCanstvo! 

Gledajudi oko sebe ovo staro, poznato i milo Sokolstvo od pre; 
nepromenjeno i isto kao ono pre dvadeset godina, kad smo ga prvi put 
poznali i zavoleli, mi imamo dusevne hrabrosti da zapitamo: gde je to 
novo i lepo i zanimljivo u Sokolstvu Sto odgovara onom novom i lepom i 
zanimljivom sto smo doziveli izvan Sokolstva; gde su promene, gde su novi 
pupoljci i nove grane na staro j slovenskoj naSoj lipi? Zar nasa sokolska 
lipa da jedina ne procveta ni jednim novim cvetom za cela dva godiSta 
strahovitog sejafikog vihora dovefianskog proleca! — Sa uspostavom naSe 
slobodne drzave, kao institucije celokupnog drustva, imaju da se funkcije 
svih naSih ustanova privatne inicijative prirodno promenu, I Sokolstvo je 



12 

cV UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



ovaka ustanova, i ono mora da stupi u odnoSaj prema celini i da podesi 
svoju inicijativu prema inicijativi koja dolazi od drzave. 

Zvanidna drzava, nosilac inicijative za ostvarcnje svega 5to je po- 
trebno za odrzanje i razvijanje celokupnoga druStva, po§to ostvari t. zv. 
minimum, ostavide privatnoj inicijativi rad na usavrsavanju delova i 
ostvarenju viSih teznja. Na polju telesnog obrazovanja, a to je polje rada 
Sokolstva, drzava mora pruziti sredstva za telesno obrazovanje svakog 
svog clana; a Sokolstvo ce prihvatiti rad od drzave na torn polju f da ga po- 
digne u vis i usavrSi, sa teznjom da prestigne sve §to je u torn pravcu po* 
stignuto u ljudskom druStvu. S ove se tafike dakle otvaraju Sokolstvu novi 
vidici: Telesno obrazovanje gradjana, svih i bez razlike, postaje obavezno i 
redovno, isto kao i drugo obrazovanje. Drzava uzima na sebe osnovni deo 
rada na telesnom obrazovanju stvaranjem temeljnog drzavnog zakona o 
obavezi telesnog obrazovanja, te gradeci institucije za sprovadjanje 
istoga/) 

Dosad je sistematsko telesno obrazovanje u nas vrSilo jedino Sokol- 
stvo. Od toga sokolskog rada preSlo bi nesto pod zastitu celoga druStva, 
da bi se telesno obrazovanje podiglo i potpuno obezbedilo. U vaznome 
prelaznom perijodu, Sokolstvo bi bilo na pomoci drzavi i ne bi ostavljalo 
posao pre nego §to dodje zamena. Praznina §to bi u sokolskom radu na- 
stala oduzimanjem s desne strane, imala bi da se naknadi dodavanjem i 
prosirivanjem u levo. Eto, tako bi se funkcija Sokolstva preobrazila, usa- 
vrsila, i pomakla napred. 

Najposle dolazi jos ne§to f a to je Slovenstvo! — Ovaj pojam ima 
da se rascisti i rasvetli. Jer se mnogo njime operise, a nikad se ne kaie 
tacno i jasno, sta je to; osobito kod Sokolstva, koje se uvek nazivalo 
kopljem i stitom Slovenstva, 

Sta je to dakle, Slovenstvo? To bi bila ideja CoveCanstva, kako je 
Sloveni shvataju i izvode. 



*) Normalno izvr§avanje zivota jeste zdravlje. Zdravlje moze biti 
pojedinadno ili zajednidko. Samo izvan druStva i zajednice ima pojedi- 
nainog zdravlja; u drzavi, kao zajednici i drustvu, moze zdravlje biti samo 
zajednicko, opste, javno. ZajedniCko je zdravlje zbir pojedinacnog zdravlja, 
prosecna zdrava snaga koju sacinjavaju svi pojedinci zajedno. Na njemu 
pofiiva cela kulturna i ekonomska snaga drzave i drustva. Odrzanje, ja- 
Sanje i razvijanje zajednifikog zdravlja spada u delokrug zajednice. Po- 
jedinac nema prava da raspolaze svojim zdravljem, ili da ga ne razvija. 
Kao sto nema u drzavi pojedina£nog, tako nema ni delomicnog zdravlja; 
ono je celokupno, i to intelektualno, moralno i fizicko. Dosada je najvise 
zapusten fiziCki deo zdravlja; a posto je zdravlje celokupno, to bez obra- 
zovanja fizickog zdravlja nema zdravlja uopste, I fiziCko obrazovanje 
dakle spada u delokrug celine, zajednice, i imalo bi biti obavezno za sve 
njene Clanove bez izuzetka, Obavezno telesno obrazovanje gradjana drzave 
jeste temeljni i zivotni drzavni zakon. Prema tome, i svaki gradjanin drzave 
jugoslovenske duzan je da se telesno obrazuje i prosveti. A jugoslovenska 
drzava duzna je, da u osnovi sprovede i ostvari telesno obrazovanje svih 
svojih gradjana. 



Pnnnlp n Original from 

13 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Ako je Slovcnstvo jedan odredjen pogled na svet, prvo je f da bi 
morao biti jedinstven, t. j. jedan i jednak u bitnosti za sve faktore i snage 
koji u slovenskim grupama delaju. Ne bi moglo, kao dosad, da Sokoli teraju 
jedno, narodi drugo, a drzave trece Slovenstvo . 

Slovcnstvo je slovensko CoveCanstvo, jedna od velikih karakteri- 
sticnih grupa koje sacinjavaju CoveSanstvo, i od kojih svaka doprinosi svoj 
deo savrsenstvu covecanstva. Utakmicom, borbom i odabiranjem imaju sve 
slovenske grupe — a sve su vise i lepse od naroda — da u Slovenstvu 
dadu od sebe samo ono sto je u njih najbolje, najljepse i najpozitivnije. Ono 
ne sme da sluzi za eksploatisanje nijednom plemenu, nijednoj veri, i ni- 
jednom stalezu, vec mora uvek biti zastupnikom i borcem najvece i najsire 
drustvene narodne slobode, Konatno formiranje cetiri jugoslovenske grupe 
(ruske, poljske, cehoslovacke, i jugoslovenske) jos nije izvrseno, gotove su 
samo jezgre. 

Igranje predratnim Slovenstvom proslo je zauvek. Sokoli su preko 
pola veka bili kulturni panslaviste. Sad su na skretnici. Novo, moderno i 
veliko Slovenstvo kuca na njihovim vratima. I nije mala i nevazna stvar, 
kojim ce se putem da krene jedna interslovenska organizacija koja danas 
broji oko milijon dlanova! Predratni Sveslovenski Sokolski Savez pao je u 
grob jos jula meseca 1914, kada se Sloveni medju sobom poklase. 

Ostavimo na mini mrtve! Zivot se nije zaustavio toga radi. lma 
necega divnog u tome, kako je napredak bezobziran i bez srca, U tra- 
zenju novog Slovenstva, zacet je u Pragu ove godine jedan nov mali po- 
6etak, to je Savez cehoslovackog i jugoslovenskog Sokolstva. Toliko se 
zna; sto je u daljini, to se zasad jos ne vidL Priznajuci teskoce, moramo 
da sacekamo i da vidimo, kako ce ovaj savez shvatiti svoj nov zadatak 
i veliki slovenski poziv. 

Da rekapituramo. Novo Sokolstvo postaje u tri pravca: U pravcu 
potpune slobode, od nacijonalne ustanove pomaknuto u ustanovu socijalnu 
i opstu; u pravcu stvaranja novog odnosaja prema svojoj novoj i slobodnoj 
drzavi (drzava preuzima deo sokolskoga rada); i u pravcu novog Sloven- 
stva, kao glavnog ideala, od kojeg ostvarenog imaju da se ocekuju glavne 
i najkorisnije promene za zivot na§eg drustva. 

Dr. Laza Popovic. 



Seljacka demokratija- 



(Postaracemo se da sto skorije donesemo informativan clanak o 
politickom kretanju i strujama medju nasim seljacima. Kao sto je po- 
znato, obrazovana je nedavno seljacka stranka, koja je proglasena 
kao jedinstvena stranka za celu Jug&slaviju na skupu delegata se- 
Ijackih politic kih organizacija 1. avgusta t. g. u Beogradu. Prvi put 
istupila je ova stranka pri poslednjim opstinskim izborima u Srbiji 
osvojivsi do 60 opstina. — Obracamo paznju ovom prilikom na ras- 
pravu naseg pokretaca Dra. Nikole StojanovUa: „Seljacka demokra- 
tija" (Sarajevo 1920), koj& je izazvala zivo interesovanje i mnoge 

,U ' ** UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



komentare u nasoj javnosti. Clanak koji sleduje pouzdano ce pomoci 
da se unese vise cistih pojmova u ovo pitanje.) 

Vrlo je vazno — moida je to jedna od najvaznijih stvari — da u na§oj 
novoj drzavi inteligencija pravilno shvati svoj odnos prema seljaStvu. Scljak 

— misli se upravo ratar ili tezak, i to je ta£niji naziv ( ali se u Srbiji ret se- 
ljak uobicajila — seljak Cini 80 f u nekim krajevima i do 90 postotaka na§ega 
druStva. On je Siroka i ivrsta podina na§e drzavne zgrade. On je, moze se 
re<3i f — kao sto se obiino i govori — prosto Narod. Ko hoce da se brine za 
Narod, taj ima u prvom redu da se postara za seljaka, ratara i tezaka. I f 
ako nasoj ujedinjenoj drzavi to podje za rukom: da dobro uputi ovaj naj- 
veci sloj na§ega drustva, da mu zadobije mesto koje mu pripada, da se po- 
brine za njegovo pravilno razvijanje i stalno napredovanje, onda cemo tek 
modi reci da ona stoji na zdravu temelju. Jer dosadasnji odnos inteligeu- 
cije — a skolovani ljudi su vodili javne poslove x davali pravac drustvu 

— prema seljastvu, bio je nejasan i kolebljiv, 5esto cak pogresan i lazan. 

Odnos taj odredjivala je, u glavnom, svagdasnja demokiatska svest 
inteligencije, Prvobitno je izmedju varo§i i sela, izmedju gradjanina i se- 
ljaka bila ne samo kulturna nego i socijalna opreka, Cak i pod tudjim go- 
spodstvom. Koliko je poznato, prvi su od inteligencije savladali opreku, 
u drugoj polovini XVIII veka, Relkovic i Obradovic. Rukovodjeni humanim 
i racionalistidkim idejama, ova dva odli£na muza vide, — u doba kad se 
seljak jos uvek smatra za stoku koja ima da tegli gospodaru, — i u seljaku 
6oveka* Samo „zelene tikvice*' ne cene ,,mnogo vridnog tezaka* 4 , i surovo 
se osecaju na nj, — tako misli narodnjak oficir. A jugoslovenski Anaharzis 
je ogorcen na spahiju §to muci seljake, samo da bi mogao on sto bolje zi- 
veti; nije sposoban da pomisli: „Ovih je telo kao i moje ( imaju dusu slo- 
vesnu, podobnu mojoj, i 6uvstvuju, — duvstvuju i zlo i dobro koje im 
se £ini". 

Tada granuse dogadjaji koji odjednom izbacise seljaka na najvidje- 
nije mesto u nasem narodu. SeljaCki ustasi u Sumadiji 1804 i 1815 dine 
odsek u nasoj istoriji. Seljaci su digli iz groba drzavu koju su gospoda, u 
XV veku, onako lakomisleno upropastila. Seljak je postao pogiavica nove 
drzave, Ugled seljaka ratara je posle toga znatno odskofcio. 

Ali u stvaranju nove drzave seljak je, u glavnom, svrsio fizidki posao. 
On je umeo da oruzjem izvojuje slobodu, Kad je trebalo drzavu urediti, 
umesali se skolovani ljudi i unesoSe u drzavu, pa i u odnos prema seljaku, 
svoje burzoaske pojmove. Otvorena reakcija nasiala je tek onda, kad se 
oko knjizevnog seljaka, Vuka Karadzica, obrazovaia nacionalno-romantidka 
stranka* Oko polovine XIX veka bacio je Vuk burzoaziji u lice ovu krupnu 
red: M Srpski je prosti narod poSteniji, pametniji i prosveceniji od.sviju na- 
roda koje sam ja do danas video* 4 ; a visa klasa, „ako prosto) ne £ini sra- 
mote, fasti ne 6ini suviSe nigde", 

Vuk ovde, dabogme, govori kao strandar. Danas se ne poricu velike 
zasluge „vi§e klase' 4 za obnovu naSega staleza. Iz istcrijske perspektive, mi 
umemo da cenimo i zasluge jednoga Dra. Jovana Hadzica, koji je bio iz- 
raziti tip burzoazije, gorde na svoju „kulturu". Ali se ne moze pored da 
je nasa „vi§a klasa* 4 dugo zaboravljala na onoga koji je najvise prolio krvi 
za oslobodjenje nacije i vaskrs drzave, koji do danas dim ogromnu vedinu, 

n- v ^h Prfcnnlr Original from 

15 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



koji je vazda bio f i sad je, neiscrpan izvor na$e snage, koji je Cuvar rasnih 
vrednosti. 

TrebaSe da prevrvi rcvolucija u Austro-Ugarskoj, i za njom rcakcija 
1 pritisak apsolutizma, i s ove i s one strane Dunava i Save, da Vukove na- 
cionalisti£ke ideje prodru u krugove inteligencije. NaSa buzoazija je bo- 
jazljivo i neodluino prihvatila novi pogled na narod, i Cesto se izvlacila 
golim izjavama. U torn treba gledati uticaj primer a i skole kulturne bur- 
ioazije austrijske i madjarske; s druge strane, instinktivnu teznju bur- 
zoazije da ostane gospodarem masa. Morao je doci nov utisak sa strane, 
i to iz dalje Evrope, preko omladine, koja se skolovala izvan Austro-Ugar- 
ske, da se savlada opreka izmedju kaputa i opanka. Vodj i ideolog ovoga 
pokreta bio je Svetozar Markovic. On je pojaSao i nanovo formirao demo- 
kratsku struju, ali ne vise u duhu romanti£nog nacionalizma, nego socia- 
listickog. Tek je sad shvaden realno, i pravilno odredjen, znaiaj najsireg 
sloja u sklopu nasega drustva. 

Ali u nazorima Svetozara Markovica je bilo, kao i kod romanti£ara, 
dosta doktrinarnosti. Praksa je modifikovala njegove ideje f i to onako kako 
on nikada ne bi pristao. Njegovi naslednici su ibrzo zabacili narocito onu 
eticku, rusku, belegu demokratizma, koja karakterise Markovida. U nasoj 
sredini, odvec materijalistickog mentaliteta, okrenuo se demokratizam n 
eksploatisanje seljaka u politiCke svrhe. Inteli^encija je nzela narod f ne 
kao svrhu, nego kao sredstvo. Prema predjasnjim prilikama, sad se otislo 
u drugu krajnost: selo se pocelo obozavati, ali bez prave koristi za seljaka. 
U ideologiji je nastao neki kompromis izmedju Markoviceva demokratizma 
i Vukova nacionalizma. 

Ovaj novi odnos inteligencije prema seljaku svakojako je bio bolji 
od nekadasnjega f recimo onoga pre 1848. Dva glavna, dosad prilicno uda- 
ljena, sloja nasega drustva znatno su se zblizila. Ali to nisu bile jo§ 
zdrave prilike. Inteligencija, organizovana u stranke, gledala je u masi 
seljaka glasace, dakle vojsku u politiCkim borbama, kojima se u drustvu 
i u drzavi dolazilo do vlasti. Razume se, kad bi doslo do pobede, i voj- 
niku je dopao deo plena. Ali to za nj nije bila prava dobit. Nije se ni 
vojevalo u prvom redu za sudbinu i srecu vojnikovu, nego za uspeh i ko- 
rist vodja, koji su bili toliko neskromni da su korist nacije identifikovali 
sa svojom pobedom. Vidik je bio jos skucen. Ideja o zdravoj, prosve- 
denoj i produktivnoj naciji nije bila inteligenciji jos jasna. Da masa na- 
rodna i njegova kultura moraju postati centralni problem javnoga rada, to 
je bilo uverenje tek malog broja najsvesnijih. 

Kod nas se rado ponavlja tvrdnja da smo mi demokratski narod, 
da je nama demokratizam cak urodjen. Da to misljenje nije taCno, vidi 
se vec iz letimicnog pogleda na razvitak demokratije u nas. Uvek su de- 
mokratske ideje dolazile sa strane. I uvek su one imale da savladjuju ot- 
por, ili bar nepoverenje, nase burzoazije. Nego je istina to da smo mi, u 
glavnom, patrijarhalno drustvo. A demokratija nije isto sto patrijarhalnost. 
Bas naprotiv, patrijarhalni duh ceni licnu vlast t koja se 5esto izvrgne u ap- 
solutizam* Zar nije karakteristicno da seljak knez, Milos Obrcnovic, po- 
staje krut autokrat? Pa i od nase inteligencije retko kome nije otac, ili 
bar ded f i§ao u opancima, pa da li je ona u torn odnosu demokratska? 



16 
Dy ^UU^lL UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Demokratija predstavlja visi stupanj politiCke i druStvene kulture. 
Demokratija je etika. Demokratija znaci odricanjc od sile i vlasti, u ime 
pravde i humanosti, znaii izjednafienje prava svih clanova drustva i podre- 
djenje pajcdinca celini, zarad dobra celine. Postulat demokratije je poma- 
ganje kulturno slabih i politicki neobavestenih, Ali ovaka demokratija nije u 
nasem drustvu nikad imala mnogo iskrenih pristalica, iako se krug ovih 
u toku XIX veka sve vise sirio. U ovom veku, do rata, kao da je ovako 
shvatanje po&elo ne§to jafie osvajati, opet u blizem dodiru s raznim demo- 
kratskim pokretima u Evropi, narofiito u Ceskoj. U te§kim patnjama 
Svetskoga Rata nasa socijalna svest je znatno sazrela. Svi iestiti kod nas, 
kao i na celom svetu, osecaju da je re§avanje politiSkih i socijalnih pita- 
nja silom i nasiljem odvec skupa stvar f koju treba izbegavati. Pogibija 
miliona neduznih stvorova na najnecoveSniji nacin, i patnje onih koji su 
iza njih ostali, vapiju, s Tolstojem: „Nije u sili Bog, nego u pravdi!" 

Svaki trezven Jugosloven oseca da je veliki prevrat u Evxopi naj- 
vaznija obrtna ta£ka nase istorije, Prirodni proces koji je 1400 godina 
ometan sad je dosao do resenja, Nasem normalnom kulturnom razvijanju 
i duhovnom preporodjaju ne stoje sad nikakve prepone na putu. Sudbina 
je nasa u nasim rukama. Ali je sad i odgovornost na nama za sve §to 
radimo. Sad, kad gradimo nasu novu kucu, trudimo se da joj udarimo 
5vrst temelj i da u zgradu ne unosimo ni§ta staro i izandjalo. Potreban 
je nasoj neiciji jedan momenat svetle trezvenosti i vedre prisebnosti. Treba 
resiti odma ona pitanja koja se potezu i smetaju. Od njih je jedno i se- 
ljacko, 

Priznajmo iskreno: seljaCki stalez nije bio ni u slobodnoj Srbiji 
cenjen i pazen, jo§ manje negovan, po svojoj vrednosti f a kamo li u Au- 
strijL I u Srbiji je seljak bio zapusten: nije imao, krivicom gospode, ni 
kulture, ni zdravlja, ni pune politidke slobode. Vise se o torn vikalo nego 
sto je bilo u stvari, Seljakov obraz je i tamo taksiran nize od obraza 
poslednjeg kaputasa. Njegovi nedostaci su leceni vise policijom nego sko- 
lom i prosvecivanjem. A kako je nasem seljaku bilo u pravoj gospod- 
skoj drzavi, kao sto je bila Austro-Ugarska, ne treba ni govoriti. 

Nas odnos prema seljaku ne treba da diktuje ni sentimentalnost ni 
romantika, kapitalisti£ki prohtevi i demagogija nikako, nego humanost i 
zdrav razum, a pre svega pravda, Kad je u ovoj zemlji 80 i vise od sto 
seljak, onda je ovo izrazito seljacka drzava, i taj najvedi i najproduk- 
tivniji stalez — jer on daje i najvise radne snage, i najvise narodne od- 
brane, i najvi§e podmladka — imao bi prava da drzavu udesi za sebe i 
prema sebi. Kad bi jednoga dana toj masi ratara i tezaka puklo pred 
ocima i dosla do svesti njegova snaga, bez sumnje bi se brzo ustanovila 
„seljacka diktatura**. Medjutim ( seljak ima duboko ukorenjeno strahopo- 
stovanje prema pismenosti i , f u£evnosti", a nema dovoljno politidke sve- 
sti. Tako je do§lo do — „diktature burzoazije 44 . 

A nasa burzoazija se sad ne sastoji samo iz skolovanih ljudi. Sve 
vi§e dolazi do uticaja kapitalizam koji ima pohotljivu sklonost da sve, 
pa i seljaka, i ekonomijski eksploatise, Burzoazija udeSava drzavu is- 
kljudivo za svoju potrebu, a seljaka, koji ne ume da se razabere u zaku- 
dastim mudrolijama burzoaske drzave, upreze u svoj jaram. Velik deo in- 
teligencije vuce kola kapitalizma, i simulira demokratizam. Tako dikta- 

n C^f^onl^> Original from 

17 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



tura burzoazije postajc za seljaka sve teza. Protiv ove diktature se dize 
kao konkurenat, ff diktatura proletarijata". Seljak, pak, ne ume sam da se 
pomognc i f kao pitom div, £uti i trpi. 

Demokratija ne maze biti ni za kakvu daktaturu ljudi, dak ni za 
diktaturu filosofa, a kamo li diktaturu burzoazije ili proletarijata. Mi smo 
jedino za diktaturu pravde. Samo korist celokupne kulture nacije moze 
dati nekom prava — ne na diktaturu, nego da vodi drustvo i da uprav- 
Ija drzavom, i nista drugo. Seljak se instinktivno podaje vodstvu bur- 
zoazije, jer i on oseca da je kultura moc, i pretpostavlja da burzoazija 
tu kulturu ima. A mi velimo: Koliko burzoazija hoce i ume da ostvari 
ideal kulturnoga drustva, toliko, i samo toliko, ima i prava da ga vodi. 

Na praznim frazama, platonskim izjavama i demogoskim obeca- 
njima, sad vise ne moze ostati. Svesna demokratija mora za prosvecenje, 
negovanje i razvijanje ratarskog staleza stvoriti radikalan program, a za- 
konodavstvo demokratske drzave je duzno obezbediti izvodjen;c toga 
programa. Navescu ovde za taj program nekoliko taCaka koje su, mislim, 
ponajvaznije. 

Prva tacka programa treba da bude: pravicna agrarna reforma. So- 
cijalni polozaj seljakov uSvrstice se samo tako, ako seljak dobije dovoljno 
zemlje za obradu, Pred oCima treba da nam lebde agrarne prilike u Sr- 
biji. Poznati madzarski socijolog Oskar Jasi pohodio je u pocetku 1917, 
dakle za vreme neprijateljske okupacije, Srbiju, radi proucavanja prilika. 
Jasi je nasao — i posle neprestanog ratovanja, od 1912, i posle tolike 
pljacke neprijateljske — da je ekonomijski zivot Srbije zdrav i netaknut, 
i tako produktivan, da se covek mora diviti, U svom izvestaju tumaci Jasi 
ovako: ,,Srbija je tipska seljacka drzava. Osamdeset od sto stanovnika 
zivi od poljske privrede, veliki posed je ( tako rekuc, nepoznat, a 90 od 
sto ekonoma radi na povrsini manjoj od 20 hektara. Istina, ovo je eko- 
nomisanje, prema pojmovima zapadne Evrope, prilicno primitivno, ali 
tehnicku zaostalost u mnogome uravnotezuje trezven i jak egoizam koji 
svakog malog gazdu vezuje za zemlju. Lep primer dobro obradjenih ve- 
likih tposeda nije, istina, razvio strucno znanje srpskog seljaka, ali mu 
nije dao da oseti ni morbus latifundii", 

Srbija je, dakle, jednom strahovitom probom f pokazala sta vredi 
praviCna podela zemlje. To je najbolji putokaz sta treba ciniti i u ostalim 
krajevima nase nove drzave. Ali nedostatke u strucnoj ekonomskoj 
spremi nasega ratara svakojako treba dopuniti. Kojim se nacinima i 
sredstvima to danas moze uciniti, to nije nepoznato, stoga o torn ne cu 
govoriti- 

Na drugom mestu spominjem: dizanje umnog i moralnog nivoa naseg 
ratara na visi stupanj. Danasnja narodna pedagogija ima zato raznih na- 
cina, i sve zgodne i dobre treba i mi da upotrebimo. Najglavniji je: na- 
rodna skola. Bez dobro uredjene skole, bez dovoljnog broja takih skola, 
i bez dobro spremljenih i svom idealnom pozivu predatih ucitelja, ne moze 
se govoriti o pravom prosvecfenju narodnih masa. I ovde je tesko sto novo 
reci, ali jedno treba svakojako naglasiti, a to je: da inteligencija treba 
skolsku stvar posteno i potpuno da uredi, a ne polovno i licemerno kao 
dosad. 

liS UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



Tre<5a ta&ka mora biti: fizicko podizanje narodc, koje se ne moie ni 
zamisliti bez dovoljnog broja dobro sprcmljenih i moderno uredjenih bol- 
nica, bez potrebne mnozine lekara, i bez sistematskog higijenskog prosve- 
divanja. Naroiito bi se morao svom cnergijom zapodenuti boj protiv bo- 
lestina koje u masi tamanc narod i slabc mu zivotnu snagu, kao sto su 
tuberkuloza i sifilis, na primer, 

Prava demokratija vidi napredak naroda i drzave — Sto je sad kod 
nas jedno isto — u obilatoj produkciji kulturnih dobara, u razvijanju i 
razgranjavanju dobre komunikacije, u Sto brizljivijem negovanju narod- 
nag zdravlja, u sto savesnijoj i poStenijoj drzavnoj administraciji, u Sto 
savremenijem uredjenju gradjanskih i drzavnih ustanova, u sto boljoj or- 
ganizaciji narodne prosvete, — jednom refiju: u takom sastavu drzave 
koji ce svakom gradjaninu dati najvecu meru pogodnosti, zadovoljstva i 
prosvecenja, najvisu mogucnost za razvijanje, a nada sve sto vise gradjan- 
skih sloboda. 

Taka demokratija ce lako uvideti i to, da je pravo, a i za celu dr- 
zavu korisno t da se najvecem i najproduktivnijem sloju drustva poklanja 
i najozbiljnija paznja, da bi se osposobio za onu vaznu funkciju kojn 
ima u drzavi. Prava demokratija ce posteno priznati da ova drzava, prema 
svojoj socijalnoj strukturi, ne moze biti druga nego seljafcka, pa 6e sraa- 
trati za stvar svoje savesti da ovu drzavu i uredi prema toj strukturi 
drustva, da od nje naCini Seljacku Demokratiju. UredjivaCi drzave koji 
ne bi vodili racuna o toj bitnoj cinjenici na§eg drustvenog organizma 
stvorice nastranu i nesolidnu zgradu, koja ne<5e odgovarati pravoj po- 
trebi, niti ce moci odolevati napastima koje navaljuju na nju i iznutra 
i spolja. p 

Tihomir Ostojic. 



Borba Istoka i Zapada- 

(Sir Charles Oman, jedan od najvecih zwih engl&skih istoricara, 
i jedan od najvecih prijatelja nasega naroda u Engleskoj, stavio nam 
je na raspolozenje za „Novu Evropu" svoje jos nestampano preda- 
vanje „Istok i Zapad" koje je drzao kao predsednik britanskog Istorij- 
skog Drustva na ovogodisnjem skupa. Iz njega vadimo jedan deo. 

Profesor Oman je jedan od retkih evropskih nqucnika i politi- 
cara, koji su dobro poznavali prilike na balkanskom poluostrvu i pre 
balkanskih ratova i svefckoga rata, i koji su oduvek dokazivali da 
Turke, kao rodjene neprijatelje evropske kulture, treba isterati iz 
Europe. On je, isto tako f oduvek obracao pctiznju na neevropsko dr- 
zanje Madzara i trazio je na osnovu istorijskog iskustva, da se ne 
polaze odvise vere u njihovu sposobnost za evropeiziranjem. U jednom 
clanku, koji cemo doneti u jednom od narednih brojeva, pokazao je, 
naprimer, vr\o lepo, kako je dobrim delom krivica do Madzara sto 
smo doziveli pogibiju na K&sovu.) 

Otkako povesnica pamti, a zacelo i nebrojena stolela pre toga, vodi 
se i nikada ne prestaje borba izmedju Istoka i Zapada, Plima i oseka na- 

C in Original from 

19 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



vale i osvojenja f i prcma zapadu i prema istoku, kretale su se dok ne bi 
doprle do najvi§e tacke, da onda, posle trenutnog zastoja, brze ili lak§e f 
podju opct unazad. Piscima starog klasitnog doba bilo je ovo dobro po- 
znato- Herodot, otac svih evropskih istoriiara, podinje svoju slavnu knjigu 
pricom o legendarnim upadima i protu-upadima izmedju Evropc i Azije, 
i vodi od njih poreklo vclikoga rata izmedju Grka i Perzijanaca koji je na 
sebe privlaiio svu paznju njegove rodjene mladosti. 

Razni su se narodi sukobljavali tu u razno doba: na jednoj strani 
Grci, Rimljani, Franacki Krstonosci, i u nase doba Britansko Carstvo; na 
drugoj strani Perzijanci, Saraceni, Tatari i Turci Osmanlije. Tri ili cetiri 
puta dinilo se kao da ce Evropa poplaviti Zapadnu Aziju, i u£vrstiti se u 
njoj tako da ce njene zemlje za uvek ostati utelovljene u zapadnom svetu. 
Aleksandar Veliki, i posle njega Rimljani, osvojise tako potpuno Malu 
Aziju, Siriju i Egipat, i usadiSe u njih tako duboko zakone i jezike Zapada, 
da je izgledalo neverovatno da bi ti krajevi i posle stotine godina mogli 
pasti natrag u orijentalstvo. A opet, s druge strane, Perzijanci, u davno 
predhriscansko doba, pa onda Muhamedovi Saraceni, u ranom mrafinom 
Srednjem Veku, horde Dzingis-Kana u kasnijem Srednjem Veku, i otoman- 
ski Turci u novija vremena, ocepljivali su zamasne delove Evrope i pribijali 
ih istoku* Sest stotina godina bila je Juzna Spanija orijentalna zemlja, i 
crpla je svoju kulturu i svoju veru od Meke i Bagdada. U slifcnom polo- 
zaju nalazio se Carigrad sa svojim zaledjem u Evropi duze nego Cetiri i po 
stoleca, I danas, u ovome 6asu, nije pouzdano da nece tako ostati jos koju 
godinu dana — zahvaljujuci medjusobnoj surevnjivosti medju hriscanima r 
koji i sad, kao i u toku celoga proslog stoleca, odlazu ono sto mora doci, 
i ostavljaju jos uvek Sultana, iako s prtljagom spremnim za put, da sedi 
skrstenih nogu na Zlatnom Rogu. 

Mi smo navikli, da smatramo krstaske ratove kao jednu jedinstvenu 
pojavu, zbog toga sto u pokretu jedanajstog i dvanajstog veka, koji je bacio 
legije hrisanskoga Zapada na Palestinu i Siriju i Egipat, prevladjuje reli- 
gijozni momenat. Starija pokolenja istoricara koji su smatrali sebe gradja- 
nima sveta, i ziveli u uverenju da Sto ljudi rade posmatraju ozgo s gledi- 
sta filozofskog kosmopolitanstva, drzali su krstaske ratove iskljucivo nera- 
zumnim izlivima slepog fanatizma, koji je prouzrokovao nedogledne gu- 
bitke u zivotima i ogromno trazenje blaga bez prave svrhe, Oni nisu videli f 
da je uistini taj veliki pokret bio tek jedna od najzivljih i najslikovitijih 
epizoda one beskrajne borbe izmedju Istoka i Zapada, Antagonizam iz- 
medju Evrope i Azije uzeo je samo nov oblik, a sto je taj oblik u tome 
6asu nosio religijozan karakter, zato nije bio kriv Zapad, — prvi po- 
kret te vrste ufcinjen je na azijskoj strani. 

Mavri, koje je Muhamedovo uCenje izvuklo iz njihovih pustinja, ikoji 
su prekrili azijske i afriike pokrajine IstoCnog Rimskog Carstva, ili Got- 
sko Carstvo u Spaniji, i§li su napred osvajajuci, i osvajali su, sa cisto reli- 
gijoznim ratnim povikom: „Bog je Bog, a Muhamed je prorok; narodi sveta 
moraju se prikloniti Koranu, haraCu, ili ma£u M . Po§to su ostali vi5e od Ce- 
tiri stoleda u opasnosti pred muhamedovskom navalom, narodi Zapada di- 
go$e se najzad na odmazdu, i pokret, po svom obliku isto onako fana- 



20 



UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



tican kao Sto je bio onaj koji su poduzeli Saraccni u sedmome veku, po- 
nco je kao oluj viteske konjanike Zapadnc Evrope prema Istoku, i urodio 
je velikim napadajem koji uiini Jerusalim, Antiohiju i Edesu, za neko 
vrcmc prcstolnicom hriSdanskih drzava. Bio je to jedan nov povradaj Seta- 
lice na satu, koja se jednako kretala tamo i natrag, sve od dana Darija i 
Velikog Aleksandra. Brzinu kojom ce se Setalica kretati, ovamo prema 
Zapadu ili natrag prema Istoku; uzroke dolasku svakog talasa novih osva- 
ja£a, kao i koja ce rasa predvoditi rulju pri svakom takom osvajanju, — sve 
to nije mogao predskazati nikad ni najveci prorok. AH sam proces jednako 
se nastavljao: Godine 1090 bilo je krajnje vreme da opet otpoCne kretanje 
Setalice unazad, — isto kao Sto je ve<5 bilo krajnje vreme da otpoSne i go- 
dine 1918, tada zadnji put, kada je Velika Britanija prvi put bila vodjom 
pokreta. 

Ne odgovara stvarnom stanju stvari miSljenje, da se godine 1095 hri- 
scanstvo nalazilo u tezem polozaju nego ikada ranije, i da je pohod na 
Turke i osvojenje Jerusalima bio jedini put k spasenju. Bar dvaput pre 
toga stajale su stvari za hrisdansku Evropu joS gore- Carigrad su opsadji- 
vali Muslimani joS u godinama 673 i 717, i nikakva pomoc nije mu tada 
dosla od Zapada. Hadzije, posetioci Svetoga Groba, zlostavljani su i ra- 
ni je, ali hriscanstvo se nije dizalo u masama da bi osvetilo njihove patnje. 
Novi faktor u svetu, godine 1095, nije bila narofiita svirepost ili opasna 
sila Seldzuka Turaka — Cije se sultanstvo baS u torn momentu raspadalo 
u vise delova, tako da je u stvari prestajalo da bude opasno — , ved u go- 
tovosti Zapada da otpodne aktivnu borbu protiv Orijentalstva. Evropa je 
1095 bila bolje opremljena da preduzme velik pohod protiv krivovernika 
nego ikada pre toga od propasti starog rimskog carstva. Prvi put u toku 
Sitavih stoleca ona je bila u mogucnosti da obrati glavnu svoju paznju na 
borbu s Istokom, 

U trima stolecima pre toga, hriScanstvo je imalo pune ruke posla 
odbijajuci napadaje triju smrtnih neprijatelja koji su udarali u isti mah. 
Vikinzi, sa skandinavskog severa f pustosili su Englesku, Irsku, Francusku, 
i Severnu Nemacku, unistujuci ostatke stare civilizacije, skidajuci s pre- 
stolja dinastije, i brisuci medje i granice. Sa istoka u isto vreme, ili neSto 
kasnije, dosli behu divlji madjarski strelci na konjima, napast koja se bila 
pustila niz Dunav pustoseci Juznu NemaSku i Severnu Italiju, Treci nepri- 
jatelj bili su Muhamedovci, jos uvek opasni i aktivni, iako je kalifat ukinut 
i napadaj s njihove strane vodjen ne od jedne velike jedinstvene sile ve<5 
od mnogih medju sobom razdvojenih grupa: Saracena, Mavara, i Turaka, 
koji su napadali na kopnu u Maloj Aziji i Spaniji, na moru u Siciliji i na 
Kreti, pa £ak i u Juznoj Italiji, a za neko kratko vreme i u Provansi. De- 
silo se tad, u desetom stolecu, da su saracenski upadafii sa Fraksineta na 
Rivijeri dolazili u dodir i borili se zajedno s madjarskim upadafiima sa Du- 
nava, i to u samom srcu Svajcarske, u Orbe u kantonu vodskom. — Iz- 
gledalo je kao da su zastitni polozaji hriscana probijeni s obeju strana. Pod- 
sednuta od svih vanjskih napadaca u isti mah, Evropa je tada pa za viSe 
generacija jedva mogla odbraniti i odrzati ono Sto je bilo njeno. No 1095, 
hriscanstvo je vec bilo van opasnosti: dva unutraSnja neprijatelja, Vikinzi 

Original from 
21 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



i Madzari nisu bili pokoreni niti istrebljeni, ali su prvo odbijcni pa onda 
progutani i pretvoreni u Evropljane, posto su primili hris<5ansku veru i hris- 
cansku kulturu. Najgori pak napadafii treceg neprijatelja, Muhamedovaca, 
koje zbog njihovc vere nije bilo mogucno pretopiti kao Dance ili Madzare, 
bili su konacno odbijcni duz ccloga fronta, od jednog do drugog kraja Sre 
dozcmnog Mora, osim na krajnjoj istocnoj tacci. Taj je neprijatelj odavna 
vec bio izgubio nadu da ce ostati gospodarem hriscanske Spanije, — sad 
ga behu oterali i sa svih ostrva odakle bi mogao biti opasan Srednjoj Ev- 
ropi — od Sardinije, Sicilije, Krete, Kipra; sve je to opet bilo hriscansko, 
Jedino u vizantijskoj Maloj Aziji ugnezdise se Seldzuci Turci posle kobne 
bitke kod Mazakerta (1071) i prisvojise za sva vremena Angoru i Ikonijum, 
pa cak i Nikeju, a za nekoliko godina pregled nad Bosporom. No na ovu 
poslednju navalu najnovijeg muhamedovskog neprijatelja hriscanstva od- 
govorila je Evropa takim napadajem od svoje strane kaki se nije pamtio 
jos nikad otkako je Veliki Pompej posao da pokori kraljeve azijske u pr- 
vom veku pre Hrista, dakle na nekih jedanajst stotina godina pre toga. 

Ima dva puta iz Zapadne Evrope u Levant, jedan morem i jedan su- 
vim, Tri stotine godina bio je ovaj drugi put opasan, a onaj prvi sa raz- 
nih strana opsednut Prirodni put iz Francuske ili Neroafcke, u Carigrad i u 
Malu Aziju, vodio je niz Dunav kroz Ugarsku. Ali od kraja sestog stoleca 
nalazile su se ravnice srednjeg Dunava u rukama divljih neznaboza£kih 
plemena, neprijateljski raspolozenih prema hriscanstvu i prema civiliza- 
ciji. Prvo su bili dosli Arapi, zatim jos mnogo strasniji Madzari, prava na- 
past za Srednju Evropu, Prolaz iz NemaCke za Carigrad potpuno je za- 
ustavljen za vise od tri stotine godina. Situacija se u torn pogledu iz te« 
melja promenula tek kad su Madzari presli i sami u hriscanstvo, pod Sve- 
tim Stevanom, u ranom jedanajstom stolecu. Put je tada ponovo otvoren, 
i prvi put nakon toliko stoleca bilo je sad mogucno preci preko evrop- 
skoga kopna i dospeti na Istok bez napustanja prijateljskog hriscan 
skog tla. 

Dogod se nije moglo ici suvim, jedini put koji je preostajao bio je, 
naravno, morem. Iz pristanista talijanskih, putovanje u Levant ne bi bilo 
odvec tesko. Ali je i taj put za poslednja dva stoleca bio pun opasnosti, 
jer su Muhamedovci imali nadmoc nad srednjim delom Sredozemnog 
Mora. Imajuci u svojim rukama Siciliju i Sardiniju, pa neko vreme 6ak i 
Kretu i naseobine po Juznoj Italiji, krstarile su morem bezbrojne gusar- 
ske cetice njihove, onemogucujuci i svaku trgovinu i putovanje na hadzi- 
luk. Vizantijski carevi bili su, sve do jedanajstog veka, jedina hriscanska 
sila koja je raspolagala ratnim brodovljem, ali su njih kraj sveg tog iz- 
gonili i iz poslednjeg njihovog poseda na moru, iz Sicilije; kad je ova, pe* 
deset godina kasnije, opet pripala hriscanstvu, osvojenje je izvrsila ne 
Vizantija nego nova jedna sila. U ranom jedanajstom stolecu vizantijska 
je flota drzala otvorenu za trgovacki promet egejsku a ponekad i jadran- 
sku obalu, ali nije bila u stanju da drzi srednje vode Sredozemnog Mora. 

Tako su stajale stvari na morskoj strani sve do druge cetvrtine 
jedanajstog veka, kad se prvi put pocese da pojavljuju morska preduzeca 
na Zapadu. I Talijani, najzad, stadose se otiskivati na more i graditi ratne 



22 

^^ UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



brodove, Prvo se Mleci na severo-istoku, pa onda Piza i Gjenova na 
severo-zapadu, razvi§e u pomorskc sile, i potese da odupiru muhame- 
dovskim gusarima, pa naskoro i da ih tcraju od sardinske, sicilijske i ma- 
varske obale. Jos 1011 godine, poslednjim muhamedovskim pomorskim 
pohodom, opustoSena je Piza, — ali vec na nekoliko godina kasnijc pre- 
djose Piza i Gjenova u napadaj i osvojise Sardiniju od krivovernika. Iduce 
pokolcnje dade poslednju, i za ncko vreme najmocniju, talijansku pomor- 
sku silu, kojoj osnovc udarise normanski pustolovi u Napulju i po juznoj 
ItalijL U dugom nizu pomorskih bitaka od 1060 do 1091, oni konacno 
isterase Mavrc iz Sicilijc. Tada sc udruzise svc talijanske pomorske sile 
i poterase zajednicki gusare barbare, tako da je oko 1095, kad su otpo- 
£eli krstaski ratovi, srcdnjc Srcdozcmno More opet postalo hri§canskim 
morem, sto nije bilo stotinama godina, Neprijatelja gonise cak u Afriku, 
i izgonise iz mora. Prclaz morem sa Zapada na Istok bio jc najzad otvo- 
ren i siguran, 

Jasno je, prema svemu ovome, da jc oko 1095 godinc stvoreno 
sasvim novo stanjc stvari u Evropi. Bilo jc mogucno ici bcz teskoca iz 
Francuske ili iz Nemacke ili iz Italije u Levant obojim putevima. Ovakav 
sticaj prilika ucinio jc mogucnom, upravo, potrebnom, prvu krstasku 
vojnu. Jer Evropa jc vec bila napala muhamedovskog neprijatelja u za- 
padnim i srednjim vodama Sredozemnoga Mora, i trebalo je samo pot- 
strcka i dobra pocetka, pa da navali i na zapadnc vode. Novc pomor- 
ske sile, medjutim, tri talijanske republike i normanski kralj od Napulja 
i Sicilije, bile su ratoborne i zeljne osvajanja. 

Napadaj Turaka Seldzuka na Carigrad i njihovo zlostavljanje cvrop- 
skih hadzija u Palestini, bili su dovoljno jaki razlozi za akciju. Ranija po- 
kolenja, pre 1095, morala su cutke prelaziti preko ovakih i slicnih ncpri- 
jateljstava i provokacija, jer nisu bila u mogucnosti da se opru; 
sad jc Evropa bila u stanju da da snazna izraza svome ogorcenju. Da je 
kazna dosla ,u vidu nc samo izolovanih pohoda talijanskih pomorskih 
drzavica, kojc su trazile sebi nova polja za svoju trgovinu, vec u izne- 
nadnom izlivu energije koji je uzdrmao skoro sve hriscanske nacije, ima 
se pripisati pre svega drzavnickoj mudrosti papstva. Tacno je savsim da 
su „krstaski ratovi sacinjavali spoljnu politiku papa'*. Papstvo je, da- 
bome, imalo razloga da sc udruzi u ovoj vclikoj borbi sa vladarima Za- 
padne Evrope; — ono je zadobilo ogromno moralno preimucstvo stav- 
ljajuci se na celo pokretu cije je moraine ciljeve hriscanski svet mogao 
samo odobravati. Ideal za koji sc imalo boriti bio je tako visok, da su 
mocne ambicijc careva i kraljeva, u pogledu njih samih i njihovih dina- 
stija, iscezavale i izgledale lokalne, sitne, i neozbiljne. Otuda religijozni 
karakter pokreta. 

Ali ako trazimo osnovne uzrokc koji su bacali desctinama hiljada 
oruzanih hadzija sa Zapada protiv Istoka, i morskim putem i kopnom, sa 
namerom da otmu sveta mesta iz ruku muslimanskih, naici cemo na tri 
izvora: — pored religijoznog, jedan politicki, i jedan koji potice iz po- 
morske preduzimljivosti. Sva ta tri pokreta izmesali su sc i isprepletali je- 
dan s drugim — mnogi krstasi isli su samo za jednom — vise njih za dva 

23 

by VrUUglt UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



— a neki (tako je kadikad slozena ljudska du§a) za sva tri u 
isti mah. 

Naporedo sa iskrenim i poboznim krstasima-hadzijama, i sa onima 
srednjevckovnim riterima kod kojih se ratoborna poboznost meSala 
sa ieljom za avanturama, isli su mnogi Ciji su ciljevi i smerovi bili manp 
idealne prirode. Sa gledista italijanskih republika i Normana iz Sicilije, 
naprimer, krstaski su ratovi bcsumnjc znaiili vcliki podvig za osigu- 
ranjc nadmoci na moru i za eksploatisanje trgovinc s Levantom. MlccI 
i Gjenova su zivo pristali uz pohode, — i oni su govorili kao svi drugi 
o osvajanju svetih mesta, ali njihov rad pokazuje da je njima glavno bilo 
zagospodariti nad velikim morskim putcvima ka Istoku. Kad je osvojena 
Sirija, Italijani su gramzljivo prigrabili sebi sva pristani§ta, na Stetu novo- 
krunisanog Kralja Jerusalimskog, i Cinili su sve Sto je do njih stajalo da 
obrnu trgovinu suvim na more. Oni nisu dopustali feudalnim knezevima 
Palestine i Sirije da vrse nadzor u svojim rodjenim pristanistima, ili da 
porezu uvoz i izvoz koji su isli kroz njih. Uopste, ova sebifinost talijan- 
ska i bila je docnije ne malim razlogom prqpasti kratkovekog Kraljevstva 
Jerusalimskog- — Naposletku, pored poboznih entuzijasta i trgovaikih 
monopolista, bila je medju krsta§ima f kao treci element, vojna kasta, — 
mladji sinovi svih onih plemica feudalnog Zapada koji su kod kuce ostali 
bez zemlje, te koji su trazili kule i palaie po bogatome i Sarenome Istoku. 

Osvojenjem sirijskih pristaniSta £rana6kih od strane Mameluka, 
krajem trinajstog veka, zavrsena je katastrofalno epizoda poku§aja Evrope 
da ovlada Levantom. Sve do drzovitog podviga Napoleonova u 
Egiptu, kada je u jednom casu (1798) dosao i do Sirije, nije evropska 
vojska stala opet nogom na vruce zapadno-azijsko tie, — No nisu Mamc- 
luci medju Muhamedovcima bili oni koji su nastavili da iskoriscuju po- 
raze krstasa; oni su samo pripremili polje za poslednji veliki napadaj 
Istoka na Evropu, koji je izvela jedna druga sila — Otomanski Turci. To 
je bilo poslednje veliko kretanje setalice prema Zapadu (ako se ne uzme u 
obzir strahovita ali prolazna navala Mongola, koja se desila jos na pe- 
deset godina pre pada Kraljevstva Jerusalimskog). Dok je hriScanstvo 
imalo veliki grudobran u Levantu, nije bio moguc snazan i svestran na- 
padaj Istoka na Zapad; ali kad su krstasi 1204 razbili u komade staro 
Vizantijsko Carstvo, Cuvara tvrdjave od istoinih pustolova, ne ostade niSta 
da spreci prodiranje Turaka Osmanlija prvo u Maloj Aziji, pa onda, u Ce- 
trnajstom veku, i u Evropi. 

Naskoro je stigla odmazda za trgovacke republike talijanske, koje 
behu zadrzale nadzor nad trgovinom u Levantu i posle pada sirijskih 
pristanista. Udesavajudi trgovinske ugovore sa Mamelucima jos za daljih 
dvesta godina, oni su u svom trgovackom zanosu obnevideli, i nisu se 
obazirali na to §to Turci snazno napreduju i sto nece da znaju za hriScan- 
stvo, sve dok ovi nisu sagradili flotu i osvojili Carigrad, 1453. Ni Mleci 
ni Gjenova ne htedose poslati pomoc Carigradu; jos je mletafika flota u 
poslednjem Casu, pred samu opsadu, pobegla povedavSi sa sobom veci deo 
onda§nje kolonije. Ali je pad Carigrada zadrmao svetom iz temelja. JoS 
pre nego sto je umro Sultan Muhamed II, zatvorio je bio put u Crno 



24 

by VrUUglC UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



More a bio je gospodar u Egejskom Mom. HriScanski brodovi nisu mogli 
dalje od Krete, i Kipra, i Roda. Uzalud se Mleci sad otimali, bilo je 
dockan. Cetrdcsct godina kasnije, Selim StraSni osvojio je Siriju i Egipax, 
i zauzevSi Aleksandriju (1517) prekinuo je jedinu prcostalu vezu izmedju 
zapadne i istoCnc trgovine. U to doba svojih triumfa Turci su bili satvim 
fanaticni i netrgovafiki; oni nisu niposto htcli da dodju u dodir sa Za 
padom osim posredstvom mada. 

Sta je dalje bilo — veliki bojevi Otomanskog Carstva protiv Juzne 
i Srednje Evrope, koji kulminiraju u opsadi Be£a 1529 — to je druga 
prica, dobro poznata. Jo§ nam je bolje poznato, iz rodjenog iskustva, po- 
slednje kretanje Setalice, vracanje njeno prema Istoku, £iji ce pravi za- 
maSaj oceniti istoriCari tek dok dobiju malo vi§e istorijske perspektive. 

C. Oman* 



Koruski plebiscit 



L 

Plebiscit je nesumnjivo jedan od najpravidnijih i najvecih demokrat- 
skih principa, Narod se ne izrazava samo za jednu ili drugu partiju, za 
jedan ili drugi nacin upravljanja, kao u politifikim izborima za skupStinu. 
Resava vecu stvar nego i na Ustavotvornoj Skup§tini. Pri plebiscitu na- 
rod ima sam, svojom voljom da se izjasni kojoj od dveju drzava zeli pri- 
pasti i u kojoj zeli vekovima ziveti. AH plebiscit moze imati pravu vred- 
nost samo ako je Slobodan i Sestit, i ako mu pravu vrednost ne spore 
nezainteresovani- Tada ce plebiscitna oblast biti fcvrsce spojena sa dr- 
zavom no da je dobijena ma kojim drugim nafcinom. Savoja je plebiscitom 
prisla Francuskoj, i Italijani, koji su u poslednje vreme trazili skoro 
svaku od oblasti oko svoje drzave, nisu se nikad usudili da zahtevaju 
Savoju, 

Dok je princip tako Cist i prost, eksekucija plebiscita je jedan od 
najtezih posjova. Najpre, razli£ne su koncepcije pojedinih ilanova Inter- 
nacionalne Plebiscitne Komisije o merama koje se imaju preduzeti da s* 
osigura Slobodan i cestit plebiscit. Narodi koji su stavljeni pred jednu 
takvu izjavu svoje volje padnu u uzrujanost sa kojom se, prirodno, ne 
moze porediti uzrujanost koja se javlja pred obicne izbore u jednoj zemlji 
Razumni ljudi bivaju potisnuti u stranu, §oveni i bezobzirni propagandisti 
izbiju na povrsinu. I u novinama dolaze do izrazaja poglavito njihovc 
zelje i M misli". Svaki trazi sve za sebe, retko ko zahteva ono Sto je pra- 
vidno. Uplecu se i interesi politifikih partija f od kojih svaka zeli da iz 
svoga udela u plebiscitu zadobije glasaSe u plebiscitnoj oblasti- Pri tome 
beze od odgovornosti, koja bi u sluCaju neuspeha na njih pala, jer bi to 
imalo znatnu reperkusiju na njihov polozaj u samoj zemlji, izvan plebi- 
scitne oblasti. Vise nego §to rade, vodje politiSke vrebaju povoljne tre- 
nutke da se upletu i da po tome mogu docnije isticati svoje zasluge. 

To zaplece i otezava pravi posao oko plebiscita. Dalje, mali na- 
rodi koji su u proSlosti mnogo izgubili od svoga nacionalnoga poseda, po- 

*° UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



staju Cesto neukrotljivi gramzljivci, koji se ni na§ta ne obziru ako mogu 
da prisvoje ma i tudju oblast, i ako ce to njima i ccloj drzavi u budu£- 
nosti stvarati najvece neprilike. Narodi koji su dosada gutali i asimilo 
vali druge, pri plebiscitu pokazu svu svoju nezajazljivost i svoj bes. Sve 
osione strasti ljudi i naroda izbiju u najostrijem obliku. Ima trenutaku 
kada se u£ini da ste na uzburkanom moru bez primorja. Ali to ipak 
legne. S mirnocom i cvrstinom se moze postici da sc plebiscitom izrazi 
bar u glavnome narodna volja. Sasvim cista? Jcdva sto £istija ncgo pri 
obicnim izborima u ovim zemljama. 

II, 

Od celokupnog naseg naroda prvi put dato je pravo koruskim 
Slovcncima da izjasne plebiscitom zele li pripasti nasoj drzavi ili Austriji. 

Kao sto je poznato, Pariska Konferencija je Saint-Germainskim 
Ugovorom podelila sporni deo Koruske na dve oblasti, koje su u glav- 
nome razdvojene Vrbskim Jezerom (Worthersee). Na jugu toga jezera je 
zona A, sa varosicama Borovljem (1584 stanovnika), Velikovcem (2631), 
Pliberkom (1070), Labudom (1548), Grebinjem (1457) i Zeleznom Kaplom 
(1176), i u toj je zoni 16 meseci nasa uprava i okupaciona vojska. Na se- 
veru od Vrbskog Jezera je zona B, sa varosi Celovcem (Klagenfurt, oko 
26,000 stanovnika), i po Saint-Germainskom Ugovoru je tamo austrijska 
administracija i vojska. 

Cela plebiscitna oblast je velika oko 2120 km 2 od £ega na zonu A 
dolazi 1768 km 2 a na zonu B samo 352 km 2 . U celoj plebiscitnoj oblasti ima 
od prilike 130.000 stanovnika od kojih veci broj, 73.615, dolazi na zonu A 
a ostatak na zonu B; polovica stanovnistva te druge zone skoncentrisana 
je u varosi Celovcu. Zona A je ne samo veca nego i bogatija od zone B, 
narocito sumom, vocem i rudnicima oko Pliberka i Zelezne Kaple; ali u 
severnoj zoni je glavno mesto Koruske, Celovac, i sva glavna mesta za 
letnje boravljenje i zimski sport na Vrbskom Jezeru, narocito Porede 
i Vrba. 

Na Pariskoj Konferenciji se imalo uverenje da je u zoni A vecina 
slovenacka a da u zoni B nesumnjivo Nemci prevladjuju, Ali dok u etno- 
grafskom pogledu Slovenci cine znatnu vecinu u zoni A, oni su podeljeni 
u pogledu osecanja i nacijonalne svesti. To je utvrdila amerikanska misija, 
zatim neki engleski izaslanici koji su za vreme trajanja Pariske Konferen- 
cije prosli zonu A. U velikom su broju t. zv. „deutschfreundliche Slowe- 
nen" u svima varosima i po nekim selima, i njih Slovenci nazivaju „Nem- 
curima'* ili „Nemskutarima , \ ,,Nemcuri M su u stvari bez prave nacijonalne 
svesti; postali su naklonjeni Nemcima uticajem administracije, skole, voj- 
ske, i nemacke civilizacije. Jako podsecaju na onu flotantnu narodnu masu 
u Makedoniji koja pod uticajem prilika menja svoja nacionalna osecanja. 
Cine tako znatnu masu, da mnogi misle da od toga kako ce oni glasati 
zavisi rezultat plfebiscita. Bas zato sto je ova zona A u nacionalnom po- 
gledu tako mesovita i kolebljiva, ma da je etnografski slovenacka, Slovenci 
su n pitanju koruskog plebiscita jako osetljivi, i los rezultat imao bi jakog 



2 
by Vj-UU^K UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



uticaja na na§e konsolidovanje i razvitak, Sasvim razumljivo. Malom na- 
rodu, koji je u toku vckova uslcd germanizacije izgubio na severu od Vrb- 
skog Jezera vclike nacijonalne oblasti i od koga su po Londonskom Paktu 
odvojeni i dati Italiji znatni.zapadni delovi, vrlo je tesko da izgubi vi§e 
ijednog svog Coveka, a kamo li ovako znatnu slovenacku masu u zoni A, 

S druge strane, koruSki Nemci, koji sa ponemcenim Slovencima 
i ,,Nemcurima M prevladjuju u zoni B, isti£u nacelo da je celovacka kotlina 
jedna geografska i ckonomska celina f da je ona od vekova cinila jednu po- 
krajinu, Korusku (Karnten), koja je naja£e individualizovana oblast u Au 
striji- Po njima f u toj oblasti kao celini Slovenci cine manjinu prema Nem- 
cima i ponemfienim Slovencima, Oni se tvrdo nadaju da bi pri plebiscitu 
imali vecinu ako bi se ceo bazen uzeo kao jedna glasacka celina. 

Mi smo u Koruskoj dakle u sporu sa velikim nemackim narodoni. 
Ako se slobodnim i cestitim plebiscitom resi ovo pitanje izmedju Slove- 
naca i Nemaca, onda ne bi bilo mesta nemackoj iridenti, niti bismo se ljuto 
zavadili sa Nemackom, kojoj ce u blizoj ili daljoj buducnosti, po opstem 
uverenju, nemacka Austrija pripasti. 

III- 

Pod kakvim se pogodbama za nas vrsi plebiscit? Mi imamo po 
Saint-Germainskom Ugovoru izvesna preimucstva u zoni A, kao sto ih Au- 
strija ima u zoni B. Istina ta preimucstva su narocito za nas oslabljena re- 
senjem Saveta Ambasadora, koji su protumacili na svoju ruku Saint-Ger- 
mainski Ugovor. 

Po tome ugovoru, zone A i B dve su zasebne plebiscitne oblasti i u 
prvoj je nasa, a u drugoj austrijska uprava i vojska. Vojska se ima poste- 
peno povlaCiti iz ovih zona i zameniti zandarmerijom, koja se ima rekru- 
tovati samo od lokalnog stanovnistva. Radi fcistoce prebiscita, rad jedne 1 
druge uprave kontrolise Plebiscitna Komisija u Celovcu, koja se sastoji od 
delegata antantinih sila (nazalost bez Amerike) i delegata nase drzave i 
Austrije. Ona ima prava preduzeti sve potrebne mere da bi se osigurao 
Slobodan plebiscit. Konferencija Ambasadora, interpretirajuci Saint-Gei- 
mainski Ugovor, smatra ceo celovacki bazen kao celinu, i naredila je da se 
ukine demarkaciona linija koja razdvaja zonu A i B; dalje zahteva Slobo- 
dan prelaz svih licnosti, Slobodan prenos svih produkata, i na posletku, da 
se ukinu straze koje smo mi postavili kao kordon na severnoj granici 
zone A, Nasa vlada nije priznala resenje Saveta Ambasadora o ukidanju 
demarkacione linije, kao i neke druge odredbe (n. pr. to sto je oduzeto 
pravo glasa nasem delegatu u Plebiscitnoj Komisiji, koga nesumnjivo ima 
po Saint-Germainskom Ugovoru), i to je nasa delegacija u Parizu obrazlo- 
zila u jednom opsirnom aktu. Ti razlozi nisu primljeni, i Savet Ambasadora 
ostao je pri svome resenju. Plebiscitna Komisija nema prava menjati r^- 
senja Saveta Ambasadora; ona je samo njegov eksekutivni organ- Pod ta- 
kvim su prilikama posli nasi delegati u Plebiscitnu Komisiju u Celovac, 

Posle mucnih transakcija, u Celovcu je ovo postignuto, Demarkaciona 
se linija ne ukida, vec samo otvara saobracaj izmedju zona A i B pod na- 



21 

cV UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



ro£itim pogodbama. Na§a zandarmerija i financi ostaju na demarkacionoj 
liniji kao i dosad, i imaju za zadatak da pregledaju legitimacije onih lic- 
nosti koje ulaze u zonu A, ill iz nje izlaze, i da nadziravaju da se ne iz- 
vozc artikli koje naSa drzava liferuje zoni A kao aprovizacione artikle 
(brasno, mast, secer i t, d^ Protiv izvozenja zdrave valute nasa drzava 
ima da upotrebi mere koje za potrebne nadje. Iako je sa legitimacijom 
Slobodan prelaz iz zone B u zonu A f samo glasaci zone A imaju prava uzi- 
mati ret na zborovima koji se u toj zoni priredjuju radi plebiscita f i voditi 
aktivnu propaganda I jos neke druge odredbe (da ne moze biti prelaza it 
jedne zone u drugu u masama i vecim grupama, da se ne smeju vredjati 
nase vlasti i narodnost, i t d.). 

Zatim je Komisija prisla organizaciji samog plebiscita. Svrseno je 
na zemljiStu detaljno ogranicavanje zone A, i prema zoni B i prema na§oj 
drzavi, i nije nigde izvrseno na nasu stetu. Zona A i B su podeljene na 
sest okruga i u njima su postavljeni kontrolni organi Plebiscitne Komisije, 
u STakom tri oficira antantinih sila, koji imaju da kontroliSu rad vlasti 
ukoliko se on odnosi na plebiscite Njima su dodani kao tumafii Slanovi 
na§e delegacije. Dalje, nas i austrijski delegat su naimenovali po tri po- 
verenika za glasaCke odbore u svakoj opstini. Plebiscitna Komisija je iz- 
radila statut u kome su tacno odredjene funkcije njenih organa i naiin rada 
pri glasanju. Sve je to izradjeno u duhu potpune objektivnosti i praviC- 
nosti. Ostaje da onih sest poverenika u op§tinama izrade liste glasaia, 
da se te liste izloze javno, da ona tri antantina oficira prime i ispitaju 
reklamacije (o kojima resava Plebiscitna Komisija) f i da se ustanovi naCin 
glasanja — pa ce se po torn prici plebiscitu. Ako ostane ovako stanje, 
bez ozbiljnih incidenata, plebiscit ce se u zoni A izvrsiti najdalje do 
1- oktobra. A po Saint-Germainskom Ugovoru tri nedjelje posle ovog gla- 
sanja mora biti glasanje u zoni B, ako bi se zona A izjasnila za nasu dr- 
zavu. U protivnom sluiaju, prirodno, nema glasanja u zoni B f ve6 ona bez 
glasanja pripada Austriji. 

IV. 

Kakve su stvarne prilike, i kakvi su izgledi za nas u zoni A? 

Pravih Nemaca je malo, izuzevsi kompaktne nemafike mase na se* 
veroistocnoj i istofinoj ivici zone A # narocito okolice Pustrice, Velfnica i 
Labuda, i na juznoj obali Vrbskog Jezera. Ostalo su sve Cisti Slovenci 
u etnografskom smislu, izuzevsi po neku neznatnu nemaiku oazu, naj- 
vise u varosicama, Ali ti ( u etnografskom pogledu Cisti Slovenci, podeljeni 
su u glavnom u dve grupe: jedni su svesni, i ti ce svi glasati za na§u 
drzavu, a drugi, f1 Nemcuri M ( tegle nemaSkoj Austriji, Ove dve grupe Slove- 
naca nisu ostro odvojene, nego su vezane prelazima, jednom grupom ko- 
lebljivih koji ne kazuju kako ce glasati, i zavisi od prilika na koju ce stranu 
preci; za njih Slovenci imaju lepu re£: „omahljivci u . Da li svesni Slovenci 
Cine vecinu prema Nemcima, f ,Nemcurima" i Homahljivcima"? Kad bi to 
bilo f onda bi rezultat plebiscita pouzdano ispao u nasu korist, ali o tome 
niko nema podataka, niti ih izgleda moze imati, narofiito zbog omahljivaca. 



28 
Dy ^UU^lL UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Jedno je samo sigurno, da se broj svesnih Slovenaca uvedao otkako Je 
u zoni A na5a uprava i vojska, i da sc smanjio broj omahljivaca, a mozda 
i „Nemcura'\ te je tim u nekoliko poniSten onaj rczultat germanizacijc 
koju je austro-ugarska uprava ovde vckovima vr§ila nad Slovencima. 

Tesko je daklc prcdvidcti rezultat glasanja u jcdnoj oblasti gdc je 
tako mnogo omahljivaca- Ovo tim teze sto se svi Slovcnci KoruSke, a po- 
najvise njihova inteligencija, odlikuju izvcsnim psihifckim osobinama, kojc 
im s jcdnc stranc smanjuju hrabrost i pouzdanjc a s druge otezavaju po- 
smatracu da dodjc do sigurnih zakljufiaka o njihovu raspolozenju. Te oso- 
bine poticu od njihova potiinjenog polozaja u toku vekova, i ncma sum- 
nje da ce ih postepeno ncstajati kad pocnu ziveti slobodnim zivotom, 

Na prvom mestu imaju oni stvaran strah od Nemaca, njihovih ve- 
kovnih gospodara i vodcce klasc. Prilikom ma i kakvc neznatne nemafcke 
ofanzivc u zoni A f panika spopadne vecinu ovdasnjih intcligcntnih Slove- 
naca, i trcba da prodje dosta vremena, i da se uvcrc da to nije tako opasno, 
pa da ih strah predje- Na primer, niko od Slovenaca, razumno misleci, nije 
mogao prctpostaviti da ce zona A i B za vreme plebiscita moci ostati 
odvojene kineskim zidom. Iako je ostao kordon na§e zandarmerije i carin- 
skih straza na severnoj granici zone A a samo dopusten prelaz lifcnosti sa 
legitimacijama (koje se imadu da pokazu nasim zandarima iako je shod- 
nim merama jako otezan rad nemackih propagandista, medju inteligentnim 
Slovencima je ipak vladala panika i klonulost, Trebalo je vremena da se 
isprave, i jos se nisu svi ohrabrili- Kad je u isto vreme dopusteno putni- 
cima da prenose jedino proizvode zone A u zonu B, i obratno, mnogi su 
tvrdili da ce to iscrpsti i osiromasiti ne samo Sloveniju vec i celu nasu dr- 
zavu- Pokazalo se praksom da je to sasvim neznatno, i £ak Nemci sada 
tvrde da to njima skodi, Strah i vera u moc gospodara vrlo su duboke psi- 
hifike osobine ovih Slovenaca. To su po svima znacima iste one osobine 
kakve se vide u centralnim delovima Balkanskog Poluostrva, samo uneko- 
liko preinacene pod uticajem druge civilizacije. 

AH, iako ima i stvarnog straha, on nije uvek takav .Bivsi pod£injeni f 
navikli su se da predstavljaju svoje stanje, polozaj i prilike, kao da ih treba 
odozgo pomagati da bi isplivalL Mnogo vise nego sto treba veruju da 
„gore" ima licnosti koje vedre i oblace, i da od njih svaki posao najvise 
zavisi, Jos nije dovoljno prodrlo shvatanje, da su glavno snaga i volja si- 
rokih narodnih masa, i da je to pravi oslonac svakoga javnog rada. Usled 
takvih shvatanja preteruju i kad predstavljaju svoje rdjave prilike, i strah 
i bojazan koje osecaju. 

Opet usled vekovnog potcinjenog polozaja, stalozilo se u njihovu 
karakteru, da ono sto dolazi odozgo (u ovom sluSaju od Plebiscitne Komi- 
sije) uzimaju tako kao da je mahom udeSeno i upereno protiv njih, i po- 
sednuti takvim shvatanjima oni menjaju fakta, unoseci u njih ta svoja ose- 
canja, ili tadnim faktima dodaju netaCna. Na taj naCin stvaraju mnoge po- 
gresne sudove, i treba velikih napora da se to istisne iz njihovih glava i 
osecaja. 

Ako 6ovek o svemu ovome ne da sebi rafiuna, njime moze ovladati 
pesimizam i moze izgubiti veru u uspeh plebiscita. Ali sve to §to se pred- 



OQ 

zy UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



stavlja, ili nijc baS sasvim tako ili se dajc izmeniti. Ucinjeno je vrlo mnogo 
da se koruski Slovcnci, narotito inteligencija, oslobode sto je mogucno vise 
stvarnoga straha i zlih mislL Konsultiraju se narodni ljudi, oni koji naj- 
bolje poznaju narodni karakter, o tome kako ce uticati na ovaj mere 
koje se radi plebiscita imaju preduzeti, Usled toga su i Cinjeni najveci na- 
pori da se odrze nasa zandarmerija i financi na severnoj granici zone A, 
a sve druge mere tako se sprovode da ne izazovu kod Slovenaca pogresna 
osecanja. Jer oni koji o ovim stvarima misle, do§li su do uverenja da su 
strah od Nemaca i ono nepoverenje prema radu ozg'*) ozbiljne smetnje za 
Slobodan i Sestit plebiscit — gotovo onakve iste smetnje kao sto bi bile 
kad bi na§e vlasti preduzimale nasilne mere protiv Nemaca zone A. 

Jasno se dakle opaza da koruski Slovenci, i sama ovdasnja in- 
teligencija, sve vise dolaze k sebi i prikupljaju hrabrost. Osobito se dobro 
drzi sveslenstvo, koje je skroz nacijonalno i ima najveci uticaj na narod; 
mnogo doprinosi sto su zupnici siromasni ili srednje imucnosti, tako da se 
nacinom zivota nisu udaljili od naroda, i u svakodnevnom dodiru najbolje 
shvataju njegove potrebe i interese. (Steta sto ce i ovde crv partijske poli- 
tike podgristi visoki tip koruskog svestenstva i njegov zna£aj f — koliko bi 
vredelo kad bi ono ostalo i dalje cisto narodno, ne partijsko). 

Kad se uzme u obzir sve dosad izlozeno, mogao bi se ipak, pored 
svih teskoca i ograda, izvesti ovaj rezultat o koruSkom plebiscitu. On se 
vodi pod povlascenim prilikama za Slovence u zoni A, a pod istim takvim 
okolnostima za Nemce u zoni B. Tim su date povoljne prilike da se Slo- 
venci zone A izjasne za nasu drzavu i spasu od daljnje germanizacije, To 
ce biti velika dobit za sve Jugoslovene, jer koruski Slovenci imaju solidnih 
osobina, vrednocu, pitominu, izvestan unutrasnji zivot, kojima se dize vre- 
dnost na§e narodne celine. Naposledku, nijedan deo slovenackog naroda 
nije imao da izdrzi tako ljutu borbu kao koruski Slovenci u poslednje 
vreme, narofiito za perijode plebiscita. ProSli su kroz skolu borbe t naucili 
su se na kritiku i mogu postati vrlo koristan politicki faktor u SlovenijL 

Jovan Cvijic. 



Iz istorije Svetskog Rata, 

Posle Sarajevskog Atentata, u Becu. 

(Zamolili smo g. Jov. M. Jovanovica, koji je bio srpski poslanik 
u Becu kad je Austro-Ugarska predala ultimatum Srbiji, da nam opise 
situaciju u Becu u danima neposredno posle sarajevskog atentata. 
Dobili smo o tome od njega zasad sledece.) 

O sarajevskom atentatu, koji su Nemacka i Austro-Ugarska uzele 
za povod da ratuju, ima raznih dokumenata, kao i svakojakih objasnjenja, 
Austrougarska teza bila je, da je atentat spreman u Beogradu, od zva- 
nicne Srbije; u Zapadnoj Evropi, medjutim, preovladjivalo je misljenje, 
da je sarajevska tragedija priredjena u Pesti, gde biv§eg austro-ugarskog 



30 
Dy VjUUglL UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



naslednika prestola nisu voleli, kao uostalom ni on Madzare. Jcdni su 
u atcntatu videli nevidljivu ruku slobodnih zidara, drugi mladoturskih 
revolucijonara i §iroko razgranate jcvrcjske mafije, koja je izazvala pad 
sultana Abdula Hamida, i ubistvo grtkog kralja Gjordja, u Solunu; treci 
su verovali u ncumitnu sudbinu. I kod nas jos trajc prepirka, da li su oyi 
ili oni spremali ovaj sudbonosni dogadjaj — smrt nadvojvode Franje 
Ferdinanda- Kad se staloze prilike, doznace sc istina i jasno utvrditi 
fakta.*) 

Vest o tome, da su u Sarajevu ubijeni Franja Ferdinand i njegova 
zena, izazvala je najdublji utisak po celoj monarhiji, Ali ih je malo bilo 
koji su ih iskreno oplakivali; da nije bilo vojnih krugova i najblize okolice 
pokojnika, ne bi se, moze se re6i, ni onoliko manifestovala tuga za njima. 
Uzak je bio krug onih koji su prestolonaslednika voleli, I da Berlin nije 
hteo rata, ne bi ga bilo zbog Franje Ferdinanda. 

Od casa kad su stigli prvi glasovi o atentatu u Seilerstatte Br, 30 
(gde je bilo Zajednidko Ministarstvo i Ministarstvo za Bosnu i Hercego- 
vinu), pa do pred predaju ultimatuma Srbiji, vladala je u ministarstvu 
depresija. Ustavno, ono je bilo odgovorno za dogadjaj u Sarajevu; odgo- 
vorno pred svetom, koji nije, naravno, znao, da zajednicki ministar finan- 
sija, Bilinski, nije kriv vi§e nego ma koji drugi ministar u Austro-Ugarskoj 
za ono sto se desilo. I on i njegovi cinovnici popreko su gledani, zajed- 
ljivo peckani i napadani od ostalog cinovnistva. I Bilinski i njegovi po- 
drucni organi izgubili su odjednom svaki dodir sa spoljasnim svetom, oso- 
bito sa predstavnicima stranih drzava. Svaki pokusaj da se dodje do 
razgovora sa zajednickim ministrom finansija, bio bi u to doba, na vi§e 
manje lep nacin, onemogucen. Najteze je bilo nasem poslanstvu, koje je 
bas s ovim ministarstvom odrzavalo dobre veze i redovne odnose. Mi- 
nistar Bilinski bio je skroz Austrijanac, ali za vreme nasih ratova 
1912 — 13 njegove su simpatije bile na nasoj strani; lukavi Si5a osecao je 
ipak izvestan ponos sto Sloveni pobedjuju vekovnog duSmanina. Zbog 
toga je imao i nekih neprilika i nesuglasica sa sitni£arskim birokratama 
na Balplacu. 

Iz tih prvih dana po atentatu datira se i sledece pismo, koje je 
Bilinski, ministar za Bosnu i Hercegovinu, uputio 3. jula p. n. 1914, sefu ze- 
maljske vlade, Feldcajgmajsteru Pocoreku u Sarajevo. Pismo glasi: 

„Nacin na koji se vodi istraga protiv atentatora izazvao je u svi- 
ma merodavnim krugovima — narocito usled oskudice svake diskrecije 
— opravdane prekore, te sam smatrao za potrebno, da Vasoj Preuzvi- 
§enosti u danasnjem telegramu skrenem paznju na neophodnu potrebu, 
da se ovome odmah ucini kraj. No i pre mojih poslednjih telegrama, ta- 
mosnje upravne vlasti pokazale su se slabe, jer njihova najprefia briga 

*) Cini nam se, da su fakta po ovoj stvari ve<5 dosta jasno utvrdjena, 
i da nema vise sumnje da je atentat pripreman na nasoj strani t od nasih 
revolucijonarnih elemenata. Poslednji i, koliko je nama poznato, dosad 
najiscrpniji opis samog dogadjaja i njegovih ucesnika dao je B, Jeftic, u 
ovogodisnjem vidovdanskom broju sarajevske ,,Prosvete" („Nacionalisticka 
Omladina 1914.", — br. 6 i 7 , f Prosvete", Str. 144—148). Urednistvo. 



byG< 



31 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



trebala je biti da od samoga pofcetka ustanu najenergifcnije protiv puto- 
vanja blazenopoCivSega Gospodara Nadvojvode. Va§oj je PreuzviSenosti 
najbolje poznato, da su i plan i izvodjenje puta utvrdjeni iskljucivo sa voj- 
nickog gledista, i to jedino izmedju blazenopocivsega Nadvojvodc i Va§e 
Preuzvisenosti. Svaki moj uticaj u tome projektu bio je iskljucen, u tolikoj 
meri da niko od cinovnika u podrucnom mi Ministarstvu nije bio posve- 
cen u stvar. Stoga sam najmanje mogao ocekivati, da ce se jedan cistc 
vojni£ki program pretopiti u jednu nimalo vojnicku posetu u Sarajevu, 
A da sam iz izvestaja Vase Preuzvisenosti mogao videti, da policijska 
uprava nije bila dorasla svome pozivu, smatrali bismo za svoju ociglednu 
duznost, da sprecimo onaj put po svaku cenu. Mene je uzasnula i sama 
vest, koja je polusluzbeno po novinama objavljena, da je jedva 120 poli- 
cajaca stajalo na raspolozenju. Ako je bio u pitanju kredit za pojaca- 
vanje straza, razume se samo po sebi da bi to bilo odmah odobreno. 
Isto tako drzim, da se i zandarmerija mogla korisno upotrebiti kao 
straza . . . Sto se tice mera koje predlazete da se sad preduzmu . . 
mi se ne slazemo jedino u pogledu Sabora* Vasa Preuzvisenost trazi da 
se sednice saborske odmah zakljuce, dok bih ja imao ove protiv-razloge: 
1) Nemogucno izgleda, kazniti celo narodno predstavnistvo zbog zlocina 
koji je ucinila jedna frakcija; 2) Ako se saborske sednice zakljuce, pro- 
pasce dva zakonska predloga gotovo neophodno potrebna za buduSu 
upravu zemljom; 3) Izgubice^se platforma za iduce izbore s pomocu koje 
bi se dala unistiti radikalna partija; 4) Okolnost da je Sabor na okupu, 
iako jedan nemiran sabor, predstavlja za Evropu dokaz da su se u Bosni 
i Hercegovini povratile normalne prilike. Sa znanjem Vase Preuzvisenosti, 
sutra po podne (4, jula t. g.) izaci ce pred mene predsednistvo bosansko 
hercegovackog sabora, i ja cu se postarati, da iz razgovora sa pojedin- 
cima stvorim sebi definitivan zakljucak. Ali mogu vec sad izjaviti Vasoj 
Preuzvisenosti, da cu ja, u slucaju da bi isledni sudija doneo odluku da 
se neki clanovi Sabora imaju zatvoriti — u smislu onog telegrama kojim 
je Vasa Preuzvisenost dostavila imena narodnih poslanika koje treba 
uhapsiti, — izdejstvovati kod Njegova Velicanstva, da se sednice sabor- 
ske odmah zakljuce. * , ." 

Feldcajgmajstor Pocorek radio je preko svojih ljudi u Ministarstvu 
Vojnom u Becu, da se u Bosni i Hercegovini proglasi opsadno stanje, 
odmah po atentatu, napusrot Bilinskome, koga je sam car podrzavao u 
svemu sto je radio i kako se drzao tada prema Bosni i HercegcovinL Tek 
17. jula (1914) potpisan je ukaz o uvodjenju izuzetnih mera u Bosni i 
Hercegovini, i od toga dana potekao je zemljom jad i cemer- 

Jou. M. Jovanovic. 

Politicki i knjizevni portreti. 

Dr, Milenko R- Vesnic. 

Mora se poCeti s dekoirativne strane kad je o njemu re£. Profesor 
Univerziteta, clan Francuskog Instituta, opunomoceni ministar, predsednik 
Narodne Skupstine, delegat na Konferenciji Mira, predsednik Vlade, 



J2 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



g. Vesnid ima nesumnjivo od svih srpskih drzavnika najpotpuniju kolckciju 
titula, i u njegovoj nauinoj i politifckoj karijcri izvesno ne nedostajc ni jcdna 
hijerarhijska lestvica. Sjajnim nimbusom svoje duge diplomatskc proslosti 
on zasenjuje savremenike, kojima njegovo penjanje ka podastima izgleda 
kao kakva sveStena radnja ispunjena ceremonijama. Danas, u vclikoj drza- 
vi f sef jednog koalicijonog kabineta obrazovanog iz dvc najaCe parlamen- 
tarne grupe f dospevSi do najviSeg vrha zvanja, g. Vesnic nam pruza celu 
svoju figuru u punoj svetlosti. 

Kada sa nje skinemo oreol sluibene slave i ublazimo blesak ordena 
i Jarenilo lenti, pa izblize zagledamo, u njegovoj prirodnoj prostoti, du- 
hovni sklop ovoga premijera, s njega na mah pofiinje padati tama i po- 
javljuje se odjednom neito bezliCno. Cim se ukloni ceo spoljni aparat 
koji obavija g. Vesnida kao javnog radnika, on ostajc bcz ikakve nauine 
i politidke fizionomije. Njegova moralna lidnost jedna je od onih mnogih 
koje se gube u gomili istih takvih. On nema ni jednu intelektualnu oso- 
binu koja bi se izdvajala i isticala toliko da mu sluzi kao obelezje, da 
mu stvara njegov, naroCit tip, i da mu odredjuje posebno mesto u naSem 
drustvu. On je, kod nas, jedan izvrsan primer kako se sve moze postidi 
prosednim sredstvima, po jednom opStem kalupu 9 s najmanjom zivotnom 
snagom. 

U torn prosednom leii sva tajna njegovih uspeha na svima poljima 
rada, U svemu dega se prihvatio, on je durasno i savesno povladio jednu 
srednju liniju, preko koje nikad nije ni pokuSavao da se uzdigne. To nije 
ona zlatna sredina koju su pronaSli stari Riml jani nego p o § t e n a 
osrednost, kako su je krstili danaSnji Francuzi koji njome obiluju. 



Uzalud se dovek pita, koje je kapitalno delo g. Vesnida Sto ga je 
dovelo na nekadaSnju Veliku Skolu i uvelo nedavno u najvi§e francusko 
naucno telo. Mi koji smo ga ditali, ne sedamo se tadno ni jednog naslova 
njegovih knjiga, ni za jednu ne bismo s pouzdanoSdu mogli redi ita sadrzi, 
nikakav citat ni odakle nije nam ostao u pameti, Pri svem torn, dak i pu- 
blika koja ne prati nauku, zna da se g. Vesnid obidno bavio pravnom knji- 
zevnosdu, da je prevodio korisne udzbenike i pisao dobro sastavljene ra- 
sprave i dlanke iz diplomatske istorije, da je objavljivao mnogobrojne 
studije o Bugarima, o pravopisu, o prednosti naSe Monarhije nad re- 
publikom, i o vazdan kojedemu drugom. On je za masu Vf jedan pisac", dije 
se ime dovoljno desto ponavlja da bi mogao da posluzi kao kaucija za 
njegovu pismenost, 

Medjutim, g. Vesnic, kao naudnik, sem osnovne Skolske erudicije, 
nema nideg, a najmanje istrazivadkog duha; kao publicisti mu nedostaje 
inventivnost i gipkost stila. Cela njegova literarna proizvodnja ostavlja 
utisak teSkog i nespretnog, ali, u isti mah, pokazuje veliki i iskren napor 
doveka koji je zeleo da Sto potpunije obradi predmet svojih studija. Ta 
istrajnost i to poSteno oduzivanje postavljenom zadatku stvorili su od 
g, Vesnida jednog marljivog radnika, istrajnog na poslu, i otvorili mil 
vrata velikih driavnih institucija u kojima caruje solidni mediokritet. 
Drzedi se dvrsto one srednje linije koju mu je brizljivo ditanje knjiga 

J S UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



pomoglo da na ovom polju brzo dostigne, g. Vesnidu je ostalo joS samo da 
postanc clanom Kraljevske Srpske Akademije Nauka. 



U politici, njcgovi koraci bili su manje pouzdani, lutao je u pofcetku 
pa zadugo nikako nije mogao da se probije iz pozadnih redova i da po- 
pravi svoj rang. NaSavSi se u partiji koja je imala na svome delu PaSica, 
Protida, Padua, Milovana Milovanovida, on se morao zadovoljiti ulogom 
vi§e ili manje nemog figuranta. Njegovo kratko ministrovanje pre mnogo 
godina proslo je nezapazeno i zaboravilo se. Ono sto je u njegovim knji- 
gama tako bledo i bezlidno izrazeno, pokazalo se u politici mlitavo i bes- 
krvno. G. Vesnid je covek bez temperamenta, bez borbene sposobnosti i 
bez otporne snage. Pa ipak, i tu je on dao f prema svojoj opstoj meri, jednu 
poStenu srednju dozu stradanja. On je u pozarevadkom zatvoru podneo 
zrtvu koju su zahtevala njegova nadela slobodoumnog eoveka f i oduzio 
se na taj nacin svojoj strand. Stranka mu je to vratila, otvorivsi mu put 
u diplomatskoj karijeri. 

Izgleda da je to bio pravi poziv g. Vesnida. Bez programa i bez 
politickih ideja, on nije mogao postati vodj radikalskih masa; bez oStrine 
pera i bez govornifke inspiracije, on nije mogao biti partajski zatoCnik; 
bez brutalnih manira i cudljive upornosti, on nije mogao drzati u svojim 
sakama skupstinske klubove. Ugladjen, s odmerenim manirama, biranih izra- 
za, s dovoljno hladnoce da stavi ljude na pristojno odstojanje, g. Vesnica 
kao da je sudba odredila za diplomatu. U stranom svetu on je morao 
ciniti utisak jednog izdanka stare diplomatske skole, koja je sva pitanja 
re§avala u kancelarijama i po formularima. Na§i su ga ljudi smatrali kao 
odrodjenog Sumadinca koji se u Molierovoj postojbini izmetnuo u gradja- 
nina-vlastelina i t postavsi tudjinac-skorojevic, izgubio svoje domace navike. 

Taj spolnji izgled, medjutim, varljiv je. G. Vesni<5 ( van svake sum- 
nje, sacuvao je, u svoj potpunosti, svoja narodna osedanja. Vise svega, 
on je i kao pisac i kao politiCax bio i ostao nacijonalist, u lepom smislu 
te re£i. Kao takav, on je dao sve Sto je mogao. On nije imao velikog 
uspeha ni za vreme rata ni za vreme konferencije mira, Cesto puta ne 
svojom krivicom, ali je na§a stvar uvek imala u njemu branioca koji je 
i razume i voli, i koji i sam trpi Sto nije u stanju vi§e i bolje da uCini- 



U naSoj novoj drzavi on je treci predsednik jedne Vlade koja je t 
ovako Siroko sastavljena, imala uslova da postane modna, i da izvuCe zem- 
lju iz vrtloga u koji su je bacili unutrasnja nesredjenost i spoljaSne te- 
Skode. Ali g. Vesni<5 f po celoj svojoj proSlosti, nije bio covek situacije. 
On razume i oseda, ali ne utiCe i ne dela. Njegova srednja linija ne do- 
pu§ta mu da se izdigne na visine odakle se upravlja, i zato na ovom polju f 
gde se pre svega trazi orlovski pogled i lavovska snaga, on izgleda jos 
vi§e sidusan i nemodan. DoSavsi na to mesto zbog svoje pomirljivosti, da 
bi izgladio zaoStrenosti, on je, ba§ svojom neborbenoSdu, raspalio partijske 
strasti i, svojim odsustvom temperamenta, dao maha da se sve dudi raz- 
buktaju. Ovo doba krajnosti prelazi preko njega kao irvanj preko ka- 
midka koji jedva Strdi iznad zemlje. Simplex. 



34 

by VjUUglA. UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Politicki pregled. 



a) Domaca situacija. 

Drugo ministarstvo Vesnidevo, koje smo najzad dobili poslc jedne 
krize skoro od mesec dana, sastavljeno je, s malim izuzctkom f od istih onih 
Ijudi od kojih je bilo sastavljeno i prvo Vesnidevo ministarstvo, AH, ma da 
su u starom Vesnicevu ministairstvu udinjene male licne izmene, one 
mogu biti od velikog politidkog znadaja. Stojan Protid, najborbeniji covek 
parlamentame zajednice, istupio je iz kabineta, Svetozar Pribidevid, najbor- 
beniji Covek demokratske stranke, ostao je i dalje u kabinetu, $ta vi§e, 
on je pojacan DraSkovidem, koji je postao ministar unutra§njih poslova 
na mesto Davidovida, i koji je zacelo borbeniji od Davidovida, jer ovaj 
nije bio borben nimalo, Usled tih licnih promena, moze se desiti, da drugo 
Vesnidevo ministarstvo jade naginje ka demokratskoj stranci nego ka par- 
lamentarnoj zajednici. U prvom Vesnicevu ministarstvu te su dve rivalne 
grupe bile gotovo potpuno uravnotezene jedna drugom, Sada f ta je ravno- 
teza nesto poremedena, i to u korist demokrata, 

Ubrzo posle sastava drugog Vesnideva ministarstva, izvrgeni su op- 
stinski izbori u celoj SrbijL Komunisti su dobili mnogo vedi broj varoSi 
nego sto se ocekivalo, Radikalna stranka izgubila je mnogo manje svojih 
predratnih pozicija nego sto su se njeni protivnici nadali, Komunisti su 
uspeli u varosima, zahvaljujudi jednoj primernoj disciplini, kakvu nijedna 
druga srbijanska stranka nije dostigla, Od burzoaskih stranaka, radikali 
su jo§ najbolje organizovani, i time se objasnjuje zasto su se, u glavnome, 
odrzali na svojim predratnim pozicijama, Na ovim se izborima potvrdilo 
nanovo, da je u srbijanskoj politidkoj borbi organizacija vaznija nego pro- 
gram, U ovaj mah demokrati imaju sa slobodom izvoza popularniji pro- 
gram nego radikali, koji su obelezeni kao protivnici slobodnog izvoza, 
Isto tako, to sto se zove demokratski centralizam mnogo je razumljivije 
i primamljivije za srbijansku publiku, nego to Sto se zove radikalni fede- 
ralizam. Ipak zato, demokrati nisu bili u stanju odneti nad radikalima 
onu veliku pobedu na koju su racunali. To dolazi otuda, sto su radikali 
jedna stara jednostavna stranka, sa dvrstom organizacijom, a demokrati 
jedna nova stranka, sastavljena od nekoliko grupa, sa organizacijom jos 
labavom, 

Interesantno je, da se sami radikali ne pokazuju mnogo zadovoljni 
rezultatom opStinskih izbora, Oni, istina, nisu bili pobedjeni, ali, isto 
tako nisu bili ni pobedioci. Borba izmedju njih i demokrata svrsila se kao 
partie remise, Sto je glavno, radikali koji su do sada bili stranka 
mase, osedaju da njihov uticaj na masu slabi. U varoSima masa se obrnula 
socijalistima, U selima se jos nije javila jedna stranka koja bi uspela da 
u toj meri opdini seosku masu u kojoj su komunisti op&inili varoSku masu, 
ali se kod seljaka opaza neko potmulo nezadovoljstvo i teznja za nedim 
novim, Po izvesnim dlancima „Samouprave", izgleda da su se radikali za- 
brinuli da ne izgube seosku masu, kao sto su izgubili varoSku, 

rv -^h (~*rw"*nlp Originalfronn 

35 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Na beogradsku publiku udinio je najvedi utisak uspeh komunista u 
Beogradu, iako je taj uspeh bio vi§e ili manje sludajan, Komunisti bi bili 
sigurno tudeni u Beogradu, da su se dve burzoaske stranke slozile na za- 
jednidku listu; one su se, medjutim, raziSle u poslednjem dasu na jednom 
sitnom lidnom pitanju. Isprva se sumnjalo da de nova komunistidka uprava 
hteti primiti duznost, ali ti revolucijonari pokazali su se ujedanput vrlo 
gipki oportunisti, doSli u opStinu, poloiili zakletvu, i njihov predsednik 
drzao jedan sasvim pomirljiv govor koji se u publici razumeo tako, da ko- 
munistidka uprava namerava poStovati burzoaske zakone i raditi spora- 
zumno sa burzoaskim strankama u opstinskom odboru. Ali ovo pomirljivo 
raspoloienje pokvario je ujedanput ministar unutraSnjih poslova DraSko- 
vid. On je naSao, da zakletva komunistidke uprave nije izvrSena strogo po 
zakonu, i resio da se ta uprava neuvodi u duznost. Ne samo socijalistidka 
stampa, nego i jedan deo burzoaske, spori zakonitost ovog ministrovog 
akta. Sukob izmedju njega i komunistidke uprave raspravide se konadno 
kod drzavnog saveta. — I tek poSto ovaj donese svoje reSenje, znademo 
da li de komunisti ostati u beogradskoj opStini ili ne. — b — 

b) Spoljna situacija* 

Mala antanta — savez za odbranu, zasad izmedju CehosIovaCke, 
Jugoslavije i Rumunije, a koji bi se eventualno mogao proSiriti i na Au- 
striju, pa mozda i na Grdku, i u daljoj bududnosti dak i na Bugarsku, — 
te dve redi danas dominiraju vanjskom situacijom. One se ponavljaju kao 
rubrika kroz sve novine, i prvi put od svrSetka rata uzbudila se svojski 
usled njih evropska diplomacija. ViSe nego Sto bi se, po prirodi stvari 
moglo i§dekivati. Jer sta je prirodnije nego da se sloze u odbrani svojih 
zajednidkih interesa male drzave Srednje Evrope, da bi osigurale krvavim 
znojem stedenu nezavisnost svojih zemalja i minimum svojih prava izvo- 
jevanih Pariskim Ugovorom; da se sloze, dok jo§ velike teritorije Evrope 
bukte u plamenu rata f da niko ne bi mogao pokuSati povratiti staro stanje 
stvari ili stvoriti neko novo sli&no onom ito je bilo? Zar nam nlsu baS 
ovakav savez jednako propovedali i preporudivali naSi iskreni prijatelji 
medju samim velikim saveznicima, oni koji su nas desto pomagali pa i 
predvodili protiv svoje rodjene stare diplomacije? 

Inicijativu za ovaj savez uzeli su Cehoslovaci, koji su oduvek poka- 
zivali medju malim narodima najviSe smisla za organizaciju i sitni rad, a 
kojima su sada na delu ljudi novog doba i novih ideja f kao Masarik i Be* 
neS. Negativni podstrek^ da do male antante dodje baS u ovom dasu, dala 
je francuska diplomacija, udarivSi prva starim putem i obnovivSi staru 
praksu tajnog pregovaranja i izigravanja jednih malih protiv drugih malih, 
Ovaj put, gosp. Paleologue, prestraSen od pokuSaja Britanaca da stupe u 
ekonomske veze sa balkanskim drzavama i dobiju §to vedeg uticaja na plo- 
vidbu Dunavom, izmislio je kao kontrapotez fl novu orijentaciju" francuske 
spoljne politike, i to u pravcu v ,dizanja na noge Madiarske 4 ' na Stetu njenih 
suseda. On je objavio notom vladama Cehoslovadke, Rumunije, i Jugo- 
slavije ovaj svoj novi f9 kurs <c : pomodi i ojadati Madiarsku u privrednom 
pogledu, i uz to nastojati da se Trijanonski Ugovor podvrgne reviziji u 
korist Madzara (da Poiun i KoSice pripadnu opet Madiarskoj f pa even- 



J0 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



tualno da se k njima prisajedine i Malorusi [Rusini] na zapadu bivSe 
Austro-Ugarske, kao i da dodje do proglaSenja autonomije Erdelja). U 
ovom je smislu zvanidna Francuska otpoiela pregovore sa Madzarima, i 
trazila je — preko emisara (barona Ulmana i nekog Keleti-ja) — da joj 
u ime kompenzacija Madzari ustupe kontrolu nad ieljeznkama i nad fa- 
brikama duvana, Madiarski ministar van j ski h poslova, Teleki, medjutim, 
u ime svoje i svojih anglofilskih drugova, obratio se je tada na Engleze 
s ponudom, da bi Madiarska njima, Englezima, ustupila §to Francuzi od 
nje traze, ako joj oni ispune Sto Francuzi obedavaju. Englezi su, naravno, 
odbili svako pregovaranje s Madzarima dok ovi ne ratifikuju mir, ali ne 
pre nego Sto su se prvo osvedoiili da francuske ponude ove vrste odista 
postoje. Ovo je autentiCna verzija iz engleskih zvaniinih krugova. Sta je 
madzarska vlada dalje radila, i da li se vratila Francuzima, to ne znamo; 
ali je ovaj francuski „novi kurs" imao kao posledicu, da na vreme skrene 
paznju susedima Madzarske na opasnost koja im preti, i da ih pozuri da 
sklapaju savez. 

Ako bi put Dra. BeneSa u Beograd i BukureSt urodio jo8 i tim 
plodom, da uskori razgraniiavanje medju pojedinim dlanovima male 
antante, — ukoliko se tiCe Jugoslavije: prema Bugarskoj i Rumuniji, i 
prema Austriji — f onda bi se desilo £udo f da na§a drzava, neimajudi mi- 
nistra za vanjske poslove (gosp. Trumbid je stvarno jo§ uvek samo de- 
legat na Mirovinskoj Konferenciji), ni uopste svoje vanjske politike, dodje 
u vrlo povoljan i snazan polozaj kao jedan od glavnih Clanova male 
antante, te da iz rata i pregovora iznese i osigura skoro sve Sto joj 
po pravu pripada — i bez zasluge svoje diplomacije. Jer povoljno reSenje 
malog saveza uticalo bi pouzdano i na povoljnije reSenje Jadranskog 
pit an j a. — c — 

c) Akademska omladina i stranacka politika- 

(Dr. Seton-Watson, prilikom svoje posete u Jugoslaviji ovog 
leta, zeleo je narocito da cuje od unherzitetskih studenata sta misle 
u danasnjim nasim prilikama. Studenti su, s punim razumevanjem 
znacaja koji ima pokret nasih britanskih prijatelja za danasnje ge- 
neracije i osobito za nasu zemlju posle rata, docekali s jednodusnom 
srdacnoscu odlicnog borca za prava malih naroda, i dali mu obave- 
stenja koja je trazio. Sve akademske ustanove u Zagrebu i Beogradu 
izaslate su svoje poverenike, i u prijateljskom razgovoru izvestili su 
Dra. Watson-a o svojoj ideologiji i o svome radu. Razgovori su bili 
narocito opsirni i zanimljivi sa predstavnicima politickih klubova na 
nasim univerzitetima. U sledecem donosimo glavne podatke o sadas- 
njem politickom grupisanju nase akademske omladine (onako kako 
su ih njeni predstavnici dali Dru. Setonu-Watsonu), uz izvod iz oba~ 
vestenja dobijenih i diskusija vodjenih torn prilikom. Komunisticka 
omladina nije neposredno ucestvovala u ovim razgovorima, iz raz- 
loga sto nije zasebno organizovana na univerzitetu (u Beogradu) t Hi 
sto su njeni delegati izostali (u Zagrebu). 

Pokusacemo da prikupimo podatke i o broju i rasporedu nasih 
studentskih kolonija na strani f po inozemnim univerzitetima i visa- 

n C^rtonl B Original from 

37 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



kim skolama, te cemo u jednom od narednih brojeva „Nove Evrope* 
doneti izvestaj o pokretima i strujama medju njima.) 

I u Zagrebu i u Beogradu upada pre svcga u o£i veliki broj poli- 
ti£ki neopredeljenih akademskih omladinaca. Na zagrebackom univerzi- 
tetu, naprimer, u dvema najvedim politifikim grupama ima ukupno 600 
clanova: u „Jugoslaviji" (demokrate, 350) i u f J-igi" (Hrvatska Zajednica, 
250); a sa manjim organizovanim partajskim klubovima (radikali, seljaCka 
demokratija, republikanci) celokupan broj politicki organizovanih stude- 
nata ne premaSa 800, — dak u samom Jugoslovenskom Potpornom Dru- 
stvu ima 1400 upisanih studenata. U Beogradu je srazmerno jos vise ne- 
opredeljenih studenata nego u Zagrebu: Od preko 4000 akademaca, par- 
tajski klubovi, radikalni i demokratski, broje 200 odnosno 220 clanova, 
a republikanski 100 dlanova, dok u samom „Pobratimstvu" (zajednicki) 
Ima 1800, a u „Fondu za potpomaganje siromasnih studenata" — 3000 
clanova. Kad se ovamo racunaju i komuniste, kojih ima i u Beogradu i 
u Zagrebu, broj neopredeljenih ostaje jo§ uvek vrlo velik, i iznosi u naj- 
manju ruku preko polovine od svih upisanih studenata. Na pitanje, kako 
treba tumaciti ovu pojavu, navodjeni su razni razlozi. Pored izvesnog broja 
akademskih gradjana koji se interesuju jedino za svoj predmet, te 
uopSte ne ulaze u akademska udruzenja a joS manje u politiCke klu- 
bove — pojava koja je poznata na svima univerzitetima — , i pored stu- 
denata koji su samo „nominalno u upisani na univerzitet a stvarno rade 
druge poslove (sto je u danasnjim na§im prilikama donekle razumljivo), 
ili Cak ni ne zive u mestu gde je sveu£ili§te; pored jedno 10 — 15% takih 
studenata, — isticu neutralni akademci kao glavni razlog svojoj neopre- 
deljenosti, nezadovoljstvo danasnjim stanjem i radom nasih politiCkih stra- 
naka, poglavito usled njihove iskljuoivosti i korupcije. Ocigledno je, da 
velik deo ovih neutralnih studenata spada medju inaCe najaktivnije rad- 
nike na svakom studentskom pokretu, da zivo i s velikim interesovanjem 
prati sve sto se desava u javnom zivotu, i da stoji na vrlo naprednom 
gledistu u pogledu rada koji se ima vrsiti u bliskoj bududnosti. Medju 
ovim neutralnim aktivnim studentima ima ih koji vrlo recito ispovedaju, 
da univerzitetski omladinci treba da ucestvuju u javnom zivotu svoje 
zemlje ali samo kao nacijonalni radnici u sirem smislu a ne opredeljeni 
i organizovani u stranacke klubove; ali ih ima jos vise, koji bi odmah 
i rado pristupili organizaciji i podvrgli se partajskoj disciplini, „oprede- 
lili se u , kad bi samo postojala stranka ciji bi program odgovarao nji- 
hovim naprednim idejama i bio, po njihovu shvatanju, savremeniji od 
programa danasnjih nasih stranaka. 

Treba, medjutim, odmah naglasiti, da i svi parti j ski studentski klu- 
bovi, u odnosu prema svojim strankama, stoje na naprednijem stupnju 
i ispovedaju donekle radikalni ja na£ela. Neki predstavnici studentskih 
klubova ovo i sami isticu, Ima cak, u Zagrebu, organizovan partajski klub 
medju studentima (,,Seljacka demokratija"), koji nema veze ni sa kojom 
starijom strankom, jer je svojim naprednim nafielima ostavio sve ostale 
za sobom. Inace, postoje neke razlike izmedju Zagreba i Beograda u po- 
gledu pravca kojim je akademska omladina izmakla unapred od svojih 
starijih: U Beogradu se ovaj pravac krede vise u levo s o c i j a 1 n o, to- 
jest svi se partijski klubovi — kao uostalom i aktivni neutralci — pri- 



f^'fTij^nl oo Original from 

38 UNIVERSITY0F CALIFORNIA 



blizuju viSe manje komunistima; dok je u Zagrebu merilo za naprednost 
naSela vise odnos u pitanju narodnog jedinstva. Svi klubovi u Beogradu 
stoje, naprimer, u pitanju agrarnc feforme vpa radikalni j em stanoviStu 
nego njihove stranke: radikali-akademci traze „pravedno 14 resenje, i for- 
muliSu svoje misljenje o torn Sta je pravedno kudikamo liberalnije nego 
sto bi se dalo zakljutiti iz rada vodja njihove stranke; demokratski se 
studenti otvoreno ne slazu sa nedovoljno odlufinim drzanjem svojih sta- 
rijih u ovome pitanju, i gledaju na stvar vrlo komunistiiki; dok se re- 
publikanci uopste ne razlikuju od komunista osim §to pre svega nagla- 
suju u na£elu pitanje monarhistifckog ili republikanskog oblika vladavine. 
Najteinje su vezani za svoju majku-partiju akademci komuniste, koji ili 
i nemaju zasebnih studentskih klubova, ili u svaiem i bez pogovora pri- 
maju uputstva od svojih starijih. (U Beogradu je Cak i glumadko udru- 
zenje komunistickih studenata integralno spojeno sa radnickom glumadkom 
druiinom,) 

Ponajbolje se oseca naprednost omladinskih krugova (prema gra- 
djanskim i ostalim starijim partijama i strujama u pitanju narodnog i 
drzavnog jedinstva, Moglo bi se skoro re<5i, da ovo za omladinu i ne po- 
stoji viSe kao nadelno pitanje, poSto svi bez razlike polaze od neprikosno- 
venosti narodnog jedinstva i integriteta jugoslovenske drzave. U Beogradu 
jedino radikalni klub postavlja uopSte joS nadelo 6uvanja pokrajinskih 
tradicija, ali i to samo ukoliko nije od Stete po celokupni drzavni raz- 
vitak; otresiti predstavnici radikalne omladine odbacuju M sovinizam" „pr^- 
danskih" (vojvodjanskih) radikala i nazivaju njihovu sentimentalnu lju- 
bav za , ( Veliku Srbiju 44 zabludom slicnom zabludi trodoljuba u nekim kra- 
jevima Hrvatske koji jo§ uvek govore o f( hrvatskom pravu 44 i (f Velikoj 
Hrvatskoj**. U Zagrebu, gde pitanje narodnog jedinstva, kao §to je i pri- 
rodno, jo§ uvek vi§e zabavlja duhove javnih radnika, i akademska je 
omladina osetljivija prema njemu. Naj radikalni ji klub u tome pogledu 
( f ,Seljacka demokratija"), doduse, nece vise uopste da se upusta u rasprav- 
ljanje o jedinstvu, i trazi naprosto da se predje na dnevni red i radi prak- 
tican posao (ovaj klub, uostalom, odista radi: drii analfabetske kurseve, 
ide medju seljake i pomaze mu u obradjivanju zemlje, ucestvuje u na- 
rodnom prosvecivanju predavanjima i svim drugim nafiinima). Demokrat- 
ski klub u Zagrebu ispoveda narodno jedinstvo u njegovoj konafinoj formi: 
n e troimeni vec j e d a n narod, ne Hrvati i Srbi, ved Hrvati i 1 i Srbi, 
Srbi ili Hrvati. Kairakteristidno za ovo napredno shvatanje bio je protest 
akademske demokratske omladine protiv jedne redenice Dra. Seton-Wat- 
sona, u kojoj je — odgovarajuci na pozdrav rektora Univerziteta pri pro- 
mociji za pocasnog doktora filozofije — uporedio Srbe i Hrvate sa Engle- 
zima i Skotima (Englezi i Skoti j e s u dve rase koje su stvorile i odrza- 
vaju jednu drzavu, dok je kod nas obratno: j edan narod po rasi i krvi, 
samo dosad vestacki razdvajan, te razvijajuci se u raznim drzavama pod 
raznovrsnim uticajima). Cak i Clanovi f ,Lige u izjavljuju, da bi bilo bez- 
umlje odreci se blagodati narodnog i drzavnog jedinstva, i odbijaju od- 
lucno zamerku da Hrvatska Zajednica stoji na provincijalnoj osnovici ili 
da radi protiv integriteta drzavnog; oni traze zajednidku vojsku, vanjsku 
politiku i finansije, pa bi pristali i na zajednicku ekonomsku i trgovinsku 
politiku, samo postavljaju zahtev — kao i radikali na suprotnoj strani 

n Pf\nnl" Original from 

39 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



— da se pri ostalom ujedinjavanju i izjednaCavanju vodi racuna o tradi- 
cijama pojcdinih pokrajina u kojima je, kazu, mentalitet narodnih masa 
dugom izolovanoScu i posebnim razvitkom dobio delom drugu sadrzinu i 
postao osetljiv i donekle razliCit od ostalih. ReCju, postoji razlika izmedju 
konservativnijih stranaka kojc traze ujcdinjavanjc evolucijom f i radikai- 
nijih struja, kojc bi da Sto pre dodju do praktiCnih plodova ujedinjenja, 
i koje se boje zastoja u tome pogledu, zbog separatistiCkih i lokalno snaz- 
no razvijenih tendencija u duSi naSeg naroda, Samo Sto se ova razlika — 
suprotno onom Sto bi se moglo oCekivati — kod akademske omladine 
svodi na Cist princip, dok su stariji politicari i vodje podeljeni u nepri- 
jateljske tabore i liCno tako zavadjeni da u njihovim diskusijama i su~ 
kobima principi jedva dolaze do izraza. Mozda se iz ovoga i vidi najbolje 
naprednost omladine prema starijim generacijama politiCara, te se dobija 
lepSa perspektiva na partajske prilike skore bududnosti. InaCe, nisu retki 
ni direktni ispadi i tuzbe Clan ova partajskih omladinskih klubova protiv 
vodjstva svojih stranaka i nesavremenog drzanja starijih politiCajra u ovim 
za zemlju najvaznijim danima f posle tolike borbe i sreCnog ishoda rata. 
U svakom sluCaju, sudeci po duhu koji veje kroz beogradsku i za- 
grebaCku akademsku omladinu, mladi naraStaji narodne inteligencije nisu 
uzalud bill svedoci i uCesnici velikih dogadjaja i svetskoga prevrata, iz 
kojih treba da nikne nov zivot i novo shvatanje politike, jer se iz razgo- 
vora s njima dobija utisak, da s\\ iz krvave istorije izvukli f.nravouCenije 4 ', 
i da 6e ga umeti primeniti na delu kad dodje na njih red da upravljaju 
zemljom. 

Ekonomski pregled. 

Narodna Bank a, 

Jedan neodrzan govor. 

(Ova] govor bio je spremljen za redovni zbor akcijonara na 
hojem bi imala likvidirati rad Privilegouana Narodna Banka Kralje- 
vine Srbije. Taj zbor ni do danas nije sazvan od bancine uprave koja 
bi imala odstupiti, no koja je pretpostavila, da f popunivsi broj svojih 
clanova na vanrednom zboru 4. januara t. g„ ostane i na upravi nove 
ustanove, EmMjone Banke Kraljevstva S. H. S. Nama je zao sto nam 
se nije dala prilika, da prvo pred zbor akcionara iznesemo sto imamo 
da kazemo protiv rada i drzanja bancine uprave, a sto nam — zbog 
vainosti naseg prvog i glavnog novcanog zavoda — izgleda da ne 
treba da ostane nekazano.) 

Gospodo f 

Na vanrednom zboru Narodne Banke, 4. januara o. g M zatrazio sam 
ret, na izveStaj Upravnog Odbora, da bih ulozio protest protiv rada 
uprave Narodne. Banke za vreme izgnanstva. Tada su gosp. Vajfert i gosp. 
Marko Stojanovic od strane uprave uputili apel na akcijonare, da odusta- 
nemo od reCi, da bi vanredni zbor mogao reSavati o vaznom projektu za- 
kona o pretvaranju Narodne Banke Kraljevine Srbije u Emisijonu Banku 



by Google 40 



Original from 
UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Kraljcvstva S.H.S. — Gosp. Marko Stojanovic izgovorio je torn prilikom i 
sam vrlo oStre re£i u osudu drzanja upravc i njenih pojedinih Clanova za 
vremc izgnanstva, i rekao je da on mozda ima vi§e da kaze i da se potuzi 
nego iko drugi, i da ce on biti prvi koji ce traziti da sve izidjc na javnost i 
da se krivci po zasluzi kaznc; ali da je tome mesto na redovnomc zboru 
akcijonara koji ce uskoro biti sazvan. On nas je preklinjao, ako se sedate, 
da ne remetimo vazan narodni posao koji je tada bio pred nama, nazi- 
vajuci dan onog vanrednog zbora praznikom vecim od Bozila, pravim 
Uskrsom. Ukoliko se mene tide, ja sam se onda ograniCio na kratak, „pla- 
*onski M protest, zadrzavajuci sebi pravo da na redovnom zboru ponovo 
uzmem red; jedino sam jo§ — videci u poslednjem Casu, da je na dnevnom 
redu i izbor nekoliko novih*£lanova u upravni i nadzorni odbor — ape- 
lovao na akcijonare, da ne biraju u upravu ljude koji su dali povoda ne- 
zadovoljstvu ili su utestvovali u radu koji zasluzuje kritiku i osudu. 

Medjutim, gospodo, Sta se desilo? Ako mi dopustite da ostanem u okviru 
slike koju je upotrebio g. Marko Stojanovic, nazivajuci onaj dan Uskrsom 
xa Narodnu Banku, za naSu drzavu, i za ceo narod, onda bih rekao, da 
odista uz taj Uskrs nije falio ni Veliki Petak, — samo Sto je u ovom slu- 
£aju ovaj dosao p o s 1 e Uskrsa. Iskreno da priznam, ja tada jo§ nisam 
upravo ni video jasno, Sta se deSava. A nije ni bilo lako videti: Na nas 
obidne akcijonare, koji smo doSli bili kao na neku svoju redovnu duznost, 
izvrSen je prepad; gurnuli su nam u Sake, na ulazu u dvoinicu, odjedared 
sve: I dnevni red, i spisak akcijonara, i projekt zakona o novoj banci, i 
glasanice, Ko bi se tu razaznao! Jedino po dupke punoj sali, u kojoj smo 
se usred zime znojili £ekaju£i da udju gospoda od odbora, moglo se opa- 
ziti da se neSto sprema. Setio sam se kako nam je gosp. Vajfert joS na 
nekoliko dana pre zbora rekao, da se zbor na svaki na£in nece moci odr- 
zati zakazanoga dana, kao ni inace na prvi saziv, jer se redovno ne od- 
ziva dovoljan broj akcijonara. Ovde je, medjutim, bilo odigledno, da akcijo 
nara i glasada ima dosta i suviSe- Da li su oni povrveli u tolikom broju 
zbog vaznosti predmeta na dnevnome redu? — Kad sam dospeo da za 
gledam u Spisak prijavljenih akcijonara, i osobito kad jc gosp. Stamer-- 
kovic u svome govoru dodiriyao i iznosio neka fakta, u prvi mah Cisto 
neverovatna, pofceo sam da naslucujem prave razloge; a kad je to veCe 
obavljen i objavljen izbor novih Clanova u upravu, stvar je postala jasna 
kao dan. 

Da li vam jc, gospodo, pri ruci Spisak prijavljenih akcijonara za van 
redni zbor 4. januara? — Svakako vam preporudujem da taj spisak sa£u- 
vate, jer u njemu imate jedinstven dokumenat nasih naravi i naseg finan 
sijskog morala u godini 1920, u doba kad smo postali velika drzava, poSto 
je srpski seljak oslobodio zemlju i nama se ispunio nas petvekovni san. 
Ako zagledatc u taj spisak, pasce vam pre svega u o£i veliki broj akcijo 
nara sa po pet deponovanih akcija. Pet deponovanih akcija daju pravo na 
1 (jedan) glas pri glasanju na zboru. „Cudnim sluiajem", od svega 550 pri- 
javljenih akcijonara deponovali su ne manje nego dve trecine njih (362) 
baS po pet akcija. Dalje ce vam pasti u o£i, da se prezimena tih akcijo 
nara sa po pet deponovanih akcija mnogo ponavljaju; i ne samo prezi- 

n f"*f^onlf> Original from 

41 UHIVERSITYOF CALIFORNIA 



mena, ve£ i pocetna velika slova imena oCeva akcijonarskih. Ako su vam 
poznata neka od tih imena, naci cete tu fcitave porodice beogradske, od 
dcde i staramajke do dccc u kolevci, — po tri, Cetiri, pet, Sest i vi§e 6la- 
nova iste porodice* 

Bogdan 0. Blagojevic, Vidan 0. Blagojevid, Dragoslav 0* Blagojevid, 
Obrad Blagojevid; 

Aleksandar J. Radonjic, Vida J, Radonjic, 2arko J. Radonjic, Jordan 
J. Radonjic, Olga J. Radonjic, Stanka J. Radonjic, Stojan J. Radonjid, Dr, 
Jo van Radonjil; 

Danica D. Jankovid, Gjordje D. Jankovid, Katarina D. Jankovid, Mia- 
den D. Jankovic, Miroslav D. Jankovid, Draginja Jankovid, Du§an Janko- 
vi<5, Lepa V. Jankovic, Ljuba V. Jankovic, Mila V, Jankovid, Dr. Velizar D* 
Jankovid; 

Jovica J. Celovic, Lepsa J. Celovid, Luka J, Celovid, Ljubica J, 6e- 
lovid, Mara J. Celovic, Stevo J. Celovid, Tonka J. Celovid, Jovo Celovi<5» 
Luka Celovic. 

I t. d, I t d. 

Onaj ko bi imao strpljenja da se raspita za sve te glasacke porodice 
beogradske, da prebroji njihove dlanove i poredi njihova imena sa ime- 
nima u ovom spisku, potizdano bi nasao, da su od 550 prijavljenih akcijo- 
nara za vanredni zbor 4, januara 1920 vecina bili maloletna 
deca beogradska. Zakon o novoj Banci, koji bi spadao me- 
dju najvaznije drzavne dokumente, jer se Banka Krai je vine Sr- 
bije pretvara u Banku Kraljevstva S.H,S., resavali su dakle, i 
izglasali su, glasovi maloletne dece, — mali palilulci i palilulke f 
vrafcarci i savamalke, koji su se u to doba grudvali snegom ili 
igrali lutaka, ili, u boljem sluCaju, sedeli u skamiji i pisali propis, Je li to 
dan Uskrsa, gospodine Marko Stojanovicu, — ja bih ga pre nazvao Vrbi- 
com. Medjutim, danas znamo, da te stotine divne naSe beogradske dece 
u spisku nisu bile skupljene radi glasanja za zakon o Banci, ili protiv 
njega, vec zato da bi jurisali na Narodnu Banku uopste. Deca su dala pu- 
nomoc svojim ocevima, stricevima, tutorima i tutorovim prijateljima, da 
dodju na zbor, i da njih zastupajuci otmu Banku iz ruku stare uprave. — 
A sta je radila stara uprava? Ona je zapomagala i prizivala u pomoc ne- 
koliko nedelja pred zbor; ali se u poslednjem trenutku, po svom starom 
lepom obidaju, poplasila, i pristala je da primi u sebe jos nekoliko od svo- 
jih protivnika samo da je ovi ne bi sruSili. U samu no6 pred zbor, u zadnji 
cas — tako da nije vise bilo mogucno na vreme obavestiti sve one silne 
zamenike defije, da nije potrebno da dodju jer da nece biti borbe, — 
kapitulirala je banCina uprava i primila kompromis. I tako smo doziveli 
nevidjeno pozorje — punu salu punomocnika maloletne dece, koji su uza- 
lud izrukovali na komandu da osvajaju bancine trezore: profesore Univei- 
ziteta, sudije, i tolike druge kategorije ljudi od zvanja i polozaja, doveo je f 
kako refie tada g. Stamenkovic, „kao pse na lancu" g, Luka Celovic, da 
glasaju onako kako on naredi. Izgledale su mi tada tvrde i ostre ove refci, 
— no odista, ko bi nasao mekse i blaze kad vidi i zna sta se desilo! Po- 
dilaze nas „uzasa plamovi" kad onu ,,premislimo vijecu", kad se setimo 
toga zbora od 4. januara. 



41 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Ali ne bojte se, gospodo, ja vodim rafiuna o tome da ne govorim 
ovdc na kakvom socijalistiCkom ili omladinskom skupu, ved pred ljudima 
poslovnim f koji se ne podaju lako sentimentalnim razlozima u ovakim 
stvarima. Uostalom, oduvek sam i sam drzao da nema koristi od vajka- 
nja i zgrazanja nad onim Sto nam se Cini zlo, vec da zlu Ireba u odi po~ 
gledati. Ali bas toga radi, zlo treba pre svega obelodaniti; pa ako ljudi 
trgovci i finansijeri i nisu skloni da gledaju na stvari odima komunista 
ili studenata f moral je i za njih moral, i ima granica preko kojih se ne 
sme ici. Moraju biti Cisti pojmovi i jasni glavni principi kojima ce se 
rukovoditi u svome drzanju i radu ustanova kao Sto je Narodna Banka t 
osobito u trenutku kad tako reci od toga zavise spas i blagostanje zemlje. 
Toga radi, gospodo, a posle onoga i onakoga vanrednog zbora, meni se 
ne govori viSe samo o radu uprave za vreme izgnanstva, vec o radu i 
drzanju banCine uprave uopste, od kojeg je ono tek jedan deo. 

ProSli vanredni zbor nije bio prva prilika da g. Celovic juriSa na 
Narodnu Banku, Kad spominjem po imenu g. Celovica, ja ne zelim da 
napadam njega li£no; naprotiv, ja se njemu licno pre divim: Sta je sve 
uspeo da udini, koliko je i kakvih ljudi zadobio za svoje ciljeve, i kako 
suvereno vlada njima! Moje negodovanje i nezadovoljstvo ide iskljuCivo 
na adresu uprave Narodne Banke, koja puSta g. Celovica da dini Sto mu 
je volja, i koja je dosad klonula ili se poklonila pred svakim njegovim 
prohtevom. Jer za upravu Narodne Banke nije tajna, ko je g. Luka Ce- 
lovic i koji princip on predstavlja u nasoj zemlji. Bice tome uskoro deset 
godina, kad je uprava Narodne Banke, pred jedan svoj godisnji zbor, 
alarmirala sve svoje pouzdane akcijonare, pozivajuci ih da dodju u Sto 
\ecem broju na skupstinu, jer da joj preti velika opasnost: Gosp. Luka 
Celovic, govorilo se, udruzio se sa tada poznatom i mogu reci zloglasnom 
$3ankom Andrejevic i Co M s namerom da ucine prepad na Narodnu 
Banku. Ja sam tada prvi put deponovao akcije i bio na zboru. Nisam 
jos bio mnogo posvecen u bankarske tajne, ali mi je bilo milo kad sam 
saznao, da g. Celovic onaj put nije uspeo. Iduce godine, kad sam opet 
dosao na glavnu skupstinu bancihu — ovaj put i bez narofiito toplog 
poziva, — naSao sam situaciju izmenjenu: Na svoje divno £udo, video 
sam gde sami clanovi uprave, koji su godinu dana ranije dizali drvlje i 
kamenje na g. Celovi£a, glasaju bas za njega i biraju ga bez ikakvog pro- 
tivljenja u upravu, Rastumaceno mi je, na pitanje, da je to najbolja po- 
litika za Banku, da ce on (g- Luka) jedan biti nemodan medju tolikim 
drugima, i t d. Recju, uprava bancina borila se pa se umorila, i kapitu 
lirala je tada prvi put pred g. Celovicem naCinivsi kompromis. Ali 
su se grdno prevarila gospoda iz uprave ako su mislili da 6e progutati 
g. Luku Celovica, izabravSi ga za £lana; u stvari, on je odmah poCeo 
njih da guta, i da nije doSao rat, ko zna sta bi do danas bilo od stare 
banfiine uprave. Ni za vreme rata nije, kao sto znamo, sedeo g. Celovid 
skrStenih ruku, — ali o tome zna vise i bolje g. Marko Stojanovic, te su 
nadamo da demo 5uti njegovu priCu, kao sto je obecao. Sta mu je, me 
djutim, bio prvi korak posle rata? — : U trenutku kad se imalo reSa 
vati zivotno pitanje o ustrojstvu nove Narodne Banke, g. Celovid je staroj 

n- v ^k r^nnnf^ Original from 

43 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



upravi stavio noz pod grlo: Hi cete uzcti jo5 koga iz moga drustva, ili 
cu vas srusiti, A uprava? — : Opet sc poplasila od borbe, i opet je po 
pustila, Opet je znala vrlo dobro, ba§ onako kao i nekad za samog 
&, Celovida, da ljudi koje predlaze zboru za izbor u upravu reprezen 
tuju orijentalski princip, protiv kojeg se mi borimo i koji ne da naSoj 
zemlji da stane u red zapadnih evropskih drzava. Bal te ljude, koje J% 
uprava predlozila i koji su tada na vanrednom zboru izabrani, imao sam 
na umu kad sam apelovao na akcijonare da ne pomognu svojim glasom 
izbor lica Ciji javni rad za vreme rata, i posle rata, ne moze, da se naj- 
Jblaze izrazim, izdrzati ozbiljnu kritiku. 

Ako ima koga koji bi zeleo da jo§ jasnije govorim, i da na pri- 
meru pokazem Sta mislim kad kazem orijentalski princip u finansijskom 
i trgovafckom pogledu, — evo, gospodo, primera. Necu ici daleko, uze£u 
.ga iz bliske proslosti, i to iz bliske proSlosti bai jednog od Slanova iza- 
branih u upravu po naredjenju g. Celovtea. Taj Clan o kome je reC 
jrukovao je tada narodnim finansijama ( — posledice toga rukovanja svi 
joS ose^amo, i jos cemo zadugo osecati). Jednog dana, gospodo, bilo je 
io posle velikog povlafcenja na§e vojske kroz Albaniju, taj danas va§ i 
nas Clan uprave, doSao je u London kao predstavnik Srpske Kralj. Vlade 
da zakljuduje zajam. Simpatije za na§u vojsku i za na§ narod nikad nisu 
bile vece u Engleskoj nego tada; jedno sposobno ministarstvo finansija 
moglo je da u£ini Cuda od koristi narodu u onim prilikama, NaS gospodin 
ministar ostao je u Londonu', ne znam tadno da li osam ili Setrnajst dana- 
Kad je otiSao, ceo Foreign Office, od ministra do sekretara i pisara, go- 
vorili su o tome kako Srbi prave^ zajam. Prvo je, pridali su, na§ ministar 
zatrazio neku basnoslovnu sumu, tako da su se svi zaprepastili; kad se 
izjasnio, da bi se zadovoljio i sa polovinom, rekli su mu da je i toodvi§e. 
onda se on spustao na nize i zadovoljavao se i sa manjim, sve dok mu 
nisu uctivo nagovestili, da on samo ide kuci a da <5e oni ve£ videti $ta 
se moze za nas u&niti. Ovo je, gospodo, autentifcna verzija britanskog 
ministarstva inostranih dela, i ja je imam iz prve ruke. Uostalom, ni- 
sam ja jedini koji ju je Cuo. Jedan nas odliian britanski prijatelj, koji je 
u Londonu neobifino mnogo uradio za nas, kad mi je o ovome govorio, 
tiveravao me je, da nam cela bugarska i austrijska propaganda u En- 
gleskoj ne mogu toliko nahuditi koliko ovakav nacin pravljenja zajmova. 
Ko poznaje Engleze, zna koliko je ovo taCno. — Ja t gospodo, ni u ovom 
sluiaju ne krivim toga na§eg ministra, — kriva je nasa tadaSnja vlada 
koja ga je poslala u London kad je znala kaki je; krivi smo svi mi, §to 
smo imali i sto jos imamo takve vlade. 

Ali ako u na§oj zvanicnoj politici jo§ dominira orijentalski princip, 
zar nije krajnje vreme da ga se otresemo bar u trgovini i u radu usta- 
nova kao sto je Narodna Banka! Zasto Narodna Banka u torn pogledu da 
zaostaje, mesto da vodi. Kad bancina uprava prima g. Celovica u svojo 
dru§tvo, i bira ljude koji s njime predstavljaju nesavremeni i orijentalski 
na£in misljenja i rada u na§oj zemlji, i kad im dopusta da se osile i rade 
■Sta hoce, — onda se nama akcijonarima namece pitanje, zasto ona 
lako £ini: da li je i sama jos sklona njihovu shvatanju, ili je slaba da 



cV 44 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



spredi prodiranje ovakih elemenata, Bilo jedno bilo drugo, za nas kojt 
smo se jasno i konadno opredelili, i koji ne cemo nipoSto viSe na orijen- 
talsku stranu, pa ma nas tamo £ekao stoputa veci materijalni profit,, 
ovaka uprava ne Stiti dovoljno interese Banke kakvu mi zelimo i kakva 
nama treba. Ako na§, evropski, princip prevladjuje medju akcijonarima, 
kao Sto se mi pouzdano nadamo i kao Sto tvrdimo, onda mi trazimo od 
ban&ne uprave ili da bude ja£a pa da odbija napadaje orijentalaca, u 
£emu cemo joj pomoci svom svojom snagom, ili da odstupi i na£ini mesta 
drugima koji ce bolje zastupati naSe glediSte. Nama se dakle ne radi 
viSe o tome, da li je bilo greSaka u radu ban£ine uprave i koga treba 
pozvati na odgovornost, nego: Da li uopSte mozemo pokloniti ovakof 
upravi poverenje, ili ne* 

Ima, najzad, gospodo, joS jedna vazna okolnost, koja nam iz te- 
melja pokolebava veru u danaSnju upravu i u nadela kojima se ona ru 
kovodi u svom drzanju i radu. Reci cu odmah u Cemu je. 

One tajanstvene i mra£ne noci kada je uprava baniina opet po- 
kleknula pred g. Celovidem i primila kompromis — pred vanredni zbor 
akcijonara 4, januara t. g. — imalo je mogudnosti da se ne prime kan- 
didati koje je g. Celovic predlagao u upravu, a da dak ni ovaj ne moie 
osporiti vaznost razloga, — i Clanovi uprave znali su za nju. Buduci da 
je predstojao vazan dogadjaj pretvaranja Narodne Banke Kraljevine Srbije 
u Banku Kraljevstva S. H. S M bilo je prirodno da se na upraznjena mesta 
u upravi izaberu ljudi iz proSirene domovine. Clanovi odbora, koji su 
imali pred sobom i predlog u ovom smislu, pristali su da podupru kandi- 
daciju s a m o onu koju su morali, to jest po jednog ilana iz Hrvat- 
ske i Slovenije, i radije su usvojili uz ove g. Celoviceve kandiate nego- 
Sto bi pustili u upravu Banke i po jednog £lana iz bivse Vojvodine i Bosne. 
ZaSto, gospodo, da od boga nadjete! Zar vam ye srce tako usko i lokalno^ 
da radije izneveravate svoj princip nego da ga zajednidki branite sa svo* 
jom bracom preko Dunava i Drine?! Da su Vojvodina i Bosna uCinile 
rezerve ujedinjujuci se sa Srbijom, dobile bi i one mesta medju varna, 
m o r al e bi ga dobiti, kao Hrvatska i SlovenaSka. Ovako, oni su isklju* 
6eni kao pastor£ad ili kao kolifcina koju je slobodno zanemarivati; pre 
nego Sto bi njih uzela u obzir, uprava radije zaboravlja sve Sto je deli 
od g. Celovida i njegove grupe, i guta njegove kandidate zajedno s kom- 
promisom, Dan koji osvanjuje u jutro posle tih konferencija, vidi divno 
Cudo: Izmirene suprotne principe, — nalazi imena gospode Velizara Jan- 
kovida i Momiila Nin£i<5a na istoj listi novoizabranih Clanova sa ime- 
nima gospode Voje Veljkovida i Dragutina Protida. Ali su tri irtve ostale 
na mestu konferisanja: Dostojanstvo baniine uprave, Siri interesi akcijo- 
nara, i Siri interesi narodni, Onu prvu zrtvu mogli bismo joS preboleti, 
— ona se tide neposredno starih dlanova uprave, koji danas jesu sutra 
nisu. Sire interese akcijonara imamo prava da branimo Sto bolje mozemo, 
i da odbranimo, ako moiemo, Ali smemo li dopustiti, gospodo, da strada 
interes narodni i opSti usled tesnogrudosti i uskog vidika pojedinih 6la- 
nova banfine uprave? Smemo li dopustiti, da se odmah na prvom ko- 
raku, u novu tvorevinu zajednidke i Siroke narodne banke uvuCe crv se- 



45 

by VrUUglt UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



paratizma i pokrajinskc iskljuiivosti? ZaSto su clanovi stare uprave pret- 
postavili kandidate g, Celovica predstavnicima Vojvodine i Bosne, kad 
su imali platformu sa koje su se vrlo lepo mogli odbraniti i saduvati ne- 
zeljenih drugova!? 

Daleko je od nas pomisao da se stavljamo u pozu povredjenih 
Vojvodjana ili Bosanaca. Mi li£no ne priznajemo ni trojstvo u narod- 
Bom pogledu, — za nas postoji j e d a n srpskohrvatski narod (od 
koga su Slovenci jedan ogranak), i mi smo isto toliko Hrvati koliko Srhi, 
isto toliko Srbijanci koliko Vojvodjani, kad je rec o narodu i narodnosti. 
Hi, ako cemo govoriti vise finansijskim jezikom, kako to prilici na ovom 
mestu, nama su jednaki, ili podjednako dragi, dinar i kruna. Hocu time 
da kazem, da mislim, da reSavajuci sudbinu dinara i krune s narodnog 
i drzavnog gledista, ne smemo stajati na stanovistu one monete koju 
imamo sami licno u dzepu, — bar Narodna Banka ne sme raditi po 
torn principu ako zeli da pomogne urediti zemlju a ne povecati privredni 
kaos, A sta, medjutim, rade Clanovi stare uprave? Oni biraju u upravu 
svoje naSelne protivnike samo zato Sto ovi imaju istu monetu u dzepu 
kao i oni sami, te §to time sprecavaju da se u upravi poveca broj onih 
koji su s njima doduse istih nacela ali u dzepu imaju drugu monetu. To 
je jedno sebiSno i partizansko stanoviste, u suprotnosti sa sirokim pa 
trijotizmom koji trazimo i trebamo od ljudi koji imaju da izvr§e prevod 
banke Kraljevine Srbije u banku jugoslavenske kraljevine i drzave, Dru- 
gim su patrijotizmom bili zadahnuti, gospodo, na§i stari kad su osnivali 
Narodnu Banku. Nasi gradjani i trgovci iz Vojvodine, naprimer, upisivali 
su stotinama akcija u doba kad je to bila zrtva za narodnu stvar, kad se 
nije znalo da li ce na§a Srbija i Narodna Banka procvetati, kao sto su 
— na nasu srecu — procvetale. A evo kako im se dobro vraca! — Nego, 
sentimentalnost na stranu, govorimo kao ljudi od posla i prakticnog pa- 
trijotizma. I kao taki, gospodo, mi moramo osuditi staru upravu u ovoj 
prilici. Mi ne verujemo da zlo moze ikad dobrim uroditi, niti da se su- 
protni principi daju udruziti. Mi ispovedamo preku prakticnu potrebu, 
da se svi oni u ovoj zemlji koji su protiv orijentalskog shvatanja i na- 
£ina rada, ma gde bili — u.Srbiji, u Hrvatskoj, u Bosni, u Vojvodini, u 
Crnoj Gori — udruzuju f i da udruzeni iz sve snage potiskuju zajedniCkog 
protivnika. Najvazniji i najhitniji zadatak u torn pravcu cini nam se na 
trgovackom i finansijskom polju, jer tu dolazimo neposredno i svako- 
dnevno u dodir i vezu sa Zapadnom Evropom i Amerikom, koji ne trpe 
orijentalstvo u poslu, i koji 6e nas odbaciti ili pregaziti ako im i u mirno 
doba posljemo ministre da se cenkaju kao bakali kad ugovaraju driavne 
zajmove. Od uprave banfiine trazimo dakle da nas vodi tim putem, a 
ne da ona sama prva popusta i posrde. 

Uprava, koja je dala vrlo mnogo i opravdana razloga da budemo 
nezadovoljni njome i njenim radom u doba izgnanstva i teSkih dana 
prezivljenih u ratu, pokazala je pri popunjavanju uprainjenih mesta pri- 
Hkom vanrednog zbora neobicnu slabost, i — §to je gore — tesnogru- 
dost i oskudicu razumevanja velikog problema na§eg narodnog ujedinja- 
vanja na. delu, tako da je teSko verovati, da <5e ta uprava modi izvesti 

46 

by VrUUgl^ UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



kako treba teski i delikatni posao rekonstrukcijc i prosirenja izvora na- 
Jih narodnih finansija. Ja stoga predlazem, gospodo, da sc ovoj upravi 
tiskrati povcrcnjc za dalji rad f i da se prvom redovnom zboru akcijonara 
nove Emisijone Narodne Banke, kad pristupc izboru, ne predloze za 
izbor fclanovi dosadaSnje uprave- 

Milan Curcin. 

Knjizevni pregled, 

Stendhal. 

PoCetkom mcseca jula ove godine otkriven je u LuksemburSkom 
Parku Stendalav spomenik, Glavnu je bcscdu driao jedan akademidar: 
Paul Bourget, Da li to znadi da se Stendal, koji je vi§e od pola vcka bio 
jedna knjizevna moda, uzdigao postepeno u red vclikih klasika francuskc 
knjizevnosti? 

Kod svojih savremenika, narocito u doba Resloracije, on je vazio 
kao kosmopolit i kao diletant U jcdno vreme kad je obrazovana publika 
putovala mnogo manje nego danas, Stendal jc obisao debar deo Evrope. 
On jc proucavao karaktcrc stranih naroda, i uslcd toga bolje poznao i 
karaktcr svoga vlastitog naroda. Bio se oslobodio mnogih narodnih pred- 
rasuda, i izgledao svojim savremenicima neobifcan i odrodjen. U jedno vre- 
me kad se obrazovana publika interesovala mnogo vi§e za knjizevnost nego 
za ostale umetnosti, on je bio ljubitelj muzikc i slikarstva, skulpture i 
arhitekture. To poznavanjc drugih umetnosti otvorilo mu je nove vidike 
u knjizevnosti; za razliku od tadasnjih kriticara retorifiara on je bio kri- 
ticar estet. Za svoje savremenike on nijc bio ni§ta drugo nego poznavalac 
raznih naroda i raznih umetnosti, pun svakovrsnih opazanja i utisaka, 
— u osnovi f jedan intelektualni probisvet, vise drzak i paradoksalan, nego 
dubok i originalan. Pored drugih stvari, Stendal je pisao i romane, ali na 
njih se nije obradalo mnogo paznje. Od njegova dva velika romana, lf le 
Rouge et le Noir" nije ufiinio nikakav utisak, Sto se tice , .Chartreuse de 
Panne'*, Balzak je jedini video odmah da je to dobra stvar, — i u jednom 
odusevljenom 6lanku pozdravio taj roman kao „vcliki roman ideja". 



Sesetih godina proSloga vcka, jedna grupa mladih knjiievnika 
podela je ponovo govoriti o Stendalu, koji je ved u pola bio zaboravljen. 
Ipolit Ten, koji je ufcinio mnogo za Balzakovu reputaciju, uCinio je ne ma- 
nje za Stendalovu. U studiji Uoju mu je posvetio, on je ostavio na stranu 
Stcndala kosmopolita i diletanta, pa obratio paznju na Stendala psiho- 
loga, Po njegovu mi§ljenju, medju francuskim knjizevnicima XIX veka 
niko nije bolje razumevao Coveka i zivot ljudske du§e od Stendala, — 
i iz njegova dva velika romana moie se izvudi Sitava „teorija strasti". 
Tenovo miSljenje ostalo je* Svojim savremenicima, Stendal je bio za- 
nimljiv kao turist, CiCerone i meloman, — potomstvu je zanimljiv po- 
glavito kao pripovedai psiholog. Danas, kada je re£ o francuskom ro- 
manu XIX veka, dva imena dolazc pre sviju drugih: to su Balzak i Sten- 



*' UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



dal; u njihovim dclima francuski roman XIX veka dostigao je naj- 
viSu taiku. Balzak je, bez sumnje, imao jaSu tvoraCku snagu; izuzimajuci 
Sekspka, nijcdan drugi pisac nijc stvorio tako veliki broj „zivih ljudi 4 *" 
kao on- Ali Stendal je imao vecu moc psiholoske analize. Njegovi ro- 
mani, namerno pisani fl stilom gradjanskog zakonika", nemaju nikakvc le~ 
potc oblika. Opisi spoljaSnjeg sveta, tako vazan sastojak realistickog ro- 
mana, svedcni su kod Stendala na najmanju meru. On usredsredjuje 
paznju na tri cetiri lifinosti, kojc sve od reda predstavljaju retka, slozena* 
zagonetna bida. Te teske psiholoSke slufiaje uzima on na promatranje, i 
sa tafinoScu jednog aparata za merenje belezi sve, £ak i najtajnije, trzaje 
i potrcsc njihove duse. Iz jedne masc sitnih notacija postepeno nam izlazi 
pred oci cela lifinost; ona ne zivi onako kao Balzakovc liCnosti, ali mi je 
bolje razumemo u njenom unutraSnjem jedinstvu ncgo ovc poslednje- 
Stendalovi romani Cine utisak romana u kojima se svc deSava „unutra"; 
tu jc cak i jcdna vclika istorijska bitka opisana nc kakva jc bila u stvari* 
ncgo kakva jc mogla izglcdati jednom mladom regrutu, — i jtaj disto 
Msubjektivan** opis, nc samo nijc rdjav, ncgo spada u najboljc opise bitaka 
svctskc knjizevnosti. Stendalovi su romani osnovani na sitno ta£nim opa- 
zanjima, a izglcdaju apstraktni; u njima kljuiaju vclike strasti kao kod 
Sekspira i Balzaka, a ton jc izlaganja hladno rezoncrski kao kod fran- 
cuskih klasika XVII vcka: to jc jcdna sasvim neobiCna meSavina zivota £ 
logike. 

Od prilikc osamdesctih godina proslog vcka javila se Citava grupa 
Stcndalovih poklonika, koja jc postavila sebi za zadatak da ncguje nje- 
govu posmrtnu slavu f i koja sc uzivila u njegova dcla onako kao Sto su 
se Clanovi raznih Sekspirovih ili Gctcovih klubova uzivcli u dcla Sekspi- 
rova ili Geteova. Ti ljudi nalaze da je Stendal neSto mnogo viSe ncgo 
pripovedad psiholog. Sto njih kod Stendala poglavito privlafii, to jc njegov 
„Stendalizam", — t. j. njegova filozofija zivota. On je imao svoje ideje 
o tome kako zivot trcba shvadati i kako ga treba iiveti. I te ideje postale 
su za Stendalovcc jedno f ,vjeruju'\ 

Stendalizam sc svodi na dve tadke: 1. ne dati se obmanjivati, i 2, vo- 
diti iivot kao lov na sredu. 

Nc dati se obmanjivati, znadi, na prvom mestu, ne dati se obmanji- 
vati od sebc samoga, Covek trcba da promatra Sta u njemu biva, da se ne 
da zaslepiti vlastitim strastima, ncgo da ih prati u njihovu nuznom i lo- 
gidkom razvitku, kao Sto lekar prati tok bolesti, Kako trcba prouCavati 
strasti, Stendal je pokazao u svojoj raspravi o „Ljubavi", gde sc nalazi 
njegova Cuvena tcorija kristalizacije. Po toj teoriji, zena koju volimo, ne 
dopada nam sc zbog svojih stvarnih svojstava, ncgo zbog svojstava koja 
smo uobrazili da ona ima. Ona nam se ne dopada zato Sto je lepa, nego 
nam izgleda lepa zato Sto nam se dopada. Istina, ona mora biti takva da 
u poJetku dobijemo prijatan utisak od nje, ali odmah za tim nastaje kod 
nas jcdna n operacija duha" kojoj sve sluzi za povod da kod iene izna- 
lazi „nova savrSenstva". U torn tircnutku zena postaje lepa takva kakva 
je; Cak se u ieni fizidki ncdostatci dopadaju £oveku. To jc stanje potpu- 
nog blaienstva kada ne vidimo stvarnost onakvu kakva je, nego onakvtr 
kakvu bismo zeleli da je. Ali, Sovek trcba da zna da je to blazenstvo 

48 

^^ UHIVERSITYOF CALIFORNIA 



jedna samoobmana, i Stendal je tu da mu objasni, kako se ona poste- 
pcno stvara, kako poCinje s jednim malo jafim prijatnim utiskom, a za- 
vrsava jcdnim sasvim bolesnim stanjem u komc £ovek vidi jednu zenu 
onako kako je niko drugi ne vidi, i dolazi u takvu osedajnu zavisnost 
od nje da bcz nje nijc vi§e u stanju osedati „slast zivota". 



Sta znaCi ,,lov na sredu"? Znaci teziti za gospodarstvom ljudi i zena. 
Ljubav i ambicija jesu dva glavna izvora zadovoljstva. 

I ljubav i ambiciju Stendal je shvatio na jedan svoj, stendalovski 
nadin, U ljubavi on nije bio don 2uan, On je analizirao don 2uanstvo, i 
nasao u njegovoj osnovi sujetu, i to sujetu koja ne moze dodi do zado- 
voljenja bez mnogo aktivnosti i oStroumlja. Don 2uanu je vise stalo do 
uspeha nego do zene; ljubav mu daje uzivanja slicna uzivanjima lova, 
i on je cesto vodi s is to onoliko pribrane paznje i hladnog raCuna kao 
sto se vodi politi£ka intriga. Stendal pretpostavlja ljubav Verterovu, a to 
nije nista drugo nego naivna i sentimentalna ljubav mladih ljudi i pe- 
snika. Ta je ljubav Cist osecaj, koji nam kroz lepotu jedne zene otkriva 
lepotu sveta, i Cini nam od jednom zivot novim i interesantnim. To je 
jedno stanje u kome Sovek zaboravlja na sebe, a opet je potpuno sredan 
i zadovoljan, kao kad slusa dobru muziku, i kada mu izgleda da se sav 
pretvorio u jedno slatko treptanje. 

Ambiciju Stendal shvata vise ili manje isto tako kao i ljubav. 
Kao zadovoljstvo sujete, ambicija nije bog zna sta, ali kao ushidenje celoga 
bica za jedan veliki, gotovo nedostizan cilj, to je izvanredna stvar. Ve- 
like vlastoljupce, narocito* Napoleona, u cijoj je vojsci sluzio, i koji je 
ostavio na njega neizgladiv utisak f Stendal je zamisljao kao velike 
pesnike. Ti su ljudi ziveli u masti; zatvarali oci pred teskocama i opa- 
snostima, bili gotovi da H ska£u u nepoznato", i da sebe same stave na 
kocku radi jednog vise ili manje himerifinog cilja, od koga upravo nikc 
nije mogao imati koristi, — niti oni niti ko drugi. Kao veliki ljubavnici, 
tako i veliki vlastoljupci crpu snagu iz jedne jake emocije: sva je razlika 
u vrsti emocije : kod ljubavnika, ta je emocija nezna, a kod vlastolju- 
baca hero j ska. 

Ali, na kraju krajeva, sve se svodi na to: imati jake emocije. Sreda 
je, uziveti se sav u jedno osecanje u kome ce se rastopiti egoizam i na§a 
sujeta. To usredsredjivanje osedajnih snaga tako podize tonalitet zivota 
da nas prolazi sav mali strah i briga, pa gledamo na sebe same iz jedne 
vise sfere, potpuno ravnodusni Sta ce s nama biti, voljni da ushicenja 
nase ljubavi i nase ambicije platimo cak i tragicnim krajem. 

Ostaje nejasno na koji nacin Stendal dovodi u vezu psiholosku 
analizu i lov na srecu Psiholoska analiza cini nas nepoverljivim prema 
vlastitim strastima, i pretvara nas u njihova hladnog promatrafa. Lov na 
srecu dovodi nas do usredsredjivanja celoga bica u jednu veliku strast. 
U Stendalizmu ima necega protivurecnoga. Za svoj racun, Stendal je 
iz te protivureCnosti izisao na ovaj naCin. On je ziveo nezainteresovanim 
osedajnim zivotom kao kakav mlad djak, ali je, zahvaljujudi svojoj psiho- 



dQ 

J S UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



loskoj analizi, bio toga zivota sasvim svestan, — i buduci svestan, mogao 
uzivati u njemu kao kakav epikurejac. To je bila jedna nova vrsta epiku- 
rejstva, — epikurejstvo sentimentalno, u kome se 6ovek, silom inteligencije, 
izdize iznad vlastitih strasti da bi mogao iz ovih crpsti mirnije i finije 
nasladc. 

Slobodan Jovanovic. 

Stil Slobodana Jovanovica. 

(Odlomak iz studija o lf Beogradskom stilu",) 

Nisam imala dovoljno vestine da iz dosada uradjenih tabaka svojih 
o bcogradskom stilu odvojim samo takve dclovc koji bi Cinili sredjenu ce- 
linu. Re§ila sam se bila da cu opservacije svojc izvcsti gledajuci poglavito 
u stil g, Slobodana Jovanovica, i da cu tako osigurati zaokrugljenost i pre- 
glednost- Znam da nisam uspela, ali ne samo zbog neve§tine svoje u sazi- 
manju i vezivanju delova, nego i zbog slozenosti, koju predmct pokazuje u 
celini, i zbog rafiniranih delikatnosti, kojc predmct nosi u pojedinostima 
svojim, 

Sednem, naprimer, da procitam ovu ili onu stvar g. Jovanovica, 
spremim beleznicu, uzmem pisaljku u ruke, i trgnem se onda kad sam se 
nasla s one strane docitanog rada. Slicno onom vitezu u nemackoj baladi 
koji je prejahao Bodensko jezero ne znajuci sta je ucinio. A trgnem se 
uvek i malo zadihana i vrela, kao da me je neko vijao. 

Kakva je to Cudna knjiga i kakvo je to cudno citanje. Listovi se ne 
prevrcu, zavesa se nikada ne spusta; zabeleziti sto, pronaci, razglobiti, 
smesno je o torn i govoriti. Covek se Cisto naljuti. Pa sta to zna£i! Taj Slo- 
bodan Jovanovic ne da misliti, kao da je lirski pesnik! Baci tu knjigu, uzmi 
drugu! Koju? Ne tu. Tu je Firenca, Savonarola, Cesare Borgia, pa atmo- 
sfera 6inkve£enta, pa Michelangelo, — lako je tako! Daj ovamo Peru To- 
dorovica, Rezultat isti. Daj Ustavobranitelje. Isto- Daj ovo, daj ono, nista 
ne pomaze, Nemozes se zaustaviti, nemozes se osvrnuti, ba§ kao §to ni 
dasa jednoga nemozeS prestati da zivis. Niti tu ima uvoda, koji polagano 
priprema, niti ima neki mostic, niti ima neka kopda, ni osovina, ni sredina, 
ni pol, nego kao ona Njutnova cuprija bez klinova, ili celo ili ni§ta. Od 
prve recenice pofiinje da hukti i bruji cela masina, cela drama. 

Da, drama. Jetr ako stil g. Jovanovica treba sa necim sravniti, onda 
se on samo sa elementima drame moze sravniti. Pisao sta pisao, tudje ili 
nase, sadasnje ili vajkadasnje, svejedno, sve se to krece na jednom dlanu 
i na jednom kanapu, i sve se svrsava okretno, bujno i plaho, jer, sta je za 
dramu ma koji proces, ma koja katastrofa, Sta je drugo do varnica jedna 
koja plane i poleti, zaluta u ponor, i ugasi se, 

A dramu evo slusajte. Prva scena, S jedne strane Barthou, pred- 
sednik francuske republike, a s druge Mirabeau. Mirabeau je doduSe pre 
sto i toliko godina umro, a Barthou je napisao biografiju toga mrtvaca, ali 
to nista ne menja stvar. Figure su izbafiene, susret je stvoren, drame mora 
biti. I, sto je interesantno, mrtvac ce biti ja£i od zivoga, jer iivi nije 
nista drugo do jedan f( trudoljubivi knjizevni diletant". 



{^rtnnf^ Original from 

50 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



— Vasa knijga, gospodine predsedniCe, — ceri se daroviti, raska- 
laSni Mirabeau — vaSa knjiga je ispala jedno ,,od onih korcktnih dela f kod 
kojih nema §ta da se kudi, ali nema ita ni da se hvali. Vi ste nadinili 
jedan izvod, pregledan, ali povrsan, iz velike knjizevnosti o meni. U svojoj 
oceni pokazali ste ne toliko pronicljivosti koliko takta: Govorite o mojim 
velikim osobinama bez preterivanja, a pred manama mojim ne zatvarate 
oci, ali se na njima ne zadrzavate. politiSkom geniju mome, vi f politiCar 
od zanata, niste rekli niSta novo* Liseni umetnicke osetljivosti, vi dajete 
jedan portret, brizljiv a ipak bezbojan, jedan od najbledjih mojih portreta 
koji postoje. Cela je knjiga pisana jasno i taCno, ali bez stila, gospodine 
predsedni£e. Vi izgledate jedan od onih razumnih ljudi, bez originalnosti, 
koji nemaju snage da se odlikuju, ali imaju vestine da se ne kompromituju. 
A ja f gospodine predsednifie, kad biste vi samo i slutiti mogli koliko sam 
ja f naprotiv, imao i snage i vestine da se kompromitujem na sve strane, i 
da opet narastem veci od vaSeg stila. 

Druga scena. Vrtlog neki nevidljivi bu£i, a drski Mirabeau pravi 
nad njim skandale. Svadja se s ocem, pokrece brakorazvodnu parnicu, 
otima tudju zenu, zaduzuje se, dolazi pod tutorstvo, dospeva i u aps. Ka- 
snije, zaplece se u najamniCke intrige, vrsi poluSpijunske misije u inostran- 
stvu. Sve ukupno, gnusan zivot placenog pisca i tajnog agenta # Vama je 
gadno, osecate miris i vlagu trule mocarL Mrka trava, i pod njom de- 
belo blato . . . Odjedared, tresak, pisak, tutanj, oganj se zapalio oko trule 
livade. 

Treca scena: Francuska revolucija. Velika francuska revolucija, sa 
velikim svojim idejama, bukti kao pozar, sjaje kao sunce. 

Tada, cetvrta scena, iz budzaka nekog se izvlafii Covek pun pega i 
mrlja, uzvereno gleda u plamen, pipa se po oiima i po dzepu, zatim po 
srcu i Celu, s krikom jednim ulede u zdrelo vatre i kaosa, i, odjedared, na 
ledjima zivih ljudi pojavljuje se veliki besednik i tribun, pojavljuje se Mi- 
rabeau furioso- 

Sum, klicanje, harangiranje, triumfi, apostrofe, slave. Poslaniku 
kralja svoga pokazuje vrata nekadasnji covek od pega i mrlja. ,Jdite i re- 
cite onome koji vas je poslao, i t. d." Vrhunac, paroksizam . 

Ali, peta scena, velika parlamentarna diskusija, a pusti Mirabeau 
je hladan, logidan, suptilan, uvidjavan. I zatim, Sesta scena, kabinet usam- 
ljen, polutaman, a Mirabeau, cist i Slobodan od svih svojih demona, kao 
pricescen narodnim mukama i krvlju, sabira rezultate revolucije, meri, 
sudi, bira, i tesku brine brigu. 

I t. d. i t- d., nemam vremena da sve poredjam. Nagovestavam samo, 
da se sad redjaju scene: gde Mirabeau poku§ava spasti kraljevsku vlast, 
gde se pojavljuje Luj XVI, Cije bele, u cipke ogrezle ruke ispustaju vlast, 
a cija slabaCka pamet ne shvaca, ni ,,sta je to borba s revolucijom, ni Sta 
je to izmirenje s revolucijom"; i onda, motiv koji uskorava katastrofu, jer 
Mirabeau, koji vlada narodom, ne moze da zadobije nijednu vaznu lianost; 
oholi Mirabeau opet pada, naglo; nudi se kome pre stigne; tu se vec oseca 
i tragedija nesrecnog, usamljenog, izgubljenog coveka; padanje ide mu- 
njevito; Mirabeau se prodaje; kome bilo prodaje Sta bilo od sebe i iz sebe; 



byCiC 



51 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



lazov, lopov; najzad i vrsta izdajnika prcma otadzbini, jer prima, u isti 
mah, novae i od Spanije i od Engleske, da f u isti mah f i podstaknc Fran- 
cusku na rat, i od tog istog rata je zadrzi; na kraju, pred smrt, pi§e podao 
ratni plan za kralja a protiv skup§tine, u kome pokazuje svu strasnu ne- 
moralnost svojc prirode. Zavcsa pada, kao u kakvoj strahovitoj socijalnoj 
ili politifckoj drami, nad covekom koji je, jo§ ziv, i samu smrt svoju osra- 
motio* 

Tako, eto, izgleda, i to otprilike, dispozicija jednog kratkog pri- 
kaza na jednu vise manje beznacajnu knjigu iz politifike istorije. 

Sta goni jednog monografitara, istoricara i kriticara, da tako pise? 
§ta dnigo do umetnifcki instinkt Umetnifcki instinkt jedino moze fcoveku 
sapnuti, da je najbolja istorija jednog naroda, da \€ najbolja monografija 
jedne epohe, ne u nauci, nego u literaturi. Samo se oni dogadjaji pamte 
koji su scene, 

Sa takvim umetnifckim nervom, S. Jovanovic, koji je po sustini 
svojih dela istoriCar, kritiCar, monografist i esejist, po umetnickoj osnovici 
svojih dela je cist i odredjen dramaticar. On gleda, sudi, komponuje i pi§e 
dramski naprasno i direktno- Kao iz puske, a ne kao iz pera, izlecu nje- 
gove rasprave. Sve specije i klase politifikih i pravnih ideja kod njega su 
dramatisane. On pise istoriju nekog politifiara, a kuje dramu Coveka. Pise 
inventar politickih intriga, a kuje tragediju narodnog zivota. On ismeje i 
prebrise momenat sile, uhvati u lazi momenat vremena, a u kamen vam 
ureze moralni ili estetski refleks tih momenata. Kao raspravljaC i naucnik 
on porice, nisti, sahranjuje, a kao dramaticar, u isti mah, drzi u zivotu i 
toplotom zadahnjuje ma koji tip iz opste evolucije u svojoj oblasti. Knez 
Milosevi seretluci, njegove cesto krupne pege na savesti coveka, i odgovor- 
nost vladara obelodanjuju se, zigosu i osudjuju, Milos kao politicar i knez 
trpi redukciju, ali taj seret-knez i taj civta-talent, kao dramatski vodjem* 
licnost, uputpunjuje se, lansira se, ozivljuje se, i postaje nam, kao ma koja 
dobra dramska figura, vecit saputnik. 

Da pokusam jos sa jedne strane istafii dramski element u umetniSkoj 
konstrukciji g. Jovanoviceva stila, Zapitajte, molim vas, nekog politifcara 
ili profesora pravnih nauka onako iznebuha n, pr-: sta je to Akermanska 
Konvencija? ili: kako se desilo da se Italija na berlinskom kongresu nasla 
odjedared sasvim bez saveznika, ili: kako je postao i ufivrstio se toliko ne 
prirodni trojni savez? Boze moj! Kakva mreza od dogadjaja, intriga, sluca- 
jeva, mrtvih i zivih planova, brojeva, akata i poseta. A g. Jovanovi6 naiu 
kaze stvar u cetiri pet recenica, Kako? Tako. Vidi i on, zna i on sva 
raskrsca i sve cor-sokake krupnog i sitnog diplomatisanja. Ali, dramatskim 
svojim culom oseti on onih nekoliko jednostavnih poteza ili potresa koji 
su vefiita igra i vecito proigravanje zivota. I kad nam to otkrije, specijalan 
zaplet je sveden na opstu i poznatu temu. Dakle kao umetnik, g. Jova- 
novic instinktivno brzo i sigurno nalazi i kupi samo ideje-pokretace i mo- 
mente-pokretace, i onda nam je za cas jedno polje gledanja kontrahirano 
■^ jednu taCku gledanja. 

Ovome sustinskom argumentu imao bi se dodati i jedan spolja§nji 
*tilski argumenat. G. Jovanovic, opet silom dramskog talenta u sebu 



J 8' UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



*e§tak je da Sisto konkrctnim pojmovima baci u svet potpuno apstraktam 
proces. Kad neSto ima da objasni, laiku na pitanjc da odgovori, onda je 
*arocito konkretan, Znajuci vrlo dobro, da su apstraktnt pojmovi skoro 
*vek samo nagoveStavanja nekog zapletenog mislenog akta; znajuci da sa 
apstraktnim pojmom uvek idc opasnost nerazuiktvanja, ili pogreSnog, ili 
*aznog razumcvanja; znajuci, najzad, da kolikogod jezik, s jedne strane, 
omogucava nase slozeno misljenje, on, s druge strane, kao jako ograniCen 
izraz naSih umnih kapaciteta, izaziva zabunc i dvssmislenosti, — znajudi 
we to, g. Jovanovic nam Akcrmansku Konvcnciju pokaie Sahovskim fi- 
$urama, a ne kauzalno-reciprocitetnim formulama. 

Zapitajmo se sada, da li taj jaki umetnicki kvalitet, koji je sa je- 
dnoga glediSta i suviSe dobro doSao, da li on, sa drugoga gledista, nije 
mozda manje na svom mestu, kad se uzme da g, Jovanovi6 pise ipak na- 
uSnu prozu. To pitanje cemo posmotriti, prvo s obzirom na shvatanje, pa 
onda s obzirom na prikazivanje u g. Jovanovicevim obradama. 

Francuski nauCnik, matemattear Poincare, napisao je u uvodu je- 
dne svoje knjige: „Veli se, dusa se mora osloboditi predrasuda i strasti, 
pa da se dodje do moralnih istina; a ja pitam, zar to isto ne vredi i za 
nauCne istine?" U toj refienici lezi velika svetlost. Pre svega, jedan ma- 
tematiiar podvodi pod isti princip i moraine i nauCne istine; zatim podvodi 
pod isto bice du§u i razum. Ne vezuje predrasude za urn, a strasti za duSu. 
nego veli da se du§a ima oprostiti i jednog i drugog. Ko poznaje, ne kaiem 
baS dela, ali bar nekoliko raznih uvoda Poincare-ovih, taj zna 5to hocu 
da konstatujem. To da je taj matematiCar ujedno i umetnik, da ne misK 
matematiku samo iz matematiSkog mentaliteta, da je to fiovek u kome ve- 
liki Pan krece ideje i reCi. 

Poincare-a sam spomenula sluCajno. Mogla sam od Platona pa do 
Macaulay-a i Eemersona i Guyot-a i Bergsona, spomenuti jo§ i druge naufc- 
nike-umetnike, A naveScu, pre nego §to iz tih navoda izvedem tezu, jedan 
sasvim neznatan, ali dosta zanimljiv slu£aj, Bas ovih dana mi dodjoSe do 
ruku dva stara Spanjolska monograficara, koji su razradjivali epohu pred 
sedmogodisnji rat, i koji govore o ministrima austrijskog cara Leopolda. 
Jedan, akuratno, potinje sa citavim arsenalom tajnih sastanaka, datuma, 
kurira, nota, podmetanja, nadmetanja, i kinji Leopoldove ministre na nafcin 
jedan da bi i sam Veliki Inkvizitor imao od njega §ta da nauci. Drugi, Lc- 
rida, poslanik spanjolski u Becu i poznati pisac onoga doba, pocinje 
ovako: n Ministri me Leopoldovi potsecaju na rogove koza u mome rodnom 
kraju; a ti su rogovi mali f tvrdi, i jako uvrnuti". I na torn je osmehu 
od fraze napisao onda i lepu a verovatno i pravedniju ocenu od one 
prve, 

Teza bi pak bila to, da pravi umetnik pomaze pravom nauCniku. 
Niko se, pri ispitivanju i sudjenju ne moze bolje odeliti od strasti i pred- 
rasude nego Covek koji je harmonican kompleks naucnika i umetnika. 
NauCnik shvata i crpe sadrzinu bez predrasuda, jer je njemu na torn poslu 
najpre u moci da ostane miran i pribran. A umetnik prikazuje bez pred- 
rasuda, jer je njemu opet na torn poslu najpre u moci da bude uzvisen, 

53 

by VrUUglL UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Takvi duhovi, naravno, nisu odvise mnogobrojni. AH ma koliko retki 
oni bili, g. Jovanovic je izvcsno jedan od njih. Kako bi izgledala studija o 
Svctozaru Markovicu da g. Jovanovic nije umetnik. A kako izglcda ovako? 
Zadrzana je bujica zivota, i izvadjeni su f na jednu stranu blato a na drugu 
zlato. Pa onda? Onda bi g. Jovanovic sa zlatnom predrasudom zavr§io 
tako sto bi sakrio blato, a istakao zlato. A g. Jovanovic sa blatnom pred- 
rasudom bi sakrio zlato, a istakao blato. A g. Jovanovic bez predrasuda, 
u onim svojim klasicnim rezimcima na kraju odeljka i na kraju rada, smesa 
opet i blato i zlato, krene ponovo bujicu zivota, blatno-zlatnu, kakva 
jestc, kakva je uvek bila, kakva ce uvek biti. G. Jovanovic-umetnik po- 
novo sastavlja isecirana Coveka: idi, zivi takav kakav si, svi smo taki t 
zivot je takav; ma kome se smejali, sebi se smejemo, ma koga kudili, sebe 
kudimo. 

Eto takvi su ti umetnici-naudnici koji stvari vide na metafizi£kom 
njihovu izvoru, koji ideje osecaju tople i originalne. To su ti ljudi koji ra- 
zum i dusu nijednog trena ne dele, jer znaju da tamo, na dnu svarala- 
ckih snaga zivota i prirode, da je tamo sve srodno i blisko, i da se tek 
posle, u konkretnomm svom razvidu i proturanju, stvari razmicu i otudjuju. 

Umecem na ovom mestu jedan pasus iz ,,Machiavelli"-ja: 

fy Savonarola je bio prava apostolska priroda, jedna od onih 
retkih liSnosti koje su u stanju da se cele — ne samo umom vec svom 
dusom — uzive u jedan moralni ideal i da stalno trepte velikom nad- 
6ove5anskom emocijom". 

Skrccem paznju na re£enicu koja je rodjena sestra onoj Poincarfe- 
ovoj. Umom i duSom se uziveti u moralni ideal; nadSovefianskom emocijom 
da trepte i urn i du£a, 

„Savonarolinu moralnu veliCinu, njegovu veliku i tragiCnu du- 
Sevnost, osetio je vise ili manje svaki ko je s njime do§ao u dodir. 
Ne samo da je masa isla za njim kao za£arana, nego najinteresant- 
niji ljudi medju njegovim savremenicima podlegali su njegovoj ta- 
janstvenoj moci. Umetnici Fra Bartolomeo, della Robia, Lorenzo di 
Credi, Sandro Boticceli, sam Michel- Angelo, bili su pod njegovim 
uticajem. Neki su od njih postali sasvim drugi ljudi poSto su njega 
poznali, — i nikada se nede modi znati, koliko je u svoje freske u 
Sikstinskoj kapeli Michel- Angelo uneo Savonaroline duse, AH ne samo 
ove upecatljive umetnieke du§e, nego i ljudi koji inaCe izgledaju naj- 
dalji od Savonarole i njegova hriscanskog misticizma, ljudi paganske 
kulture, uceni humanisti, kao Marsilio Ficcino i Pico dela Mirandola, 
nisu mogli a da se ne dive Savonaroli. Pico je rekao da je sav drhtao, 
i da mu se kosa dizala na glavi, kad je slusao fratra . . . Najzad po- 
liticari, kao Karlo VII i Lorenzo Medici, osedali su se nelagodno pred 
Savonartolom; oni su razumeli da u torn coveku ima nesto neobiCno 
i veliko §to izmice njihovoj politiCkoj modi; da se u njemu krije jedna 
nevidljiva snaga, jedan demon, protivu koga se oni ne mogu boriti 
svojom vojskom ni svojom diplomacijom. 

Vrlo je karakteristicno za Makiavelija da na njega Savonarola 
nije imao narofitog uticaja. Makiaveli je bio suvise pametan da ne 
uvidi da je to jedan redak i veliki covek. AH ono §to je u njemu bilo 



54 
^^ UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



najvece, njegovu moralnu veliCinu, on nijc osedao . . . U „Vladaocu" 
on obja§njuje da je Savonarola propao stoga sto je bio „nenaoruzan 
prorok", Uspevaju samo oni rcformatori koji su u stanju da svojc 
reforme namctnu silom, reformatori kao Mojsije, Kir, Tezej, i Romul, 
koji Sire nove ideje, idudi na 6elu jcdne vojske, kao „proroci na- 
oruzani". Savonarola je iiao naprcd goloruk: dcjstvovao samo refiju; 
htco da se odrzi onom verom koju jc ljudima ulivao. I zato, Sim jc 
jednog dana ta vera stala slabiti, on se sru§io kao idol s nogama od 
ilovaSe. 

Ove refleksije, same po sebi, nisu netaine, ali je uopste po- 
greSno to glediste na koje se Makiaveli stavlja kad govori o Savona- 
roli. On ga ne ceni kao apostola ve<5 kao politiiara. A posmatrati Sa- 
vonarolu s Cisto politickoga glediSta, znaci biti slep za ono §to je 
glavno kod njega, za njegovu moralnu misiju. U politi6kom smislu 

Savonarola je odista propao, jer je na kraju krajeva do£ekao da ga 
spale u toj Republici kojoj je on dao ustav. 

Moralna kriza koju je Savonarolina pojava izazvala u Floren- 
ciji t nije se Makiavelija ni dotakla. Njegova dusa nije bila obogadena 
nikakvim novim osecajem; u njoj nije zabrujalo nista neobiino. Je- 
dino njegov urn bio je obogacen jednim politickim iskustvom vise, 
Iz tragedije Savonaroline Makiaveli je izvco tu pouku, da se iisto 
moralnim uticajen> ne moze stvoriti niSta trajno, i da ovim svetom 
vlada mac a ne vera. I zacelo, takav komentar jo§ nikada niko nije 
napisao na zivot jednog apostola i mucenika . . ." 

U torn, iako jako skraceno navedenom odlomku, ja nalazim snaznu 
ilustraciju onoga sto sam malocas rekla o metafizickim vezama, pr ko lo- 
gicnih veza, kod ljudi koji su umetnici-naucnici. U torn odlomku je 
esejist sabrao nekoliko sadrzina Savonaroline tragedije, a umetnik ih je 
prikazao na nacin koji potresa, koji Sini da se tekst sve tiSim glasom 6ita f 
koji izaziva one Cudne pauze kad covek, ne disuci, zivi samo du§om, 

Ali ta lokalna umetnost ovde, to je samo jedna enuncijacija jo§ dublje 
i ozbiljnije umetnosti, koja lezi u svakom atomu teksta, koju ja lifcno ose- 
cam u senci svakoga sloga. Nije tu samo tragedija Savonarolina, tu je i 
tragedija Makiavelijeva, tu je i tragicnost one ideje da se u konkretnom 
zivotu sve ccpa i deli i suzbija, da dusa ne poznaje razum, da su najveci 
savremenici jedni drugima tudji, da £ovek ne razume coveka, Tu eto, nad 
tim procepom trepti veliki umetnidki uzdah: ko ce otudjeno vratiti izvoru, 
kako 6e se Savonarolin muieniCki i Makiavelijev pepeo pomiriti? I otud, 
zavr§na redenica g. Jovanovica daleko je od one koju bi stavio fcovek- 
ncumetnik, covek predrasuda, Niti je ta recenica svedani rekviem spalje- 
nome, niti je strasna kletva okorelome, nego je, kao paperje lak, ako ho- 
cete beznacajan, ako hocete sveznacajan uzdah: ,,I zaista, takav komentar 
jo$ nikad niko nije napisao na zivot jednog apostola i mucenika' 1 . 

Da vidimo sada da li mozda, u stilu prikazivanja, umetnik nije na 
stetu raspravljaCa i kritidara. 

Uverena sam da svako od nas ima manje vi§e stalnu predstavu o 
kompleksnom stilu g. Jovanovida. Ali nc znam koliko su pojedinci ulazili 
u specijalna razmatranja, i koliko je njih opazilo jednu frapantno karak- 



J S ^ UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



teristiCnu pojavu, t- j- da g. Jovanovic, pored sve zivosti i dramatifcnosti 
saopstavanja, u nckim oblastima svoga prikazivackog stila pokazuje (hidntt 
strogost, suvocu i skrtost. Isti£e jcdnu vrstu siroma§tva, i to je istiSe sve- 
sno i po unutrasnjoj potrebi. Jednom reCju, tamo, gde biste to najmanje 
oSekivali, naufinik potiskuje umetnika. Jaki onaj umetnifiki elan staje, sa- 
vija se Cvrstom nekom voljom na troje na Cetvero, i nestaje negde unutri. 

Pod ovom opstom napomenom kriju se neka moja zapazanja na shemu 
analiziranja i sintetiziranja, na jezik, i na nekoliko pomocnih faktora pri 
formalnom i sadrfajnom vezivanju reCenica u g. Jovaaovidevu stilu pri- 
kazivanja. 

Neka mi bude dozvoljeno navesti red kratkih stavova, sve iz pozna- 
tog prikaza biografije Mirabovljeve od Bartua. 1( Mirabo niti je bio u stanju 
da ocuva vlast koju je imao, tim manje da pridobije vlast koju nije imao", 
,,Kralj se nije mogao reSiti na borbu sa revolucijom, a nije se mogao od- 
luCiti ni na izmirenje s njom". „Mirabo je vrgio magnetski uticaj na gomilu, 
a nije umeo zadobiti prosto poverenje jednog vaznijeg Soveka", l( U Mira- 
bou je bilo pomesano dobro i zlo/' „On je imao najviSe politifike osobine i 
najnize." „Bartu nema snage da se odlikuje, ali ima veStine da s^ ne kom- 
promituje/' 

Antiteza, zato Sto je 6ista i precizna, upada?, naravno, odmah u 06L 
Ali ja nalazim da formu sheme treba i iznutra razgledati, Izmedju dve 
markantne, dve gorece, dve krajnje i suprotne ta£ke, razapinje g. Jovano- 
vic situaciju ili karakter i talenat svoga objekta, i postizava time to, da 
sve sadrzine, koje leze izmedju tih jako osvetljenih ziza, iska£u pred nas 
odmah, i vrlo plastiino i jasno. 

Produzujem sa navodjenjima iz „M i 1 o s a Obrenovica", „Ili de 
Srbijom upravljati jedan knez koji dolazi na presto po pravu nasledstva, ili 
ce njome upravljati jedan knez koga Evropa po volji postavlja i zbacuje — 
prema tome, ili se moglo nadati da Srbija bude polusamostalna drzava, ili 
se bilo u opasnosti da ostane turska gubernija". „TrgovaSki agenti Milo- 
sevi bili su tako s jedne strane turski liferanti, s druge strane ruski 5pi- 
juni — na taj nafiin je Milos dovodio u sklad svoje duznosti prema Rusiji, 
svom protektoru, sa svojim duznostima prema Turskoj, svom sizerenu"- 

Navodim iz „K r i s p i j a". „Tudje teznje i interese stavliao je Biz- 
mark u sluzbu svoje politike". „Ali ako Bizmark nije trazio da ima vi§e 
no sto je imao, on se plasio da ne izgubi sto je imao". 

Navodim iz „M a k i a v el i j a". „Vladalac se uzdize nad svojom 
pokvarenoscu kao neko olimpijsko bice koje po sebi nije ni dobro ni rdjavo, 
ali koje, kako kad treba, moze da bude dobro i rdjavo". „Najbolje bi bilo 
da se podanici vladaoca i boje i da ga vole. Ali kad oboje nije mogucno, 
bolje je da ga se boje. Bolje je da se vladalac osloni na jednu silu, kojom 
po volji raspolaze, nego na jednu blagodarnost, koja zavisi od tudje volje". 

ltd. ltd. Ovakih je primera sila. To su stubovi g. Jovarioviceva stila. 
To su propileje njegova stila, kad se uzme kako je svako od tih mesta 
i tesko po sadrzini i lako po eleganciji. Ali, pored svega toga, taj je sklop 
stereotipan, da bi bez znaladkog i umetnickog variabiliteta koji pokriva 
shemu postao vrsta manira. 



J S UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



Otkuda u jcdnoj najzivljoj drami stereotipnost? A da pitanjc postane 
sto teze, dodadu jo5 neka svoja, a sigurno i vaia opaianja. 

Svako prikazivanje i saopStavanje g. Jovanovica lczi samo u pojmo- 
vima, u relacijama, u faktima, iza kojih se joS kriju ditavi rcdovi mislcnih 
procesa, Svaki odeljak je jedna do vrhunca izradjena misao, tako da je 
zakljufiak ponckad logi£na drastika, i ubode vas kao noz. Zatim, jezik 
g. Jovanovica je stegnut, puritanski. ReCnik mu je mnogo manji od reinika 
g. B. Popovi<5a ili pokojnog Skerlica. Figure izbegava. Superlative ne trpi- 
Taj je jezik upravo Cudo od neke prkosne, sabijene, kao onaj duh iz Hiljadu 
i Jedne Noci u bocu zaCepljene snage. ReCenice su Sto krace; u tu kratku 
recenicu sme samo Sto je misleni elemenat i dopuna pojma; u trajanju jedne 
reSenice scena se ne menja, i pored svega toga se onda joS i sintaktifcka 
priroda naSe recenice preobrazava u smislu sazimanja i stezanja. Prema 
engleskom nacinu izbegavanja glagola jesam, i prema engleskoj kon- 
strukciji sa while, g, Jovanovid ima po£eS6e ovakove refienice: „Religija 
je ucinila politicke duznosti dubljim, jer ih vezivala za jedan viSi, nadze- 
maljski svet M . „Na taj na£in dolazi se do opStih zakona, koji, baS stoga 
2to opSti, jesu u isto vreme i apstraktni". „Stari Rim je napredovao dokl^ 
republika a nazadovao odkako monarhija". Stil g. Jovanovica, zatim, po- 
kazuje joS jednu, i naroCito spartansku surovost prema sebi samom. Ma 
da je jedna od najasnijih osecajnih dispozicija u umetniikom duhu g. Jo- 
vanovica dispanzija satirifinosti i humoristi&aosti, bag sa toga lova ce se 
istrazivafi vratiti skoro potpuno prazne torbe. Ja sam jedva napabirfcila 
nekoliko oksimorona (kola bez tofikova, vojska bez oruzja). Inafie, nigde 
nema komike i satire u prikazivanju. One su direktne i strogo kontrolisane, 
uvek samo duboko unutri, u tome Sto g. JovanoviS sadrzine svoga nega- 
tivnog junaka, stepen po stepen, odmifce od ideala. 

Jednom reCju, kristalno Cisti, laki, jednostavni i svakom pristupa&ai 
stil g, Jovanovica istiCe odjedared apartnosti i zagonetnostL A kada bismo 
se zapitali u Cemu je ta zagonetka? 

Ja sam se usudila reSiti tu zagonetku ovako: G. Jovanovi6 piSe beo- 
gradskim unutrasnjim stilom koji premasa engleski unutraSnji stil jednog 
Emersona na pr. A posto je g. Jovanovic nije naSao u sebi i jedan adekva- 
tan spoljaSni stil, on je iz cudesnog talenta svog izbacio jednu zanimljivu 
specijalnost svoju u naSu, specijalnost, da virtuozni stil njegov nema spo- 
Ijasnosti, nema povrSine. 

A Sta je onda ona divna tednost, ona glatka salivenost, ona suplesa 
i elegancija u njegovu stilu. 

Ta teSnost, ta salivenost, ta suplesa i elegancija u stilu g. Jovanovica 
nije nista drugo do reljef, Tvrdi, sa sadrzinama homogeni, koStani, ka- 
meni ili gvo.zdeni reljef, i nista drugo. NaS reljef. Reljef na padinama 
naseg Kopaonika i na talasima naSeg Vardara, 

Isidora SekuUc. 



57 

by VrUUglL UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Knjige i listovi. 

„Srpski Knjizevni Glasnik". 

Sa svojom starom primernom tafcnoScu pojavio se 1. septembra, posle 
Sestogodisnjeg prekida, opct naS stari dobri znanac i prijatelj, „Srpski Knji- 
zevni Glasnik". Sve je u njemu, i na njemu, kao sto je nekad bilo: Isti 
bledo-zuti omot, isti poredak sadrzaja; isti onaj topli a tako razboriti i 
pismeni ton u svcmu Sto dolazi od strane redakcije. Ocigledna je simpati£na 
namera urednika i vlasnika da zadrze i nastave dobre tradicije lista i da t 
osobito u spoljasnoj opremi, ne odstupaju od onog sto se f s godinama do- 
brog uredjivanja, pokazalo kao najbolje, te postalo prijatno i intimno sva- 
kom pravom Sitaocu Glasnika. Cak je zadrzano u natpisu — i posle svega 
Sto se desilo — ono S r p s k i, iako — ako nam se dobro cini — sitni jim 
slovima; mi drzimo, da ga je trebalo sasvim izostaviti, i da je u toj jedinoj 
tacci trebalo odstupiti od tradicije, radi stvari. Jer postoji opasnost, 
da se ono krivo tumaci i smatra kao insistiranje na imenu, sto je 
zacelo daleko i od pomisli urednika Glasnikovih. Neka nam se ne 
zameri sto # iz ljubavi prema Glasniku, istiCemo ovo svoje stanoviste i u 
Casu kad od sveg srca pozdravljamo vaskrs Casopisa koji je vise nego iko 
posluzio Juznoslovenskoj Misli, i u svojih 300 svezaka dao skoro sve Sto se 
kao najbolje javilo u nasoj knjizevnosti od poCetka ovoga veka pa do 
Svetskoga Rata, 

Prva sveska nove serije donosi, na prvom mestu, jednu pripo- 
vetku gospodje Isidore Sekulic, i, medju ostalim prilozima, clanak Bogdana 
Popovica o Jovanu Skerlicu kao knjizevnom kriticaru. Od pesnika, javljaju 
se u ovoj svesici stari poznanici: A, Santic, Dragutin Domjanid, A. Tresic- 
Pavicic, a pregled spoljne politike vodi jos uvek Inostrani, koji je (pod 
svojim punim imenom) napisao za ovaj broj i Clanak o Jadranskom Pitanju. 
Kroniku o drugoj vladi Dra. M. Vesni<5a dao je Dr. K. Kumanudi. 

Nasa je radost potpuna, sto demo opet imati razloga da nestrpljivo iSCe- 
kujemo svaki 1. i 16. u mesecu (dan izlazenja Glasnika), a naroiito smo za- 
dovoljni Sto na eelu naSeg Glasnika mozemo pozdraviti opet gosp. Bogdana 
Popovica, pokretafia i prvog urednika, i njegova glavnog prijatelj a i naj- 
boljeg saradnika, gosp. Slobodana Jovanovida. Pod njihovom udruzenom 
redakcijom, Knjizevni 6e Glasnik biti joS bolji nego sto je bio, ako je to mo- 
gu<5e. C. 

Scriptura Beneventana. 
(Hrvatsko pismo X i XI veka.) 

Dr. Viktor Novak izdao je djelo*) koje je, u danasnjim nepovoljnim 
knjiievnim i stamparskim prilikama, po ditavoj svojoj opremi jedna ne- 
obicna pojava. Ni hartijom, ni tiskom, ni valjanim faksimilima, ne podsjeda 
ovo izdanje na razorne posljedice rata, pa ce vanjski svijet, komu <5e ono 
dopasti ruku, jamacno bolje misliti o nasoj knjizevnoj prpizvodnji nego Sto 
ona to zasluzuje. Stoga rado iskazujemo svoje priznanje autoru i svima 
onima koji su ga u ovome poslu pomoglL 

*) Scriptura Beneventana, s osobitim obzirom na tip dalmatinske bene- 
ventane. Paleografijska studija. Zagreb 1920. (U prilogu je 18 faksimila ru- 
kopisa i isprava, izradjenih po C. Angerer i Goschl-u u Becu.) Tisak ,,Tipo- 
grafije", graficko-nakladnog zavoda u Zagrebu. 



58 
by VrUUglL UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



I ina£e valja ovu radnju toplo pozdraviti, jer ona zasijeca u podrufije 
pomocnih povijesnih znanosti, koje je u naSoj historiografiji — izuzev Ra£- 
koga — dosta mrsavo obradjeno. Istaknuti na$i historici bavili su se ponaj- 
vise politidkom povije§<hi f te su kod toga zlo prolazile ostale historiCke di- 
scipline, 

Ovo je djelo ff paleografijska studija 44 , a pisano je strogo strudno i mo- 
dernim nau£nim metodom, no ta okolnost ne bi trebala odvratiti inteligent- 
nog nestruinjaka, koga zanima na§a proSlost, da ovu radnju proudi. Pismo 
je onaj vidljivi trag, §to ga je ostavila kultura, pa vjeSto oko moze na torn 
osnovu da rasvijetli mnogu tamnu stranieu proSlosti. Pismo je u zapadnoj 
Evropi proSlo jedan neprekinuti niz razvoja od rimske kapitale pa do danas, 
tako da se u pismu izvjesnog mjesta i vremena odsijeva cijeli njegov kul- 
turni zivot, kao i utjecaji pod kojima je on stajao, Napose to vrijedi za 
ona pisma, koja su se opcenitije i dulje vremena upotrebljavala. 

Beneventanom zovemo onu vrst pisma koja je nastala u juznotalijan- 
skoj knezevini Beneventu, a bila je u upotrijebi od konca VIII do konca 
XIII (odnosno pocetka XIV) stoljeda u juznoj Italiji, a od poSetka X do 
konca XIII stoljeca u Dalmaciji u cijeloj njezinoj protezi od Osora do Ko- 
tora. Autor si je postavio zadadom, da prikaze povijest i izgled beneven- 
tane u cijelokupnom njezinom rasezanju, a napose da istakne njezin zivot 
u hrvatskim stranama, Beneventansko se je pismo razvilo iz mladje rimske 
kurzive, a njegovalo se je osobito u benediktinskim samostanima, tako da 
je ziva literarna djelatnost toga reda dolazila do izrazaja u beneveatanskom 
pismu; a kako su se, naroiito od X vijeka dalje f u Dalmaciji osnivali mnogi 
benediktinski samostani, §irila se je tim putem i beneventona. U Dalmaciji 
je i u knjigama i u ispravama gospodovala u X i XI vijeku, ali vec u XII 
vijeku, uslijed uskih veza s Ugarskom, preteie karolinSko pismo bar u ispra- 
vama, Nikada, uostalom, nije beneventana posve istisnula karolinSku mi- 
nuskulu, te je uvijek bilo pisara koji su se sluzili karolinom, a onda opet 
takovih koji su upotrebljavali beneventanu. 

Dr. Novak iako se je posluzio rezultatima izvrsnog djela Loew- 
ova (The beneventan script, Oxford 1915), ipak nije nikada izgubio svoju 
samostalnost, 6ak se je u nekim bitnim pitanjima postavio u oprijeku sa 
tim izvrsnim poznavaocem beneventane. Tako primjerice u pitanju okrugle 
i uglate beneventane, Dr. Novak prikazuje nam stvar tako, da je u prvo 
vrijeme svoga razvoja beneventana imala samo jedan tip, ali se je u X sto- 
ljedu poieo u Monte Cassinu i u Beneventu javljati jedan novi tip koji se 
oCituje u §iljatim i uglatim oblicima. Taj da je novi tip nastao uslijed zelje 
da se uglatim i Siljatim oblicima ja£e naglasi oprijeka prema okrugloj ka- 
rolini; nasuprot se je tradkijonalna okrugla beneventana saCuvala u onim 
krajevima juzne Italije koji nijesu imali voditi borbe sa karolinom, i onda, 
iz istog razloga i u Dalmaciji, Loew naprotiv misli, da moramo uglatu be- 
neventanu smatrati pratipom, a okruglu, koju on zove bari-tipom, odvoje- 
njem njezinim, 

Nas dakako vi§e zanimaju rezultati do kojih je doSao dr. Novak, koji 
se ti£u posebnih prilika dalmatinske beneventane. Vaino je i zanimljivo, §to 
nam se priop<5uje o slavizmima u dalmatinskoj beneventani. Dalmatinski je 
pisar bio da§to eesto prinuzden, da u svojim latinskim sastavcima navede 
koje slavensko ime, naziv, ili rijeC, pa valja ustanoviti, kako je taj pisar 
slavensku vokalizaciju nastojao predati latinskim slovima. Dr. Novak nam 
je sastavio cijelu shemu takovih transkripcija. U vezi s time upozoruje na 
jedan kurijozitet u „Liber psalmorum 44 (Sto ga je c. 1015 — 1030 po narudzbi 
spljetskog nadbiskupa Pavla napisao Maio djakon): U latinskom tekstu ho- 
milija k psalmima dolazi Cetrnaest slova, od kojih je osam uzeto iz bene- 



59 

by ^jUUglC UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



ventane, dodim su ostala slova dijelom iz rinxske kapitale (odnosno gr&ke 
uncijale), a slovo „n" je neobi&no oblikovano. Slova ne daju niti latinsku 
niti grCku rijed, a dr. Novak ih dita kao slavenske: ff /j/e svctost uresna", pa 
gleda u tome jedan pokuSaj formiranja nekc slavenske grafike koja bi bila 
svakako najbliza cirilici. Ne mozemo se ovdje potanje baviti tim pojavom 
i hipotezom dra. Novaka. 

Nadalje je dr. Novak izgradio jednu misao koju su iako izdaleka, iz- 
rekli ved Radki i Jagid; da je naime uglata glagoljica, kako se ona javlja 
n hrvatskim stranama, a u oprijeci prema okrugloj u bugarskoj, nastala 
pod utjecajem beneventanskog pisma, koje i u svojem okruglom obliku u 
XIII vijeku poprima vrlo ostre obrise, tako da pruza sliku znatne uglatosti. 
Pisari dakle glagolja&i, ill su sami poznavali beneventanu, ili su se bar 
s njome upoznali na taj nadin §to su prevodili pa bi onda taj ostri ductus 
prenosili i u glagoljicu, 

Koliko jo§ koristi moze da crpe na§a historiografija iz ozbilinih paleo- 
^rafijskih studija, najbolje nam je dokazao dr. Novaks svojim analizama 
Tiekih isprava pisanih beneventanskim pismom, koje sn lijepo i ostroumno 
provedene. Iako tim analizama pada zrtvom po koji navodni original iz 
<lobe naSe domade dinastije, ne osjecamo mi to danas tako nevoljko kao Sto 
•do pred kratko vrijeme. Na§a se je politika u proilosti upirala najvedim 
dijelom na historidke argumente, pa je svaki uni§teni histori&ki dokumenat 
znadilo jedan unisten politidki argumenat U torn valja tra2iti i razlog Sto 
je ma lone uvijek nasoj politidkoj borbi manjkala ona svjezina koja je, pri- 
mjerice, odlikovala u isto vrijeme desku politiku, koja je vidjela svoje naj- 
jade oruzje ne u historidkim dinjenicama nego u zivoj snazi naroda. Svaki 
je na£ historidar bio upravo prisiljen, sa strane javnesti, da dobro pripazi, 
ne slabe li dobiveni rezultati bilo u demu na§ politidki polozaj. Danas je 
zaista vrijeme da se prekine sa torn zastarjelom politickom metodom, a po- 
litidka borba neka se vodi na drugoj osnovici, ne na historidkoj. Stoga mo- 
zemo rezultate do kojih dolazi historija rijesena politickih veza mirno sa- 
•dekati. Dobi na§e narodne dinastije posvedena je od na§ih historika naj- 
veda paznja, ali ni nakon analiza dra, Novaka nije posao ovdje jo§ svrsen, 
pa de trebati s ove strane joS jednom provesti podrobnu reviziju vrela, dried 
kod toga pred odima jedino pravu svrhu povijesti. 

Radnju dra. Novaka mozemo smatrati u svakom pogledu uspjelom, a 
toplo valja pozdraviti, §to se je nakon Radkoga opet jednom naSao dovjek 
<iara i volje koji ce znati na§e podrudje historidkih pomocnih znanosti s us- 
pjehom obradjivati. Marko Kostrencic. 

„Juznoslovenski preporod." 

Gospodin Herman Vendel, dija je knjiga „ Juznoevropsko Pitanje" 
pre dve godine tako dobro primljena u naSim politidkim i knjizevnim kru- 
govima, a koji se sad opet nalazi u Jugoslaviji (u zelji ovaj put da propu- 
tuje narocito Makedoniju, do Bitolja i Debra), dovrsio je bas novu knjigu 
f ,Aus dem siidslawischen Risorgimento", u monografijama (Dositije — 
Ljudevit Gaj — Omladina — Strosmajer — Svetozar Markovid — Janez 
Krek). Knjiga ce ugledati sveta na nemadkom podetkom idude godine, a 
ima izgleda da ce ujedno biti priredjeno i izdanje na na§em jeziku (dirili- 
com i latinicom). Proditavsi neke odeljke u rukopisu, mozemo redi, da je 
g. Vendel ovaj za nas tako zanimljiv i vazan predmet obradio s velikom 
ljubavlju i na osnovu temeljnih studija, i da mu je dao sasvim originalnu 
koncepciju. S dopuStenjem piscevim, donosimo ovde karakteristidan pred- 
^ovor, a o samom delu govoricemo opsirnije kad izadje iz stampe: 

60 

by VrUUglL UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



lf Medju ljudma koji mi iele dobra mnogi mi zamcraju Sto troSim svoje* 
vreme i svoju snagu, osobito u ovaka burna vremena, na neSto tako daleka 
kdo sto su proSlost, sadaSnjost, i bududnost Jugoslovena, kad razni bliii i 
primamljiviji ciljcvi leze pred nama, 

„Ovi listovi, medjutim nisu napisani daleko od dnevnog zagora, u kuli 
od slonovc kosti, i Sto u njima stoji nije fi r histoire pour Y histoire". 

„ Jer # prvo i prvo, spada u duhovnu rekonstrukciju Evrope. da se po- 
kaze, za jedan narod, koji su krivo razumeli i nepravedno osudili, da i on 
ima neba nad sobom, i da ima zvezda na torn nebu, 

Jf Drugo, ovdc zubore talasi jedne rcke koja i naSe obale rosi, — juzno- 
slovcnski je preporod duhovna povest juznoslovenske drzave, a ova de po- 
stati neposrednim susedom naSe nemacke republike kad se budemo ujedi- 
nili s naSom bradom u Austriji. 

f ,Trede, poznavanje nacijonalnog razvitka jednog tudjcg naroda po- 
moci de da savladamo svoj rodjeni nacijonalizam, ukoliko je ovaj tesnogrud 
i ograniden tc usled toga i opasan; te <5e tako doprineti bar kamen za bu- 
dudu zgradu udruzenog Covetanstva, 

M Cetvrto f peto, scsto, i sve do stotog, — Juzni su Sloveni zasluzili da 
ba§ Ncmci jednom nauCe ko su oni, te da ih poznadu bolje nego Sto su do- 
sad imali prilike iz neslanih dosetaka saljivih listova ili iz nezgrapnih opisa 
novinara neznalica/ 1 

Vojislav J, Ilic-Mladji, Antologija srpske lirike od Branka do danas. 

ff U ovoj knjizi ima dosta novoga i dosta dobroga." Stcta samo §to je 
ono sto jc u njoj dobro iz Antologijc g. Bogdana Popovida; a ono Sto jc u 
njoj novo, nije dobro. Nove su, naprimer, ali nisu dobre urednikove napo- 
mene na kraju knjige. One su napisanc parafrazom na predgovor g. Bog- 
dana Popovica u njegovoj antologiji, i u polemici i opreci prema njemu; 
kao sto je uopste cela ova povelika knjiga postala, kako po svemu izgleda, 
„uz inat" Antologiji g. Bogdana Popovica: s ociglednom namerom da po- 
kaze, sta u onoj antologiji ne valja i kako ju jc trebalo sastaviti- Namera 
je promaSila* Inace se sastavljaC ovc antologije drzao, uglavnom, i pcsnika 
i pesama koje je u svoju knjigu uneo g. B, Popovic, samo je sve ispreme- 
stao i krivo pored jao, „ispravio" stihove „da budu lepsi", razvodnio i pro- 
sirio obim pesmama svoga rodjenoga ukusa, i recju — nacinio knjigu dru- 
goga i trecega reda, da bi tukao knjigu prvoga reda. 

Najinteresantnija su novina u ovoj knjizi svakako popravci u pesmama 
i stihovima, koje je urednik preduzimao, da bi pojedinim pesnicima i nekim 
njihovim pesmama „uzdignuo merilo" te im omogucio ulaz u svoju antolo- 
giju. Branko Radi£evic, Djura Jaksid i Zmaj Jovan Jovanovid, ostali su, 
jadnici, do kraja svoga zivota u zabludi o lepoti nekih svojih stihova; i 
umrli su ostavivsi ih neispravljcne, „u traljama". Sredniji je Milan Rakic, 
jer eto on ziv gleda kako mu antologidar prekraja pesmu i odsekavSi strofu 
spasava je, i ovaku kakva je sad — ali samo ovaku kusu — promovise 
M jednom od najlepsih u nasoj literaturi." 

Naporedo sa dudnim pretensijama Vojislava Ilida Mladjeg, urednika 
ili sastavljada antologije, ide dudna neskromnost Vojislava Ilida Mladjeg 
pesnika. On koji kaze u prvoj napomeni, da je savesno odabirao samo naj- 
lepsc pesme u srpskoj lirici; i koji kaze dalje, da je pri odabiranju pesama 
primenio , ( visoko uzdignut esteticki kriterijum" od kojcg posle Vojislava ni- 
kako nije odstupao; i koji jos dalje govori o „lirskim velikanima" u knjizi 
i pijetetu koji treba imati prema njima, — on je uneo u svoju antologiju 8 
svojih pesama na punih 13 strana, dok je dao Lazi Kostidu svega jednu 

61 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



pesmu, Jovanu Dudidu takodjer samo osam na svega osam strana, Sv, Ste- 
fanovidu tri pesme, Simi Pandurovicu cetiri. OglasivSi (opet u napomenama) 
da daje izracunato onoliko mesta svakome pcsniku koliko mu pripada prema 
broju lcpih pesama, pa potrpavSi istu koli5inu stihova brade Odavida, Boze 
Nikolajevida, i Save Petrovica (Armana Duvala) i citave plejade beograd- 
skih stihotvoraca mcdju pesme najboljih naSih liridara, a davsi sebi najvedi 
broj pesama i najvise prostora, urednik ove lirske antologije stidljivo je 
proglasio sam sebe najboljim srpskim zivudim liridarem. Da kazete ovo jed- 
nom Englezu, ne bi verovao. 

Medjutim, prostije bi bilo, i iskrenije, da je g. Vojislav Ilid-Mladji 
izdao zbirku s v o j i h pesama, pa joj dao natpis f ,Antologija novije srpske 
lirike", ili; „Ecce Pesnik!" 

Da pokupimo sve, pa da izreknemo sud o ovoj knjizi, posto smo je 
pregledali sa svih strana — : Ko hoce da dita najbolje lirske pesme, sr- 
dacno mu preporudujemo da kupi Antologiju — g. B. Popovida, 

O Drustvu Narodd. 

Pod gornjim natpisom iza§la je, kao 6. sveska ,,Narodne Politidke 
Biblioteke",*) knjizica koja se deli na dva podjednaka dela nejednake vred- 
nosti. Drugi deo doci ce dobro svakome, jer donosi u prevodu tekst Osnov- 
nog Zakona Drustva Naroda. Prvi deo, u kojem je prestampana konferen- 
cija Dra. Milenka R. Vesnida, odriana u klubu beogradskih radikala 30. ja- 
nuara 1920, dolazi dobro nama, jer ga mozemo preporuciti kao dobru ilu- 
straciju intelektualnih osobina, naudne spreme i stila naseg premijera, o ko- 
jima govori na drugom mestu nas portretist. Preporudujemo narodito paznji 
filologa novo klasiranje clanova indogermanske praporodice evropskih na- 
roda, prema kojem su Sloveni i Gali „keltske krvi i duse", a prema Germa- 
nima na jednoj strani stoje Gali, Sloveni i Anglo-Saksonci na drugoj; i pre- 
porudujemo paznji istoricara nove podatke koje donosi g. Vesnic o najvaz- 
nijim istorijskim dogadjajima. 

Drzimo, da je bilo korisno da g. Vesnid, kao jugoslovenski Man Od- 
bora kome je Konferencija Mira poverila izradu Osnovnog Statuta za Dru- 
stvo Naroda, obavesti o ovom vaznom predmetu svoje partajske drugove u 
radikalnom klubu. Ma §ta on njima o tome rekao, dobro bi im doslo. Ali 
nije bilo potrebno dopustiti da se ovaj govor stampa, bar ne u ovom obliku, 

jer kao §to zna g. Vesnid — verba volant scripta manent. Sam predmet 

zsaluzuje kod nas ozbiljnije studije i pismenijeg objaSnjenja nego sto ih je 
dao u svojoj konferenciji g. Vesnid. — c — 

Nove knjige. 

Kosta Strajnic: „Josip Plecnik" (sa 82 reprodukcije). Zagreb, Celap i 
Popovac 1920. O ovoj za nase prilike vanredno raskogno opremljenoj knjizi, 
s dijim se sadrzajem uostalom ne slaJemo, donedemo u narednom broju 
opgirniji prikaz, od na§eg saradnika Dra. A. Snajdera. 

Ivo Andric: „Ex Ponto" i „Put Alije Gjerzeleza". Ove dve lepe knji- 
i ice — prva u drugom izdanju (cirilicom), druga u prvom izdanju (latini- 
com ) — izdala je knjizara S, B. Cvijanovida u Beogradu u lepoj opremi. Mi 
demo ih prikazati opsirnije u jednom od narednih brojeva ff Nove Evrope". 



*) , f O Drustvu Naroda — Beograd 1920, Izdavadka Knjizarnica G, 
Kona." — 43 strane u 8°, Cena? 

C >OM /:o Original from 

62 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



„Svetozar Markovic" Slobodana Jovanovi£a, ugledao je svcta u dru- 
gom dopunjenom izdanju knjizarnice G. Kona u Beogradu, Ova odlifina ras- 
prava prestampana je u ovom izdanju s malim izmcnama i ispravkama, ona- 
kva kakva je objavljena bila 1903; ali je dodan uz nju prikaz na Skerlidevu 
knjigu o Svetozaru Markovidu, koji je izi§ao 1910 u „Srpskom Knjizevnom 
Glasniku", Nasi citaoci imace naro&to interesovanje za ovu knjigu kad pro- 
£itaju clanak gospodje Isidore Sekulic u danasnjem broju naseg lista. 



Beleske, 

Sa sokolskog sleta u Mariboru. U Mariboru se pokazalo na§e Sokol- 
stvo jednim i snaznim. To se desilo kako na L pokrajinskom sokolskom 
sletu (29. VIII), tako na L saveznoj skupstini (30. VIII) o. g. — Iz skoro 
svakog sokolskog mesta, a iz cele drzave, doleteli su sokoli u neoCekivanom 
broju u Maribor. A pokrajinska sokolska povorka i vezba nadmaSila je da- 
leko predratne svesokolske sletove. U povorki kroz Maribor islo je oko 4000 
sokola i preko 1000 sokolica; u prostoj vezbi f( oslobodjenja i ujedinjenja" 
je vezbalo 1120 sokola; u zenskoj prostoj vezbi je vezbalo 916 sokolica; na 
vezbama podmladka bilo je do 500 Clanova; preko polovine sokola i so- 
kolica nije bilo iz Slovenije; put u Maribor je za vrlo mnoge trajao 2 i 3 
dana; sem priredjivaSa utrosilo je Clanstvo za Maribor preko milijon kruna; 
i t, d. — Kovanje novog Sokolstva pocelo je sa slobodom 1918, i u mani- 
festacijama novog sokolskog zivota do danas ima samo dva dogadjaja od 
istorijske veliSine i vrednosti: Jedno je sokolski sabor 28. VL 1919 u Novom 
Sadu; onde je ideja prvi put pokazana. Drugo je Maribor, gde je ideja doka- 
zana, Pocevsi od Maribora, postalo je u Sokolstvu ne§to jasnim i svrSenim: 
Plemenskoga u Sokolstvu niti ima, niti vi§e moze da bude! 

Skupstina Lekarskog Drustva. 

Uz sudelovanje 280 lekara iz cele Jugoslavije (od toga oko 150 sa 
strane, a ostalo iz Zagreba) otvorena je dne 6./IX o. g. u Zagrebu druga 
glavna skupstina Jugoslovenskog Lekarskog Drustva. 

Rad skupstine je podeljen na tri dela: I. opSti, II. strucni, i III. ra- 
spravni deo. U raspravnom delu radi se o statutu lecnicke komore za Jugo- 
slaviju. U strucnom delu, radi se o referatima na temu: borba protiv vene- 
ri£nih bolesti, Opsti deo je obavljen prvog dana i sastojao se iz 1) izvestaja 
o proslogodisnjem radu dru§tva; 2) izbora predsednika i novog upravnog 
odbora za 1921; 3) nekih manjih promena pravilnika i eventualija. 

Iz izvestaja se kao najvaznije ima istadi energi6an zahtev, da se u 
nastavne planove svih skola uvede kao obligatan predmet obuka u nauci 
o duvanju zdravlja! Velika je paznja posvecena materijalnom obezbedjenju 
lekarske sirodadi i udovica, te neverovatno lo§e nagradjenih opdinskih le- 
kara. Naro£ito je istaknut protest protiv paragrafa 15. izbornog zakona, 
i protiv obilazenja postojecih sanitetskih uredbi prilikom postavljanja struC- 
nog osoblja u ministarstvu narodnog zdravlja, poCevSi od zamenika ministra 
pa dole. Odista knmiCan utisak proizvelo je iz sekretareva izve§taja ono me- 
sto, gde se govori kako je stari upravni odbor DruStva podelio rad na ple- 
menskoj osnovi, t. j. slovenaCki deo sprema statut lekarske komore, hrvatski 
deo priredjuje II. glavnu skupstinu i strucne referate kod toga, a srpski 
deo namerava da izda gradju za medicinsku nomenklaturu i terminologiju, 
5to ju je u toku nekoliko desetina godina vredno sakupio g, dr. M. Jova- 
novic-Batut, predsednik Drustva. Ova se vedra komicnost ponovila jo§ ne- 



J S 0J UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



koliko puta, osobito kada je pred izbor novog predsednika predlozio pred- 
sednik „Srpskog Lckarskag Dru§tva" da se sada, za ovu godinu, bira jedan 
„brat Hrvat", te onda, kada je ipak za novog predsednika jednoglasno 
izabran opet „brat Srbin", g. M, Jovanovi<5-Batut, jer su „bra<5a Hrvati" 
nasli, da je on poCasni elan „Zbora ljeCnika Hrvatske, Slavonije i Medju- 
murja", — a ovaj zbor je ff reprezentant hrvatskog plemena". Zar nije ko- 
miCno kad se kao glavni princip zivota i rada Lekarskog Drustva od strane 
sekretara utvrdjuje „plemenita plemensko-pokrajinska konkurencija"? Sve 
to dabogme da nije smetalo glatkom i nekako svefianom radu glavne skup- 
Stine, tako da se dobijao utisak neke vrlo otmene internacijonalnosti. Iz 
blagajnifikog izvestaja se videlo skromno materijalno stanje DruStva. 

I kod naseg lekarskog dru§tva vidi se samo ono, §to se uop<5e kod 
svih nasih lepih stvari moze da konstatuje: jedno postepeno kretanje na- 
pred, i jedna stalna borba sa preprekama i smetnjama. To je jedan od mozda 
najve<5ih kulturnih fakata u celokupnom na§em zivotu. Sporedna je kod 
toga istaknuta komicna ozbiljnost, kojom se od strane upravnog odbora 
uporno govori samo o M pokrajinsko-plemenskim u dlanovima drustva. Ovake 
vezbe Jugoslavenstva moraju ipak da se dobro svrse! 

Najzivlji momenat skupstinskog rada bio je kada se doslo do tacke 
o nepravilnom namestanju osoblja ministarstva narodnog zdravlja! Po za- 
konu imaju lekari (glavni drzavni sanitetski savet), da kod toga namestanja 
daju svoja miSljenja, — a odjednom je postavljen zamenik ministra zdrav- 
lja bez suda i misljenja lekara! 

Glavni drzavni sanitetski savet, imenovan bog zna odkud i kako i 
zaSto, inace prividno nasa najvisa sanitetska instancija i branic lekara, 
umesto da podnese izvestaj skup§tini o svojoj akciji ili reakciji povodom 
povrede glavnog sanitetskog drzavnog zakona, i da zatrazi odobrenje od 
skupstine za tu svoju borbu, nas dobri glavni drzavni sanitetski savet nije 
u£inio prosto nista, nego se ttfHnio manjim od makova zrna, kao da se ni§ta 
ni zbilo nije, — a Lekarsko Drustvo na ovoj svojoj skupstini, zvaniCno 
ni sa koje strane neobavesteno o povredama nekih sanitetskih zakona, ne- 
pozvano da ih brani jer ih nije ni stvaralo, bez veze sa glavnim drzavnim 
sanitetskim savetom, upravo mladicski isturuje se napred, i jednom rezo- 
lucijom baca rukavicu celokupnom ministarskom savetu, i trazi za sebe 
pravo, da kod osoblja ministarstva narodnog zdravlja postavljaju lekari 
kandidate! 

Debata je bila ziva, najvise je aklamirana lozinka koja glasi: zdrav- 
stvena politika, a ne politika u zdravstvo! Ogromnom vedinom glasova 
primljen je predlog odbora o lekarskim kandidatima. Lekarsko je drustvo 
dakle oficijelno stalo na stanoviste, da je za nasu drzavu od najprece po- 
trebe, da se ustanova ministarstva narodnog zdravlja radikalno otrebi i 
ocisti od obicne politike i njezine promenljivosti. Ostaje jos da vidimo, 
da li ce se i koliko ministarski savet obzirati na ovo stanoviSte. 

Povodom ovoga predmeta izneseno je u debati misljenje, da bi tre- 
balo izvesti reviziju strucnih sposobnosti svih licnosti koje su, tokom slo- 
bode a vedinom putem politicke konjunkture, pozauzimali razne vazne po- 
lozaje u sanitetskim zvanjima. Ovo je apsolutno dobro misljenje! 

L. 

O izlozbi britanskih shkovnih umetnika u Zagrebu, koja se namerava 
prirediti u prolede 1921, donedemo opsirnije podatke u iducem broju; Za- 
jedno sa Clankom o ,,Savremenoj britanskoj umetnosti", koji nam je za 
„Novu Evropu** poslao odliCni engleski crta6 i slikar, i dobar prijatelj 
naseg naroda, gospodin E. H, Collings, 



64 
Dy ^UU^lL UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Drugo izdanje (1923). 



Nova Evropa 

Knjiga I, Broj 2. 7. okt bra, 1920 



Pamet i postenje u politici, 

Pozivate i mene u kolo saradnika i pomagaca kod »Novc Evrope«, 
kao da se ne bojitc nckc disonance, kofu bi mogla izazvati moja starost 
prema Vasemu modernom programu. Vi znate slabocu starih ljudi, da su 
svi vise manjc laudatorcs temporis acti, da najvole govoriti o svojim mla- 
dim godinama, dakle o davno proslim vremenima, koja sizu za po stoljeca 
i vise nazad, a nemaju nikakve zanimljivosti za savremenu generaciju; 
mojih savremenika, koji bi mogli kontrolisati moje uspomene, nema vise. 
Sto dakle da Vam kazem a da se ne ogrijesim o Vas prijateljski poziv? 
Prije pedeset godina — evo na, vidite! — imao sam u Zagrebu vrijedna 
prijatelja, s kojim sam mnogo drugo vao i kumovao; taj bi svakome s kime 
bi se sastao, na sastanku preporucio: dao Vam Bog dobru pamet! Kako 
bi bilo, da i ja isporucim ovakav pozdrav Vama i preko Vas svima nasim 
ljudima, koji se cime god isticu u nasem danasnjem javnom zivotu? Za- 
pravo to nije savjet mojega prijatelja, ni moja poruka Vama, jer se vec 
u jevangjelju govori; budite mudri kao zmije! Ja bih samo jos dodao: bu- 
dimo posteni, cuvajmo licno i javno postenje. Ako ja mozda i ne poznam 
tacno prilika nase rasirene i nadajmo se napokon definitivno ujedinjene 
domovine, ali sve mi se <Hni, da kod nas jos nema dovoljno ni pameti ni 
postenja . . . Na Vasu zelju za sto skorijim i temeljnijim evropejizira- 
njem, ja bih rekao T da kod nas ima neke kulture i odvise, to je onaj 
sipoljasni „slif M , kojim bi nasi ljiudi po gradovima i palankama htjeli da se 
nadmecu sa Becom i Parizom, to je lakomo uzivanje i rasipnost, pusta 
tratnja vremena, nevrsenje duznosti i t. d. Znam, da Vi ne razumijevate 
i ne zelite takova evropejizma, ali da ga vec danas ima kod nas i odvise, 
to se, mislim, ne moze zanijekati. Zato nasa kultura, kolika je da je, nema 
svoga nacijonalnog obiljezja, van ako cete sve mahne, presadjene k nama 
sa zapada, nazvati nasom srpsko-hrvatskom-slovenackom kulturom, u 
kojoj ima smjesa orientalske lukavstine i dembelizma sa malodusnim po- 
nizivanjem pred tudjanskim susjedima i majmunskim podrazavanjem. 

Eto vidite, u cemu bih ja zelio vidjeti zadatak Vase »Nove Evrope« 
za nas, da budemo jednom rijeci bolji i pametniji no sto jesmo. 

Vi kazete: u nasem programu nema vise borbe za narodno jedin- 
stvo; kulturno narodno jedinstvo izvele su generacije pre nas, a politicko 
tijedinjenje nastupilo je usled oslobodjenja svih nasih pokrajina i zemalja 
poslednjim ratom. Nato cu Vam odgovoriti ruskom poslovicom: U Vasim 
je ustima med sladak. Kamo srece, da je tako. Ja sam jedan od rijetkih 



byVji 



i" 



65 



UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



svjedoka stare generacije, poslijc ilirizma, vrcmena Strosmajerovih, smio 
bih se 6ak pohvaliti, da sam savjesno pripomagao gradjenju kulturnog 
jedinstva Srba i Hrvata. I opet uza sve vclikc uspjehe, kojih niko ne moze 
poreci, kako smo jo§ dalcko od toga, da se Srbi i Hrvati zbiilja iu sreu i du§i 
osjecaju kao jedan narod! Za sada je to jo§ uvijek cilj naseg napre- 
zanja, da pravo jedinstvo sagradimo. U tome ja bih polagao osobito zna- 
Cenje u idealni polet na§e mladezi, kad bih vidio u nje vi§e idealnog po- 
leta — — Kako vidite, ja imam na umu samo jedinstvo Srba i Hrvata, 
kod kojih je ilirizam sa svima fazama daljnjega razvitka izveo bar jedno 
veliko djelo: jedinstvo jezika u literarno-prosvjetnom i politickom zivotu. 
U kojoj ce mjeri htjeti danas sutra i Slovenci saradjivati na torn jedin- 
stvu, toga ja ne znam, to je, kako bi stari Grci rekli, u krilu bozjem. Jedin- 
stvo jezicno nije dovoljno jemstvo za pravo jedinstvo. Mi borci u 
vrijeme ilirizma i u sezdesetim godinama nismo imali vremena, da i o 
tome razmisljamo, ali u novije doba kao da se osjeca istina tog 
aksioma sve zivlje, a to je dobar znak; kad znamo i osjecamo gdje sto 
fali, lakse ce se kao kod svake dobre diagnoze pristupiti lijecenju. Za 
politicko jedinstvo manje me je briga, ono je tako potrebito, tako pri- 
rodno i tako korisno, da mu se mogu oduprijeti tek ljudi bez postenja, 
osjecaja za narodnu korist, sebienjaci ili vjetrogonje. Po mojem misljenju, 
najveca su danas smetnja zadovoljstvu nase politicke situacije ljudi, koji 
hoce da politicko jedinstvo grade na razvalinama svih dojakosnjih ideala, 
kao da nisu upravo ovi i ako polagano ali razborito i neprekidno vodili 
k cilju. Zivot ne dopusta da se ta nit odmah presijece, na nju treba nave- 
zivati pokusaje prelazenja sa proslosti u buducnosi 

V. Jagic. 



Staro dubrovacko postenje. 

(Ovaj aktuelni clancic naseg naucnika Dubrovcanina, i po- 
znatog numizmatika, dobro ce doci kao uteha i obavestenje mnogim 
osetljivim dusama, koje su zduojne nad danasnjom oskudicom skru- 
pula i niskim moralom u svetu; osobito ce posluziti samim Dubrov- 
canima — koji, kao nas pesnik Ivo Vojnovic, ne mogu da prepo- 
znadu svoga grada i nece u njega ovakva kakav je sad — za ar- 
gument, da je ovako stanje posledica rata i prolazno, i da traje 
samo dok se ne stisaju ratom uzmucene vode.) 

Sad kad postenje veliCanstveno caruje u svim granama javnoga zi- 
vota, mozemo slobodno iznositi iz nase proslosti i tamnije njene strane 
i s ponosom uskliknuti — kao ono farizejac u Svetome pismu: »Hvala ti f 
Gospode, Sto si nas uCinio boljim od naSih predaka,« Ali da ne bi ko re- 
kao da s kakvih separatistidkih ili centralistickih razloga (jer to su sada 
kod nas najaii razlozi!) napadam na koji dio nase domovine, koja vec 
svojim oficijelnim imenom jasno kaze, da u njoj zivi jedan narod, izni- 
jedu malu sramotu mojega miloga Dubrovnika, — a ta se sramota sastoji 
u tome, Sto je nas stari Dubrovnik bio za neko vrijeme usao u broj kri- 
votvoraca novca. Bilo je to poslije onog strasnog potresa od 1667, — 



byCiC 



|Q| I I ■_' I I I 



65 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



koji je uniStio pola Dubrovnika f u njemu posmicao nekoliko hiljada ljudi, 
a pod rusevinama zakopao svu silu materijalnoga i dusevnoga blaga. Stoga 
je dubrovafika vlada bila u vclikoj neprilici, jer je opct trebalo podizati 
javnc i privatne zgrade, potpomagati i bogatijc i siromaSnije gradjane, 
koji su od potresa izgubili vcliki dio svoga imutka a mnogd i sve Sto su 
imali, trebalo je brinuti se za tolike udovice i siroCad Sto su ostali bez 
hranitelja, jednom rijedju trebalo je mnogo novaca, a bilo ih je malo, — 
situacija je dakle bila isto tako desperatna kao sto je i danas, — samo 
sto se onda nastojalo da se podigne ono Sto je poruseno . . . Ele dubro- 
vaCkoj je vladi trebalo novaca, pa se obracala i papi i francuskom kralju 
i drugim krScanskim vladarima za pomoc ; — papa im posla svoj blago- 
slov t francuski im kralj ne naplati ni troSkove sto su imali da mu iznesu 
svoju molbu, a ostali krScanski vladari pomogoSe im jos manje. I tako u 
svojoj velikoj bijedi latise se sredstva, koje je isto toliko staro kao i ko- 
vanje novca, to jest falzifikovase tudj novae ! Kad je dakle, poslije ve- 
Hkog potresa, dubrovacka kovnica cpet pocela da radi, ona je kovala ae 
samo razne dubrovaCke novce nego i neke inostranske srebrne, u koje je 
metala manje srebra negoli ga je bilo u pravim, i tako je imala od toga 
necistog posla lijep cist dobitak ; iz po£etka je kovala holandske talire, i 
poljske artiluke (komade po tri dinara) s likom kralja Sismana III, onoga 
Sismana, kojemu je Gundulic htio da posveti svoj prijevod Tasova »Je- 
rusolima oslobodjena«, a bio je otac njegova Vladislava. Poslije se u Du- 
brovniku stvorila legenda da je SiSman HI to Dubrovniku dopustio, ali to 
nije istina — to su Dubrovcani sami sebi dopustili. Videci pak da dobro 
prolaze ti falzifikovani srebrni novci, dvije godine kasnije dubrovacka 
kovnica poCe kovati na svoju ruku i na svoj racun i ugarske i holandske 
zlatne dukate, u koje je opet metala nesto manje zlata, a nesto vise ba- 
kra negoli je trebalo ; istina, Dubrovniku je ugarski kralj Ljudevit I 
(1342 — 1382) bio dao pravo da kuje zlatne dukate (i da pecati pisma 
c r v e n i m voskom I), ali se to davno pozaboravilo, pa su se ugarski 
dukati u Dubrovniku krisom kovali. Nego time nije iscrpen taj taki rad 
dubrovadke kovnice : sa£uvala se naime u opcinskom muzeju iz dubro- 
vaSke kovnice zeljezna plocica s nekim slovima i dijelovima od slika Sto 
ih kovnica nije nikako trebala ni za svoje novce ni za te vec spomenute 
svoje falzifikate, nego za joS neke druge inostranske novce koje je ona 
kovala s istim pravom s kojim je kovala prave poljske artiluke i ugarske 
dukate, Istini na cast treba da recemo, da je ovaj rad dubrovacke kov- 
nice prestao 5im se mala republika pocetkom 18. vijeka opet pridigla. 

Ali ne govori zaludu nas narod : ko drugom jamu kopa, sam u nju 
pada! Tako i Dubrovnik, varajuci drugoga, upao je i sam u mrezu luka- 
vijeg varalice. Dubrovadkoj je vladi bilo i ono malo, pa se 1681 nagodila 
s dvojicom Talijanaca dz Napulja, da ce oni od ipravoga zlata i srebra, 
pridodavsi neke svoje stvari, praviti mnogo vise zlatnog i srebrnog novca, 
ili zlatnih i srebrnih predmeta nego li se obicno moglo praviti. Talijanci 
su doSli u Dubrovnik i poceli su, dabome sasvim potajno, svoje pokusaje, 
za koje su od vlade uvijek trazili, i dobivali, nove kolicine srebra, ali 
obedanih rezultata nije bilo; naprotiv, jedan je od njih falzifikovao du- 
brovafiki srebrni novae, s fcega ga je dubrovafika vlada otjerala, a drugi 
/e i nadalje varao i odgadjao, dok nije vlada i njega iduce godine otpre- 



byC^C 



-- 1 I L| 1 1 I >.1 1 I I ■_' I 1 1 



67 



mila u Italiju f nalozivSi svojemu sekretaru da ga prije strogo ukori, sto je 
— zajedno s visokom dubrovaSkom vladom — htio da vara ostali svijet- 
Nego da ne bude nikomu krivo, pomenucu pri kraju jos i to, da je u gra- 
nicama na§e Jugoslavije ili »Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca« (a to je, 
bogu hvala ( tako dugo ime kakvoga nema nijedna druga drzava na svi- 
jetu!), uz dubrovacku republiku, koliko ja znam, i jedna okrunjena glava 
kovala na svoj racun tudj novae ; to je bio bosanski ban Stjepan II Ko- 
tromanic (1313 — 1353) ; on je pri tome ostao u svom najblizem komSiluku 
te je kovao uza svoje bosanske i dubrovafcke i srpske srebrne dinare. In- 
teresantno je da je tako postalo nekoliko hibridnih dubrovaCko-srpskih 
komada, koji na prednjoj strani imaju sliku dubrovackog dinara sa Svetim 
Vlahom i s natpisom »S. Blasino Ragusii«, dok je na nalidju nekih dinara 
slika cara Dusana (ime sjedi na prijestolju medju slovima R — V) ; to se 
tumaci tako da su u bosanskoj kovnici imali gotove kalupe i za dubrovacke 
i za srpske dinare, pa se neki majstor zbunio i kovao nekoliko komada 
jednim dubrovackim kalupom a jednim srpskim. Eto, nije ni Du- 
brovnik tako kriv, kad je u drustvu s bosanskim banom, koji je stavise 
za 350 godina ranije dao zli, ili dobri, primjer, A mogla bd ova tnzna 

historija da pomogne i nama dandanas, kad bi se samo mogao naci 

recept onih majstora iz Napulja ! 

M. Resetar. 



Auguste Gauvain. 



Vidajuci rane i podizuci rusevine, nas narod blagosilja prvo svoje 
mrtve, a odmah zatim on ne zaboravlja ni na svoje zive prijatelje, jer je 
zahvalnost urodjena njegovoj dusi. Jedan od nasih najvecih prijatelja u 
Francuskoj jeste Auguste Gauvain, i sponosom belezi pokret »Nove Evrope« 
njegovo ime medju svoje csnivaCe i glavne pokretace. 

Ceo svet se divi vojnickom geniju marsala Fosa i njegovih ratnih dru- 
gova f i Francuza i saveznika. AH nisu samo velike vojskovodje vodile i 
dobile ovaj rat ; ista slava pripada i onim smelim ljudima, koji su u to 
sudbonosno doba vodili i bodrili javno misljenje, jer se nikad ne moze do- 
voljno istaci presudni uticaj morala u konacnoj pobedi. 

Medju te moraine vodje dolazi na jedno od prvih mesta, mozda ispred 
sviju ostalih, G- Auguste Gauvain, politicki direktor lista Journal des 
Debats, ovaj general na peru f jedna od najizrazitijih licnosti savremene 
Francuske. 

Niko od onih koji su u velikom liberalnom organu francuskom citali 
svakodnevne Slanke ovoga pisca, — a njih je bezbroj, u Francuskoj i u 
inostranstvu, — nece zaboraviti njegove snazne i plemenite reci, visoko 
nadahnute, prorocki tacne, koje su kao mac razdirale lazi, obelodanjujuci 
podmukle zamke nasih neprijatelja. Covek je bivao uzbudjen pred tolikom 
veliainom savesti, pred tako cvrstim ubedjenjem, pred tako vatrenom ubed- 
ljivoscu, i cisto je osecao zelju da mu dovikne svoje divljenje. 

Necemo ovde da definisemo neumornu delatnost G. Ogista Govena, 
njegove retke knjizevne osobine, ni uticaj koji je vrsio. To su ( uostalom, 

3 S . UNIVERSITYOF CALIFORNIA 
68 



drugi, pozvaniji, vec uSinili, i udinice. G. Marsel KaSen, naprimer, koji 
nije njegov politiCki prijatelj, odao mu je priznanje povodom jadranskog 
pitanja. Slaveci smclo drzanje Prcdscdnika Vilsona, kojc je „probudilo 
kloroformisane narode", i ustajuci protiv drzanja stampe, socijalistifcki 
poslanik pise u Humanite od 28. aprila 1919: „Jedan jcdini burzoaski 
novinar spasao je Cast ovoga puta, G. Ogist Goven, oi »Dcbatama«, 
bori se za stvar zdravog razuma, medjunarodnc pravde i trajnoga mira." 

Podsetimo ovde, u nekoliko re£i, na glavnc momente ovoga plemenitog 
zivota. Poslc zavrsenih studija u skoli PolitiCkih Nauka f G. Govcn bi prim- 
ljen na konkursu kandidata za diplomatsku struku. Ali ministar ga izbrisa 
sa liste, iz razloga unutrasnje politike. 

On se onda posveti novinarstvu. Saradnik i sekretar casopisa L e 
Droit international prive s 1887, on udje, dve godine docnije, 
u urednistvo »Debata«. G. A. Ribo, popravljajuci nepravdu svoga pret- 
hodnika, odredi ga 1892 u evropsku dunavsku komisiju, i on ode u Ru- 
muniju, gde je ostao do 1. januara 1904. Naimenovan u sredisnji biro za 
medjunarodni prenos robe, u Bernu, G. Goven je tu prvi put dobio priliku 
da ucini usluge nasoj zemlji, pri stupanju Srbije u medjunarodni savez za 
prenos robe zeljeznicom. 

Jos pre svoga polaska u Rumuniju, G. Goven je bio preduzeo izdavanje 
jednog zamasnog dela: PolitiCki zivot u inostranstv u*), prave 
enciklopedije spoljnje politike, koja sluzi kao model za tu vrstu dela. Vra- 
cajuci se svom pozivu, on daje ostavku na sluzbu i stupa ponovo u 
»Debate«, u decembru 1908, nekoliko dana pred aneksiju Bosne i Her- 
cegovine. Tada je on zauzeo svoj polozaj u politici, polozaj koji je sacuvao, 
sa sve vecim autoritetom, kroz sve mene jednoga od najburnijih perijoda 
u diplomatskoj istoriji. 

Nikad dublje poznavanje Cinjenica i ostroumnija pronicljivost nisu 
sluzili Cvrscem karakteru. Treba prelistavati veliki politiCki zbornik 
Evropa iz dana u dan, pa shvatiti zaista proroCku vidovitost ovog 
pisca. Godinama on vec neprestaje obavestavati i opominjati upravljaie i 
javno misljenje, i upoznavati ih sa sirokim shvatanjem medjunarodne poli- 
tike. Za gosp. Govena se moze reci da se nikad nije prevario. To je desto 
bolna osobina, i on je prvi zbog nje patio. 

Jos aneksija Bosne i Hercegovine koja je, ni§teci Berlinski Ugovor, 
otvorila novu seriju nasilja u Evropi, otkrila je gosp. Govenu plan cen- 
tralnog bloka/*) 

Od tog casa veliki publicist ukazuje i komentarise, sa retkom jasno- 
com pogleda, dogadjaje kako se razvijaju: slom Hamidova rezima, svirepu 
i glupu hajku protiv austro-ugarskih Srba, politiku gosp. Gjolitija, ne- 
ma£ki »blef« sa toboznjim ustavom za Elzas-Lorenu 1 ); marokansku krizu 2 ); 



*) Sveske od 1889 i 1890, pod urednistvom Ernesta Lavisa (Char- 
pentier). 

**) Evropa iz dana u dan. Delo nagradjeno od Akademije. 
Sveska I. Bosanska kriza 1908—1909. (Bossard). 

*) Sveska II. Od turske kontrarevolucije do Agadir* 
skog prepada. 1909—1911. 

2 ) Sveska III. Agadirski pre pad, 1911.>j g j 

UNIVERSITY0F CALIFORNIA 
69 



-kg a u i i sn.i 



oba balkanska rata*); predigru skoraSnje katastrofe**); najzad, razvoj 
evropskog rata 1 ). 

Delo Evropa i z dana u dan prava je cnciklcpcdija savrcmene 
politike, Poslc dcset godina, gosp. Govcn je mogao da objavi bez ikakvih 
izmena svoje Clanke, koji nose dvostruko obelezje: nepristrasne istorije i 
svedoCanstva jcdnog savremenika. Doslednost pis£evih ideja daje knjizi 
neko organsko jedinstvo. To je neprekidno izlaganje, pisano jednim po- 
tezom. U toj zanimljivoj i poucnoj povesti, gde proslost obasjava sada- 
gnjost, Citalac otkriva bez napora mnogostruko poreklo, duboke uzroke na- 
srtaja koji u malo nije podjarmio svet. Prirodan i sazet stil, odmeren i 
otmen, cini ovu kroniku tako primamljivom za titanje. 

AH autoritet gosp. Govena nametnuo se narocito u toku rata javnom 
misljenju saveznickih i neutralnih, pa dak i neprijateljskih zemalja. Neza- 
visan duh, iznad sviju diplomatskih i politiCarskih kompromisa, on je 
stekao ulogu Ambasadora potlacenog Prava i Pravde. Ma da nije bio zva- 
nicni izaslanik nijedne vlade, ovaj smeli novinar, jedna od najomiljenijih 
zrtava cenzure, postao je pred konferencijom Mira nepristrani arbitar i 
branilac potistenih naroda. 

Za nas Jugoslovene ime gosp. Govena predstavlja jedan simboL Sa 
P redsednikom Vilsonom, i sa dva tri nasa britanska prijatelja, on je danas 
u nasoj zemlji, i ostace uvek, covek fcije se ime pominje sa divljenjem, 

Od pocetka evropskog rata, za sve vreme na§eg bolnog penjanja na 
Golgotu, u mracnim dasovima kad je izgledalo da nam se i sama zemlja 
gubi pod nogama, za nas je to bila retka uteha, neiscrpan podstrek, videti 
sa koliko snage, sa koliko zarke ubedljivosti ovaj hrabri dovek brani nasu 
narodnu stvar. On je uzvisio nase pravo, braneci ga ne samo kao stvar na- 
roda koji je po svirepu cenu zasluzio svoju slobodu, nego kao stvar pravde 
i buduceg mira. Nikada niko, mozda cak ni medju nama, nije bolje osecao 
ni dokazivao koliko je potrebno, i korisno, da se nas narod ujedini, 

Iz dana u dan, u svojim Clancima u »Debatama«, u »Revue de Paris«, 
u svojim brosurama 2 ), neumorno, ne povijajuci se ni pred kakvom »trenut- 
nom nuzdom«, ne uzmicuci pred klevetama kojima su ga zasipali s one 
strane Alpa, Ogist Goven je razgonio maglu raznih »kombinacija«. Ovaj 
covek slabog zdravlja ali Celicnog srca, uspevao je da, on jedan, nametnc 
celom javnom misljenju u Francuskoj zapostavljenu pravdu, da razveje in- 
trige jedne bezobzirne propagande, i da izvojuje, bar u svima savestima ako 
ne u svima odlukama, pobedu naseg narodnog prava. Tolika je moc istine 
da je cesto jedan covek dovoljan da je nametne. 

Uspomene i primeri naviru pod perom. Da ih zabelezimo, trebalo bi 
dodirnuti sve mene ove strahovite borbe . . . 

Sutradan po sarajevskom atentatu, kada je ceo svet zasipao nezno- 
stima »uzvi§enog monarha«, »nesrecno^« Franju Josipa, Ogist Goven imao 



•) Sveska IV. Prvibalkanskirat 1912. Sveska V. Drugi 
balkanski rat 1913. 

**) Sveska VL Preliminari evropskog rata, 1913 — 1914. 

!) Sveska VII. i VIII. Evropskirat. 

2 ) Poreklo evropskog rata; Juinoslovcnsko pi- 
tanje. (Bossard). 

^^ UNIVERSITY OF CALIFORNIA 

70 



je smelosti da optuzi pravog krivca: gnusni austro-ugarski rezim, £ da 
ustane protiv ugnjetavanja ditavog jcdnog naroda. On nije prcstajao uka- 
zivati na snovanja Bugarske, na njen spor*azum sa centralnim silama. Ali 
njegov glas se gubio u pustinji. Ncdavno objavljeni tajni ugovori dali su mu 
pravo, ali f avaj! nakon potoka krvi, nakon beskrajnih patnja i sloma srp- 
skog naroda . , . Isto tako, on je prvi zigosao kobnu mlitavost Kerenskog, 
fatalnog coveka Ruske Rcvolucije . . . Ceo svet poznaje sjajno drzanje 
Ogista Govcna u jadranskom pitanju. Za sve vreme te bolnc krize za juzno- 
slovcnska srca, on nije prcstajao braniti stvar razuma i pravde, predoia- 
vajuci neizbezne poslcdice jedne politike koja, na rusevinama Austro-Ugar- 
ske, zeli da vaskrsnc njene metode . . . 

Ogist Govcn je Sesto ostajao usamljen u obrani istine. U Casovima 
kad su postupci saveznickih vlada i drzanje velikog dela francuske Stampe 
izazivali opravdano ogorCenje medju nasim zemljacima, mogla im se do- 
viknuti, radi umirenja, samo jedna rec: Ogist Goven. I oni bi se poklonili, 
Jer to samo ime, olicenje najslavnijih tradicija francuskog naroda, bilo je 
kadro da nas utesi za mnoga razocaranja, Nama danas Ogist Goven izgleda 
kao kakav veliki gradjanin iz starih vremena, jedan od onih ciji su podvizi 
oplemenjavali nasu dusu u mladosti. §to su nase nesrecne zemlje najzad 
uspele da zbace mrski jaram koji ih je tako dugo davio, zasluga je ( dobrim 
delom, Ogista Govena i moraine pobede koju je on zadobio svojim perom. 

Mi smo ubedjeni da kazujemo prisnu misao nasih zemljaka izrazava- 
juci zelju da ovog velikog prijatelja docekamo jednog skorog dana u nasoj 
otadzbini, da mu svoje srce otvorimo, da pokazemo zahvalnost celog jednog 
naroda onome, koji mu je, u njegovoj bezmernoj nesreci, ostao prijatelj i 

branilac ' Miodrag Ibrovac. 



Seljacka buna u Hrvatskoj. 

i 

Prvih dana meseca septembra doslo je do pobune seljaka i do krvo- 
prolica na vise mesta po kotarima oko Belovara, Varazdina, Zagreba i 
Siska, Neposredan povod dalo je zigosanje stoke i rekviriranje konja od 
strane vojnih vlasti, prema novo zavedenom srbijanskom zakonu o ustroj- 
stvu vojske. Medjutim, ubrzo su se pokazali, pored ekonomskih, i soci- 
jalni i verski motivi, a politicki moment igrao je narocito znacajnu ulogu- 
Tako je, naporedo sa zestokim protestima protiv privrednog pritiska, 
doslo do otvorenih antidrzavnih i antidinastidkih manifestacdjia- Ove po- 
bune javile su se istim krajevima i «u pratnji srodnih simptona kao i ra- 
niji nemiri u Hrvatskoj, od oslobodjenja pa naovamo, osobito poslednji 
nemiri u leto prosle godine; a prestale su (dli su u prestajanju) bez pou- 
zdanih znakova da su odista is£ezle, tojeat ugusene su nasilno. Znaci, da 
ovi nemiri nisu novi, trenutni, izolovani pokreti — erupcije vulkana koji 
se izbljuje pa utrne — , vec sporadicni izlivi pod kojima besprekidno la- 
tentno kljuCaju strastd, uzbudjenje i nezadovoljstvo. Medju njima postoji 
kontinuitet, koji se samo pritaji da bi se u danoj priUci ponova pokazao. 

S lC UNIVERSITYOF CALIFORNIA 

71 



by Oc 



Ovakove bolesti, koje obuzimaju ceo organizam, ili koje truju snazno ceo 
jedan njegov deo, ne lece se lapisom ili pritiskom na jedno mesto koji je u 
jednom 5a®u izdigla zla krv, 

Uzroka ovim pobunama ima mnogo, i oni su komplikovani, ali ka- 
rakter im je Sisto staleski, — bunio se samo jedan stalez i sloj druS- 
tva, seljadki. Imamo dakle tipicne slufiajeve seljaike bune sa svima mo- 
gucnim uzrocima. 

Seljacke pobune priredjuju se od mase, gomile, koja je kolektivno 
i kod nas jo§ relaiivno novo bice, i koja u jednoj seljackoj drzavi kao sto 
je na§a ima otprilike znacaj §to ga imaju radnicke mase u Zapadnoj Evropi 
i Americi. Kretanje te seljacke mase odlikuje se psihologijom koja je 
afektivna (prelazi i zahvata kao zaraza), i logikom koja nije racijonalna 
(»ne mozes mu dokazati«). Glavno mu je obelezje kolektivnost, »bezlic- 
nost", jer tek posle izvesnog vremena rasipa se i razdeljuje masa u svoje 
sastavne delove, u stare, obi£ne pojedince. Do kretanja mase uvek do- 
vode ideje, koje mogu biti lepe, juna£ke f i plemenite, ali mogu isto tako 
biti i glupe, divlje, apsurdne; kvalitet ne igra ulogu, jer, kao sto rekosmo, 
ideja u masi ne podlezi razlogu. Da ideja pokrene masu, potrebni su po- 
godni uslovi, u prvom redu materijalno-tehnifike prirode; a prvi je uslov, 
da se masa uopce skupi. Ovo skupljanje, gomilanje mase moze da ima 
za uzrok i ne§to sasvim sporedno, iako obiCno postoji dusevna i duhovna 
mogucnost (predispozicija) za nj usled opsteg raspolozenja (agitacije, uz- 
rujanosti, nezadovoljstva). Kad se masa pokrene, uvek ima povoda, 
i ima jedan poslednji vidljiv uzrok pokretu — slicno onoj kapi vode koja 
udini da se £a§a prelije, ili dodiru kapsle na vatrenom oruzju. 

Posto su kretanja ljudskih masa uvek i svuda bila jednaka i slidna, 
otkako postoji drustvo, to ove op§te misli vaze i za dogadjaje o kojima je 
ovde reC, a mi imamo samo da ih ilustr/ujemo cinjenicama koje treba na- 
nizati i grupisatL I imamo da izvucemo moral koji se namece, 

II 

Septembarske seljacke pobune u Hrvatskoj pocele su, prema zva- 
niCnim podacima, 2. septembra, kojega je dana jedna grupa seljaka iz 
Ivanjeg Sela — gde ima dosta zivlja ceskog porekla — dosla u Veliki 
Grdjevac (belovarski okrug), da protestuje protiv zigosanja i rekviriranja 
stoke, i da spredi rad komisije na torn poslu. 

2igosanje radi popisa stoke naredjeno je bilo od Ministarstva Voj- 
nog, na osnovu srbijanskog zakona o ustrojstvu vojske koji je proSle 
godine pred rekrutovanje protegnut na celu Jugoslaviju. Poverenistvo za 
unutarnje poslove kr. zem. Vlade, otpisom od 9. VIIL 1920 broj 22275, 
objavilo je ziteljstvu Hrvatske preko mesnih oblasti, da je ovaj popis i 
pregled celokupne stoke, vozova i pribora, »potreban vojnoj upravi, da 
za slufiaj potrebe ima nuznu o£evidnost«. U jedno je u istom otpisu na- 
glaseno, da »ova zakonom odredjena mera ima znaiaj redovnog uredo- 
vanja, a ni najmanje ne zadire i ne o§tecuje interese posednika vec na- 
suprot treba da osigura njihovo drzanje«. U smislu toga otpisa, pofielo 
se izvoditi zigosanje u pojedinim krajevima, 15. i 16. avgusta, bez obzira 
n f^f^onl^ Original from 

J2 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



na mrmljanje i nezadovoljstvo seljaka. Pod austrijskim vojnim vlastima 
vrsen je popis stoke i konja, ali ne zigosanjem; ova nova i mnogo radikal- 
nija mcra od obiSnog popisivanja nai§la je na snazno ncgodovanjc hrvat- 
skog seljaka. Hrvatski seljak uopste ne voli zigosanje stoke, jer ima pred- 
rasudu da mu blago prelazi tako u tudj, drzavni posed; on preza od sva- 
kog »stemplovanja«„ Osim toga, zigosanje, po njegovu misljenju, unakazuje 
stoku, i unosi nemir u grla, sto opet vojni strucnjaci odsudno poricu. Na- 
posletku, udairanjem znaka (nula) — obelezje da grlo nije za vojsku — , 
obaljuje se, po misljenju seljaka, cena stoci, osobito konjima (na koje su 
u okolici belovarskoj narocito gordi zbog dobre pasmine). Pod Austrijom, 
sve sto se u torn pogledu cinilo, bilo je, da se sastrize malo dlake kad 
bi grlo imalo da predje kupom u druge ruke, ili, kako glasi termin za tu 
akciju, kad se za nj »vadila putnica« (paso§). 

Nabrzo posle zigosanja, izasla je jos jedna naredba vojnih vlasti, 
koja je imala efekt sipanja ulja na vatru. Opet u smislu srpskog vojnog 
zakona, a bez paralele u ranijoj austrijskoj praksi, naredjeno je da svaki 
kotar ima dati izvestan broj konjskih zaprega za dvomesecnu vezbu. 
Posto je u onom otpisu zem. vlade izrecno stajalo da »cilj popisa nije 
oduzimanje vec priprava podataka, kako se to desavalo i pre rata«, to 
je sad ova rekvizicija za vojnu vezbu shvacena od seljaka kao nasilje i 
otimacina, i oni su poceli glasno protestovati. Ubrzo se stvorio pokliC: 
»Prodali su nas Vlasima, — ne damo bla^go za FrancuskuU — Kad su 
oni prvi nezadovoljnici iz Ivanjeg Sela stigli pred komisiju u Veliki 
Grdjevac i prouzrokovali prve nerede, te kad je poverenistvo u Zagrebu 
poslalo u pomoc mesnoj oblasti 15 oruznika s jednim kapetanom, i jednog 
politickog cinovnika da posreduje, zadovoljili su se bili seljaci u jedan 
mah s obecanjem da ce im stoka biti procenjena i da ce dobiti rekvizi- 
cijone liste, kao sto su im to za vreme rata davali Austrijanci. Jer pre 
toga — kako pricaju oCevidci koji nisu umesani u pobunu — , kad su 
seljaci pitali vojne poverenike ko ce im stoku platiti, ovi bi im odgo- 
varali upiruci prstom u nebo. Ovaki odgovori bili su prvi neposredni po- 
vod da seljaci navale i otmu silom natrag sto su mislili da im se oduzi- 
ma, i da spaljuju i unistavaju popisne spiskove. — Kad se, medjutim, 
onaj politiCki cinovnik udaljio sa siporazumom u ruci iz Velikog Grdjevca, 
a oruznici se razisli da rucaju, ostavivsi puske na cuvanje dvojici dru- 
gova, jos uzrujani seljaci iz Ivanjeg Sela i njihovi jednomisljenici iz Gr- 
djevca navalise na ova dva zandarma i otese im oruzje. Nasto se ostali 
zandari svi posakrivase, a kapetan prerusen u seljacko odelo pobeze. 

To je bio pocetak pobune, i to se desilo izmedju 2. i 4, septembra. 
Tada, 4, septembra, izbilo je nezadovoljstvo usled rekvizicije vozova i 
u Garesnici, u kotaru Grubisno Polje, zatim u samom Grubisnom Polju, 
u Stefanju, i po drugim opstinama; glasovi o pobuni stigli su svakako bili 
otud iz Grdjevca i Ivanjskog Sela, a glasnici na konju s porukama vec po- 
celi saobracavati izmedju pojedinih mesta. Od Gare§nice i Stefanja za- 
hvatili su nemiri Cazmu i cazmanski kotar, i dalje dugoselski kotar. 
6. septembra sakupila se rulja naoruzanih seljaka u selu Bregi i posla je 
otud, primoravajuci usput svakoga da joj se pridruzi, na Dugo Selo (uda- 
ljeno od Zagreba 22 km). Alarmirano povereniJtvo r/a imutarnje poslove 
by \jOOglL UNIVERSITY OF CALIFORNIA 

73 



trazilo je hitno vojnu pomoc, posto nijc imalo vi§e oruznika na raspolo- 
zenju. Od podne do veferi stajala je lokomotiva pod parom sa detiri va- 
gona spremna da ponesu vojsku, koja bi preduhitrila seljacki napad na 
Dugo Sclo; ostajc otvorcno pitanje, zasto je ova pomoc posla iz Zagrcba 
tck posle osam sati uvefie? . , . Mcdjutim je u Dugom Selu do§lo do su- 
koba izmcdju seljaka i oblasti, i tu je pao kao prva smrtna zrtva pot- 
porucnik Vujic, koji se slucajno onde bavio i nije imao nikakve veze sa 
popisom stoke. I nedaleko u Oborovu buktala je vec pobuna. Od Cazme 
se plamen bio povio i zahvatio je na jednoj strani Moslavinu, dok se na 
drugu stranu sirio duz Posavine, prema Sisku. 

U noci od 5* na 6. septembra, prividno nezavisno od pokreta u 
Grubisnom Polju, digli su se seljacd u Svetom Ivanu Zelini, i pocinili su 
grdne izgrede, Neposredni povod bila je i tu rekvizicija konjskih za- 
prega, Mesto da nametne dazbinu nekim milijunasima, kao sto je vec bilo 
dokonano, upravitelj kotarske oblasti Spiler dao se nagovoriti da uzme 
zapregu od jednog siromasnijeg obveznika, koji je vec i sam imao poci 
na vojnu vezbu; kad se ovaj protivio naredbi, oduzeli su mu zapregu si- 
lom a njega vezali. To je bio povod za svadju, i u sukobu s oruznicima 
ubijen je tad jedan seljak. Sutradan, pobunjeni seljaci uhvatili su pred- 
stojnika Spilera, i primorali ga da sam na svojim ledjima ponese krst i 
kovCeg, spremljene za poginulog seljaka, uzbrdo na groblje, gde su ga 
surovo ubili hrastovim kocem i metcima iz puske, Ovaj slucaj dovoljno 
je poznat iz novina i iz optuznice protiv ubice predstojnika Spilera. — 
Od Svetog Ivana Zeline i Kasine, gde je ubijen opstinski blagajnik, za- 
hvatila je uzbuna Mariju Bistricu i dalje Donju Stubicu i Zlatar, i druga 
mesta u kotaru zlatarskom i donekle novo-marofskom. Najkrvaviji i naj- 
uporniji sukobi desili su se blizu Siska, gde su seljaci dali dug i snazan 
otpor oruznicima i vojsci u sumi kod Lekenika, i razorili prugu na vise 
desetina metara. U toj sumi jos i danas ima rasturenih buntovnika, iako je 
pobuna uglavnom svuda ugusena. 

Seljaci nisu bili dobro naoruzani (imali su sekire, koCeve i, redje, 
puske), i nisu imali nigde mitraljeze, kako se to pisalo po novinama. 
Gdegod bi se vojska pojavila, rasturali bi se necekajuci na dodir, Oruz- 
nici su se drzali raznoliko, negde dobro, negde mlitavo, negde nikako. 
Osim potporucnika Vujica, predstojnika Spilera i blagajnika u KaSini, po- 
ginuli su jos, na strani oblasti, opstinski ovrhovoditelj u Belovar-Moravci, 
tri vojnika, i jedan oruznik (poluziv sahranjen), dok je na strani seljaka 
bilo mnogo vise zrtava (broj se jo§ ne da ta£no utvrditi). Mnogo vi§e ima 
ranjenih, od rana i od batina, Koji se od seljaka nisu predali, nego su 
pali saka vojsci ili oruznicima, u begstvu, imali su da izdrze teske odmazde. 
Iz same belovarske bolnice javljeno je u Zagreb da 50 seljaka leze tamo 
tesko bolesni od batina, 

III 

Jedna od glavnih odlika ovih septembarskih selja£kih nemira bila 
je, njihovo plemensko obelezje, — bunio se samo hrvatski seljak. 
Ovaj momenat upotrebili su odmah politiCki agitatori u svoje svrhe te su 
se narodndm nezadovoljstvom, koie je poticalo prv^n^tveno dz gospodar- 

D ^ x UNIVERSITY OF CALIFORNIA 

74 



skih ( ekonomskih razloga, hteli koristiti da izazovu politifiki prcvrat u 
zemlji, Vcrovatno ce se istragom utvrditi, da je Radiceva seljaCka stranka 
kao organizacija imala udcla u ovim nemirima, i da su njeni glavni kor- 
te§i »nahuskali«, kako sc to u ovim krajcvima kaze, mesne odbore 
stranke da postanu srediSta pobune i da kao taka deluju. Njima se o£i- 
gledno uCinila prilika zgodna i doba zrelo za postignuce krajnjih stra- 
nafikih ciljeva, i oni su sav stranaSki moralni kapital, sakupljen poslednjih 
godina dobrom organizacijom ( stavili na ovu kocku. 

Kod samih nemira pokazao se politiCki momenat u sledecim po- 
javama, 

Pokret u Veldkom Grdjevcu, kad su seljaci oduzeli oruzje od zan- 
dara a ovi se razbegli, nosio je jos Cisto privredni karakter. Niti su se- 
ljaci upotrebili zaplenjeno oruzje, niti je bilo inace kakve neurednosti ili 
plja£ke, Tek posle Grubisnog Polja, prema dazmanskom kotaru, po£ela se 
mesati u nemire politika, i kad se struja podelila, ono krilo koje se 
kretalo niz Moslavinu, gde se nalaze glavne opstine i stubovi Seljafike 
stranke, uzimalo je sve vise vid politidkog pokreta, dok je Posavinom 
dugo previadjivalo ekonomsko nezadovoljstvo. U Svetom Ivanu Zelini i 
u kotaru zlatarskom, gde su zabelezena najveca divljastva, vodjena je 
pobuna za sve vreme sa lozinkom »proti gospodi« i »proti Vlasima«, i 
izrodila se naj£esce u pljafiku. — Re/publikanski govori Culi su se na ce- 
lom podrufju, no prvenstveno u Moslavini, gde su u Krizu, Velikoj Pi- 
sanici, i u jos jednom mestu ili dva, iz opStinskih dvornica izbacene slike 
Kralja Petra i prestolonaslednika Aleksandra, dok je u selu Gusce pro- 
gla§ena hrvatska seljadka republika, U mnogim mestima svrgnute su 
mesne oblasti (bez obzira kojoj stranci dinovnici pripadali, ma i Radi- 
cevoj) i na njihovo mesto postavljena je »narodna uprava« iz samih se- 
ljaka, verovatno svuda identifna sa upravom mesne organizacije Se- 
lja£ke stranke* Put i naCin na koji se u tim prilikama postupalo bio je 
viSe manje svuda isti, dakle predvidjen organizacijom za slufaj kad na- 
stupi: ObiCno se prvo udarilo na oruznidku postaju, pa se onda suspen- 
dovala vlast u opstini, a zatim htelo preci na vlast u kotaru. Narodni 
seljacki odbori preuzimali su vlast i uredovali »redovnim putem«, izdavali 
su priznanice na ono sto bi primili od razre§ene opstinske uprave, a pisali 
zapisnike; Cak su izdavali pasoSe (putnice ili »potvrde«) pojedinim licima 
da mogu otputovati iz opgtine, potpisane svojerucno od svih novih op- 
stinara.*) Ceo naCin preuzimanja vlasti Cesto ie vrlo naivan, i pokazuje 

*) Evo kako izgleda takav jedan paso§: 

»Potvrda 

S K izdaje se ova potvrda da moze smjesta 

iz opcine T otputovati mirnim putem, Neka se ne smeta i neka 

ga se propusti. 

T , . . . , 9, rujna 1920.« 

(Sleduju svojeruini potpisi 10 opStinara.) 
(PeCat opStinskog poglavarstva.) 

U ovom sluiaju izdata je putnica jednom policijskom. komesaru, koji 
xJ by \j(JOgK UNIVERSITY OF CALIFORNIA 

75 



»buntovnike« ili nciskusnc u ovakom poslu ili vrlo pomirljive. U mestu 
Topolovcu, naprimer, narodni odbor, posto je prcuzco opStinu u svoje 
ruke i sastavio zapisnik o preuzecu, dodao je na kraju: »Prepis zapisnika 
ima se dostaviti kotarskoj oblasti u Sisku«! U samim odborima scdele 
su mnoge dobricine seljiaci, koji su se trudili koliko je do njih stajalo da 
pokrctu dadu pitomiji izgled, Ratoborni i krvozedni bili su najvise agi- 
tatori, »bolsevici«, to jest boljsevicki dilctanti — bivsi vojni zarobljenici 
u Rusiji, koji se prozvali »sinovi Ljeninovi« i koji propovijedaju da »nema 
rcvolucije bcz krvi«; zatim vojni dczertcri; stari austrijski zbiri i pljac- 
kasi, i bivsi austrijski vojnici poznati iz ranijih nemira pod imenom »ze- 
leni kader« — , i pojedini seljaci, koji su uostalom, uvek prvi iscezavali na 
glas da dolazi vojska. Vczu izmedju opStina i pojcdinih grupa odrzavali 
su »glasnici na konju«, predvidjeni organizacijom Seljacke stranke. 

Da li je bilo uticaja spolja (od stranc antidrzavnih i veleizdajnidkih 
elemenata u emigraciji, i preko njih tudjinskih i neprijateljskih), to ce 
istraga pokazati. Vcrovatno je t da sc i ovaj uticaj, ako ga je bilo, ograni- 
cava na veze i dodire koji inacc cventualno postoje izmedju vodjstva 
Seljacke stranke i inozemstva. 

IV 

15, septembra, kad su nemiri uglavnom bili utisani ili uguseni, izdao 
je g. ban proglas »Stanovnistvu belovarsko-krizevacke, zagrebacke i va- 
razdinske zupanije« f da bi se sprefilo »dalnje uznemirivanjc pucanstva 
laznim glasinama o oduzimanju stoke i t. d.«. Jos ranije »cim se je usta- 
novilo, da se vojne mere krivo shvataju« 1 poduzeo je g. ban korake f da 
se i zigosanje konja i podavanje komore obustavi i »da se pucanstva 
razjasni pravo stanje stvari«; time je stavljena ujedno van kreposti i na- 
redba zem, vlade od 1. septembra: Da se 9. septembra ima otpoceti zi- 
gosanje uz asistenciju vojske, Neki vojni komandanti obustavili su u 
medjuvremenu zigosanje i rekviziciju i necekajuci rezultat poduzetih 
koraka. Drzavni odvetnici rade sad punom parom sakupljajuci materijal 
da bi optuzili vise stotina pohapsenih seljaka, a kralj. dr, odvetnistvo u 
Zagrcbu podiiglo je vec prvu optuzbu, protiv ubice predstojnika Spilera, 
i rasprava je pocela \ t t. m. pred zagrebaikim sudbenim stolom. 

Mi se, medjutim, pitamo, da li cc sve to pomoci, i da li ce presuda 
pogoditi pravc krivce? Jer, ko je upravo kriv? 

Nase politicke stranke prebacuju jedna drugoj, da su, na kraju kra- 
jeva, one odgovorne za ovake »zalosne dogadjaje«, Hrvatska Zajednica 
upucuje na dinjenieu, da odvise naglo bezprelazno centralisanje i izje- 
dnaCavanje zakona i ustanova dovodi do nesporazuma i nemira, osobito 
kod seljackih masa, koje su konzervativne i koje radije nastavljaju raditi 
po starom pa ma to bilo lose nego sto bi poprimili odjedared i bez pre- 
laza novo i dobro. S jednakim opravdanjem isti£u demokrate, da centra- 



je bio uhvacen i od naroda osudjen na smrt, pa je u t»nutku kad se mi- 
slilo da dolazi vojska od »narodnoga saveta« proteziran, da bi se i on 
kasniije, ako bi zatrebalo, zauzeo za svoje protektoi'e, 

ONIVERSITY OF CALIFORNIA 

76 



lizacije i izjednacavanja mora biti, osobito u vojnom pogledu, ako ho- 
cemo da smo jcdna drzava i da se mozemo braniti prema inozemstvu kad 
to zatreba, te da je posao zajednicara da na vrcme obavcstc svojc pri- 
stase u narodu o potrcbi novih mera i o novim prilikama. Vojska se tuzi, 
da politi£ke stranke ne pripremaju teren u narodu za rad koji ona ima 
da vrsi; a politicari, i demokrate i zajednicari, zamcraju opct vojnoj 
upravi brutalnost i »balkanskc metode« i, u ovoj prilici, ncdovoljno brzu 
asistcnciju gradjanskim oblastima. Najzad, svi zajcdno krive lokalne or- 
gane i cinovnike za mlitavost i oskudicu kontakta s narodom. 

I jestc neverovatno, da sc zakon o ustrojstvu vojske koji je vazio 
za Srbiju, primeni bcz daljih obzira i priprcma na Hrvatsku, gde su dotlc 
vazili sasvim drugi vojni zakoni, i gdc su prilike u mnogome razlicne od 
onih u Srbiji. Uzmitc samo, kao primer, primenjivanjc na Hrvatsku odre- 
daba za one obveznike koji sc ogrese o srpski vojni zakon a nc mogu 
se uhvatiti: za njih odgovara porodica — otac, sin, brat, pa cak i zenski 
dlanovi porodice. Ovo je razumljivo u zemlji gde jc jos razvijen zadrugar- 
ski porodicni zivot, te gde staresina zadruge ima neogranicenu vlast nad 
pojedinim clanovima; ali u Hrvatskoj su porodicne prilike sasvim druge, 
i zatvaranjc oca zbog krivicc sinovlje izaziva utisak varvarskog nasilja. 
Hi, drugi jedan primer, blizi nasem slucaju. U bivsoj Austro-Ugarskoj ne- 
poznata je bila volovska zaprega kao komora za vojsku, dok je ona u 
Srbiji sacinjavala glavni deo vojnih vozova (i, uostalom, bila od ogromnc 
koristi srpskoj vojsci za vreme ratova); sta moze, i sta mora, misliti se- 
ljak iz Zagorja, kad mu se sad odjedarcd trazi ovakova zaprega, i to jos 
bez otstete, ili cak i bcz rekvizicijone cedulje, koju mu jc Austrija u sva- 
kom slucaju davala sve i kad nije imala mogucnosti ili nije misliia piatitL 
Ncvcrovatno je ncpoznavanje psihologije masa, i napose seljacke mase, 
kad sc hoce da izvedu prekonoc ovake radikalnc reforme i promenc u 
navikama i nacinu zivota Sitavih narodnih krajeva. — Ali je isto tako 
ncvcrovatno, da sc od stranc pokrajinskih i mesnih oblasti izvodjenje 
ovakih novih propisa prepusta neposredno vojsci, prosto »u smaslu otpisa 
kr. zem, vladc broj taj i taj«, na nekoliko dana prcd sam akt, bez ika- 
kvih prcthodnih priprema ili izvidjanja kako ce sc te vojne mere 
shvatiti, I to u zemlji gde je jos dobar deo naroda nepismen, i narocito 
po krajevima za koje sc zna da su nepoverljivi prema novoj drzavnoj 
administraciji, tc u kojima jc jos tako lako voditi i podrzavati antidrzavnu 
i separatisjicku agitaciju, Ovako bezumlje bilo bi, odista, razumljivo 
jedino s gledista onog viseg oficira koji je porucio civilnim strankama i 
oblastima: Da sc veselc, jer im sc eto dala prilika da pohvataju i obese 
sve smutljivce i agitatorc! 

Ali, da li je dosta samo konstatovati ovako bezumlje i absurdnost 
postupaka organa koji su nadlezni po ovom predmetu i po slicnim pred- 
metima, i koji su neposredno odgovorni za ncrede u ovom slucaju? Da 
li je dosta, da svaka stranka vidi krivca u drugoj stranci i u onom delu 
njenog programa usled kojeg moze doci do ncmira i izgrcda ove vrstc? 
Da li je dosta, da Ministar Predscdnik u Skupstini, na sve zamerke, i bas 
u ovoj prilici, odgovara samo sa: »Gospodo, meritc reci!« i podesava ceo 
svoj govor jedino u svrhu nekog spasavanja ttarodnog dostojanstva? — 



byl^OOgl 



UNIVERSITY OF CALIFORNIA 
77 



Izvrsni organi mogu vrlo lako da odmahnu rukom i kaiu: Recite vi to 
onima koji u p r a v 1 j a j u ovom zemljom, i koji nama naredjuju §ta da 
radimo ili nam odobravaju ono sto radimo. A sa pozitivnog stranaCkog 
stano vista, zdrava pamet rezonuje ovako: Centralisati i izjednaciti treba 
prvo vrhove i politiCku drzavu (»Dajte narodiuu vladu, reiprezentativnu 
skupstinu, drzavni ustavU); i na drugoj strani: Decentralizaciju drzavne 
administracije ne treba prepustati huskacima i agitatorima, niti ove 
treba uzimati u obranu i povladjivati im t nego se ima uci sam u narod, 
obavestavajuci ga o njegovim zajednickim i posebnim pravima i duzno- 
stima. Mesto uzajamnih optuzaba i zameraka, na§e stranke i njihove 
vodje neka se uzajamno pomognu, i neka, svaka sa svog gledista, nastoje 
da pronadju uzroke nemirima n a n j i h o v u izvoru, da bi ih mogli 
jasno videti i iskoreniti zajedno sa zilama, a ne tek otkloniti ih privremeno 
i nepotpuno palijativnim i nekulturnim sredstvima, mitraljezima i bati- 
nama. Politicari i vodji naroda ako i nisu proroci, mogli bi biti i trebalo bi 
da su psiholozi, te da iz simptoma i iz opsteg raspolozenja predvide do- 
gadjaje, i upute ih pravcem za dobro celine, kolikogod do njih stoji. A go- 
spodin ministar Predsednik, trebalo bi da dovikne svima, u ovom sluSaju, 
»Gospodo, merimo dela!« i da ih meri f pre nego §to bi bilo dockan, 

Inace u ovom konkretnom slucaju, jos se i sad daje u£initi bar nesto 
pozitivno, pored izraza sazaljenja zbog onog Sto se desilo i davania do- 
brih saveta da »treba izbegavati ovake iz^rede«. Svi mi mozemo jos uticati 
na vrhovne sudije i faktore u zemlji, da bar u poslednjem Casu shvate 
pravi smisao narodnog nezadovoljstva, te da ne izriCu presude nad zave- 
denim i zlorabljenim seljastvom, vec da kazne huskade a puste sve ostale 
kucama, I da jednom za svaigda stanu na put batinama i osornom drzaniti 
svojih potCinjenih organa prema narodu, Ina£e ce i dalje buktati pod 
zemljom gradjanski rat, izbijajuci na vidik sad ovde sad onde u jacoj ili 
slabijoj formi, i vrebajuci priliku da zadaje sto snaznije udarce ovoj nasoj 
zajedniCkoj drzavnoj tvorevini, 

L. i M. 



Narodno zdravlje. 

(telimo da obratimo narocitu paznju ovom predmetu koji sma- 
tramo prvenstveno vaznim za razvitak nase zemlje i naseg naroda. 
Poimence nas interesuju Ministarstvo Narodnog Zdravlja i organiza- 
cija nasih medicinskih fakulteta, te cemo se vracati na raspravljanje 
o njima. Ovom prilikom hteli smo da istaknemo samo ono sto nam se 
cini prvo i najprece.) 

a) Obrazuimo okruzne fizikate. 

Kadgod gledamo na Ministarstvo Narodnog Zdravlja f uvek nam se 
stegne srce f i troje nam pada na pamet: 

1, Centralizacija vredi samo onda, ako je centralizacija onog sto je 
najsposobniJ£ i najbolje, u svrhu rada na jednoj odredjenoj ideji; 

UNIVERSITY OF CALIFORNIA 

78 



2. Centralizacija opca prirodno izaziva i pojaCava pozicije pokrajin- 
skih, manjdh centralizacija; 

3- Najposle, ima vclikih narodnih radova 9 kojc niti treba, niti se 
mogu centralisati, Medjai ovc radovc spada i rad oko narodnog zdravlja. 
Cak izgleda, da se ovaj rad mora decentralisati, rasejati, posaditi i u£vr- 
stdti u §to vile manjih centara. 

Uspe§nost rada oko narodnog zdravlja jcstc njegova raSirenost i nje- 
gova Sirina, akcija sa sviju strana, jaka sredi§ta, u velikom broju, a sa 
manjim krugom i delokrugom. Mozda se Cini paradoksno na oko: ali za 
rad oko narodnog zdravlja ne treba nam Ministarstvo Narodnog Zdravlja, 
ne trebaju sedam pokrajinskih povereni§tva zdravstva, — vec nam treba 
trideset do tridesetipet cestitih, sposobnih i kvalifikovanih okruznih fizika, 
koji su polozili ftzikatski ispit, 

Kad kazemo da nam treba, to zna£i, da nam to najnuznije i najprece 
treba. A kada budemo imali to sto nam je n&jpotrebnije, — onda se ima 
vremena i mesta za razgovor o tome, kako da se sto brze i sto radikal- 
nije uni§te pokrajinska poverenistva, i kako da se organizuje Ministar- 
stvo Narodnog Zdravlja, kao stvar korisna, i, ako hocete, velika i lepa. 

Onda bi se nacelno re§ilo i sve o odnosaju privatne i zvaniine inici- 
jative, kao i odnosaj i razmera centralizacije i decentralizacdje, u radu oko 
narodnog zdravlja. 

Mi nemamo, kaze se, kvalifikovanih okruznih fizika? Dobro, no kad 
mozemo vec drugu godinu da delimo desetine stipendija za lekare, da se 
na strani delimicno obrazuju kao okruzni f izici (lekari za veneriju, 
za tuberkulozu, za skolsku i socijalnu higijenu, bakterijologiju i t. d.),ja 
ne razumem zasto se te stipendije ne bi upotrebile nato, da se obrazuje 
dovoljan broj celih okruznih fizika! Jer je upravo smesno kad samo 
Ministarstvo Zdravlja igra ulogu jednog velikog, drzavnog fizikata, umesto 
da svaki okruzni fizik bude mali ministar zdravlja u svome okrugu! Treba 
li to jos naopsirno dokazivati! 

Potpuno razumemo sve teskoce, i polozaja, i rada, naseg Ministar- 
stva Narodnog Zdravlja, i poznata nam je borba, sto je prvi nasi pijoniri 
imaju tamo da izdrze. Ali bez obzira na sve to, trazimo i oiekujemo 
odande pre svega jednu jasnocu i odredjenost ideje. Sam rad na narodnom 
zdravlju prilicno je odredjen i proucen kod naroda naprednijih, starijih, kul- 
turnijih i jadih od nas* Tu nemamo sta da resavamo, vec samo da prenosimo 
blagodati, da se obogacujemo, Glavni je zadatak dakle u tome, kako da taj 
rad oko narodnog zdravlja, poznat i odredjen vec odavna, bude sto pre sirok 
i velik i kod nas, i obuhvati zhilja sav nas narod. Bezbrizni za nase narodno 
zdravlje mozemo biti tek onda, i samo onda, ako na stolid okruznog fizika 
bude sedeo za taj posao specijalno obrazovan lekar, ako taj lekar bude imao 
odreSene i <slobodne ruke, is to kao §to i okrug bude — ako ni u £em drugom, 
a ono bar u pogledu rada oko narodnog zdravlja — samoupravan i svoj 
jgospodar! 

Izgradnja okruga je, drzimo, uopce temelj naseg drzavnog zivota^ 
drustvene kulture, i narodnog napretka- A u pogledu rada oko narodnog 
zdravlja, ne mozemo bez samoupravnog zdravstvenog okruga ni koraka 
napredovaiL Samoupravni zdravstveni okrug, kvalifikovan okruini fizik, 

by L^OOgJ ^ UNIVERSITY OF CALIFORNIA 

79 



i moderna okruzna bolnica, — eto o to se trojc radi i to nami trcba; a 
oko toga se ohilazi, ili sc na to zaboravlja! 

Kod broja zdravstvenih okruga se nafielno moze nastojati da ih 
bude sto vise; od velicine vaznije je srediste, — a iskljufieno je da dm gra- 
nice podju starim pokrajiinskim granicama. Pitanje izgradnje politidkog 
okruga (broj, velicina, sirediste, delokrug, i t. d.) je danas jedno tesko po- 
liticko pitanje; skriveno je, kao podvodna stena na koj;u ce se nasukati 
mnogi politicki brod. Do formiranja okruga mora ipak doci, ma kako bilof 
Cim to bude gotovo, resena je ii ideja samoupravnog zdravstvenog okruga- 
Za taj momenat ima nase Ministarstvo Narodnog Zdravlja da se sprema! 
Je li tu vec taj cas, da bude sve gotovo, i samoupravni zdravstveni statut, 
i okruzni fizik, i okruine bolnice? Ako ima jos godinama da se ceka na 
novo rasporedjenje okruga, onda se u radu oko narodnog zdravlja valja 
energicno osloboditi od okova efemerne politiike, i decentralisati energije 
onako koliko se i kako se moze, a putem starih i nasledjenih okruga. 

Ako se postavimo i na stanoviste t. zv. prelaznog vremena u po- 
gledu narodnog zdravlja, i to moze jedino da znaci: oboriti i unistitd sve 
staro, sto je nevaljjano, skodljivo i opasno, a graditi novo, jako i korisno. 
Stvar izlazi na ovo: osloboditi silna materijalna sredstva, sto ih vec dve 
godine gutaju pokrajinska poverenistva zdravstva, i upotrebiti ta sredstva 
za obrazovanje okruznih fizika i podizanje okruznih bolnica! Zaista bi 
bilo zanimljivo, kad bi se objavilo sta od 1918 do danas staje birokracija 
svih manje ili vise centralnih zdravstvenih ustanova, dakle Ministarstva, 
sanitetskih saveta, zdravstvenih veca, poverenistava i t. d., pa da se onda 
to uporedi s onim, sta odatle ima nase narodno zdravlje. 

Dr. L. Popovic. 

b) Nasi medicinski fakulteti. 

(Jedno objasnjenje.) 

Povodom debate, da li da nasi medicinski fakulteti preuzmu plan 
nemacki, francuski, ili pomesani, potrebno je jedno objasnjenje. Ono se 
ne odnosi neposredno na gornjai debatu, ali moze da uputi poglede onamo 
kud treba, pa da tako indirektno donose koristi i za nastavni plan. 

Sta je prvo i neodlozno, pre svakog plana o cemu nasi medicinski 
fakulteti moraju biti nacisto? 

Prvo je eticna visina i moralna strogost djaCkih 
i p i t a koji ce se svrsiti. Poznati su, i ne treba se na njima zadrzavati, 
djacki ispiti; kako su nedovoljno oni ne retko obavljeni pre rata na 
madzarsko-nemackim medicinskim fakultetima, osobito sa djacima iz 
»orijenta«, i kako su ti ispiti obiCno otaljavani za cetiri i pet godina rata; 
i kako su i posle rata nastavljjeni na raznim mestima, 5ak i u Pragu, sa 
djacima »jugoslavenima«. Nedstrazujuci ovde uzroke i nehoteci kriviti 
nikoga, moramo odsad od nasih pwofesora na nasim medicinskim fakulte- 
tima najozbiljnije i najenergicnije traziti, da svom snagom i slozno nastoje 
oko toga, da nivo djadkih ispdta medicinara kod nas bude podignut i 
stalno uzdrzavan na najvecoj mogucoj eticnoj visini i moralnoj strogosti. 
-6 by L^OOgle UNIVERSITY OF CALIFORNIA 

80 



Druga, pre svega ostalog vazna stvar jeste: da na§i medicinski pro- 
f esori stvore sto pre jednu juznoslovensku medicinsku no- 
menklatura i terminologiju. To je potrebno iz dva vrlo jasna 
razloga, o kojima teSko da moze biti sumnje, Imamo tri medicinska 
fakulteta, koji su rasporedjeni Cisto plemenski, t, j. imamo »srpski« medi- 
cinski fakultet u Beogradu, »hrvatski« u Zagrebu, i «slovena£ki« u Ljub- 
ljana Necemo da govorimo ovde sada o tome, da li je bilo potrebno po- 
dici odmah tri medicinska fakulteta, i da li je dobro da su oni plemenski 
razredjeni. Ali onako kako danas stvar stoji, postoji eminentna opasnost 
gradjenja i stvaranja trojake medicinske nomenklature i terminologije, 
A bez jedinstvene medicinske nomenklature i terminologije nije apsolutno 
moguce zamisliti niti predavanja profesora, niti uienje djaka na nasim 
medicinskim fakultetima. 

Rad nasih medicinskih fakulteta na eticnom podizanju djaCkih ispita, 
i oko gradjenja jedne jedinstvene j-uznoslovenske medicinske nomenkla- 
ture i terminologije, smatramo prvim i glavnim radom u ovaj cas. Mi mo- 
mentano ne trazimo od nasih medicinskih fakulteta obilje originalnog i 
epohalnog naucnog ispitivanja, niti krajnjih tehnickih virtuoziteta i kurio- 
ziteta. To jie zasad sporedno, i za to ima vremena. Da i to moze da bude 
jednom, u toku vremena kad se razvijemo f potreba je da ima i postoji ono 
prvo. 

Ne mozemo se ovde dublje upustiti ni u opisivanje i izlaganje na- 
6ina, kako je najbolje da se gornji posao izvede, ali oznacujemo z a j e- 
dnicki i sporazuman rad sva tri fakulteta (kad ih vec ima) kao 
nesto primarno, neophodno, nesto bez cega sve gubi smisao, 

Ima jos ovo, — na sto moramo da se osvrnemo, a to je: skucenost 
materijalnih sredstava za medicinske fakultete, kako ih drzava danas 
moze da pruzi, — nasa, tako reci, drzavna sirotinja. Drzava ne daje no- 
vaca, pa fakulteti ne mogu punom parom da krenu napred, — to j»e Ci- 
njenica. Ako je to istina, da nasa drzava danas nije u stanju da medicin- 
skim fakultetima dade ni minimum koji se trazi, onda ostaje, da se medi- 
cinski fakulteti zivo i energicno obrate na privatnu inicijativu. Jer po- 
znato je da u ovoj siromasnoj drzavi zivi vrlo mnogo bogatasa; a opet 
znamo, da su i u bogatim drzavama pojedinci iz privatnih sredstava po- 
dizali ogromne i divne naucno-medicinske institute i skole. Ukratko: 
medicinski fakulteti treba da se sami bore za svoj opstanak, kad nije 
drukce. I nije uobrazenje, niti preteranost ako tvrdimo, da u nasoj pn- 
vatnoj inicijativi moze da bude j<o§ pomalo i idealizma. Umesto da se 
skrste ruke, treba samo da se stegnu pesnice! — 

Dr. L. 

Politicki pregled. 

Domaca situacija, 

Izbori za ustavotvornu skupstinu raspisani su za 28, novembar t. god- f 
i predizborno kretanje oseca se vec na sve strane. Drze se pouzdanidki sa- 
stanci i skupgtine mesnih organizacija, i (prave se kombinacije za kompro- 

Digitized by L^OOgle UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



mise i sporazume, U Srbiji su nedavno odrzani opStiuski izbori bacili una- 
pred sen na izbornc sanse za Konstituantu i za razmer poslanika po stran- 
kama. Bice zanimljivo izbrojati poslanike stare predratne srpske Skupstine 
u novom Saboru. I za Hrvatsku se ima donekle merilo u poslednjim dzbo- 
rima opstinskim, ukoliko ga ne pomere ozbiljni napori nekih stranaka da 
svoje pristase bolje organizuju i izvedu na biraliSte, U Vojvodini ce radi- 
kalna srpska stranka osetiti gubitak Jase Tomica, koji je ostareo i oronuo 
zdravljem, te ce morati prelaziti preko Dunava i Save »stubovi« iz Srbije da 
bi odrzali pozicije protiv demokrata. U Sloveniji ce, opet, demokrate imati 
tezak polozaj naspram dobro organizovanim klerikalima, Seljacke stranke, 
bez razlike plemenske, ucice zajedno u izbornu borbu. Bosna i Herce- 
govina su sasvim nepoznata jedinica u ovim izborima, dok ce Crna Gora i 
Dalmacija, pored svojih demokrata, imati, kako izgleda, jaku struju za van- 
strana£ku listu poslanika, koji bi zastupali — izmedju demokrata i zajedni- 
cara — glediste snazne integralno jedinstvene politicke drzave sa sirokim 
administrativnim samoupravama. Na zalost, rezultati veCitih kriza i liCnog 
trvenja medju prvacima stranaka za poslednje dve godine, urodice plodom, 
da ce neke stranke istupiti sa programom cisto federalistickim, koji moze 
uneti jos vige nesporazuma u na§e stranacke odnose i zabune u narodne 
mase. Da li je neskromno iskazati bar zelju, da medjusobni licni napadaji 
po stranackim organima ne bi trebalo da prelaze izvesnu meru zucnosti, 
koja nas toliko unizava u nasim rodjenim o5ima. — a — 

Debata u Skupstini povodom interpelacije poslanika Bukseiga o se- 
ljadkim nemirima u Hrvatskoj, i odgovora g. Ministra Predsednika na tu 
interpelaciju, dala je priiiku govornicima politickih stranaka da opet je- 
dnom pokazu koliko se »razilaze u misljenju« kad je re£ o lokalnim i ple- 
menskim pojavama. Mozda nista nije vise karakteristicno za fakt, da su 
sadasnje nase generacije politicara jos uvek ogrezle u separatizmu i s 1 e- 
p o j ljubavi za svoju »uzu« otadzbinu, nego mogucnost da socijalista 
Hrvat optuzuje »balkanske metode« vojnih krugova, dok socijalista 
Srbin zali da neko »pokusava braniti« pobunjene hrvatske seljake koji 
nece da ispunjavaju svoje gradjanske duznosti prema drzavi kao sto to 
cine srpski seljaci. Osim ovakih »lokalnih tendencija«, skoro svi poslanici 
govorili su pro domo svoje stranke, s obzirom na predstojece izbore. — 
Vec odgovor g. Vesnica na interpelaciju uputio je raspravu pogresnim 
putem. G. Vesnic je ocevidno bio odvise dugo na strani, van zemlje, pa 
odvise vaznosti polaze na ton kojim se govori d na (utisak koji mogu reci 
u Skupstini izazvati van Skupstine, osobito u inozemstvu; pritom, on licno 
ima iluziju da »meri reci« ako se ne poda temperamentu, i u vrlo mirnom 
tonu cini sam vrlo krupne i neodmerene pogreske, kao sto je, naprimer, 
njegovo odvracanje na upadicu poslanika PetriCica. No ne radi se uopSte 
o tonu kod ovakvih vaznih i zivotnih pdtanja: Ublazavati intenpelanta i 
poslanike, i ciniti sebi komplimente, sto je vlada prihvatila interpelaciju i 
sto je stavila na dnevni red, mesto prihvatiti samu stvar i reci sta se sve 
misli preduzeti da bi se uklonild uzroci nemirima, to je isto tako povrsan 
odgovor na postavljeno pitanje, kao sto su bile diletantske i povrsne i mere 
upotrebljene na lieu mesta da bi se nemiri aigusili- G. Vesnic je branio 
srpsku voisku; medjutim, nije napadnuta srpska vojska, nego vlada- — c : — 

Digitized by Ot 



_- 1 l •_! 1 1 l >.l l li" 



82 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Ekonomski pregled. 

Nase pomorsko ribarstvo. 

Pomorsko ribarstvo jc za svc drzave Sto morcm granifie veoma vazna 
grana narodne ekonomije, pogotovu za na§u mladu drzavu koja ima van- 
rcdno rasclanjenu obalu (ukupno oko 3000 pomorskih milja, svaka milja po 
1852 metra). Nema sumnje, da bi nase pomorsko ribarstvo, radeci racijo* 
nalno i intcnzivno na 3000 pomorskih milja duljine, moglo dati znatne finan- 
sijske rezultate i za rdbarc same i za drzavu. Prou£avajuci na§u pomorsko- 
ribarsku statistiku zadnjih 25 godina, moramo priznati, da ovi rezultati za 
ribare prosecno nisu bili bas lo§i, uvazavajoici naravno svc neprilike, s ko- 
jima se nasa narodna privreda nazalost mora boriti, a pre svcga na§u mli- 
tavost. Fakt stoji, da smo hitri mi primorci, ali s druge stranc moramo pri- 
znati, da smo mlitavi. Radi toga ni mi ni ostali svct nema dovoljno prakti- 
cne koristi od nasc intcligcncije i hitrine. Za prvih sest mcscci ove godine, a 
za podrucje sto danas stoji pod jurisdikcijom drugostepcne pomorskc oblasti 
u Bakru (daklc od Bakra do Bara, izuzevsi naravno sto su nam Talijani 
zauzeli), ulovljeno je okruglo 900.000 kilograma ribc za okruglo 4 milijona 
dinara. Srednja cena ribi je dakle bila 4.50 dinara = 18 kruna po kilogramu. 
Nazalost to su tek priblizni podaci. Za toCno vodjenje statistike treba u nas 
prebroditi mnoge teskoce, u prvom redu nazore svih onih cudaka, koji u 
statistici vide samo Svapsku pedanteriju, a nece da razumiju, da bez taSne 
statistike nema, niti mozc biti valjane uprave u narodnoj privredi. Ali kad 
vec priblizni statisticki podaci daju tako znatne svote u doba goleme priv- 
redne krize, kad pomorsko ribarstvo nije jos uredjeno kako treba, jasno je 
da treba razviti sve energije i drzave i samih ribara, da bi ovo ribarstvo 
postalo za sve koji dolaze u obzir vazno vrelo blagostanja, a i nasa dika 
prama inostranstvu, s kojim dolazimo morskim putem najlakse u dodir. 

Kao sto smo jadransko pomorstvo zatekli uredjeno austrijskim zako- 
nima (za bivse ugarsko-hrvatsko podrucje Madzari su samo preveli austrij- 
ske pomorske propise), tako smo istam propisima zatekli uredjeno i pomor- 
sko ribarstvo, koje je za austro-ugarsko doba bilo u nadleznosti pomorske 
uprave, a ova je bila pod ministarstvom trgovine. Mnogi prijatelji nasega 
ribarstva igovore o primenjivanju propisa americkog, engleskog, nemackog, 
norveskog pomorskog ribarstva, ali pri tome zaboravljaju da prilike naseg 
mora nisu iste kao u onim drzavama, da mi imamo drukcije vrsti ribe, druk- 
cije ribare, drukSiji alat itd., te da, usled toga, moramo ici svojim posebnim 
putem. Osim toga, treba jos istaci, da su pokolenja nas primoraca stvorila 
austrijske pomorsko-ribarstvene organizatorne propise, da su dakle oni u- 
glavnom proizvod nasega ribarskog obifiajnog prava, a da ih je Austrdja 
samo primila i sankcionisala. 

Za ribarstvo, kao za svaku granu narodne ekonomije, potrebdto je 
u prvom redu imati jasne, logiine i pravedne pravne odnoSaje. Ribar valja 
da znade, gde svrSava njegovo pravo, a gde pocinje pravo drugoga ribara. 
Ta prava se moraju temeljiti na zakonskim propisima, koji moraju do naj- 
manje moguce mere ukloniti svako trvenje, svaki sukob interesa; a za ta- 
ko ve slufiajeve, ako ih ipak bude f predvideti zgodne mere, Kapital, pa bio 
*J by LjOOgle UNIVERSITY OF CALIFORNIA 

83 



i onaj zadruzni, ne moze ribarstvo oploditi ustrojavanjem vecih predu- 
zeca, ako pravni odnosaji nisu uredjeni. Na nesigurno, na metez se novae 
nc moze rizikovatL Ribar pak valja da znade, koje oblasti mora slusati, 
kod kojih ce oblasti naci merodavna saveta, upute i zastite, t, j. koja je 
oblast u pomorskom ribarstvu nadlezna, koja oblast upravlja torn granom 
narodne privrede. U austrijskim ribarskim propisima bilo je sve to pri- 
ficno austrijska). Posle poduzih rasprava odrcdjeno je u nas, da pomor- 
uredbe. No ljudi koji su dosli na upravu nase nove drzave, izgleda da se 
nisu mogli sloziti s austrijskom uredbom, da pomorstvo i pomorsko ri- 
barstvo budu pod ministarstvom trgovine (premda ta uredba ntje speci- 
ficno austrijska), Posle poduzih rasprava odredjeno je u nas, da pomor- 
stvo dodje pod ministarstvo saobracaja, a pomorsko ribarstvo je doslo 
pod dva ministarstva: u poslovima ribarskoga reda na moru odlucuje u 
III stepenu ministarstvo saobracaja, a u poslovima unapredjivanja po- 
morskoga ribarstva ima da odluci u istom stepenu ministarstvo poljopri- 
vrede, pod koje je doslo i slatkovodno ribarstvo (ministarski savet 9. 
aprila 1920). Praksa ce pokazati, je li ta uredba dobra.*) 

U sirem smislu moglo bi biti svejedno, pod koje ministarstvo spada 
pomorsko ribarstvo; dosta je, da se nadleznost ne mimoilazi, da ne bude 
sukoba u nadleznosti (kao na pr, na hrvatskom primorjn), da treci stepen 
ne govori pre drugoga i prvoga (ako nije slu£aj sasvim nove uredbe), i 
tome slicno. Disciplinovani cinovnici moraju nadleznost strogo postovati i u 
svom radu iz nje logicne zakljucke izvoditi-**) 

Ako za nase pomorsko ribarstvo i imamo prilicno dobre propise od 
1884 i 1897, ipak cemo morati cim pre moguce pristupiti pretresu jed- 
noga novog ribarskog zakona, koristeci se iskustvom od 1884 do danas i 
vodeci racuna o novim potrebama. To ce biti glavni nas rad za unapre- 
djenje pomorskoga ribarstva. 

Pomorsko zakonodavstvo moze biti posao samo centralne vlade, kao 
nosioca drzavne suverenosti nad teritorijalnim vodama nase drzave, a 
nikako pokrajinskih vlada, ciji se samo saveti mogn uvaziti. U torn zakonu 
imali bismo vaznih stvari da utvrdimo. Postojeca temeljna odredba na- 
sega pomorsko-ribarskog prava, da clanovi opcine imadu iskljucivo pravo 
ribolova u vodama odnosnoga opcinskog podrucja, dobila je u novije 
doba vise protivnika, koji su znali omesti mnogo stosta dobra u ribar- 
stvu. Ribarske zadruge su takodjer stekle svoje neprijatelje. To su stvari 



*) Poblize o nadleznosti u pomorskom ribarstvu vidi u mojim clan- 
cima u »Nase more«, Dubrovnik, sveske za april i juni 1920. 

**) Malko cudnovato je ovo: 

Nedavno su Javile novine, da je jedno ministarstvo pitalo splitsku 
trgovafiku komoru, bi li dobro bilo, da se nasa drzava pridruzi cehoslo- 
vackoj ribarskoj akciji u arktiCkom moru. Splitska komora je pitala 
mi§ljenje bivseg ribarstvenog referenta u Trstu, i on je dobrim obrazlo- 
zenjem odbio za nas tu akciju. Pri tome je dakle dotiini referent kod mi- 
nistarstva zaboravio, da su za pomorsko ribarstvo nadlezna dva ministar- 
stva u III stepenu, a u II stepenu pomorska oblast u Bakru, i u I ste- 
penu post-oje<5e lufke oblasti na Primorju, Doista sve ove oblasti bile bi 

rekle §to i bivsi referent, ali nadleznost se u UDravi ne sme mimoilazitL 

> ^ J ^ n | B Original from 

K 1 . UNIVERSITYOF CALIFORNIA 
84 



bydc 



od kojih zavisi, hoccmo li u unapredjivanju ribarstva poci ovim ili onim 
putem. Mi moramo doiekati resenje jadranskoga pitanja sprcmni i u po- 
morskom ribarstvu, i radi toga moramo biti nacistu s tcmcljima na kojima 
hocemo da gradimo, Za organizaciju vclikoga ribolova, u koji bi spadao 
i tunolov, moramo osnovati jedno ovece udruzenje s jakim kapitalom, 
kojc bi imalo preuzcti i fabrike konservirane ribc iz ruku vlasnika tudji- 
naca. Morace se ustrojdti jedna fabrika mreza i osnovati na najzgodnijem 
mestu fedna bioloska stanica za proucavanje riba i morskih proizvoda, 

Za razvitak nasega pomorstva i pomorskog ribarstva mora se jako 
zaintcrcsovati unutrasnjost nase drzave sistematskim radom, U prvom 
rcdu su na to pozvanc centralnc vlasti, kojc treba oko sebe da okupc 
cetu strucnjaka izvan politickoga vrtloga, koji bi se svojski posvetili svo- 
jim zadacima te da se brzo ostvare. Ko brzo, tacno i sigurno ne moze, 
nece ili ne zna raditi, taj ne pristaje u danasnje doba, pogotovo ne u nas, 
gde treba toliko ispraviti i izle&iti, da niko u ekonomskom i socijalnom 
pogledu ne pozali istorijsku promenu koju smo doziveli, Lako je bilo pre 
rata narodu kazivati, da cemo skoro bolje ziveti. Danas se to mora ispu- 
niti, a danas je za nas junacki megdan u teskom sitnom radu. Mi stoga 
moramo na polju narodne privrede najdntenzivnije raditi, a ko mora, taj 
i moie i zna. ^ Sardelic. 

Knjizevni i umetnicki pregled, 

George Meredith, 
I 

Dzordz Meredit rodjen je 1828, iste godine, dakle, kad Tolstoj i Ibsen, 
ali nije dospeo do velike svetske slave ta svoja dva vrsnjaka, U samoj 
Engleskoj on je kasno, i s mukom, izasao na glas. Prvi njegov roman R i- 
card Feverel, objavljen 1859, prosao je kod citalaike publike rdjavo, 
i cekao dvadeset godina na dru^o izdanje. Nisu bolje prosli ni drugi nje- 
govi romani. Tek 1879 kada je objavio E g o i s t a, on pofiinje izlaziti na 
glas, ali samo u krugu knjizevnika, a ne kod citalaCke publike- Pravu 
slavu donosi mu, 1885, njegov roman Diana, Otada njegovo ime postaje 
opste poznato kao ime jednoga od najvecih pripovedaca svoga doba. On 
dolazi u modu, i dobija svoje fanatike, koji ga f prilikom njegove smrti 
*909 slave kao najvecu umetnicku snagu posle Sekspira u celoj engleskoj 
knjizevnosti. Ali na kontinent, nije prodro ni do danas. U Francuskoj i 
NemaSkoj poCeli su ga prevoditi tek pocetkom ovoga veka, kako izgleda 
bez ikakvog uspeha kod Citalacke publike. Od velikih engleskih pisaca 
nijedan, cak ni Karlajl, ne izgleda kontinentalnim citaocima tako »insula- 
ran« kao Meredit. 

Za svoju zlu sudbu Meredit je donekle sam kriv. On inifc, jednu veliku 
mahnu: nije jasan. PripovedaC, on prica ne samo nezanimljivo, nego i ne- 
razumljivo. Umesto da dogadjaj isprica direktno, on nam malo pomalo, 
putem aluzija, otkriva sta se desilo. I njegove aluzije neki put su nejasne 
kao zagonetke. Svaki njegov roman mora se ditati dva puta, Prvo 6ita- 
nje sluzi nam samo na to da razberemo sta je prcdin.ct romana, jer Me- 
** b ? ^°°g ie UNIVERSITY OF CALIFORNIA 

85 



redit priCa tako kao da bi nam prcdmct bio poznat. Tek pri drugom £i~ 
tanju, u stanju smo razumcti ceo roman, i ceniti Mcrcditovu ve§tinu. 

Ova pripovedacka ncsprctnost pada tim vise u o£i, Sto Meredit ume 
da prifia, kad hoce. Pojedine scene u njegovim romanima ispriCane su iz- 
vrsno, s jednom vestinom munjevitog osvetljavanja, kratkog a bljeste- 
ceg. Ima u V i t o r i j i opis jednojg dvoboja , — sablja i Stilet, — koji se 
fcita bez predaha, i od koga ostaju odsevi noza u ocima. Ako, dakle Me- 
reditovi romani u svojoj celini nisu ispridani dobro, to se moze objasniti 
samo time, sto njemu nije mnogo stalo do same pri£e. 

Treba imati na umu f da je on pripovedaC psiholog, kao Stendal 
kod Francuza, i Dostojevski kod Rusa, Sami dogadjaji njefga ne zani- 
maju, nego njihov odjek u dusi njegovih liCnosti. AH izmedju Stendala i 
Dostojevskog s jedne strane, a Meredita s druge, ima ova razlika. Sten- 
dal i Dostojevski prvo ispricaju fakte, pa onda rasclanjavaju utiske koje 
su ti fakti ucinili na njihove licnosti, Meredit pocinje ovim drugim; on 
prvo rasclanjava utiske svojih licnosti, ostavljajuci Citaocu da kroz te 
utiske nazre, ako, i koliko se moze, fakte koji su ih izazvali. Mi ne vidimo 
same dogadjaje, nego senku koju su oni ostavili za sobom. I naravno oni 
nam onda moraju izgledati mutni. 

Zatim, u svojoj psihiCkoj analizi, Meredit ide suvise daleko. On 
se, kako sam veli, spuSta u »ponore duse«, i trazi po njenom mracnom 
dnu strasti u njihovu jos embrionalnom stanju, prati njdhovo potajno kli- 
janje, i sva ona mnogobrojna kolebanja i menjanja kroz koja one prolaze, 
dok, najzad, ne izbiju na videlo duse sa svojim konacnim iz<gledom, 
Obicnom citaocu treba pokazati strasti dovrsene, kada su vec dostigle 
izvestan stupanj jafine i svesnosti, Uvoditi citaoca, kao sto Meredit 
radi, u laboratoriju duse, i pokazivati mu strasti u stanju stvaranja, 
kada jos nisu izasle iz podsvesnoga, znaci zbuniti Citaoca, On ima utasak 
da se nalazi pred jednim kaosom. 

Najzad, ima jos nesto sto otezava citanje Mereditovih romana, Me- 
redit nije analizator miran i bezliiCan. U njegove analize utkana su nje- 
gova licna razmisljanja, i ta su razmisljanja ironicna. On uzima svoje 
licnosti s olimpijske visine. On je rekao jednom da Covecanstvo pred- 
Ft?v(ja »krajnje ironicnu povorku sa smehom bogova u zaledjM«, U nje- 
govim analizama uvek se cuje taj smeh bogova. Bas zato sto tako du- 
boko prodire sa svojom analizom, Meredit nailazi, najzad, na nase naj- 
tajnije pobude kojiih mi sami nismo svesni, ili koje sami od sebe krijemo, 
jer u tim pobudama nema za nas nifiega laskavog. Prekomerno gordi na 
svoju svest, a opet zato rukovodjeni nesvesnim pobudama, mi bez sum- 
nje pruzamo krajnje ironifan prizor, i Meredit nam daje to osetiti u punoj 
meri, Njegov je stil sav prozet ironijom, Ironija, medjutim, daje stilu iz- 
vesnu suptilnost, uvijenost, dvosmislenost, koja obiinog Citaoca odbija, 
Ovaj mari samo ono §to je jasno i odredjeno, 

II 

Gotovo svi Mereditovi romani prifiaju jedno isto: istoriju jednog du- 
hovnog razvoda. Dve du§e koje su isprva bile tesno spojene, postepeno 
se odvajaju jedna od druge, Te dve duse nisu uvek, kao Sto bi se moglo 



byW 



C 



86 



UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



misliti, fcovek i zena. U svoja dva najbolja romana, Ridard Fcvc- 
rel i Hari R i i m o n d f Mcredit prida razdvajanje oca i sina, — i to 
razdvajanje nijc niSta manje tragiino nego ono doveka i iene u njegovdm 
drugim romanima, 

Svako takvo razdvajanje pretpostavlja dvc razlidne prirode, koje 
isprva nisu svesne svoje razli&iosti, ncgo tck postepeno dolaze do svesti 
o njoj. ObiCno, od ovc dvc lidnosti, jedna jc vedma uvidjavna. Svcst o 
njihovoj razliCnosti razvija sc poglavito kod njc jedne, i ona postajc zrtva 
tog osnovnog psiholoskog ncsporazuma koji ju jc vczao za nesrodnu dusu. 
Proces razo£aravanja koji sc u njoj vr§i, Mcredit prati u svoj njcgovoj po- 
stepenosti; svaka nova glava u njcgovu romanu belezi novu fazu u torn 
procesu, i razlika izmedju tc nove faze i one ranije sastoji se samo u naj- 
tanjim niansama. U Egoist u f koji vazi kao najdublji, iako ne najbolji 
roman Mereditov, ovo belezenje niansa postaje prava psiholoska mikro- 
skopija: odvajanje jedne vercnice od njenog verenika, koje sc svrsilo za 
rckoilko dana, analisano jc na nckih pet stotina strana tog komp^ktnog 
romana, 

Na jednom primeru najbolje ce se videti kakve su vrste Mereditovi 
romani. U romanu, koji sc zovc Jedan od na§ih osvajaCa, Viktor 
Radnor, jedna vrsta modernog nadcoveka, milijonar koji je sam stekao 
svoje milijone, zivi nevencano s Natalijom Orcton, jer nije mogao dobiti 
razvod svoga prvog braka. S istom onom energijom i smeloscu koja mu 
je tako dobro posluzila u poslovima, on pokusava naterati svet da primi 
Nataliju, kao da bi ona bila njegova zakonita zena. Oni sc bez snebivanja 
javlja s njome u drustvu, i predstavlja jc kao »Gospodju Radnor«. Ali, gde- 
god sc pojavi, njegova sc tajna pre a posle prokljuvi, i zato, od vrcmena 
na vreme, on mora da menja drustvenu sredinu u kojoj se krece. Viktor 
i Natalija zive iu vcfiitoj opasnosti da budu »bojkotovani<c. Tu nervnu za- 
tegnutost, taj zivot u laznom polozaju, tu borbu sa svetom, Viktor izdr- 
zava dobro: to odgovara njegovoj osvajackoj prirodi. Natalija, naprotiv, 
cezne za povueenim porodicnim zivotom; snaga da prkosi svetu, njoj ne- 
dostaje; ona se ni sama ndje pomirila sa pogreskom koju je ucinila, i njen 
ncvenCan zivot izaziva kod nje grizu savesti, Isprva, zaljubljena u Vik- 
tora, sa slepom verom u njegovc nadfioveCanskc moci, ona se dala povuci 
njime u vrtlog drustvenog zivota; ali postepeno njoj bdva jasno, da to sto 
moze da odrzi on, ne moze da izdrzi ona, — i da ona nije zena kakva 
trcba jednom osvajafiu. Od tog trenutka ona pofeinje kriticki promatrati 
svoga muz a, Ako je pre vidcla samo njegovc dobrc strane, — njegovu 
snagu, aktivnost, kuiraz, — sada vidi i njegove rdjave strane, — njegovu 
nedclikatnost, nedovoljnu skrupuloznost, podloinost samoobmani. On je 
prcma njoj vrlo dobar, ali njena jc savest finija od njegove, i, duhovno, ona 
ne moze biti njegova zena. Roman se svrsava time, Sto Natalija umire 
od jedne srdane bolesti dobivenc od borbenog zdvota koji je vodila uz 
svoga muza osvajaia, 

HI 



Kao psiholog, Mercdit se ne oigraniCava na studiju interesantnih po- 
jedinaca; pored liCnc psihologije on se bavi i drust venom: gotovo u svima 

UNIVERSITY OF CALIFORNIA 
87 






njegovim romanima, pored analizc jednog neobiSnog psiholoskog slu£aja 
nalazi se i slika dru§tvenog zivota iz sredinc Viktorijina doba. Taj isti 
covek koji jeu Tragikomcdijantima proucavao, kao lekar za 
dusevne bolesti, sluSaj Ferdinanda Lasala i njegove verenice, taj isti 
Covek dao jeu BiConovoj karijeri jednu od najuspelijih slika 
engleskog politickog zivota. 

Meredit obraca narocitu paznju na englesko visoko drustvo: nje- 
gove su licnosti mahom plemici i bogatasi. Po politickim nacelima radikal, 
kao njegov prisni prijatelj Dzon Morli, on nije naklonjen velikom svetu, 
i opdsuje ga sa jednom nemilostivom pronikljivoscu koja opominje na Te- 
kereja, Ali izmedju Tekereja i Meredita ima ova razlika. Tekerej je 
vise pisao satiru, a Meredit komediju, velikog sveta. Kao sto svedo&i 
njegov Esej o komediji, Meiredit je mnogo razmisljao o prirodi ko- 
miicnoiga; svog Egoist a nazvao je narativnom komedijom, i ne samo u 
ovom romanu, nego i u svima drugim, on je na mnogo mesta podesdo 
pravi ton komedije, onaj ton kojim se odlikuju Molijerovi »Tartif« i »Mi- 
zantrop«, Kao i u ta dva komada, tako i u Mereditovim romanima, ko- 
mika je gorka, sa necim hladno intelektualnim, sto je odvaja isto toliko 
od satire koliko i od tragedije, 

Meredit je razbacao po svojim romanima masu komicnih licnosti, od 
kojih narocitog pomena zasluzuje otac Hari Ridmonda u romanu istoga 
imena. To je jiedan ucitelj pevanja, koji je uobrazio da je vanbracni sin 
jednoga princa; zarekao se da svoga vlastitog sina mora ozeniti jednom 
princezom, i taj ludi plan izvodi sa vestinom i drskoscu prvoklasnog in- 
triganta na jednom malom nemackom dvoru, gde je sve moguce. To je 
jedna cudnovata mesavina zanesenjaka, glumca, opsenara, av&nturiste i 
velikoig varalice. Tu figuru Meredit je izradio u velikim razmerama Ser- 
vantesova Don Kihota, i medju tolikim portretima iz engleske aristokra- 
tije koji se nalaze u njegovim romanima, nijedan ne privlaci vecu paznju 
nego taj fantasticki portret laznog kolenovica, 

U svojim opisima visokog dru§tva engleskog, Meredit se zadrzava 
narocito na preteranostima dzentlmenske kulture. U onom narodu 
gde nema dzentlmena, treba savetovati ljudima da budu dzentlmeni; 
Englezima koji su narod dzentlmena, treba savetovati da ne budu dzentl- 
meni suvise. Dzentlmen, kao sto je opazio Meredit, ima sklonosti da se raz- 
vije u naroedtu vrstu egoista, u egoista sentimentalnog. Njegovo vaspitanje, 
kao uostalom vaspitanje svakog aristokrate, osniva se na samopostovanju. 
Samopostovanje je lepo osecanje ali ga ipak valja drzati pod prismotrom, 
Ono lako stvara kod Coveka uverenje da je drukcifi nego ostali ljudi, i 
da otmenost trazi od njega da ugusi op§te ljudske osecaje u sebi, Na taj 
nacin, covek postaje gordo, izvestaceno stvorenje, koje suvise misli o sebi, 
i opet sebe samoga mu£i, jer ne radi ono sto mu sree iste, nego ono sto 
drzi da mu lepo stoji. To preterano samoljublje, taj zivot pred ogledalom 
i glumljenje p(red samiim sobom, to je sentimentalni egoiziam, Obican egoist 
gotov je zrtvovati sve drugo svojim prohtevdma i interesima; sentimen- 
talni egoist u stanju je uciniti to isto radi jednog stava koji smatra kao 
otmen, Nasuprot preteranostima dzentlmenske kulture, Meredit preporu- 
cuje malo viSe Siroke ljudske simpatije i malo vi§e popustlfivosti prema 

5d by V^OOgle UNIVERSITY OF CALIFORNIA 

88 



velikim fprirodnim ose<5ajima, Ne trcba se suviSe gorditi nad svojim blii- 
njima: to izvitopcrava karaktcr; nc trcba sasvim ucutkati glas prirodc u 
scbi: to su§i srce. Ko sc updnje da budc ncsto izvanredno i izuzetno, rizi- 
kujc da postanc jcdan monoman, opasan i za scbc i za druge. Dzentlmen 
je dobra stvar, ali pod uslovom da nc ubije Coveka u nama. 

Svi romani Mcreditovi dodiruju pitanjc dicntlmcnskc kulture, Prvi 
njcgov roman Ridard Fcrcvcl opisujc jcdnoga oca koji je upro^astio 
svoga sina, jer jc htco da ga narocitim sristemom vaspitanja nadini mnogo 
boljdm ncgo sto su obiini ljudi. Njcgov posljcdnji roman Cudcsni brak 
opisujc jcdnoga lorda kojd* zbog prctcranc gordosti postajc ncsposoban 
da izTazi svojc najprirodnije osecaje, osecaje muia i oca, — koji upro- 
pascuje i scbc i zenu koju volii, i svrgava time da ode u manastir. Izmcdju 
ta dva romana, kao vrhunac Mereditove kritikc na dientlmensku kulturu, 
stoji Egoist. Glavna je lidnost ono §to se zove »savrseni dzentlmen«, 
jedan mlad Covek ukrasen svima preimucstvima koja obidno pisci romana 
daju svojim junacima. Ipak zato, njegova verenica kada ga je blize po- 
znal^i, hoce da bezi od njega. Pored njega ona nc moze da dise slobodno, 
jer u torn svetu misli i osecaja u komc treba da zivi zajedno s njime, ncma 
mesta za dvc lidnosti, ncgo samo za jednu i to njegovu. 

IV 

Pared rom&na Mercdit je pisao i pesme, i sto je glavno, njegova se 
pesni£ka prdroda oseca u njegovim romanima isto tako kao i u njegovim 
pesmama, Pre svega, njcgov je stil, dobrim delom, stil jednoga pesnika. Stil 
psiholoSkih romana obidno je apstraktan; treba se samo sctiti Stendalova 
stila, komc je sluzio za obrazac gradjanski zakonik. Mereditov je stil, 
naprotiv, konkretan, pun uporedjenja i slika, sa jednim lirizmom koji opo- 
minje na humoristiCan lirizam Karlajlov. Karlajl sa svojom pesnifikom pro- 
zom koja namerno prelazi u grottesco, dosta je uticao na Meredita 
u pogledu stila, 

Mercdit se, takodje, pokazuje pesnik u velikim tragiCnim scenama 
svojdh romana. Taj majstor komiCnoga tona vlada isto tako sigurno i tra- 
gidnim tonom, U njegovim tragi£nim scenama nema ni truni deklamovanja, 
sentimcntalnosti, Dikensovc i Dodeovc plaievne dirljivosti. Mesto toga, 
ona jcziva prostota i mirnoca, ona nema zaprepascenost pred »ozbilj- 
no§cu zivota«, kakva sc nalazi kod starih grCkih tragifiara. 

Mercdit se f dalje, pokazuje pesnik u svojim opisima prirode. Taj 
analizator roaSe unutrasnjosti i prikazivaC socijalne komedije, oseca isto 
lako zivu prdrodu kao i Coveka. On daje, na svakom koraku opise §ume, 
vodc d neba: kod njega se veliki broj scena desava na distom vazduhu. 
On ima izvrsne oipise vclikih prirodnih nepogoda, i prosto izvanredne 
opise izlaska i zalaska sunca f naroCito jcdan opis izlaska sunca na moru, 
u Biconovoj karijeri^ i jedan opis izlaska sunca u velikim brdima, 
u Cudesnom braku. U njegovim opdsima oseca se vi§e lirizma ncgo 
pravc zivopdsnosti; to su viSe opisi jednog pesnika nego jednog slikara, 
puni one panteistidke Ijubavi prirodc kojom jc prozeta engleska lirika 
iz prvc polovinc XIX veka. 

by VjUU^U, UNIVERSITY OF CALIFORNIA 

89 



Najzad, Meredit se pokazuje pesndk u svojim opisima zene. Ne treba 
misliti da on s pesnidkim ushicenjem opisuje sve ienske li£nosti svojih ro- 
mana. On ima isto tako nemilosrdne analize ienskih karaktera kao i mu- 
skih; ima dsto tako neodol|ivo komifcne zenske figure kao i muske. On po- 
stajc pcsnik samo onda kad govori o devojkama »devi£anski cistim*. 
Intcrcsantno je da te devojaCke figure nisu kod njega ni najmanje eterifine; 
pored* sve svoje deviSanske distote, to ostaju »kceri zemlje«, sazdane da 
budu zene i majke. To je isti onaj spoj diste du§e i zdravog tela ko|i se 
vidi kod Rafaelovih madona.Meredit je feminist, i smatra zenu kao najbolji 
lek od preteranosti dzentlmenske kulture, 2ena je mnogo bliza prirodi 
nego £ovek; to je ( kaze Meredit, »poslednja stvar koju ce Sovek civilizo- 
vati«, ali bas zato ona je u stanju da suzbije na§u gordost i izvesta£enost f i 
da nas vrati na prirodno i normalno. 



Meredit sjedinjuje u sebi sposobnosti za koje bi se moglo misliti da 

se uz«ajamno iskljucuju: s jedne strane, sposobnost psiholoske analize i iro- 

nicne vizije ljudi i drustva, — s druge strane, sposobnost pesnickog ushii- 

cenja pred tragiidno§cu ljudske sudbine, pred lepotom prirode i zene. 

Jedan knjizevnik kod koga su intelektualna pronikljivost i jacina osecanja 

podjednako razvijene, predstavlja redak primer harmomije uma i srea. Ta 

mu harmonija daje jednu vedrinu koju nista nije u stanju pomutiti, — ni one 

moraine slabosti koje otkriva na dnu nase duse, ni one lazi i izvestacenosti 

koje otkrivia u drustvenom zivotu. On se drzi visoko dznad komedije i tra- 

gedije zivota koju prikazuje, — i pored svega sto je i razume i oseca, ne 

da se poljuljati u svojoj unutrasnjoj ravnotezi. On ima jednu bogovsku 

mirnocu kao antifiki pesnici i umetnioi renesanse. U danasnje vreme me- 

kustva i malodusnosti, takva mirnoca izgleda bezdu§na, i Mereditu je za- 

merano da je svirep. Nama izgleda da to sto se zove njegova svirepost, 

nije nista drugo nego dobro zdravlje dusevno, U kreposti dobrog zdravlja 

ima uvek nedega oporog. cf , , » 

a r & Slobodan Jovanovic, 



Savremena britanska umetnost, 

(Pisac ovog pregleda, i sam odlican crtac i slikar, najbolji je 
poznavalac u Velikoj Britaniji juznoslovenske umetnosti, i ujedno naj- 
bolji poznavalac uopste radova i umetnosti naseg vajara Ivana Mestro- 
vica. On je, uz Dra. Setona-Watsona, bio najaktivniji medju priredji- 
vacima znacajne Mestroviceve izlozbe u Muzeju Victoria i Albert u 
Londonu 1915, i on je docnije, u toku rata, ostao glavni priredjivac 
juznoslovenskih umetnickih izlozaba u Londonu i po Velikoj Britaniji, 
koje su toliko doprinele da nam podignu narodni ugled medju Bri- 
tancima. G. Collings napisao je citav niz clanaka i belezaka o nasoj 
umetnosti po najpoznatijim engleskim listouima i casopisima, i na- 
pisao je clanak o »Mestrovicu u Engleskoj« za monografiju o Mestro- 
vicu, koju je izdala u Londonu 1919 poznata izdauacka radnja Nor* 
gate i Williams. Od iste monogr afije (za koju je napisao i bibliogra~ 

Digitized by L^OOgle UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



fiju rasprava i clanaka o Mesirovicu, i koja je rasprodana iste godine) 
sprema on sad novo, popularno izdanje. 

Ovaj pregled napisao je g. Collings narocito za ova] broj nase 
»Nove Europe«.) 

Poslednja izlozba ratnih slika Kraljevske Akademije, koje su sve 
prekupljene od drzave za Ratni Muzej, pruiila nam je ztgodnu priliku, da 
mozemo posmatrati radove nekih nasih mladjih umetnika naporedo i u 
isti mah uz radove umetnika od imena i polozaja, Priroda predmeta, do- 
diuSe, i prilike, u kojima su ove slike post ale, u mnogim sluSajevima nisu 
dopustile da talenat pojedindh umetnika dodje do syog prr.vog i tmncg 
izraza; ali uglavnom, s malo opstijeg glediSta, mogao se dobiti dosta do- 
bar pregled nad savremenim britanskim slikarstvom, i moglo se sa zudo- 
voijstvom konstatovati, da ima u njemu novih struja i zdravih pokreta. 

John Nash i Paul Nash izdvajaju se medju svima svojom 
jnaznom i svecanom vizijom zemlje koja pati, sveta na kojem smrvljen 
lezi Covek posred kaosa koji je sam skrivdo i stvorio. Neke njihove slike 
se. britanskog fronta, na mestima poznatim iz zvanidnih vojnih saopstenjr>, 
pune uzdrzanog izraza i dubokog osecanja, spadaju pouzdano medju naj- 
bolje ratne slike koje su ikada naslikane u nasoj zemlji, tako da se moze 
za njih reci da znace obrtnu ta<5ku u razvoju naseg predelnog slikarstva. 

Paznju gledalaca, medjutim, privlaCile su i izazivale, sa zddova ovc 
izlozbe, ponajvise i naroCite slike Wyndhama Lewi s-a i W i 1 1 i a- 
ma Robert s-a, koje su <u mnogome slicne, jer se oboje, pod uticajem 
savremenog eksperimentisanja u apstraktnom crtanju, izrazavaju s mnogo 
samosvesti i pouzdanja, bas kao da su ipronasli tehnicku formulu za 
svoje gledanje na stvari, Vojnici se krecu, na njihoviin siikama, kao kakvi 
mehandzmi, sastavljeni ocigledno s velikim naporom, bez zivota i veze 
sa svojom okolicom, 

Skoro svi ostali slikari vi§e ilustruju nego §to interpretiraju rat i 
sto je s ratom u svezi. Ali ih ima koji unoseci u svoje radove nov smisao 
za ilustrovanje postizavaju narocite efekte, kao naprimer Stanley 
Spencer, koji u jednoj svojoj slici (»Previjaliste kod Smola, u Make- 
doniji«), s dosta uspeha pokusava da izazove iluziju trodimenzijalnog pro- 
stora. Oko se, medjutim, ipak radije zadrzava na miirnijem kazivanju i 
normalnijim vizijama jednog Eric -a Kennigto n-^a, ciji nam vojnici iz- 
gledaju od mesa i krvi kao i mi sami, tako da nas tronjava simpatija koju 
on ofievidno oseca prema njima. On i Glyn Phil pot su pouzdano 
najbolji mladji engleski slikari na romantifinom polju, kojega se svesno 
pridrzavaju. 

Od pojedinaca van ove izlozbe, koji se danas isticu u Velikoj Bri- 
taniji, treba svakako spomenuti po imenu D u n c a n-a Gran t-a. Pre 
rata on je bio poznat narocito sa svoga individualnog crtanja; sad se po- 
javljuje i kao kolorist, Stalno eksperimentisuci sa svojim predmetima^ i 
kolebajuci se izmedju mrtve prirode, pejsaza i figura, on je u svojoj naj- 
vi§e ambicijeznoj slioi »Venus i Adonis* postigao dati jedan polu-cinican 
komentar sladostaaSca. Naglasujuci boje popeo se u zagasito plavo i lju- 
bidsisto, a u crtezu otisao je u nabujale krive linije. Sva je prilika, da 
ce se o Grantu i njegovoj umetnosti jo§ govoriti u iskoroj buducnosti- 

.^CJgl^ UNIVERSITY OF CALIFORNIA 

91 



Od izlaga£a na ratnoj izlozbi neki udestvuju u pokrctu dveju grupa 
umetnika koji su se u poslednje vrcmc pojavili, a koji idu za svojim na- 
rofiitim idcjama i ciljevima. Tako je Wyndham Lewis vodja G r u p e X 
koja je nedavno imala svoju prvu izlozbu. »Oni — kaze on u katalogu 
o fumetnicima svoje grupe — ispovedaju, da eksperimente uSinjene sirom 
Evrope za poslednjih deset godina treba neposredno iskoristiti i razviti, 
i nedopust&ti da napori malaksu«, Oni se uopste, kaze, drze doba kada 
je Engleska sacinjavala deo Evrope i ucestvovala u intelektualnom zivotu 
Francuske, Spamije, i Italije f vise nego doba kada se Englezi uvlacili u 
svoje umoljdane haljine provincijalne tesnogrudosti, kao naprimer u 
vreme kraljice Viktorije, Izgleda, medjut&m, da ova grupa sa evropskim 
vidokrugom vise vaznosti pridaje mekim prolaznim pojavama moderne 
aktivnosti nego sto trazi osnovna na£ela, iz kojiih proistifie pravo umet- 
nidko stvaranje i izraziavanje mnogo bujnije nego iz uskih estetskih ka- 
nona. Treba ih potsetiti, naravno u najboljoj nameri, da se prava mo- 
deirna umetnost u Evropi sastoji u necem visem i boljem nego sto su ku- 
bizam, futurdzam, i slicno. 

U ovoj grupi ima i jedan vajar, Frank Dobson, na kojem se 
jos oseca luticaj pokojnog Gaudier-Brzeske, palog u ratu u najboljim 
svojim igodinama- Dobson klese kamen vrlo vesto i s mnogo pravog ra- 
zumevanja za materijal, te je dobro dosao jednoj zemlji koja ne obiluje 
originalnim kamenorescima, Jer, osim E r i c-a G i 1 1-a i gospodjice Jean 
Milne, jedva da ima jos koga da bismo ga mogli istaci u ovom pravcu. 
Jacob Epstein izigleda da je, na svoju §tetu, napustio kamen, da bi 
se neposrednije mogao izrazavati u realistickom modeliranju, Cega imamo 
nesrecan primer u njegovu toliko diskutovanom »Hristu«. 

Vrlo su zdravi i vedri ciljevi umetniCke grupe Sedam i Pet, koji 
bi hteli »da izraze Sto osecaju na nacin da ih moze svako razumeti, a ne 
zele da postavljaju nikakve teorije niti da napadaju neSto sto je pre njih 
btilo«, Oni bi da okupe oko sebe ljude koji ne mlisle da postanu poznati 
samo usled preterivanja u formi ili u bojama, vec veruju da se moze biti 
iskren pa ipak ne dosadan. — Niko ne sumnja u iskrenost umetnika ove 
grupe, ali njihova izlozba pokazuje mnogo manje zivota i snatge nego iz- 
lozba one prve grupe. Ima, medjutim, jedan medju njima, koji opravdava 
otvaranje lizlozbe: William Wildman. Rodjen u MianCestru, on vec 
poodavna vredno radi u Londonu, ali ga jos uvek ne poznaju onoldko 
koliko zasluzuje. Njegove slike zivim bojiama vrlo <su delikatne i sveze, 
no njegova glavna vrednost kao slikara je u njegovim pejsazima masne 
boje. Najbolji medju njima mogu posluziti kao uzor, kako se slikajai en- 
gleski predeli kad neko voli svoju zemlju i svoj posao, 

Udinila bi se veldka usluga britanskoj umetnosti, kad bi se nasao 
nekii ljubitelj da priredi izlozbu radova i umetnika &ja smo imena gore 
spflmenuli i drugih umetnika iz proslosti, kao Rowlandson-a, Hogarth-a f 
Reynolds-a, Madox-a Brown-a, Alfreda Stevens-a, Blake-»a i Turnera. 
Poredjenja koja bi se otud dala izvesti, bila bd vrlo korisna i zanimljiva* 
— privukla bi painju na ono sto nam je dala stara umetnost, dok bi u 
isti mah bila potstrekom za rad mladim umetnidkim narastaiima, I, dobro 

*J by V^OOgle UNIVERSITY OF CALIFORNIA 

92 



sastavljena, mogla bi icri i pred ostalu Evropu, bez straha da necemo biti 
dostojno zastupljeni u svctskoj utakmici lcpih vestina. 

Ernest H. R. Collings, 

Vinko Zganec: Hrvatske pucke popijevke iz Medjimurj*. 

(Drugi svezak, 1920). 

Prvi svezak hrvatskih puSkih popijcvaka iz Medjirourja, koji je izasao 
godine 1916, bio je pozdravljen neobiino srdacno, i smatrao se u ncku ruku 
otkrivcnjem nekoga davno izgubljenoga blaga, kojc nas je iznenadilo svo- 
jom bogatom sadrzinom. Taj prvi svezak dob&o je priije nekoliko dana no- 
vog druga, koji je imao bolju i mirniju historiju svoga postanka, jer nije 
vise bilo madzarskih zandiara, koji bi pazili na kretanje zupnika Zganca, 
niti je on morao prdredjivati potajnih sastanaka na kojima bi f slusajuci pje- 
vace, biljezio note i pod njih stavljao prekrasne stihove narodne poezije. 
Vrijedni sabirac i kompozitor sabirao je za ovu svesku popijevke na prelu 
i posiijelu, gdje se sada slobodno ori nasa pjesma, a pjevaci mu i sami do- 
laze nesmetani i slobodni, sada svoji u svom. G. Zganec daje u ovoj 
drugoj svesci 43 harmonizirane popijevke od kojih je 30 iz samih Dekano- 
viaca. Steta sto u ovoj svesci nema stvarnih biljezaka i opazaka, kao sto ih 
je autor dodao u prvoj svesci svakoj popijevci, upotpunivsi tako njihove 
folkloristicke osobine, koje postaju tek onda jasne i dvostruko zanimljive 
kad ih prdkaze i interpretira licnost koja ih najbolje zna i razumije. 

G. Zganec je harmonizirao i ove popijevke na svoj osobit nacin, stva- 
rajuci uvijek karakteristicno izrazene kompozicije, iz kojih progovara jasno 
i neposredno narodna dusa. Kompozitor ostavlja melodiji njenu iskonsku 
snagu u posve jednostavnoj provedbi, podupiruci je uvijek harmonijama 
koje se potpuno podudaraju s karakterom melodije, ritma i poezije. U ovoj 
je svesci Zganec nesto slobodniji ii elasti£niji u provadjanju melodijske li- 
nije,tako da ce a te poplijevke koncertna sala pnihvatiti i zavoljeti. 

U svim tim pjesmicama, s njihovim kratkim, znafiajnim motivima, 
kljuca car teksta i melodije. U tim, cesto naivno izrazenim, mislima ima 
neiskazano bogatstvo osjecaja i velika skala najraznovrsnijih Suvstava. 
Otmenost i finoca njihova lirizmia ima jednu narocitu plemendtu slo- 
vensku notu. Njihov arhaisticki karakter izbija naroSito ; z onih popije- 
vaka koje su posve blizu stanim nacinima (rlorski, frigijski, eolski), i te su 
tipiSno medjimurske, osobito u svojoj melodijskoj gradji. U njima ima go- 
tovih fragmenata starogrckih ili crkvenih ljestvica, sto znaci »da su na- 
stajale prirodno, bez utjecaja novije glazbe, koja se temelji na iskristalizi- 
ranim dur i mol ljestvicama«, kako to kaze njlihov brizni sabirac. Upravo 
te pjesmice adiaistickoga karaktera imaju najvise dodira s velikim i du- 
bokim sentimentom slovenske i poimence ruske popijevke. Cesto se cuje 
gotovo isti motiv koji se pjeva tamo daleko u ruskoj stepi. U pjesmi 
»Zrasla mi je ruza, kre dvora« (c-a-d-a), na primjer, Suje se upravo posve 
identican uzvik burlaka s Volge (»Ej oihnem . . .!«). Uopce one imaju u 
tome vise dodira i sa slovaCkim nego s ostalim juznoslovenskim popi- 
jevkama. Uvjeren isam, da je upravo u tim popijevkama saCuvan konti- 
nuitet s pradavnom sloveniskom pro§loscu, tako da. .bd se skoro moglo 

b y^ Ti UNIVERSITYOF CALIFORNIA 

93 



rc<5i za uspavanku u drugoj svcsci (»Zibu f haju, dete malo . . .«), da je 
nastala kod kolijevke Slovenstva. 

2gan£ev rad ima dvojaku svrhu: On je, prvo, sabinanjem tih popijevaka 
spasao mnoge od potpunc zaboravi, jer su ih samo najtstariji ljudi u sclima 
znalL Mladjarija nije za njih marila, istojeci pod utjecajem teJnje za novim 
i svakidanjim; to je nalazila u ritmu madzarskog Sardasa, ili u njemackim 
pjesmama kojc su dolazilc sa Stajcrske granice. 2ganec je mnoge iznaka- 
iene popijevke (rcdovno u ritmu i u t. zv, »cdfranju«) ocdstio od zaraze, 
i uklonivsi onaj tipiini madzarski rubato, pruzio narodu opet njegovo 
blago u iskonskoj farmi. Pjevacki zbor (seljaCki) u Macincu (pod vrsnom 
upravom zupnika Lipnjaka) postao je propaigatorom Zgancevdh nastojanja, 
pa se vec danas, samo nakon nekoliko godina, vidi znatan uspjeh, tako 
da je strana zaraza upravo djelovanjem 2ganca i njegovih pomagaca osu- 
djena na smrt. 

Osim toga, obe ove sveske postace prirucnikom za mnoge pjevacke 
zborove, koji kultiviraju narodnu popijevku, jer je medjimurska popijevka 
u harmoniziranom ruhu g. 2ganca f kao ono nekad rukoveti Mokranjceve, 
pobdjedila nesamo zagrebacku koncertnu salu nego i usla u glazbene za- 
vode inostranstva, na pr. beckog »Musikvereina« (priije dvije godine, na 
koncertima »Lisinskoga«). I pravo je da taj narodni baser resi nase kon- 
certne programe, kad se u tim melodijama i tekstovima ȣuje historija 
stotinu put prekopanih medjimurskih grobista, i iz njih naslucuje doba 
na§ih zreca iz predcirilovskih dana, doba knezova i kraljeva, nase radosti 
i bola, — one su doista svjedoci na§e historije . . .« Dr. Viktor Novak. 



Knjige i listovi. 

Kratka istorija Engleske. 

Englezi su od svih evropskdh civilizovanih naroda najduze ziveli u 
druStvu i imali najbolju priliku da se razvijaju u svima pravcima. Iako je 
njihova povesnica puna borbe — punija nego sto se na kontinentu obicno 
misli, — njima je svaka borba ii>omogla da odu za stepen vi§e, d nije ih ba- 
cala unatrag na odvise dugo vreme, kao na primer nas Jugoslovene. Samo 
je tako bilo mogucno, da je Engleska, koja u dvanaestom veku — u doba 
Nemanjica — nije bila ni veca ni kulturnija od Srbije — ode toliko na- 
pred i postane najcivilizovanija drzava u Evropi, dok smo mi tek danas 
na pragu da konaSno stresemo okove orijentalske koji su sputavali i za- 
drzavali za tolika stoleca razvitak naSe marodne kulture i drzave. Iz toga 
razloga — zato sto je borbom isla stalno unapred — istorija je Engleske 
vrlo pouCna za sve ostale Evropljane: u njoj je vec ziabelezen svaki po- 
kret koji iskrsava na kontinentu, jer se pre toiga javio bio u Velikoj 
Britaniji; Engleska je, takoreci, prebolela sve bolesti koje snalaze evropsko 
drustvo, pa ako nam njena istorijia i ne moie uvek dati lek, moze nam bar 
pokazatd kako je bolest tekla i Cime se svrSila, Cuveni »Man£estarski 
pokolj« od god. 1819, naprimer, potseca ncvcrovotno ubccIIJivo i:a boilj- 
vdCke dzgrede u Rusliji posle pada Kerenskove vlade, ili, u manjem, na 
prizore u Sv. Ivanu Zelini neki dan. Da se ovake bune i neredi ne mogu 

n f Original from 

94 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



byC^C 



vi§e ponoviti u Engleskoj — ni kraj svega nezadovoljstva radni£kih masa 
— , moze najbolje posluziti za dokaz skepticima da i m a progresa i da Dru- 
fitvo Naroda nije utopija nego cilj prema kome se ima ici, i kome je Velika 
Brdtanija najbliza. 

Ova kratka Istorija Engleske, Stampana u Londonu*), prva je na na- 
Sena jeziku, i mi je u toliko srdafinije pozdravljamo, §to je njen pisac uigledni 
prijatelj naseg naroda i odlidni saradnik naSe »Nove Evrope* Sir Char- 
les Oman, profesor Istorije na Oksfordskom Universitetu i Clan Bri- 
tanskog Parlamenta za Oksfordski Univerzitet. Profesor Oman napisao je 
naro&to za ovo izdanje Glavu XXX («Dvadeseti Vek, d Svetski Rat«) u 
kojoj je doveo dogadjaje do kraja Svetskoga Rata, i pregledao je celu knji- 
gu. Osim toga, napisao je, za predgovor, jedno poredjenje dzmedju pove- 
snice Engleza i Jugoslovena, koje zasluzuje da ga pro&ita i da o njem 
razmisli svaki Jugosloven. Kako je jasno, a s koliko paznje i stednje, izcre- 
cena presuda nad nasim slepim stranCarenjem u politic! oi ovim rece- 
ndcama: »Podvojenost dzmedju srbijanskih i bosanskih podanika Turske, i 
hrvatskih podanika Habsburgovaca, trajala je vekovinua. Krivica nije bila 
do njih — osim u toliko sto je svaki narcd moralno odgovoran za svoju 
zlu sudbdnu ako ga navala spolja zatekne razjeddnjena a ne moze da ga 
nagoni da se ujedini da bi odbao napadaca«. 

U ovom tonu, tumadeci dogadjaje koji su o§tro zapazend i izloieni, 
napisana je ova knjiga, koja je najpopularnija istorija Engleske u Velikoj 
Britanijd, i koja se godisnje otstampava u dva tri nova izdanja. Profesor 
Oman je Dredsednik Britanskog Istorijskog Drustva, i vazi u Engleskoj 
kao najbolji zivi historiCar; on je i urednik Cuvene velike Istorije Engleske 
u 9 tomova, od kojih je dva sam napisao. 

Da bi se ovo izdanje u nasem jeziku sto bolje prezentovalo, dopri- 
neli su, pored pisca, mnogo i izdavaCi — ugledna londonska radnja Willi- 
ams i Norgate, u £ijem izdanju izlazi najpoznatdja popularno-nau£na zbirka 
»Home University Ldbrary«. Naposletku, mladome prevodiocu pomogli su 
napomenama i u savladjivanju jezicnih teskoca dobri prijatelji i pozna- 
vaocd naseg naroda, gospodjica L. F. Waring, pisac poznate istorije 
»Srbije« f koja je za vreme rata ugledala sveta u £ore spomenutoj zbirci, 
i gospodjica H. L. Lorimer, od koje smo vi§e uspelih prevoda s naSeg je- 
zika na engleski ditali poslednjih godinia- Najtoplije preporufcujemo ovu lepu 
knjigu svima nasdm citaocdma. — c — 

Nove knjige. 

Slobodan Jovcnavic, Vodji Francuske Revolucije, izaSli su iz stampe, 
u izdanju G. Kona u Beogradu (Cena 15 dinara). Ove politiCke rasprave 
daju portrete nekoliko tipova revolucijonara — Mirabo-a, Dimurije-a, Dan- 
tona, Robespjera — , kakvi se vise manje javljaju u svima revolucdjama, ali 
kojd su se mozda, kako kaze sam pdsac, u Francuskoj Revoluciji javili u 
najpotpunijem i najasnijem vidu. Nasi citaoci naci ce u ovim portretima 
nove primere sjajnog stila gosp. Jovanovica, koji je u proSlom broju bio 
predmetom rasprave gospodje L Sekulic. 

*) Izdali Viljems d Norget, 1920. Ova se knjdjga <u Jugoslavijd moze do- 
biti u knjizari S. B. Cvijanovica u Beogradu. Cena 15 dinara. 



bydC 



95 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



Isidora Sekulic, Gjakon Bogorodicne Crkve (darilioosn) . Medju lepim 
izdanjima koja je knjizara Z. i V. Viasica u Zagrebu objavila u poslednje 
vreme, istice se naro&to novela gospodje Isidore Sekulic, od koje je jiedan 
deo objavljen bdo jos u Knjizevnom Jugu«. Belezimo ovde sa zadovoli- 
stvom fcinjenicu, da je danas — kako izgleda — isto tako lako izdati lepo 
opremljenu kniigu cirilicom u Zagrebu, kiao i obratno, latinicom stampanu 
knjigu u lepom dzdanju u Beogradu. samoj noveli gospodje Isidore Se- 
kulic, kao i o njenom stilu uopste, gledacemo da donesemo uskoro sud sa 
pozvane strane. 

Prikaz Dra. A. Snajdera na kinjigu K. Stnajtnica »Josip Plecmk« ni- 
smo mogli doneti u ovom broju zbpg bolesti i otsustva prikazivaSeva, 

Beleska. 

Mestroviceva izlozba. 

Mestrovic se na dva fronta tukao za nasu juznoslovensku stvar. 
Pruzajuci, na jednoj strani, dokaz juznoslovenske sposobnosti za po- 
stizanje najvece dovecanske velicine, i stvorivsi, na drugoj strani 
nase najbolje i najlepse tradicije, on je pobedio u toj borbi, te ide u 
red nasdh najglavnijih vojvoda. Veliki i cudan, on zivi po zakonima svojdm, 
nema uporedjenja ni premca, i stoji beskrajno udaljen od prasine dnevne, 
Nas i celog sveta, bez vremena i bez prostora, on je elementaran genij 
ljudskog roda u ime nase, — tako malo vezan za okoldcu da ide jedino 
putem svojim, preko kojega se pruzile dve sene: jedno je bozanska veli- 
cina, drugo ljudska zalost; on tuda koraca, jednak sebd, a nama tudj, rod 
meteoru sjaji sjajem svojim, — ko zna odakle je on postao i zasto! 

U ovim je recima otprilike sadrzan sud sveta o Mestrovicu, stvoren 
za vreme rata, dok se vojska kod kuce borila i dok je narod patio. Kad 
budu svi podaci izneseni, doznace svaki nas covek kod kuce, koliko je 
Mestrovicev udeo u nasoj pobedi i sta njemu duguje jiuznoslovenska misao. 
U njegovoj izlozbi koja je, prva posle rata, otvorena u Nedelju 19, 
scptembra, u Umetnickom Paviljonu u Zagrebu, izlozeni su njegovi radovi 
za vreme rata i posle rata. Oni su vecinom drvorezi, i medju njima je Ve- 
liko Raspece, o kojem se toliko govorilo i pdsalo u inozemstvu za vreme 
poslednjih godina. Mi zasad belezimo datum ove izlozbe po kronifiarskoj 
duznosti, a na same nadove Mestroviceve novijeg perioda, i na utisak 
koji su oni ucdnild u svetu, vratdcemo se drugom prilikom i govoricemo op- 
sir nije. L* 

Izlozba britanskih umetnika u Zagrebu kaini se prirediti na pnolece 
iduce godine. U njoj ce sudelovati najodlicndji britanski slikari i vajari, 
svih pravaca. Medju izlagafiima imace ih koji su u svojoj zemlji najsrdacnije 
docekali i pomogli nasu umetnost, d nasu narodnu stvar uopste, u teskim 
danima rata. Radd se dakle ne samo o jednoj izlozbi prvoklasne umetnicke 
vrednosti, vec i o dugu koji mi imademo da vratimo nasim saveznicima 
britanskim, pozivajuci ih u nasu najzad oslobodjenu i ujedinjenu zemlju. 
Medju clanovima priredjivackog odbora za ovu izlozhu nalazimo amena 
na§ih prvih umetnika: I. Mestrovica, T. Rosandica, M. Rackog, T. Kriz- 
mana, B. Popovica, A. Babica, J, Kljakovica, i drugih, 

^,1., Original from 

96 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



byC^C 



Drugo izdanje. (1923). 



Nova Evropa 

Knjiga I, Broj 3. 14, oktobra, 1920 



Nase Jugoslovenstvo, 

i 

Vi stc rekli, a mi potpisujemo: Srbohrvati i Slovcnci jesu i ostace 
jcdan jcdinstvcn narod. O tome nema diskusije. Na toj osnovi ima se celo- 
kupno drzavno uredjenje, drustveni i privatni zivot graditi i izvoditi. 

Dogma o na§oj jedinstvcnosti je neodlozni zahtcv i uvct razvitka i 
opstanka svakog, pa i najmanjeg dela naseg naroda.. Kadgod smo prikupili 
na prizmi sve zrakc dalckc i najblize na§e historije i kadgod smo bacili po- 
glcd na nas geografski polozaj: iskakala je ta dogma kao hladna, nepogre- 
siva, i dosta puta kruta, matematicka istina. 

Moze li se naci umnik, koji bi nas mogao plemenski tako podeliti, da 
bismo svi bili zadovoljni, i da ne bi ni u jednom delu ostao zalac nezado- 
voljstva i boli za izgubljenim suplemenicima i radi prikrate u teritoriju; a 
u drugom delu jaki kvasac za iredentu? Bili smo mogli tako podeljeni zi- 
veti svojim i politickim i ekonomskim samostalnim zivotom, i bili smo se 
mogli razvijati uporedo s ostalim evropskim narodima? 

Ne, odista ne* To je ta matematicka istina, a u tome je i najbolji i 
najaci temelj Jugoslovenstvu; a ne u nekom idealizmu i sentimentalnosti. 

To je, vidite, nesto drugo. To nije ljubav, jezik, obidaji, bratstvo, 
sloga, i druga gomila lepih reci i osecaja. To je hleb, zivot i opstanak; a tek 
tada, u drugom, trecem i desetom redu, osecaji, 

II 

Kruta sadasnjost. Jest ona je kruta. I mi znamo da je ta red naumice 
bacena nama u lice. Mi cemo se zamisliti, mi cemo rasterati maglu ispred 
nasih ociju i priznacemo: Jugoslovenstvo je program, ali nije jos svrseno 
delo. Ono ima doduse vanjsku koru, ali u nutrinji nije prokuhano. 

I jos cemo vam nesto priznati. Svi slojevi, svi pojedinci, vide ga kako 
iro prilazi, kako se uzdize, raste, i kako ih obuhvata, pa ipak ga se boje, 
begaju od njega, premda nemaju snage, nemaju reci, da mu se opru, da ga 
uniste, da ga pogaze. Pa i dalje: svi javno prisizu, da su mu verni, a ipak . . . 

Mi ih shvacamo. Da li Cujete taj krik proslosti, daleke pesme, dalekih 
sanja, krik krvi, srca, zila, i kosti. 

Dakle sve to treba svuci, odbaciti, zaboraviti, i obuci novu haljinu, 
uci u jedan novi zivot: siri, ja6i, buCniji, ali ipak novi. A stari program, a 
historijska prava, a povelje, a, a, a, a magla, za boga, magla! Kako bi se 
izrazili. Da li nas shvatate? 

xl Dy v^uugiv UNIVERSITY OF CALIFORNIA 

97 



To je duSa, a s njom se drugaCije govori. Reci cemo vam: Covek se 
je obogatio i kupio je sebi palaiu i preselio se je. Mi smo ga nekoliko ju- 
tara vidjali kako se neopaieno Sulja oko one svoje stare potleuSice, i uz- 
di§e. 2ao mu je te kucice, koja je sve njegove patnje, boli, i nastojanja 
verno krila. To je du§a. 

Bezuspesno dakle opiranje? Ne. Ono je potrebito. Bez boli nema po- 
roda. U tim oprekama, borbama i mukama, Jugoslovenstvo se kristalizuje, 
dobija svoj odredjeniji i savrSeniji oblik. Neka vas to ne zbunjuje. Tako 
je uvek u povesti. Rim je imao ime nekoliko vekova pre svog stvarnog po- 
stanka, Nemogucnost. Nije. Rim historije stvarao se je sedam vekova, a 
svoju punocu dao je u I veku, pre Hrista; a Rim grad nastao je u 750 go- 
dini pre Hrista. 

Ill 

Mi smo dobili ime i to ce nam ostati. Ono nam je udareno u histo- 
rijskom momentu, i svako otimanje je bezuspeSno. To se vidi i to svak zna, 
ko hoce da zna. Ali ono drugo fali. Fali puni sadrzaj, fali tip. Dogadjaji u 
historiji su nas pretekli, i mi smo na brzu ruku — kako smo mogli — stvo- 
rili drzavu, a sadrzaj: svoju vlastitu naciju stvaramo sada. 

Kako? Pro£i§cujemo i prokuhavamo ono §to je najbolje, najotmenije 
i najdovednije kod svakog plemena i kod svakog dela na§eg naroda. Pri- 
kupljamo ono Sto je u proSlosti najboljega dato. Potencija plemenitih i do- 
brih osebujnosti svih nas jest Jugoslovenstvo. 

Vi uzdiiete. Napokon smo dosli. Ne zamerite, nije nama namera da 
Vas umaramo. 

A sada za nama. Prvo se ipak morate uveriti, da oni pojavi separati- 
sti£nog, plemenskog okupljanja nisu ni§ta drugo, nego redoviti psiholoski 
pojav zadnjeg otpora svih historijsko-plemensko-verskih navika, dvoumica 
i bojazni, koji Sto su ja£i i ieici tim su sigurniji preznak pobede Novoga. 
Ta okupljanja i otpori, u koliko nisu logi£na posledica istinsko-osecajnih 
pregrada, nesumnjivo su delom delo ratne boljetice, a dobrim delom iza- 
zivno, bezobzirno i netaktiSno postupanje nekih ljudi od vlasti i u vlasti. 

Zasto to? Zato sto jedni ne shvatile pravog Jugoslovenstva, a drugi 
ga se bojase. Zato Sto su se u Velikom Vremenu popeli na vlast mali i 
sitni u vremenu. Ali i to ce proci i njih 6e vetar otpiriti. 

IV 

Novo Jugoslovenstvo. Mi drhtimo od silnih zvukova, punoce sadr- 
zaja, i snage te re£i. Isto nam je kao zalutalom putniku koji se je celu noc 
u smrtnom strahu borio sa senama i suStanjem drveca, dok o pomolu dana 
nije ugledao Siroku i sigurnu cestu. To je osecaj. A sadrzaj? 

NajSira i najpotpunija demokracija, koja provejava u svakom poje- 
dincu, u svakoj vlasti, u svakom zvanju, u svim zakonima i uredbama. Stega 
bez prisile, slobodni duh bez banalnih ispada, Drzavna snaga na ljubavi 
gradjana. 

To je Jugoslovenstvo. Ono je najpotpuniji i najsavrseniji program 
nacijonalne emancipacije od svakog Sovenstva i hrzo krofenje k ioveku 

UNIVERSITYOF CALIFORNIA 

98 



:>acije od 

by v.!(K' 



Sveta. Ono nosi potpunu slobodu misli i verovanja; drustveno niveliranje, 
uzdizu<5i rad uma i ruku kao jedino merilo gradjanske vrednosti bez privi- 
legija, bez prerogativa, i bez parazita, 

Takovo Jugoslovenstvo osvaja, a ne otudjuje* Ono daje vernost za 
vernost, sigurnost za posluSnost, unapredjenje za marljivost, i obezbedjenje 
za radinost. 

Ovo je sadrzaj, ovo je punoca, ovo je sinteza svega onog najboljeg 
Sto su Srbohrvati i Slovenci dali od sebe i za sebe, i za tudjina, u dugim 
vekovima svoga slobodnog i zarobljenog zivota. 



PrisluSkujte i 6uti cete, ispitujte i uverit cete se. Jugoslovenstvo kroci 
brzo, ispunja se vidljivo i usavrsuje osetno. Po njemu ce Jugoslavia po- 
stati zemlja najpotpunije i najizrazitije slobode, i sa torn Slobodom svaki 
se mora ponositi i svako je mora duboko osecati, 

Ako je Rim stvorio svoj vek f svoj tip, svoje ime i svog kulturnog £o- 
veka, ako je Francuz i Severo-AmeriCanin isto uiinio, u£init ce ga i Jugo- 
slavia, nova, Sirokogrudna, i slobodna Jugoslavia. Mi u to duboko ve- 
rujemo. 

Dr. Ivo Kolbe. 

Talijansko-juznoslovenski sporazum. 

Po nedavnim izjavama talijanskih ministara Sforze i Giolitti, koji 
izrazise zelju da se spor izmedju Jugoslavije i Italije resi nagodbom, imalo 
bi se zakljuiiti, da je sluzbena Italija spravna na neke ustupke i odreke. 
Gotovo u isti £as £uo se na nasoj strani, na zboru predstavnika okupiranih 
krajeva u Zagrebu, glas odludno protivan svakom ustupanju i svakom kom- 
promisu s Italijom. Kad se te dve pojave postave jedna kraj druge, Tali- 
jani na prvi pogled izlaze kao ljudi razumni i susretljivi, koji su radi mira 
pripravni i na zrtve, docim Jugosloveni cine dojam vecnih kavgadzija i ne- 
zadovoljnika. 

Uistinu ipak nije tako. Talijanima, kojima su osigurani Trst i Gorica 
i Pola, i vrh toga samostalni polozaj Reke, lako je govoriti o nagodbi, i 
pristajati na deobu, gde se vec ne deli njihovo, vec samo nase. Jednako je 
lako razumeti da protiv takove nagodbe najzesce ustaju bas oni nasi ljudi 
koji bi njom imali biti zrtvovani Italiji, pogotovo kad vide, po svemu sto su 
dosad iskusili, kakva ih tamo zalosna sudbina £eka. Ipak i ova nasa braca 
isticu zelju, da se jadransko pitanje re§i na osnovu slobodno izrazene volje 
odnosnog stanovnistva* U nas uopce nema imperijalisticke stranke kao Sto 
su talijanski nacijonaliste koji, preziruci volju naroda o £ijoj se sudbini 
radi, protiv svakog narodnog i demokratskog nafiela traze aneksiju juzno- 
slovenske obale Jadrana, grdkih ostrva u Arhipelagu, Male Azije itd. 
Svi Jugosloveni bez razlike podredjuju svoje teritorijalne zahteve ple- 
biscitu, doiim se u Italiji ni jedna stranka, dak ni boljsevifika, nije izja- 
vila za plebiscitarno resenje Citavoga jadranskog pitanja. U tome je bitna 
razlika izmedju talijanskog i juznoslovenskog stanoviSta. 

-6 by VjOOgle UNIVERSITY OF CALIFORNIA 

99 



Po svim znacima moramo oickivati da u najblize vreme predstoje, 
ako li nisu vec zapoceli, novi pregovori o nagodbi izmedju nas i Italije. 
Da nasa drzava, ma koliko bile uistinu opravdane tuzbe na§c brace iz oku- 
piranih krajeva, ne bi bez velike stete mogla odbiti da pregovara, to mora 
biti svakome jasno. 

Hoce li pregovori dovesti do nagodbe, to je drugo pitanje, i ono zavisi 
mnogo vise od Italije nego li od nas. Ne smemo pridavati odvise vaznosti 
redima gospodina Giolitti, da bi Crna Gora imala ostati nezavisna drzava, 
jer su te reci jedna puka fraza udvornosti prema kralju i njegovu tastu, 
i jer nasa drzava stoji na stanovistu da je crnogorski narod svojom slo- 
bodnom voljom reSio da udje u sastav Jugoslavije, i time je crnogorsko pi- 
tanje za nas reseno bez priziva. 

Ali i bez obzira na to, nasoj drzavi nije lako ulaziti u pregovore, vec 
s razloga §to se nad njom od strane velikih siia Antante vrsi pritisak da se 
na korist Italije odrece velikih delova narodne teritorije, koji leze na zapad 
tako zvanoj Wilsonovoj liniji. 

Kao sto je poznato, tu se ne radi o kakvoj sitnici vec o 7000 i vise 
kvadratnih kilometara nasega etnografskog podrucja i o preko 360.000 Ju- 
goslovena, izmedju najsavesnijih i najprosvetljenijih clanova nasega naroda. 
To drugim recima znaci, da nas sile zrtvovati Italiji gotovo jednu tride- 
setinu nase zemlje, i isto toliki deo celokupnoga nasega naroda, — veci 
broj juznoslovenskog stanovnistva negoli ga je imala stara Crna Gora, a 
zemljista jedamput i po vece nego citav Srem. Za Slovence pak, kojih 
skupa nema nego jedan milijon i cetvrt, a od toga bi ih vise od jedne cetvrti 
milijona moralo pasti pod Italiju, to bi bila neprebolna amputacija od blizu 
jcdne cetvrtine njihova plemenskog organizma. 

Italija, iziskujuc da pristanemo na ove, cak i na vece ustupke, ne zna 
ili nece pravedno da oceni velicinu zrtve koja se od nas zahteva. Kad Ita- 
lija govori da svi Jugosloveni do Julskih Alpi, koji bi njoj imali pripasti, 
ne bi sacinjavali vise od 1% njenoga celokupnoga ziteljstva, ona pusta 
s vida da je nas narod tri puta manji brojem od talijanskoga pa da zato 
taj jedan procenat predstavlja za nas tri procenta gubitka. To bi bilo isto 
kao da Italija mora odstupiti drugoj drzavi nista manje nego pun jedan mi- 
lijon Talijana, t, j. deset puta vise nego li ih je zajedno s Nicom ustupila 
Francuskoj. Ako li pak uporedimo Sloveniju s jednom talijanskom oblaScu, 
od Slovenije se trazi ista zrtva kao da bi se od Italije htelo otkinuti jednu 
cetvrtinu Pijemonta ili jednu cetvrtinu Lombardije. 

Talijani su jos vise pokvarili raspolozenje na§ega naroda za nagodbu 
svojim postupanjem s Jugoslovenima u okupiranim krajevima. Na§ ih je ta- 
mosnji narod primio kao prijatelje i saveznike, a oni su s njim postupali 
mnogo gore nego li je ikad postupala Austrija s narodima koji su 6amili 
pod njenim jarmom. Lepo je Cuti od danaSnjih zvaniinih predstavnika Ita- 
lije da oni zele prijateljski sporazum i dobre susedske odnosaje s Jugosla- 
vijom, ali Sto je god do sad radila sluzbena Italija, to je sve iSlo direktno 
za tim, da raspiri u nasem narodu mrznju protiv prekomorske kraljevine te 
da od dva medjasna naroda uCini, mesto dva dobra suseda, dva krvna ne- 
prijatelja, 

Dosadanja politika Italije vodjena je u otvorenom protuslovenskom 
duhu, polazeci s glediSta da su Sloveni, u prvom t?A\\ Jugosloveni, rodjeni 

UNIVERSITY0F CALIFORNIA 
100 



by LiOOgl 



neprijatelji Italije i njeni nepomirljivi protivnici. Iz te pogresne pretpo- 
stavke izvodili su upravljaCi Italije zakljudak da sc svc silc Italije imaju 
okrenuti protiv Jugoslavije, kao protiv najopasnijega protivnika, makar se 
na svim drugim krajevima moralo popuStati, Potvrdu takoj politickoj ori- 
jentaciji mozemo opaziti u svakom koraku sto ga je ucinila Italija u ove 
dve godine od primirja. U Libiji kao i u Anatoliji, u Grckoj kao u AlbanijL 
To neprijateljsko raspolozenje podupire najveci deo talijanske starnpe, koja f 
s namerom da opravda kod naroda svoj protuslovenski pravac, s dana na 
dan ponavlja da je svaki sporazum s Jugoslovenima nemoguc, jer da oni 
hoce da otmu Italiji ne samo Goricu, svu Istru i Trst, vec i komad Friula 
do Udina, ili cak i same Udine. Istina je, naprotiv, da Jugoslovenima'nije ni 
u snu palo na pamet da diraju u predratne granice kraljevine Italije, posto 
ni maksimalni juznoslovenski program ne trazi za Jugoslaviju nego samo 
one krajeve u kojima bi se pucanstvo za nju izjavilo, odnosno ni najveci 
nacijonalni fanatici medju Jugoslovenima ne traze da oduzmu Italiji nijedan 
kraj koji je iskljucivc ili u vecini talijanski, 

U Italiji ima raznih elemenata koji ne dadu da se ostvari sporazum 
s Jugoslavijom: pored militarista opojenih pobedom i zeljnih najvece slave, 
koju oni iscekuju od nove pobede nad nepredobitnim srpskim vitezovima f 
nalazimo u torn kolu talijanske nacijonaliste iz Trsta i signorotte iz Gorice, 
Istre i Dalmacije, koji znadu da ne mogu ostvariti svoj program nasilja i 
osvete ako Italija bude u miru s Jugoslavijom; uza njih pristaju svi oni 
koji, dok traje danasnje stanje, uzivaju u vlasti, casti i dobroj plati u oku- 
piranim krajevima; napokon, nalazimo tu politicare stare skole koji, gleda- 
juci predratnim ocima svet, jednako traze kao jedini spas Italije savez 
s Nemackom protiv Slovenstva, ne videci ni to da danasnja Nemacka naj- 
vise nastoji da dobije za saveznika najvecu slovensku vlast, Rusiju. 

Sve ove raznolike elemente spaja, predvodi i nadahnjuje talijansko 
zidovstvo, narocito onaj njegov deo koji stoji u tesnim rodbinskim, po- 
slovnim i dusevnim vezama s madzarskim i nemacko-austrijskim jevrejima. 
Ovi su austro-madzarski-talijanski zidovi u Trstu i Milanu najveci talijanski 
nacijonaliste, dok su njihova braca i sogori u Becu najfanaticniji Nemci, 
kao sto su u Pesti najveci madzarski soveni, a u Zagrebu najveci Hrvati 
separatiste; uistinu su pak svi skupa pristase programa jedne njima eko- 
nomski podlozne Mittel-Europe, pod politickom hegemonijom Nemacke. 
Posto juznoslovenska drzava kriza njihove osnove, oni su joj najveci nepri- 
jatelji, i kao sto su pre svetskoga rata kroz svoje novine (Neue Freie Presse 
u Becu, Pester Lloyd u Budimpesti, Piccolo u Trstu, i Hrvatsko Pravo u 
Zagrebu) vodili besnu protusrpsku kampanju, da bi sprecili oslobodjenje i 
ujedinjenje nasega naroda, tako sada, nastavljajuc isti posao, upotreblja- 
vaju sva sredstva ne bi li unistili juznoslovensku drzavu. Zato nije puki 
slucaj da su se posle glasovite Wilsonove poslanice talijanskom narodu 
odjedared stvorili na celu nacijonalistickog prosveda i besnog protu loven- 
skog pokreta u Italiji gg. Sonnino, Barzilai, Luzzatti, Nathan i Meyer, pet 
velikih jevreja i jos vecih slavofoba, da ne govorimo o Sem Benelli-u i inim 
velicinama drugoga reda. 

Aktuelni je program ovih talijansko-jevrejskih imperijalista, podjar- 
mljivanje svega juznoslovenskog Primorja, §to bi se, kako oni misle, moglo 
prilifino lako postici jednim kratkim ratom sigurna uspeha (svi imperija- 

by LiOOgle UNIVERSITY OF CALIFORNIA 

101 



liste osnivaju svoje rafiune na sigurnim i kratkim ratovima!), Jugoslavija 
porazena bila bi prisiljena da se povuce s J&drana u svoja brda, gde ne \ 
mogla ziveti. Kao Sto je Austrija, 1914 mislila da je onda bio za nju najzgo- 
dniji das da za naveke obracuna s iznemoglom Srbijom, tako sada ovi Ta- 
lijani beckoga mentaliteta ra£unaju da je ovo jedinstvena prilika da se ra- 
zbije juznoslovenska drzava, sada dok se ona nije jo§ oporavila od silnih 
gubitaka svetskoga rata, dok se iznutra nije u£vrstila, i narocito dok nema 
nijednoga ratnoga camca na Jadranu. Zato ovi krugovi koji raspolazu grd- 
nim parama i velikim delom talijanske Stampe, dosad neumorno radi§e 
da Sto vise razjare jedan narod protiv drugome (Jugoslovene progonstvima, 
a Tali jane otrovnom stampom), kako bi planula vatra koju oni posto poto 
hoce da zapale. To je bila glavna svrha i Danuncijeve ekspedicije na Reci, 
a ne cemo se prevariti ako i u zadnjim krvavim dogadjajima u Splitu, Tr- 
stu i Reci vidimo istu ruku i istu tendenciju, baS kao da se pod svaku cenu 
hoce stvoriti casus belli i prisiliti na rat onaj sigurno mnogo veci deo tali- 
janskoga naroda koji nece rata s nama, jer nema za§to da ga vodi 

Istovremeno s ovim drazenjem i izazivanjem, ovi isti nepomirljivi ne- 
prijatelji naiega naroda, koji imaju vrlo mocne saveznike u Italiji, pod- 
mecu sa svih strana lagume nasoj mladoj drzavnoj zgradi, kako bi je u 
zgodan £as sa vise strana zaskodili i lakSe oborili. Arbanalke Cetnike koji 
pod vodstvom talijanskih dasnika upadaju u nase granice, kao i Nikoline 
crnogorske bataljune, koje talijanske ladje usred bela dana prevoze iz 
Gaete u Albaniju, krece ista ruka koja je juder pomicala bugarske komite 
k medjama Makedonije i madzarsku crvenu vojsku k Pecuju i Subotici, 
i koja je sokolila na ustanak muslimane u Staroj Srbiji i vajne Radiceve 
republikance u Hrvatskoj. Na§em narodu predobro je poznato sve ovo §to 
se protiv njega snuje i preduzimlje, pa zato nije cudo sto danas naSe Siroke 
mase po£inju gojiti prema Italiji one iste osecaje koje su pred svetski rat 
gojile prema Austriji. 

Talijanski imperijaliste, ako im dosad i nije poslo za rukom da iza- 
zovu rat, ipak su svojom propagandom mrznje uspeli u toliko sto su ote- 
scali prijateljsko resenje jadranskog spora, tako da svi prijatelji spora- 
zuma i mira moraju da sa strepnjom gledaju u buducnost. Raspolozenje u 
nasem narodu danas je takovo da bi u dvadesetifietiri sata postao najpopu- 
larniji u Jugoslaviji onaj, koji bi mogao osigurati narod da se ne ce ustu- 
piti ni pedalj nase zemlje Italiji. Kad bi se politika vodila osecajem, nema 
sumnje da bi velika vecina nasega naroda bila zato da se prekine svaka 
daljnja rasprava s Italijom i da se s njom obracuna s oruijem u ruci, ako It 
ne danas a ono sutra, ili makar do dvadeset godina. 

Ali baS zato, sto ce, ako se spor ne re§i nagodbom, biti neizbezan 
rat izmedju nas i Italije, rat koji ce biti koban za nas i za nju, pravo shva- 
£eni interesi na§e drzave nam nalazu da, doklegod *ma i tradak nade, po- 
radimo da se uklone razlozi oruzanom sukobu izmedju nas. 

Italija i Jugoslavija nisu same u EvropL Iako u ovaj cas najviSe tr- 
pimo od Italije, naS najopasniji sused nije na zapadu. Na§oj potladenoj braci 
bol pomucuje bistar pogled, te se oni u torn varaju — isto onako kao §to 
su irtva druge optiike varke ina naSa braca koja, gledajud Balkan predrat- 
nim mentalitetom, vide glavnoga i najopasnijega protivnika naSe driave na 



by LiOOgle 



■■-■I I >.| 1 1 I M I I I '_' I 1 1 



< M UNIVERSITY OF CALIFORNIA 
102 



istoku, Najslabija n a § a strategijska i ekonomska g r a- 
nica nije ni na istoku ni na zapadu vec na severu. 
Tamo je na§ najveci, najaci i zato najopasniji protivnik, Nema£ka, od koje 
je Austrija samo privremeno odeljena, ali je u duhu i sada jedno s njom, 
a u kritidnom £asu naci ce se sigurno na njenoj strani. Tamo je i nas naj- 
zagrizeniji sused Madzarska, koja nam nikada ne ce zaboraviti raskomada- 
nje njene gospodske bastine, Sa svim drugim nasim susedima moci cemo da 
trazimo sporazum i da se nagodimo, samo na severu morat cemo uvek sta- 
jati na strazi, Uzalud cemo mi, kao miroljubivi seljadki narod, hteti da zi- 
vimo u miru s tim susedom, na toj strani imat cemo samo primirje, nikad 
pravoga mira, Neumoljivi zakoni, koji vladaju svetom Cinit ce da i u bu- 
duce kao i do sada osecamo te§ki pritisak sa severa koji neodoljivo tezi 
k jugu. Posle ove nemacke oseke, koja ce izgleda biti puno kracega veka 
nego li se mislilo, neminovno ce se vratiti germanska plima, koja ne moze 
da se razliva nego prema jugu i prema istoku. Kakogod se uredila Ne- 
madka i kogod u njoj vladao, Trst, Solun i Carigrad ostat ce vazda tri 
glavne smernice nemadkoga prodiranja, a sve tri one seku u na§u zemlju, 
Narod od osamdeset milijona, onakvih sposobnosti kakve je zapanjeni svet 
otkrio u Nemaca za vreme svetskoga rata, a jo§ vise posle poraza, takav 
narod ne da se ugusiti ni okovati. On ce hteti da zivi, i zivet ce, i nadalje 
sisajuc tudju zemlju, kad njegova ne moze da ga hrani. Mi smo mu prvi na 
dohvatu. Ako ko misli da ce se nemadki Drang kaniti Podunavlja i Bal- 
kana i da ce se sav baciti na Rusiju, to je ne samo slaba uteha za nas Slo- 
vene, vec i varava nada, jer ce se nemadki kolos ojacan sokovima bogate 
ruske zemlje joS vecom snagom baciti na jug ka toplom moru, kroSec 
svojom hiljadugodisnjom stazom, niz Dunav. Predvidjajuci to moramo vec 
sada da dizemo nasipe i da stavljamo straze, Ne smemo se dati obmanuti 
dasovitim miroljubivim raspolozenjem porazene NemaCke. Pretvaranje je 
kod Nemaca politi£ka krepost, u kojoj oni natkriljuju sve narode Evrope. 
Oni se danas drze prema Balkanu kao lisica prema grozdju, koje joj je 
bilo kiselo, Ali sve i kad bi oni iskreno mislili da se odreku snova prevlasti 
nad jugoistocnom Evropom, to nas ne bi moglo umiriti, jer ce zeljezna 
nuzda naterati Nemce, £im sakuju novo oruzje, da udare na granice suseda. 
Zato moramo uvek biti spremni i jaki, jer samo silni mogu da zive 
s Nemcem u dobru susestvu. Inace on ce nas okrenuti pod svoje zeljezne 
zakone, s pomocu Madzara koji su spravni da mu i u buducnosti vr§e slu- 
zbu spahija. Kakvagod bila politicka orijentacija nove Rusije, mi se ne mo- 
zemo pridruziti Nemaikoj, jer s Nemackom nema drugovanja: ona ne trazi 
saveznike vec kmetove i robotnike. Prus ho6e da ga drugi na silu sluSaju, 
on hoce da drugim vlada. To mu je u krvi i niSta ga ne moze promenuti. 

Da odvratimo od nase drzave sudbinu koja od pamtiveka prati Slo- 
vene u nemackom susestvu, treba da budemo Sto ja£i na severu, a zato tre- 
ba da se mirimo na drugim stranama, narodito s Italijom koja nam, kad za- 
preti opasnost, moze mnogo pomoci a najvise odmoci. 

Italija ima gotovo jednaki interes da se nama priblizi. Nemacka je 
njeh najopasniji takmac i ona ce ostati njen najveci protivnik, kao Sto je i 
dosad bila, i ako u inim prilikama, njen vekovni neprijatelj od vremena pr- 
voga Augusta do poslednjega Habsburga. Talijanski narod stisnut na ma- 
lome prostoru kao i nema&ki, treba i on, ako 6e da zivi, da izvan granica 

n C^rtonl^ Original from 

103 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



svojc zemlje zaradjuje hleb. Prirodno polje njegove ekspanzije je donje 
Podunavlje, Balkan i Levant, koji ce radijc otvoriti vrata Talijanu nego 
Nemcu, jer su s Talijanom laksi drugarski odnoSaji, i jer im je politicki 
manje opasan od Nemca, U tim krajevima otvara se siroko polje talijan- 
skoj trgovackoj ekspanziji. Danas Talijani, nezadovoljni poratnim stanjem, 
kao sto je uostalom nezadovoljan celi svet, dizu viku na Francuze i Engleze 
da su ih ovi istisnuli iz svih pozicija na istoku, gde su oni mogli da Sto za- 
sluze. Moguce je da su Englezi i Francuzi oduzeli Talijanima kakav veliki 
pothvat u tim stranama, ali oni im nece oduzeti sve one mnogobrojne manje 
i male poslove kojima je Talijan dorastao i koji se njemu najbolje isplacuju. 
IT tim poslovima nece mu ciniti konkurenciju njegovi bogatiji saveznici, vec 
ce se na njih baciti Nemac koji je vec dao haber da dolazi milijonima svo- 
jih starih musterija od Peste do Kaira. Francuski i engleski trgovacki put- 
nici lutali su neko vreme kao levente Balkanom i Podunavljem, ali se oni 
vec vracaju kuci, jer niti su oni za ove pijace niti su za njih ovi krajevi, 
gde im je sve novo, sitno, i neobicno, Ali koga se vec sada sreta na sva- 
kom balkanskom drumu i na svakoj azijskoj skeli? Neke Svicare, Holan- 
deze, Cehoslovake i Jugoslovene koji ne govore nikakav slovenski jeziik, 
a koji se za£udo svi saptom izmedju sebe razumevaju, cekajuci nedaleki 
cas kad ce moci da zbace obrazinu i da se pokazu sto u istinu jesu — 
Nemci. S ovakim konkurentom, ako Nemacka opet dobije prevlast na 
blizem istoku, talijanskoj industriji, trgovini i radnoj snazi zatvoreni su 
puti. 

K tome pridolaze tri nova politicka racuna koje Nemacka ima da 
obredi s Italijom; najprvo, osveta za »izdaju« saveznika u svetskom ratu; 
zatim, odmazda za ugrabljeni juzni Tirol, taj jedini komad Vaterlanda 
koji se grije na podnevnom suncu; i napokon, preosvojenje Trsta, toga 
direktnog izlaza Nemacke na Sredozemno More. Osvetu ce Nemci mozda 
zaboraviti, premda to nije tako verojatno, ali svojega Bozena nece zabo- 
raviti nikada, kao sto se nece nikada odreci ni pohlepe za Trstom, i ako 
nemaju nikakva prava na taj grad- 

Od Nemacke dakle preti teska opasnost Italiji kao i Jugoslaviji, 
pa zato, ako ove dve zemlje pravo shvataju svoje interese, one bi imale 
postaviti za temelj svoje spoljne politike medjusobni obrambeni savez koji 
je jedini kadar da spreci germansku provalu preko Drave na Jadran i 
preko donjeg Dunava na Sredozemno More. 

Oni kod nas koji traze politiku naperenu u prvom redu protiv Italije, 
ne misle ili ne mare da nas takva politika nuzno vodi u zagrljaj NemaCke, 
jednako kao sto i Italija, ako hoce voditi politiku svojih nacijonalista, mora 
se uteci Nema£koj. Ova bi kobna utakmica oko milosti Nemacke neizbezno 
svrsila na stetu i na sramotu obojice nas: slomom pobedjenoga i zaroblje- 
njem pobeditelja. Propovednici narodnoga rata protiv Italije racunaju da 
pomocu Nemacke mozemo oteti Italiji doline Soce, Vipave i Rase, ali ne 
vide da bi nasa drzava morala platitx tu uslugu fakticnim gubitkom svoje 
suverenosti, jer bi posle sloma Italije Nemacka opet postala arbiter 
Europae, a Jugoslavia njen vazal. Tad bi nasi dinovnici doduse sedili 
u Gorici i u Pazinu, ali bi u najvecim pitanjima nasega drzavnoga zivota 
imala poslednju red u Beogradu — NemaCka, dokle joj se jednog lepog 
dana ne bi prohtelo da u formi kakvog podunavskog saveza uskrisi staru 

n f~*f^onlf> Original from 

104 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Austriju pa da nas opet stavi pod ocinsko krilo austrijskih grofova i befkih 
burzijanaca. 

Uzaludno je da pretresamo druge cventualnc kombinacije rata s Ita- 
lijom, koji bi, kako se govori, mogao srecno svrsiti i bez nemacke pomoci. 
Usla Nemacka u rat ili ostala po strani, ona ce svakako izvuci svu korist 
lz juznoslovensko-talijanskoga sukoba. Novo urcdjenje srednje Evropc 
zahteva jaku Italiju i jaku Jugoslaviju, jer samo one dve su kadre da 
ocuvaju ravnovesje protiv Nemacke koja ce neprestano teziti da ga srusi, 
Ako dodje do rata izmedju nas i Italije, kakav god bio n'egov rezultat, 
on mora svrsiti oslabljenjem jedne ili dmge drzave, ako li ne obojih, a tad 
se automatski vraca nemaika hegemonija koja ce ponovno degradirati Ita- 
liju na rang sile drugoga reda t a nas dovesti u politicku i ekonomsku podre- 
djenost Germaniji. 

Da oCuvamo od te pogibije najvece blago naroda f a to je nezavisnost 
narodne drzave, koju smo stekli uz cenu tako strahovitih zrtava, moramo 
da svakako zaprecimo rat koji bi nam doneo take posledice; a najsigurnije 
eemo ga spreciti, ako utvrdimo prijatcljske odnose s Italtjom, Postignemo 
li to, blagodat toga prijateljstva osetit ce najpre oni nasi sunarodnjaci na 
zapadnoj granici, koji danas vide svoj jedini spas u ratu s Italijom. 

Teskoce su na putu koji vodi k sporazumu, kao sto smo vec rekli, 
velike, i nije korist tajiti ih. Naprotiv, ako hocemo da ih odstranimo, treba 
da ih bez straha i bez obzira u pojedinostima raskrijemo. 

Osim smetnja koje smo vec natuknuli, golema (mozda glavna) za- 
preka uspostavi prijateljskih odnosa lezi u tome sto ne samo slabo obave- 
steno javno mnenje, vec i sluzbena Italija na nas jos uvek gledaju istim 
ocima kojima je gledala na Austriju, ne htijuci ili ne moguc da uvide da 
smo mi nacijonalna drzava jednakoga postanka i ustrojstva kao Italija, 
samo mladja i slabija od nje. To se pogresno naziranje Italije najznacajnije 
odrazuje u nacinu kako su formulisani njeni zahtevi naprama nasoj drzavi. 
Dok smo mi predlagali Italiji prijateljsko razgranicenje, na osnovi voljc 
naroda, ona je stavila nama, ili tacnije bi bilo reci protiv nas, ove zahteve: 

I* geografsko-strategijske granice; 

2. jemstvo protiv napada s kraja; 

3. jemstvo protiv napada s mora, — i 

4. oslobodjenje svih Talijana ispod nase vlasti. 

Ko je i malo pratio mirovne pregovore u Parizu, nece mu izbeci da 
ovi talijanski zahtevi, po svojoj sadrzini i po obliku, sliCe kao jaje jajeiu 
uslovima koje je Versajskim ugovorom Francuska diktirala Nemackoj. 

Ako Italija ne promeni te svoje nazore, sporazum je izmedju nas ne- 
moguc, i, kako se samo sobom razume, ostat ce uzaludni svi nasi pokusaji 
da steiemo njeno prijateljstvo. Ako smo dobro razumeli skore izjave mini- 
stra Sforze, izgleda da je u poslednje doba u tome nastao povoljan preo- 
okret, te se cini da je ozbiljnijim talijanskim krugovima ipak puklo pred 
ocima da Austrija zbilja vise nije ziva, i da se ni mrtva nije povampirila 
u liku Jugoslavije, 

Ako Talijani doista ovo uvidese, uJinjen je prvi ozbiljan korak ka 
nagodbi* Da se ucini drugi, ne manje vazan, potrebno je da s talijanske 
strane svi delovi nasega narodnoga podru£ja, koji bi s naSim pristankom 

-6 by V^OOgle UNIVERSITY OF CALIFORNIA 

1Q5 



pripale Jugoslaviji. Bez te zrtve, uzalud je obmanjivati se f ne moze doci 
utvrdjcnjc prijateljstva. U Italiji se govori i pise o juznoslovenskim pre- 
delima koje je Wilson bio pripravan dati Italiji, kao da je njihova sudbina 
vec reSena, docim mi, oslonom na narodna prava, ne mozemo nikome da 
priznamo vlast da re§ava o sudbini nasega naroda bez njegove privole. 
Wilsonova pograniina crta nastala je bez pitanja i bez pristanka nase 
drzave, i zato ju ona ne veze. Ona uopce nema obavezne moci, jer je bila 
samo jedan predlog ucinjen od Wilsona koji nije bio prihvacen, a Italija 
ima najmanje prava da se na nj pozivlje kao na re§enu stvar. Ako Italija 
misli da resi jadranski spor bez nas, ona nema sto da nas pita nit mi njoj 
sto da odgovaramo; ali ako ona trazi resenje s nasim pristankom, naroiito 
ako zeli da i posle ostanemo dobri susedi i prijatelji, potrebna joj je nasa 
privola za svaki juznoslovenski kamen koji bi joj imao pripasti. Bez toga 
ostao bi otvoren put revan§i. 

Ako smo uvereni da nam najviSi drzavni interesi nalazu da se i uz 
cenu zrtava nagodimo s Italijom, tad moramo svakako pregoreti neke teri- 
torije u pograniinoj zoni, koje bi po narodnom pravu i plebiscitu sigurno 
pripale Jugoslaviji. Bez te zrtve, uzalud je obmanjivati se, ne moze doci 
do nagodbe. Italija, da uzmogne odrzati Trst, Goricu i Polu, trazi juzno- 
slovenski okolis tih gradova koji zajedno s njima sadinjavaju jednu geo- 
grafsku i privrednu celinu. Tu, ili mi moramo ustupiti Italiji seoske oblasti 
fih gradova, ili Italija mora dati gradove nama, Niko sigurno ne veruje 
da bi Italija pristala na taku odreku. Ona je radi tih krajeva usla u rat, 
jer je Trento mogla imati bez rata, pa bi bilo pravo bezumlje pomisliti 
da ce ih se ona odreci sada, posle neodekivano velikih i teskih gubitaka 
koje je radi njih pretrpila u ratu. Italija se samo novim ratom moze prisiliti 
da odstupi te zemlje, ali je jasno da bi se ona odmah stala spremati da ?li 
natrag dobije. Zato, ako se taj spor ne izravna nagodbom, stvara se pcr- 
spektiva na citavu seriju ratova, za otimanje i preotimanje kraja izmedju 
UCke, Triglava i So£e. 

Prilike jace od nas i vi§i interesi drzavni sile nas dakle da mi tu 
popustimo Italiji, Ali ako moramo da joj na toj granici ucinimo teritori- 
jalnih koncesija, ne moze biti medju nama govora o tako zvanim strate- 
gijskim granicama, jer su te granice nestalan elemenat koji se po li£noj 
oceni moze beskrajno menjati i premestati, a to bi unelo medju nas tiejni 
uzrok razmirica mesto trajnoga prijateljstva koje zelimo osigurati. Za 
trajne prijateljske odnose izmedju Jugoslavije i Italije najpotrebnije je i 
najvaznije da se izmedju njih udari dobra prirodna granica koja ce ih tako 
odeliti, da se svaka drzava bude mogla slobodno kretati u svojoj kuci, a 
da jedna drugoj ne smetaju. Najzgodnije su za takve granice visoke pla- 
nine i morske dubine, a dobre su uopce sve medje koje prolaze kroz 
krajeve puste ili slabo napudene, jer su time isklju£eni ili bivaju vrlo retki 
pogranicni sukobL Korist ovake prirodne medje najbolje uvidjamo kad u 
istoriji Evrope usporedimo stalnost vekovnih granica Alpa, Pireneja, Kar- 
pata, Engleskoga Kanala i Baltidkoga Mora, sa labavim i radi toga uvek 
okrvavljenim granicama izmedju Francuske i NemaCke, ili izmedju Poljske 
i Rusije. Ako hocemo da konafcno likvidiramo nas spor s Italijom, treba 
da se razgranidimo s njom jednom zauvek jednom dobrom granicom, 
kakvom se na pr., Francuska odelila od Spanije i Italije, Kraj tolikih otvo- 

106 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



renih granica jedna tako jaka prirodna medja, imala bi za naSu drzavu 
osobitu vaznost. 

Izmedju Italije i Jugoslavije moguce su samo dve prirodne granice. 
Jedna ide vrhovima zapadno od So£e na uSce te reke pa sredinom Jadran- 
skoga Mora, Druga sc vere vrhovima Julskih Alpa, pa kroz krasku pustoS 
silazi na u§cc Rase, a odatle ide morem, sekuc po pola najpre Veliki Kvar- 
ner t pa pu£inu Jadrana. Ni jedna ni druga ova medja ne slaze se na zalost 
s narodnom; prva ostavlja Jugoslaviji trecinu milijona talijanskih gradjana, 
a druga Italiji nesto veci broj juznoslovenskih seljaka. Prihvat jedne i druge 
ima, kako se vidi, za posledicu teske nacijonalne zrtve. Potreba da na ovoj 
strani dobijemo dobru prirodnu granicu sili nas da f ne moguc postici gra- 
nicu Soce, pristanemo na onu Julskih Alpa i Velikoga Kvarnera. 

Preko te granice Italija nema §to da trazi i Jugoslavia ne sme da joj 
ustupi ni pedlja zemlje, S istih razloga s kojih Italija hoce da bude nesme- 
tani gospodar So6e, Vipave i Istre (u uzem smislu re£i), i Jugoslavia hoce 
da se moze posve slobodno kretati u pore£ju Save, u liburnijskoj kotlini i 
na istocnoj obali Jadrana* Granica Julskih Alpa i granica kroz sredinu 
Jadrana imaju isti rezon i sluze istoj svrhi. Mala je korist da se dve su- 
sedne drzave na severo-istoku razgraniie prirodnim zidom planina, ako bi 
Italija imala da zasedne u recki zaliv ili na dalmatinsku obalu, jer bi tu 
svakidasnji sukobi sigurno doveli do rata. Ako Jugoslavia uzme na sebe 
tesku zrtvu ustupa juznoslovenskog zemljiSta do Julskih Alpa, ona ce to 
udiniti samo zato da osigura mir. Osobito ne moze biti daljeg popustanja 
s nase strane Sto se ti6e teritorije kroz koju prolazi zeleznica koja iz Lju- 
bljane vodi u Reku, i samoga grada Reke, Dok Talijani traze jemstvo za 
oiuvanje talijanske narodnosti na Reci, mi mozemo zato dati najtvrdje ga- 
rancije. Slicno vredi i za Zadar, Ali najviSi interesi nase drzave nam brane 
da priznamo kraljevini Italiji ma kakovo pravo na Reku, refcki zalev i ze- 
ljeznice koje vode u Reku, kao i na Dalmaciju i na otoke. Gradu Reci 
mozemo priznati samostalnu upravu sa najsirom lokalnom autonomijom 
cak i sa statutom Gdanskoga, ali dalje od toga ne mozemo icL To nam 
nije moguce, jer bez isto£ne obale Jadrana, a narodito bez recke luke i ze- 
leznica koje Ljubljanu, Zagreb i Beograd preko Reke spajaju s morem 
ne mozemo se nesmetano razvijati, ne mozemo slobodno trgovati, ne mo- 
zemo ziveti punim zivotom suverene drzave, Kao sto Italija ne moze da 
bude bez Gjenove, tako Jugoslavia ne moze da bude bez Reke. Reka je 
joS potrebnija Jugoslaviji nego li Italiji Gjenova, jer mi nemamo tri mora, 
vec samo jednu morsku obalu, jer mi nemamo ni Livorna ni Napulja ni 
Mletaka ni Ankone ni Brindiza, vec ciglu jednu luku uredjenu za svetski 
promet i jedno jedino morsko pristaniste vezano normalnim zeljeznicama 
s unutrasnjoscu nase zemlje, a to je Reka. Pustiti Italiju na Reku, bilo bi 
otvoriti vrata sigurnom ratu u skoroj buducnosti. Odreci se neogranicene 
vlasti nad lukom i zeljeznicama Reke, to bi bilo svojom rukom zagusiti 
novorodjenu nasu drzavu. Ni jedno ni drugo ne mozemo i ne smemo uci- 
niti. To je granitna stena, preko koje naS narod ne moze da ide s konce- 
sijama, ma sto bile prisiljene da prolazno potpisu prolazne naSe vlade. 

S granicom Julskih Alpa i Jadranskoga Mora, koja bi se u glavnom 
imala drzati Wilsonove linije, Italija ne samo Sto bi dobila izvrsnu pri- 

-,] Original from 

107 UNIVERSITY 



bydC 



rodnu granicu na citavoj isto£noj svojoj medji, vec bi provela i polititko 
sjcdinjenje gotovo svih Talijana bivse Austrije. Od 759,000 Talijana, ko- 
liko ih je po popisu od 1910 zivelo u »nespasenim« pokrajinama Austrije, 
Italija bi sebi anektirala: 

385.000 Talijana u Tirolu 
90.000 „ „ Goridkoj 
119.000 „ „ Trstu 
132.000 ,, „ Istri (bcz Liburnije i otoka), 

t. j. ukupno: 726.000 ili 95^ proccnata svih bivsih austrijskih Talijana. 
Time bi pitanje iredente bilo skinuto s dnevnoga reda, te bi Italija sjajno 
postigla i svoj drugi glavni ratni cilj. 

U granicama Jugosiavije ostao bi posve mali broj Talijana, i bas: 

15.000 Talijana u Liburniji i na Kvarnerskim otocima, i 

18.000 „ „ Dalmaciji 
\. j. ukupno: 33.000. To bi bila doduse jedna zrtva sa talijanskog narodnog 
gledista, ali zrtva koju bi na uzvrat morali da ucine Jugosloveni veca je od 
te 11 puta, jer bi takim razgranicenjem doslo pod Italiju: 

145.000 Jugoslovena u Gorickoj 
61.000 „ „ Trstu 

138.000 „ „ Istri 

18.000 ,, ,, okrajcima Koruske i Kranjske, 

t. j. ukupno: 362.000 Jugoslovena, kojima kad se nadodade broj starih tali- 
janskih podanika juznoslovenskoga jezika, Italija bi ukupno imala nesto 
vise od 400.000 juznoslovenskih drzavljana. 

Talijani Reke pak, a od prilike jednako i oni Zadra, uzivali bi muni- 
cipalnu autonomiju s talijanskim jezikom kao da su u Italiji. Tako bi bio 
spasen talijanski znacaj tih dvaju gradova, koji toliko lezi na srcu talijan- 
skom javnom mnenju. 

Preostali mali broj Talijana, koji bi bili podlozni Jugoslaviji (izvan 
Reke i Zadra ne bi bilo nego 23.000) bili bi svejedno za§ticeni protiv svakog 
jezicnog nasilja zakonima koji bi im jamcili slobodnu upotrebu talijanskog 
jezika u crkvi, skoli, sudu, opcini i uopce u javnome zivotu. Ali jednaka je- 
zidna prava i jednaka zastita protiv prisilnog raznarodjivanja morali bi 
biti obezbedjeni i Jugoslovenima koji bi dosli pod Italiju i to na osnovu 
savrsenog reciprociteta, jer samo pod tim uslovom moze doci do iskrenog 
i trajnog prijateljstva izmedju dve drzave. 

Ovaj uzajamni obzir prema manjinama ne bi imao svrhu da kod njih 
neguje iredentizam, vec bas nasuprot da ga ugusi u klici. Ako se manji- 
nama dopusti da se mogu slobodno i nesmetano sluziti svojim jezikom u 
javnom zivotu, oduzimlje im se glavni razlog da teze preko granica. Ako li 
uz to te manjine vide, da drzava njihova jezika ne pogoduje njihovim tre- 
dentistickim teznjama, tada je iredentizam naprosto onemogucen. Ino- 
jeziCne manjine priljubit ce se tada u kratko vreme novoj drzavi, s kojom 
ce i onako biti skopcani svi njihovi prirodni probitci, ne odricuc se zato 
svojega maternjega jezika. 

Za ovakvu mudru i pomirljivu politiku Italiji ne treba ici u tudju 
skolu. U njenim drzavnim granicama, i ba§ u severo-zapadnom delu Pije- 
monta lezi dolina Aoste sa 180.000 stanovnika francuskog jezika, kojima 

1Q8 UNIVERSITY 



talijanska drzava dozvoljava da sc slobodno sluze svojim jezikom u skoli, 
crkvi i opcini. Premda su ovi ljudi od vise vekova podlozni inojezaCnoj 
drzavi, saSuvali su do danas svoj jezik, a razlika dm jezika nista ne smeta 
da budu najverniji podanici Italije, kojoj su i u poslcdnjcm ratu dali ponaj- 
boljc vojnike. Italija ce najsretnije resiti svoj sloven-ski problem, ako sta- 
tute Val d'Aoste presadi u dolinu Soce, na Kras i u unutrasnju Istru. samo 
da drzi daleko od uprave juznoslovenskih krajeva bivse austrijske Ta- 
lijane, koji su u njima rodjeni, i koji su vec dosad naneli toliko stete ltaliji 
koliko ne bi ni najljuci njezini protivnici. 

Kao sto nas iskustvo uci, blagi pestupak s narodnim manjtinama, nada- 
sve jezicna tolerancija s inorodcima, najvise koriste drzavi koja se njih drii 
(primer nam je na jednoj strani Svicarska, a na drugoj Ugarska). Zato, ako 
drzava uvidja da je tako postupanje za nju korisno, ne treba niko da je na 
io sili, ako bi uopce sila tu mogla da pomogne. Najsigurnija sankcija prava 
masijina u ltaliji i u JugoeUrviji treba da budu pnijatetyski odnosi dzmedju 
te dve drzave. Internacijonalna garancija ima u ovom pitanjoi posve malu 
vrednost, jer, dok traju prijateljski odnosi izmedju interesovanih drzava, 
ona je suvisna, a cim prestane prijateljstvo, internacijonalna garancija 
ostaje mrtvo slovo na papiru. Zato je posve suvisno i traziti uplitanje trecih 
u poslove koje Italija i Jugoslavia mogu same najbolje da urede, 

Ako mi i Italija postanemo dobri susedi te prestanu neprilike i pro- 
gonstva koje danas trpe nasa braca pod talijanskom vlascu, oni ce moci da 
provode miran i snosljiv zivot, i ako se budu morali odreci zelje da budu 
politicki ujediEijemi sa ostalom svojom bracom. Premda svi kulturni narodi 
prirodno teze k potpunom politickom ujedinjenju, ipak to nijednom narodu 
na evropskom kontinentu nije u punoj meri uspelo. Kad toliki veliki narodi, 
kao sto su Francuzi, Talijani i Spanci (da ne govorimo o Nemcima), imaju 
oia stotine tisuca i na milijone sunarodnjaka izvan granica svoje narodne 
drzave, ne mozemo ni mi sami razlozito zahtevati, da svaki i poslednji Ju- 
gosloven mora doci pod Jugoslaviju. Uostalom, mnogobrojni primeri u 
Evropi dokazuju da je srecan i zadovoljan zivot moguc i izvan drzave svo- 
jega jezika* Svicari od sva tri i Belgijanci od oba plemena, pa vec spome- 
nuti Francuzi u Aosti, Talijani na Korzici i u Nici, Flami u severnoj Fran- 
cuskoij, normanski ostrvljani koji su britamski podanici, Svedi u Finskoji, i 
Katalani u francuskom Rusiljonu, sve te razne grupe, koje zive izvan drzave 
svojega jezika, zadovolJTie su sa svojim stanjem, tako da ne traze pro- 
mene drzavljanstva. Zadovolistvo naroda s drzavom zavisi u prvom redu 
od nacina kako drzeva postupa s narodom, odnosno kako postuje njegova 
prava, i kako stiti mjegove irterese. Zato ako se Italija odluci da blago i 
pravedno postupa sa svojim slovenskim drzavljanima, oni ce moci da u 
njoj zive mirni i zadovoljni, onako isto kao sto 400.000 Talijana u Nici 
i na Korzici mirno i zadovoljno zive pod Francuskom, Uz to bi Jugosloveni 
u drzavi talijanskoj, podrzavajuc s nama kulturne veze, mogli da vrse lepu 
i korisnu ulogu posrednika izmedju nas i Italije, izmedju romamskoga i slo- 
venskoga sveta. 

Nema sumnje da ce se naci, tamo i amo, ljudi koji nece hteti ili nece 
moci da se smire u tudjoj drzavi. Njima ce trebati da obe drzave izidju 
u susret te da im olaksaju preselenje u drzavu za ko'yom ih sree vuce. To 
-6 by \jOOglC UNIVERSITY OF CALIFORNIA 

109 



ce biti takodjer jedna uspesna mera da se predusretne iredentizam. Soci- 
jalni sastav inojezidnih manjina na jednoj i na drugoji strani slucajno je 
takav, da nece biti te§ko zadovoljiti one koji budu trazili da se presele, jer 
ko Sto ce Italija moci da namesti u drzavnim sluzbama na poluostrvu ili u 
svojim kolonijama onaj neveliki broj dalmatinskih i kvarnerskih Talijana 
koji ce hteti da ostave svoj zavicaj, /jo§ lakSe ce Jugoslavia naci zemlje da 
na njoj naseli Istrane i GoriCane, kolikogod ih bude htelo preci u juznosio- 
vensko podanstvo. 

Resi li se izmedju nas teritorijalno pitanje i osigura li se zastita je- 
zi&aih prava manjina, pitanje vojnih garantija ne moze da zadaje velikih 
teskoca, Ukoliko bi Italija jo§ uvek smatrala potrebnim da ih trazi od 
strane prijateljskog suseda, ona moze racunati na iskrenu i siroku susret- 
ljivost Jugoslavije, koja ce, neimajuci nikakvih agresivnih n a mera, pristati 
(na sve sigumosne mere koje joj se predloze ukoliko one ne bi ugrozavale 
sigurnost njenih granica i obala ili im oteScavale obranu. 

Italija, izmirivSi se s Jugoslavijom, dobiva takodjer jedinstvenu mo- 
gucnost da sklopi povoljne trgova£ke ugovore sa zemljom koja obiluje sva- 
kim blagom bozjim, a najvise bas onim £ime Italija oskudeva. U danaSnjoj 
teskoj svetskoj krizi Italija moze da u sporazumu s Jugoslavijom nadje 
roozda >svoj spas, nakon sto je vidila ispunjiene'sve svoje velike ratne ci- 
ljeve u vecoj i u potpunijoj meri, nego li se itko u Italiji mogao nadati kad jc 
ona navestila Austriji rat. 

Hoce li Italija hteti da sklopi s nama nagodbu koja ce voditi ra&una 
o zivotnim interesima nase drzave onako kao sto mi vodimo o njemm, to 
danas jos ne znamo. Medjutim, ako bi Italija uspela da, s pomocu save- 
znika ili bez njih, nameine Jugoslaviji uslove koji <su za naS tnarod nepri- 
hvatljivi, onda ona nema cemu da se veseli. U torn slucaju, nastupit ce iz- 
medju Italije i Jugoslavije stanje kako je bilo nastalo izmedju Austrije i 
Srbije kad je Austrija provela aneksiju Bosne i Hercegovine, Ko god go- 
vori Italiji da ce se Jugoslavia ipak smiriti, taj vara nju ili sebe. Ni koja 
sila nece moci da spreCi Jugoslaviju da svu energiju svoje rase i sve bogat- 
stvo svoje zemlje ulaze u pripravu novoga oslobodilaCkoga rata, koji ce >oj 
povratiti §to je po pravu njezino i izbaviti zarobljenu bracu od neprijatelj- 
skoga jarma. 

Podje li za rukom Italiji da po planu svojih nacijonalista provede 
permanentnu blokadu nase obale, stavivsi pod zdrela svojih topova sve 
nase izlaze na more, ter se nigde ne nadje prijatelj da spreCi to zlodinstvo 
proti narodnom pravu i proti svetskom miru, naci ce se jedan treci nepo- 
zvami koji ce napokon staviti red na Jadranu — a to ce biti zandar pruski. 
Jugoslavia nece nikada zazvati u pomoc Nemca, jer se protiv same te 
pomisli buni sav ponos, sva proslost nasega naroda. Ali ce Nemac doci sam, 
ne Cekajuc poziva, — a to bi morali da vide oni kojima je jednako strasna 
kao i nama pomisao da bi Jadransko More moglo opet postati domena 
pruskih podmornica. Ne treba biti prorok da se predvidi, da bi talijansko- 
juzaoslovenski razdor pre ili posle imao za posledicu nemacku pre- 
vlast na Jadranu uz istovremeni gubitak svih natnih steCevina Italije i Jugo- 
slavije. 

Nacijonalistidka politika Italije vodi direktno k ovoij konadnoj kata- 
strofi, a drzanje velikih saveznika u Jadranskom pitanju same ju pospesuje 

O U N I Vb K j II t U r L AL I rUHNlA 

no 



NiSta nije podiglo akcije porazenc Nemadke u ovom dclu Evrope kao nehaj 
Antantc za sve nase tuzbe protiv talijanskih nasil>a na Jadranu. NaSi bri- 
tanski i francuski prijatelji koji dolaze u uzi dodir «s nasim javnim mnenjetn, 
radi toga su vec ozbiljno alarmirani. Tako je onomadne jedan savezniiki 
atase pitao prijatcljc u Beogradu i Zagrebu: »Zar u vas zbilja niko vise 
nije za Englesku i Francusku?« TcSka je to stvar, kad takove sumnje 
aastanu o narodu koji je po svojim najvisim interesima rodjeni saveznik 
Britanije i Francuske, i koji se dosad i u dobru i u zlu pokazao kao njihov 
najverniji prijatelj. Po tim opasnim simptomima nasi prijatelji mogu omeriti 
svu ozbilfnost polozaja, te ce, nadamo se, napokon uvideti da dalje otezanje 
u resenjiu jadranskog spora moze biti kobno ne samo za nas i za Italiju, vec 
i za njih same. 

Jedini je lek zlu koje nam svima preti jedan pravedni sporazum 
izmedju nas i Italije, ali ce se do njega tesko doci, ako nasi saveznici ne 
pokazu vise odluSnosti i viSe obzira za pravednu nasu stvar. Kolikogod bili 
slabi izgledi za sporazum, sred opce razjarenosti duhova koja tamo i amo 
jedva dopusta da se cuje pomirljiva red, duznost je svih nas koji predvi- 
djamo posledice preloma, da do zadnjega dasa nastojimo da ga zaprecimo. 
Strata od nepopulamosti ne sme da nas odvrati od ove duznosti. 

Preporucujuc nagodbu, ne mislimo time da ce kakva god nagodba 
odvratiti opasnost sukoba izmedju nas i Italije. To se moze postici samo 
nagodbom koja ce voditi raduna o zivotinim interesima jedne i druge drzave, 
a ti su, za obe drzave, dobra prirodna granica i jezidna zastita manjina, 
onda za Italiju vojna sigurnost, a za Jugoslaviju nesmetani saobracaj sa 
svetskim morem, kontrolom redkoga zaliva, Ugovor koji ne bude vodio 
raCuna o zivotnim interesima drzave, vodi nas u siguran i neizbeziv rat. 
Zato nam i na§i interesi i briga za svetski mir nalazu: traziti svakako 
sporazum s Italijom, biti pripravni na zrtve do krajnjih granica, ali ostati 
nepomiino na tim granicama. 

Dr. Josip Smodlaka. 



Vodic kroz Jugoslaviju. 

Nas obrazovani covjek, ako bas nije profesor geografije, nije mnogo 
nau£io o domacim i stranim krajevima, jer je zemljopis vec u gimnaziji bio 
od naucne skolske osnove tako zanemaren, da apsolvent srednje skole nije 
mogao s pouzdanom sigurnoscu citati novine, koje gotovo svaki dan javljajai 
o dogadjajima iz egzotifnih krajeva, Za takovog analfabeta u geografiji go- 
tovo su svi krajevi egzoticni, pace i njegova domovina. Samo onaj, koji hoce 
ili koji mora da putuje, uci nanovo i opSirnije i temeljitije ono o femu je 
slusao ili neslusao u skolskim klupama. Tek kad planu ratovi, napune se 
knjizarski izlozi mapama velikim i malim o bojistima i granicama zairacenih 
drzava i revni citalac novina prvi put u zivotu otkriva, da ima na primjer u 
Sibiriji gradova kojih imena zvane slavenskim glasovima, da nam je to 
srodno i blisko. Tek onda on pocinje da pamti nesto o dimenzijama drzava 
i o njihovim proizvodima, narodima, putovima, i polozajima. 

*J by V^OOgle UNIVERSITY OF CALIFORNIA 

111 



Za umornog ili dokolnog gradjanina, studenta, ili trgovca, putovanje 
je i potreba i nauka i navika, pa on seze nesamo za voznim redom zeljez- 
jnickim vec i za vodicem po stranim zemlyama. Nevjeze i naivnici misle, da 
vlastitim ocima mogu da vide sve. Hadzije ne trebaju stampanih vodica 
jer ne umiju citati, a vode ih kao krdo ovaca u grupama Cookovi speku- 
lanti; sjede na nakaznim kolima s nekoliko redova sjedala t i gledaju kroz 
gradske ulice desno i lijevo slusajuci i necujuci sto im govori tumac, koji 
sjedi negdje uz kocijasa. Nema smijesnijeg pogleda od toga, kad prodje 
takav omnibus pun stranaca, od kojih nitko ne zna nista o onome sto gleda 
i koji vjeruiju brbljavcm ciceronu. 

Francuzi, Englezi, i Nijemci imaju citav n:z stampanih vodica i tumcca 
kroz svoje i strane zemije. Mi poznajemo ponajbolje one njemacke: 
Baedeker, Meyer, Grieben, Woerl itd. Takav vodic pcucava u glavnom o 
tome, gdje ces naci stan i hranu i koje ces umjetnicke osobitosti naci u 
ko)em gradu, a povede te i u brdine, gdje ces se nauziti odmora i krasnih 
vidika. Baedeker stampa svoje Reisehandbiicher i na francuskom, engle- 
skom, talijanskom i spanjolskom jeziku, a vodi citaoca i putnika kroz sve 
zemlje evropske, osim Balkana, Meyerovi vodici vode i kroz Balkan. 

Kako su to savrsene knjige! Koliko je truda tdozeno u sastavljanje 
pojedinosti, koje se tako cesto mijenjaju; koliko je nepristranosti u opisima 
gradova i u navodjenju dobrih hotela! Kolika je tu preciznost u vodjen|u f 
te si Slobodan, nevezan i krenes kud hoces i kad hoces. Crvena ti Baede- 
kerova knjiga govori, ako je otvoris, suti, ako sjednes pa neces vise da je 
slusas, — zaklopis je. Nije kao nesnosni vodic, 6ovjek tudj i mozda nesirn- 
patican, koji nezapitan klepece. Baedeker suti dok ga ne zapitas. Pen|emo 
se iz Chamonixa uz brijeg na ledenjak Mer de Glace. U knyizi je plan Cha- 
monixa, gdje mozes da se orijentises i ako nisi geograf ili geometar. Hocemo 
na Montanvert, i Baedeker nas onamo odvede kojim putem mi sami hocemo: 
biraj sam. I onda nam veli, da cemo za toliko minuta doci do ledenjaka, 
kako cemo preci prijeko, i sto nas ceka ako krenemo desno ili lijevo. 
Mozemo u zimske veceri otvoriti takvu knjigu i citati, putovati, gledati 
u duhu daleke zemlje i gradove. Otvorite Meyerov Weltreise, i citajte 
sto cete dozivjeti na putu iz Bombaya u Delhi. Iza postaje Baroda dolazite 
u Mehmadabad, gdje vidite, kako se podvefie i podjutro copori majmuna 
sigraju i skakucu uz vas vlak, a u neznam kojem gradu secu se panteri kraj 
vas u parku i doticu se najskladnijim linijama svojih mekih ledja vasih nogu. 
Tisucu i jedna noc! 

Koliko ima zanimljivosti i ljepota u nasoj zemlji, drzavi, otadzbini, za 
koje znamo i ne znamo?! Koliko ima oko nas neobicnosti, rijetkosti i vri- 
jednosti, o kojima nemamo pojma mi koji se ne bavimo strucno ni umjet- 
noscu ni historijiom ni mimeralogijom ni trgovinom!? Baedekerov vodic kroz 
bivsu austro-ugarsku monarhiju vrlo je kratak i skup u rijecima kad govori 
o nasim kraijevima, pace ima i malih netacnosti. Meyerov vodic kroz Balkan 
(Turkei, Rumanien, Serbien, Bulgarien) ima o Srbiji svega 25 stranica. 

Kad sam lani polazio na bledsko jezero, zatrazio sam prvo podatke u 
Baedekeru. Ti su skromni, neznatni i iz bog zna kojih razloga gotovo ni- 
kakvi. Baedeker, koji donosi plan svakog znatnijeg grada i gradica u Au- 
striji, nema plana Ljubljana Tu Nijemac prestaje biti objektivan. Razum- 

byGoOQlc 
112 



u\ I I ■_• I I I 



UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



ljivo je zato, da Nijemci nemaju vodica kroz nase zemlje. Ne mozemo im 
zamjcriti to, jer nd mi sami nemamo o svojim krajevima takvih vodi£a. Ne 
nasavsi u Baedekcru gotovo nista, a ne nasavsi ni u zagrebackim knjizarama 
nista o Bledu, posao sam u Ljubljanu, i tu sam dobio knjigu Antona Mikusa 
»Bled in okolica«, a u samom Bledu knjigu »Veldes einst und jetzt« od 
Franca Kiraovca, i Emila Bayera »Oifizieller Fiihrer durch Kurort und Bad 
Veldes«. Napokon sam se domogao i brosure »Slovenske Alpe«, sto ju je 
izdalo turisticko slovensko drustvo. Koliko suvisnih stvari ima u tim knji- 
gama natrpanim stihovima i naboznim razmatranjima, koliko brbljarija o 
onome sto ne zavredjujc nikakve paznje, a ne mozete saznati iz svih tih 
knjiga ni koliko je visok grad nad bledskim jezerom, jer to svaka knjiga 
drukcije tvrdi. 

Predlozio sam Matici Hrvatskoj, da izda vodic kroz Jugoslavi-ju, u 
kojoj bi knjizi po uzoru stranih vodica bio iznesen rezultat ukupnog naseg 
znanja o nasim gradovima i krajevima s podacima nesamo umjetnicke na- 
ravi vec i s datima i faktima naseg trgovackog, gospodarskog i industri- 
jalnog zivota, Odbor Matice Hrvatske prihvatio je taj predlog i sada se radi 
na prikupljanju materijala* Nayprije bi se imao izdati kao pokusni svezak 
vodic kroz Zagreb, a onda kroz citavu Jugoslaviju u jednoj knjizi. 

Motiv ovom predlogu isto je tako praktican kao i patriotican, a pod- 
loga mu je tuzni fakat, da mi sami o nasoj zemlji ne znamo gotovo nista 
i ne mozemo niotkale da saznamo. Nemamo osim skolskih knjiga nijednog 
prirucnog djela, gdje bismo mogli naci pouzdane makar i zastarjele podatke 
o nasoj domovini, a da tu nije upletena fantazija, basna i pucko pripovije- 
danje, Nedavno je jedno ministarstvo izdalo kao plod svoga rada neke 
statisticke podatke iz knjige mog druga Lakatosa, koji ih je sabrao nasumce, 
jer nije mogao dobili tocniiih data. A ni ministarstvo ifi nije sabralo, pa je 
ipak iznijelo, koliko blaga, marve, volova i konja ima u Jugoslaviji, 
vjerujuci da su Lakatosevi podatci na osnovi rcicuna od prije 10 godina i 
danas valjani. Ali to je opca statistika, koja ne interesira putnika po Jugo- 
slaviji. Napokon statistika malo koga zanima, ma da se svi njome sluze, a 
kako je ona dvosjekli mac, statistikom se moze sve dokazati i oboriti. 
Imamo blizih, umjetnickih, primjera. 

U Zagrebu ima dragocjena riznica u katedrali, O njoj nema nijedne 
knjige, rijedne rijeci u knji^ama koje su pristupne publici, a ipak je to zna- 
menita zbirka rijetkosti i dragocjenosti. Ta zbirka nije gotovo nikom otvo- 
rena i stoji pod upravom koja ne mari za javnost. Dvadesetak redaka ima 
o tome u knjizi »Zagreb i okolica« od senatora A. Hudovskoga. Tko od Za- 
grepcana znade o krasoti palaca gornjega grada reci ma ijednu rijec, ako 
nije star ili ako nije arheolog? Stari se ljudi mnogo toga sjecaju, dok je 
gotovo sav zagrebacki gradski zivot bio tamo koncentriran. Po raznim je 
knjigama sve sadrzano, no malo je kome to pristupno. A sta sadrzavaju 
nasi muzeji? tome pisu vec raspacani godisnjaci. 

Trebam podatke o Bitolju, U knjizi Jevte Dedijera ne nalazim kon- 
kretnih podataka, koji bi pristajali u knjige za putnika, koji se nada, da ce 
nesto vidjeti u torn gradu, Sve samo neka etnografija. Dobavio sam nekog 
»Vodju kroz Beograd« iz neke biblioteke putevodja, iz godine 1910, u nje- 
mackom i srpskom jeziku, napisanog memogucim stilom, a glavni je posao 
pothvatniku zacijelo bio sabiranje oglasa. Knjiga r j&^ n p|Ocmije ovom frazom: 

UNI VERSITY OF CALIFORNIA 
113 



by LiOOgl 



»Der serbischc Schriftstellcr Dragaschewitsch sagtc, das Belgrad der blu- 
tigste Stein auf dcm europaischen Schlachtfclde ist.« 

I saberi sada podatke o gradovima, gdje se ulicc drukCijc zovu danas 
nego lani, gdjc nema ni plana ni Sovjeka koji bi htio odgovoriti na pismo. 
Stigose mi takozvani negativni odgovori: u ovom gradu nema institucija na- 
vedenih tamo pod toCkom 1 do 5, t. j. nema n torn gradu nista, ni hotela t 
ni gostione, ni stedionice, nista, ba§ nista, Soldacki, negativni odgovor. 

A koja bi bila svrha ovakvom VodiCu kroz Jugoslaviju? Putujete, na- 
primijer, has u Bled, i kupujete omaSnu knjigu punu planova, slika i mapa f 
punu data i fakata o cijeloj drzavi. Sjedite u vagonu i trazeci liniju Zagreb- 
Ljubljana, Ljubljana-Bled, naidjete na plan Subotice i na opis toga grada, 
ra plan Bitolja, Skoplja, Splita i Sarajeva, listate po slikama s dalmatin- 
skih otoka i hrvatskih Plitvica, srijemskih manastira i srbijanskih kraljev- 
skih zaduzbina, i odjednom: kao da se svijetlo zapalilo u va§oj svijesti: vi- 
dite, spoznate, ugledate i osjetite, uvjerite se f kako je to stara kulturma 
zemlja, kako je lijepa, bogata i velika, i osjetite, tek onda, da se nalazite 
na svom tlu, u svojoj velikoj otadzbini. Jer treba uvijek da na umu drzimo 
golemi opseg ovih nasih krajeva, sliku nove karte, u kojoj je svuda nas 
jedan jezik i jedan narocL Toj bi svijesti, torn osvjescenju bi posluzio ova- 
kav vodiC kroz Jugoslaviju. 

Kako ta knjiga ne bi bila samo vodic po krasnim krajevima i udobnim 
varosima, vec u isti £as i uputa o gospodarskom zivotu nasem, naisao bi 
putnik-6itac ma podatke o tvornicama i o bankairta, o eksploataciji pri- 
rodnih bogatstava i o trgovackom zivotu kraja i grada o kojem cita. Ali, 
sto je glavno, da knjiga takva bud« korisna, mora biti istinita. Zato su su- 
visne i opcenite fraze o zanatima, obrtima i industriji, ako nema oznaka 
firma, pothvatnika i zivih ljudi, suvisne su kao sto su suvisni stihovi o lje- 
poti kraja. Knjiga o poetitno krasnoj zemlji bez stihova, knjiga o bogatstvu 
zemlje bez fraza! 

Moze li se takva knjiga izdati? Prvo ce izdanje bez sumnje biti po- 
vrsno, manjkavo, gotovo lose. Takvo izdanjc mora biti kontinuirano, po- 
pravljano i mijenjano, nadopunjavano i prosirivano svake druge trece go- 
dine, — a zato treba suradnika, dobrovoljnih radnika, i makar i zlobnih, ali 
stvarnih prigovaraca-ispravljada. Jedan ce kraj ispasti bolje obradjen od 
drugoga, to se zna, ali se i nesto drugo zna: ta se knjiga sama od sebe nece 
napisati ni sastaviti nikada. 

Koja je korist od takve knjige danas, kad nema za putnike mjesta ni 
u hotelima ni u vagonima? To je pitanje zaista na mjestu. No dok »Vodic 
kroz Jugoslavijn« bude gotov, bit ce i mjesta po hotelima i u vagonima, jer 
ce se napokon valjada ipak povratiti Evropa onamo gdje je bila. 

Julije Benesic. 

Politicki pregled, 

a) Prognostikon Konstituante, 

Politicko diferenciranje, kakovo imamo danas, nece vrediti i u Kon- 
stituanti. Nego ce u samoj Konstituanti da se, u onaj cas 1 na onom mestu, 
*J by V^-OOgle UNIVERSITY OF CALIFORNIA 

114 



zbude nesto drugatije. Ljudi i misljenja od danas, ti ljudi i ta misljenja, 
nakon Sv. Andrije, nece se poznavati, U samoj ce Konstituanti tek da na- 
stupi svitanje ideja, i onda ce, utakmicom i odabdranjem da se stvori raspo- 
dela njihovih glavnih nosilaca. 

Nagao prekid sa idejama i lidnostima proSlosti nije kod nas niti do- 
sada u&njen, niti ce sada moci biti do kraja izveden. Za dve godine jedne 
»vecne prelaznosti« proslost se i sa idejama i sa lidnostima prvo zblizila, 
onda vimula unutra, onda kao sludajno zalutala, a najposle sela na mesto, 
odakle vise ne moze da se otera. Utesno je, da nije zauzela celo mesto nego 
je ostalo prostora i vremena i za ideje i za lidnosti nove, koje odekujemo 
jos da dodju, a od kojih neke vec imamo. 

Konstituanta ce dakle da ima jednu oznaku proslosti. Jedino je zani- 
mlpvo oceniti, kolika ce ta oznaka proslosti da bude: koliko ce da traje, i 
koliko ce da vredi. 

Sa ulaskom proslosti u Konstituantu nije fiksirano sve. I proslost ce 
u Konstituanti morati da udje u merenje, natecanje i borbu za opstanak! 
A taj opstanak moze da znafii: ili da se proslost svede na jedan minimum, 
ili da se razvije do vrhovne i odlucujuce snage, koja upravlja. A izmedju 
ta dva ekstremna polozaja, imamo skoro beskrajan niz prelaza, koji se lako 
daju konstruisati. 

Pod izrazom proslost, uzimamo sve sto je bilo do oktobra godine 1918. 
A vreme od tada do Konstituante izlucujemo, i zvacemo ga epizodom. 
Epizoda je taman stara dve godine, i izgledalo bi — ako nista drugo — d:i 
bar nju svi dobro znarno, Medjaitim, ona je jako zamrsena i komplikovana, 

Glavna karakteristika epizode je, da je za sve vreme njezinog tra- 
janja, a kraj sve borbe, nadelo selekcije u pravcu prema lepSem, savrseni- 
jem i boljem, bilo potpuno umrtvljeno. Epizoda je dakle bila, da se nekako 
lepse izrazimo, aselektorna, ako me i kontraselektorna. Ne osecamo se oba- 
vezani da razmrsavamo sve pojave, uzroke, faktore, uiinke ove epizode, 
nego prosto utvrdjujemo njezinu glavnu odliku. Zato sto nam je jedino to 
potrebno da pronad?emo njezin uticaj na buducu Konstituantu. 

Prema svemu, epizoda je lo§e uticala na Konstituantu, i Sto je duze 
trajala, sve je loSije delovala. Sa strahovitim upropascenjem ideala i iluzija, 
epizoda nam je zadala jednu tesku i opcu slabost, u svakom pogledu i ob- 
ziru. I to je ono, sto ce kao nezasluzen dug da padne Konstituanti u radun, 
i zasto ce pred potomstvom imati da odgovaraju danasnji politidari. 

PoSto ce proslost morati sebi da tek izvojuje polozaj u Konstituanti, 
i poSto je epizoda malokrvna, ostaje da pomisljamo i pogledamo na neku 
drugu stranu. 

Ima jedna nezgodna pojava kod uznemirenog zivota drustva i drzave. 
Dokle kod normakiog i stalozenog razvoja napredak ide u neprekinutoj crti 
stalnoga gradjenja, dizanja, stremljenja u visinu, dotle kod pomerenog zi- 
vota primecujemo oblike talasa i krivudanja. Crta napretka isprekidano ide 
gore-dole, cesto zastajuci na jednom mestu, ili polako nastupajuci napred. 
tako se izmenjuju, i jedna za drugom dolaze, perijode silovitog zamaha 
u vis i perijode brzog padanja u dubine nazatka i reakcije. Nastupa dakle 
pitanje: da inece mozda nasa Konstituanta da bude jedan ovakav pad u du- 
binu, u reakciju, u mrak? I, ako je epizoda granice nistice, t. j. indiferent- 
nog mesta kroz koje talas sa brega pada u dolinu, onda l>i se moglo oceki- 

UNI VERSITY OF CALIFORNIA 

115 



vati da Konstituanta bude dolinom, bile samo na pocetku svoga nasto<janja f . 

ili i kasnijc i duze! »Eventualnost pobede reakcije«, kako bi se to udeno 

kazalo, mora dakle da se uzme u delove prognostikona za Konstituantu. 

Kao neki stari lekari, mi se uglavnom drzimo onoga, koliko bolesnik 

ima svoje snage, te prema tomu racunamo sanse Konstituante, — ako je to 

uporedjenje dozvoljeno f — i drzimo, da ce zivot i rad Konstituantc u 

krajnoj instanciji direktro za visit! od njezine snage. A pod pravom zivotaom 

snagom Konstituante vidimo arm srecnu mogucnost, da u samoj Konsti- 

tuanti, bez obzira na sve drugo f dodje borbom i izborom do novih licnosti 

i novih ideja, koje ce se roditi, grupisati, formirati i boriti se, bez neprekid- 

nog savera s lfudima i mislima pre Konstituante. Slobodu potpunog sa- 

mooclredjenja Konstituante samo je na taj nacin moguce definisati i shva- 

titi: Da je njezina glavna funkcija, da dovede do novog stvaranja ideja i 

licnosti, a ne da se bavi glasanjima i odlukama ... L. 

b) Domaca situaciia. 

Celovac, 11. oktobra. 

Vas clanak o »Koruskom Plebiscitu« nije zatekao vise ovde g. Cvi- 
jica, kcji se razboleo i otputovao na oporavak ostavivsi predsednistvo juzmo- 
slovenske Delegacije gosp, Jov, M. Jovanovicu, kome svojiski pomaze gene- 
ralstabni potpukovnik M. Nedic, nas najpopularniji oficir u Sloveniji, uz 
f^enerala Krstu Smiljanica. — Kao sto Vam je poznato, radilo se o torn, 
da se plebiscit u zoni A izvrsi u zakazan dan, 10. oktobra, jer je uzbudjenje 
u narodu bilo veliko, i svako -odlaganje islo bi u korist Austrijanaca, koji 
sad vec ni sami ne racunaju sa s v o j o m vecinom ni u zoni B, nego se 
uzdaju u pomoc slovenackih »nemcura« i »omjahljivaca«, Njihovi delegati, 
a jos vise talijanski, radili su na tome, da do plebiscita ne dodje. Ali uza- 
man. Svest narodna pokazala se sjajno, kraj sveg pritiska i svih intriga. 
Sad idemo da vidimo sta ce biti u zoni B, gde je kao dan plebiscita utvrdjen 
31. oktobra u smislu St.-Germainskog ugovora, da se glasanje u zoni B 
mora izvrsiti najdalje na tri nedelje posle glasanja u zoni A. Mi mozemo 
imati potpunu veru u bespristranost i pravdoljublje clanova internacijo- 
nalne komisije, poimence pukovnika Peka, predsednika i britanskog glavmog 
delegata, koji tako bdi nad cistocom plebiscita da nije dopustio pristup u 
plebiscitnu zonu ni dopisniku engleskog »Morning Posta«. 

Pojedinosti rezultata plebiscita u zoni B javicu Vam odmah posle 
31. oktobra. — c, 

Celovac, 13. oktobra. 

Jos se ni danas ne znaju tacni rezultati glasanja u plebiscitnoj zoni, 
Kraj sveg napora Nemaca, i njihovih zastitnika, predana je vecina glasova 
u korist Jugoslavije dosad u sledecim mestima: Bistrica, Medbo- 
rovlje, Selce (98%), Slovenski Plajberg, Svetnavas, Bela, Loce, Kroska 
Bela T i druga. Red je odrzan svuda, iako je zivost bila velika. Incidenata 
je bilo srazmerno malo na sam dan plebiscita, vise ih je bilo u oci toga 
dana ranije. Komisija, i sam predsednik Pek, prisustvovali su licno na 
mnogim mestima glasanju, koje su pratili s velikim interesovanjem. Re- 
zultat ce biti proglasen sutra. — C, 

by VjUUgli. UNIVERSITY OF CALIFORNIA 

116 



Ekonomski pregled. 

Osvrt in r^savanje agrartiog oitanja. 

(Jedno misljenjc) 

(Donosimo zasad ova nekolika opazanja i razmatranja 
jednog naseg mladog agronoma o agrarnom pitanju kojem zelimo 
u buduce posvecivati narocitu paznju.) 

Nije potrebno naglasavati od kakve je velike vaznosti, specijalno za 
rase prilike, agrarno pitanje. To se do~,ada hiljadu puta reklo i ponovilo. 
Svi se slazu u tome, da je to jedno od nasih najvitalnijih pitanja, i kao 
takovo treba ga onda tretirati. 

U Evropi, a moguce u celom svetu, nema drzave, koja je relativno 
bogatija i na zgodnijem polozaju za izvoi: i promet, nego sto je Jugoslavia. 
Zemlja, koja imade najplodnije ravnice; zemlja, koja je jos bogatija miue- 
ralima negoli cak i agrikulturnim proizvodima, iako se jos ta mineralna 
bogatstva nisu razvila kao u drugim zapadnim drzavama, — taka zemlja 
treba i mora da uredi pitanje koje tangira ogromnu vecinu njenog stanov- 
nistva. 

Pogreska se pravi u tome, sto mnogi misle da je jedini cilj agrarne 
reforme podela zemlje. Medjutim, to nije tacno, Samom podelom zemlje 
ne bi se nista dobilo, dok bi se 6ak moglo i izgubiti. 

Glad za zemljom, koja uvek postoji kod svih agrikulturnih naroda, 
treba zadovoljiti ne samo podelom zemlje vec u isti mah i jednom defini- 
tivnom politikom ruralnog razvijanja. Ta politika trebala bi da se krece 
uvek u istom pravcu, ako se zeli da se zadrze oni ljudi koji su dobili zemlju 
i da se posvete agrikulturi. Imala bi se, naprimer, odmah obratiti paznja na 
to u kakom se stanju predaje nekome zemlja na obradu, Uza svako dode- 
ljeno imanje, trebalo bi sazidati kuce i kucice, i uz to jos dodati i jedan 
deo zemlje, koji bi sluzio kao vrt. Pokraj toga, morala bi se izvesti razna 
poboljsanja u samom karakteru ruralnog zivota, i o tome bi se moralo 
voditi racuna, U gradovima je mnogo drugaciji zivot nego na selima. Gra- 
dovi privlace mlade seljake sebi, gde se oni onda proletariziraju. Ovu emi^ 
graciju mladih ljudi iz sela u gradove trebalo bi spre&ti, ali se to ne moze 
uciniti nikakom silom, vec jedino privlacivoscu samog sela i poljskog zivota. 
Drzava i opcina mogle bi i morale bi sve uciniti da se to izvede. 

Tu je, zatim, problem emigracije u Ameriku, koji je ostetio nasu novu 
drzavu sa preko dva milijona mladih radnih snaga. To pitanje svakako 
treba nanovo pokrenuti, i to tako da dodje do reemigracije. Ovo napomi- 
njem na ovom mestu radi toga, jer je to vrlo usko vezano za samo resenje 
agrarnog pitanja, i za nacin na koji se ono ima resavati: zemlju treba tako 
urediti, da to bude atrakcija za one ljude koji se budu resili da se bave 
zemljoradnjom, kad se vrate natrag, Treba im priskrbiti take zgode, da bi 
oni veselo posli na rad na zemlju, od koje su se bili otudjili i oducili ziveci 
po americkom nacinu po americkim ogromnim gradovima, 

Drugo jedno vrlo vazno pitanje, pri resavanju agrarne reforme jeste, 
da li cemo mi imati i velikih poseda pokraj malih, ili samo male posede. 

Digitized by L^OOgli. UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Jos nisu dovrsene rasprave o tome, da li su s gledista produkcijc veliki po- 
sedi ili mali posedi korisniji. Ali je jasno, da veliki posedi imaju vise pri- 
like za ekonomiju u upravljanju i u upotrebljavanju maSinerije; dalje, da 
mogu lakse pribaviti sebi strucno znanje. Jedan veliki posednik uspeo je 
ceSce onde gde je manji propao. Uopste, postoji tendencija da veliki posedi 
rastu i razvijaju se na radun malih. Ali kad se uzme u obzir moderna or- 
ganizacija malih posednika, njihova orijentacija da se grupisu u jednu za- 
jednicu, pa da onda zajednicki nabavljaju masineriju, i sve ostalo sto im 
je potrebno radi racijonalnog obradjivanja zemljista, onda gornji razlozi, 
bar dobrim delom, otpadaju. To grupisanje malih posednika u jednu za- 
jednicu mogu veoma uspesno vrsiti zemljoradnidke zadruge; one kao da su 
stvorene u tu svrhu. Sa organizovanjem ovih zajednica otpao bi dakle jedan 
dosada veoma vazan razlog velikih posednika: da mali posedi ne mogu pro- 
ducirati onoliko koliko veliki. Opaza se, ina£e, da se onde gde su mali po- 
sedi, i gde je razvijena intenzivna kultivacija zemljista, agrikulturna popu- 
lacija silno umnozava; a u zemljama gde su veliki posedi, i gde se ne po- 
klanja dovoljna paznja agrikulturi, agrikulturna populacija opada. Primer 
za prvu pojavu je Danska, a za drugu predratna Engleska. 

U vezi sa napred recenim spomenucu jednu odlicnu knjigu Sir Daniel 
Hol-a, »Agrikultura posle rata«, u kojoj se preporucuje osnivanje drzavnih 
farmova, radi toga sto bi oni bili manjim i privatnim farmama jedan odlican 
stimulus za bolje obradjivanje zemlje. Prema njegovim predlozima nekul- 
tivisana zemlja trebala bi da se ekspropriira u ovu svrhu. Istina, mi imamo 
neke tako velike farmove, o kojima govori g. Hoi, a koje smo nasledili od 
Austrije, ali oni nisu pokazali onaj uspeh kojem se on nada. Moguce da su 
oni bili suvise birokratski upravljani, i da su ih upotrebljavali pre svega 
kao neku vrstu sinekure za izvesne ljude. 

U Engleskoj postoji jedan drugi plan, po kome bi vlada uzela u svoje 
ruke neka imanja, pa bi ih onda kolonizirala. Svaki kolonista, posto do- 
kaze svoju sposobnost u radu na torn imanju, dobio bi deo te zemlje. Kolo- 
niste bi onda obrazovali kooperativne organizacije radi zajednickog na- 
bavljanja masina, a i radi prodaje produkata od zemlje. Ali svaki takav 
kolonista, za vreme dok ne dokaze svoju sposobnost i prema tome ne do- 
bije zemlju, imao bi da radi na torn imanju samo na nadnicu. Na takav 
nacin misle da bi se mogao najveci deo te zemlje podeliti, ali bi ostao ipak 
jedan deo, koji bi sluzio kao centralni farm, na kome bi ovi kolonisti, u 
slobodnom vremenu, mogli raditi na nadnicu. Direktor ovakog centralnog 
farma bio bi duzan da savetuje i upucuje clanove kolonije u tome, kako 
treba da obradjuju svoja vlastita imanja. — Mozda bi se ovako nesto slicno 
moglo i kod nas pokusati, pa bi se time dobio jedan agrikulturni radnik 
dobro izvezban u racijonalnom obradjivanju zemlje. 

Opsta je tendencija poljoprivrednih drzava da se razvija u smislu 
agrikulturne kooperacije. Dansku smo spomenuli kao jedan vanredno 
uspeli i tipidni primer takve jedne kooperacije u agrikulturi. Svi putnici, 
koji su isli tamo radi prouSavanja tamosnjih agrikulturnih prilika, kazu, da 
se Danska nikad ne bi ovako razvila da nisu upotrebljavana kooperativna 
sredstva za kupovanje i prodavanje. Kombinovana aktivnost kooperatora 
moze da da vanredne uspehe, naroiito ako ih joS i drzava potpomaze, Na§e 



118 



zemljoradni£ke zadruge mogle bi izvrsno vrSiti ove funkcije, kao §to su ih 
u Dansko) kooperativne zadruge vrSile. Naravno, u torn slucaju drzavna 
pomoc bi trebala da bude prema njima sto izdasnija, jer ako se sve ostavi 
samo privatnoj inicijativi, nece se ni pokraj najbolje volje moci potpuno 
uspeti. Drzava bi mogla uspostaviti kreditne banke (kao §to postoje u Ne- 
mackoj), cija bi funkcija bila da pribave potrebni kapital, bilo od drzave 
bilo sa koje druge strane, te da daju ovim kooperacijama lake i kratko- 
roCne zajmove. U prijasnja vremena, a i danas, pravili se takozvani hipo- 
tekarni zajmovi na zemlju, koji na prvi mah izgledaju vrlo korisni, ali su u 
stvari vrlo stetni, Seljak, koji je digao jedan takav zajam, ne mora upo- 
trebiti taj zajam na poboljSanje svoje zemlje i za nabavu masinerije, tako 
da se £esto de§ava da on potroSi novae a da nije nista nabavio. Zemlja je 
u takovom slucaju samo nominalno njegova, a u stvari pripada baneL Pot- 
puno je drukcija stvar sa kooperacijama: tu se svaki zajam mora utrositi 
na odredjene svrhe, jer je ceo skup kooperatora odgovoran za taj zajam. 
Zajednicki produkujuci, oni mogu vise i bolje da urade, tako da je zajam, 
koji bi oni ucinili kod ovake kreditne banke, potpuno osiguran. Amortizi- 
ranje zemlje trebalo bi uopSte zabraniti, jer se na taj nacin moze cilj 
agrarne reforme izigrati. Bolje je neupotrebljavati ovaj takozvani kredit, 
nego pasti u sake zelenasima i bankama. Da bi se, medjutim, zadovoljila 
moderna agrikultura, koja potrebuje dosta kapitala, funkciju davanja kre- 
dita mogle bi vrsiti onake kreditne banke. 

Bilo bi dakle potrebno, po nasem misljenju, da se odredi jedna velika 
komisija, koja bi bila u vezi sa Ministarstvom za Agrarnu Reformu i Mini- 
starstvom Poljoprivrede, ali neovisna u svom radu od njih, te koja bi imala 
za zadacu da proputuje celu zemlju i da na mestu ispita sve sto se odnosi 
na agrikulturu zemlje. Pored socijalne strane problema, ona bi imala da 
upozna i proudi i njegovu ekonomsku stranu, Rad te komisije mogao bi tra- 
jati 2, 3 pa i 4 godine. To bi mnogo korisnije bilo, nego sto se salju razne 
komisije u pojedine delove drzave, koje potpuno krivo obavestavaju mini- 
starstva, jer ne gledaju na ceo problem nego samo na njegove delove. Cela 
zemlja mora biti jedan problem, a pokrajine mogu biti samo aspekti tog 
problema. Ne smeju se unaprediti interesi jedne pokrajine na stetu druge. 
Lokalni zna£aj mora se gubiti pred opcim i nacijonalnim. Ruralni transport, 
rekonstrukcije sela, kreditne pogodovstine za seljake, isusavanje zemlje itd M 
sve bi ovo spadalo u delokrug te velike komisije. Glavna svrha ovoga bila 
bi da se, ispitujuci sve strane ruralnog zivota, pokaze put kojim bi se naj- 
bolje uredila i vodila produkcija, i kako bi se privukao u zemlju sto veci 
broj naroda. Naravno, ova bi komisija morala raditi u duhu ranijih odre- 
daba za resenje agrarne reforme, ili uzimajuci ove u obzir. 

Trebalo bi, zatim, da se obrati velika paznja na jedno drugo vrlo hitno 
pitanje, u vezi sa agrarnim. U gradovima ima velik broj industrijskih i 
drugih radnika. Ovi radnici zive vecinom bedno, osim u izvesnim prilikama, 
kao sto su u mnogom pogledu ove danasnje. Zgodno bi, dakle, bilo, kada bi 
se ovim radnicima, u blizini gradova, dalo nesto zemlje koju bi oni mogli 
urediti i obradjivati kao vrt, te imali dovoljno povrca za se i za svoje po- 
rodice. Ovim bi se postiglo dvoje, a oboje vrlo vazno za ceo socijalni ra- 

119 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



zvitak zemlje, naime: a) radnici bi bili opskrbljeni hranom, te ne bi morali 
istu skupo pladati po trgovima (sto bi u isto vrcme reagiralo na trzisne 
cene); i b) prestalo bi donekle besposlicenje radnika u vremenu kad su izvan 
svojih radionica. Vreme, kojc bi inace mnogi od njih provodili po gostio- 
nama i drugira mestima za zabavu, proveli bi tada u radii na polju. To bi 
opet delovalo vrlo povoljno na njihovo mentalno i fizicko zdravlje. Drzava 
i opcina moglc bi uzeti na se izgradnju radnickih stanova, ali bi u isto 
vreme morale odrediti jedan deo zemljista u blizini gradova, koje bi bilo 
iskljucivo za upotrebu radnika. 

Jos i jednu drugu funkciju bi drzava mogla, u zajednici sa opcinom, 
preuzeti na se, a to je agrikulturni odgoj. U Danskoj postoje inspektori, 
koji su drzavni cinovnici, a koji redovno obilaze mala poljoprivredna 
imanja i ttsporedjuju kvalitet i kvantitet produkata, i sam rad, a preraa 
tome onda savetuju zemljoradnike i pokazuju im kako treba da rade. 

Prema svemu sto smo rekli, ili upravo tek natuknuli f svakako izgleda 
da je za nasu drzavu mnogo bolje da imamo male posede; ali u isto vreme, 
treba te male posede organizovati u zadruge, tako da ni ekonomska strana 
tog problema ne bi ostala neresena. Socijalnu pravdu dobicemo dajuci se- 
ljaku zemlju na obradjivanje, a ekonomski cemo ga podici, ako mu dademo 
inicijativu i pokazemo prakticnim nacinom vaznost osnivanja zadruge, u 
kojima u isto vreme ima slicne uslove za razvijanje kao i jedan velepo- 
sednik, plus, da on moze jos vise da c brati paznje na onaj svoj manji posed 
nego jedan veleposednik na svoj veliki posed. 

Aleksandar Bilic. 



Knjizevni pregled. 

Beogradski stiL 

(Uvod.) 

(Ova] clanak, na koji se nadovezuje onaj o Stilu Slobodana 
Jovanovica, objavljen u pruom broju »Nove Evrope«, sacinjavao 
je predavanje koje je gospodja I. Sekulic drzala na svecanoj sed- 
nici Drustva za Srpski Jezik i Knjizevnost u Beogradu u maju 
oue godine. Gospodja nam ga je ljubazno ustupila da ga obja- 
vimo u »Novoj Evropi«.) 

Postavljam opste pitanje; sta je to beogradski stil? ili, to isto pitanje 
u drugoj formi: ko je to beogradski stil? Zatim ponavljam specialna pi- 
tanja: u cemu je bitnost stila gosp. Bogdana Popovica? ili: izmedju stila 
pokojnog Jovana Skerlica i stila gosp. SI. Jovanovica, koji nosi u sebi vise 
predaka, a koji vise skole? ili: fluidnost logike i takt u stilu gosp. Pa via 
Popovica; ili: Mostar i raskos u stilu gosp. Jovana Ducica, itd., itd. 

Vec tih nekoliko primera dovoljno isticu teskocu u prilazenju obimno- 
stima kod opstih pitanja, i dovoljno isticu smelost u tretiranju kod spe- 
cialnih pitanja. Tim pre, sto ja cvrsto verujem da sama sustina i prava 

snaga neke retke i velike pojave ostaju uvek sakrivene. 

Original from 



byLii 



i 



120 



UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Beogradski stil ne kaze da li se rodio u nekoj o§troj komandi Cr- 
noga Djordja, ili u nekoj spekulativnoj dosetljivosti Obrenovica MiloSa, ili 
u nekoj epigramatiikoj mudrosti Karadzica Vuka. G. B. Popovic ne kaze 
kako nad jednom lirskom pesmom smisli aksiom i prorostvo. G. Jovan 
Du£ic nece nikada reci kad se rastao od Mostara, kao sto slavulj nikad 
nece reci za kim plate kad onako darobno peva. Orao ne kaze kako leti, 
violina ne kaze kako svira, duga ne kaze kako se, bela i srebrna, raspadne 
u sedam boja. G. SI. Jovanovic, najzad, nece da kaze kako pise. 

Svi ti fenomeni, sve te pojave zahvataju u tolike oblasti stvaralackih 
energija, tajni i duha, da ispitivanje i kontrola malaksavaju i uklanjaju se, 
a ostaju, pred prirodnim pojavama, zanos i divljenje, a pred pojavama 
ljudskog duha, ostaje osecanje da su te pojave takodje misterije i to mi- 
sterije ne samo jedne duse. 

Da, osobiti govor jednoga £oveka, osobiti stil jednog coveka, za mene 
bar, pre sviju drugih pojava znaci slozen simbol, znaci citavu procesiju 
dusa. 

Japanac jedan, pre dosta godina, kazivao mi je da se kod njih jezik 
ljudi razlikuje od jezika zena. Meni se to uCinilo smesno. Ali Japanac je 
ostao ozbiljan i rekao: kako bi i mogao jezik zena i jezik ljudi biti sasvim 
jednak, kad su duse u jeziku ljudi druge, a duse u jeziku zena opet druge. 

I toliko sam onda vise protivna da se i beogradskom stilu, dakle 
stilu kojim pise i govori danas nauka i knjizevnost celog naroda, da se torn 
stilu u jednom coveku dade otac, u jednom vremenu dade kolevka, u jed- 
nom prelomu dade klica, ili kako je vec obicaj po istorijama knjizevnosti 
ponizavati pred pokolenjima postanak najgigantskijih tvorevina. Isto sam 
tako protivna pretpostavci da stil g, SI. Jovanovica isticem kao jedinku, kao 
stil nad stilovima u ovom nasem izlaganju misli. Ne. Ja stojim na sta- 
novistu da u jednom koliko toliko razvijenom i doradjenom stilu, stilu 
epohe ili stilu pojedirica, buji cela rapsodija jednog naroda. S tim, naravno, 
da inertne elemente, u toku vremena, mehanizam evolucije mrvi, ni§ti i 
izbacuje. 

Govoriti o stilu, dakle, znaci govoriti o sebi, filozofiji, karakteru, i 
istoriji celoga naroda. Ali kako su kod nas i psiha i filozofija i karakter 
i istorija jo§ u jeku formiranja i razvijanja, to, govoriti o nasem stilu, znaci 
govoriti o intimnom zivotu i o intimnim mukama nasim. O tome da smo 
jo§ od juce stojali s rukom na orozu, s uvetom koje osluskuje, s dusom koja 
se boji, s uvek spremljenom boscom za zbeg. O tome da su vecite migracije 
i emigracije nase razbacivale i mesale ljude po volji slufaja i zapovesti ka- 
tastrofe: juznjake na sever, primorce u planinu, brdjane na more; brbljavce 
tamo gde se cuti, cutljivce tamo gde se brblja. tome je vecita neka za- 
prepaScenost upadala u prirode nase, u talente nase, u navike nase. Otuda 
u stilu nasem, s jedne strane, zbijenost, istinitost i jasnost, otuda, s druge 
strane, fivornovitost, oporost, suhost i jednolikost. Stil nas, do skora jos, 
bio je do pola vojniika zapovest ili vojnicki raport, a od pola savladjivanje 
sebe da se ne kaze kako je u dusi nego kako je u stvari. Otuda u beograd- 
skom stilu, i danas jo§, ona karakteristika, da posle jednog punog, nabu- 
jalog pripremanja dolazi, mesto razlivanja, mesto harmonicnog rastvaranja, 
dolazi ono poznato presecanje: evo za§to, evo kako, evo otkud, i s tim nov 

n | Original from 

121 



bydC 



period, stvaran, argumentativan, enumerativan. To »evo za§to«, koje je za 
stilski razmazenog doveka tako veliko razo£aranje, to je bitna crta zivota 
naseg i u stilu. Begunac, s torbom na ledjima, na vetru, na ki§i, koji ne zna 
§ta mu je s kudom i s radnjom, ne zna koliko dece ima, koji dakle mora 
da odahne i prekine, ali koji ipak nece da ne dovrSi, i nece ma §ta da kaze. 

Govore<5i dakle povodom stila naseg o iivotu nasem, trebalo bi spo- 
menuti vrlo mnogo stvari, i jo§ i vrlo mnogo novih, ili bar nespominjanih 
stvari. Trebalo bi, pored darovitosti nase, spomenuti jedared i tupost nasu; 
pored krotkosti na§e jedared i uodljivost naSu; pored dobrote na§e jedared 
i zlocu nasu, staru, zaostalu zlocu vekovnih robova. 

Sve to, i mnogo sta uz to ide u istoriju, evoluciju i biologiju beograd- 
skog stila, Naravno da toliki materijal ispada iz tesnog okvira ovog mog re- 
ferata. Ono Sto u ovoj prilici stizem spomenuti, to su nekolika opazanja na 
stil trojice najoriginalnijih, najrevolucionarnijih i najosetnijih neimara na 
izgradjivanju naSeg t. zv, beogradskog stila. To su, gosp. Bogdan Popovic, 
zatim, crna na§a zalost, pokojni Jo van Skerlic, zatim gosp. Slobodan Jo- 
vanovic. 

Ta su tri coveka, po ne£emu, nerazdvojno jedno. Jedno i svejedno 
su kao predstavnici zrelosti i modernosti naseg stila i u nacionalnom i u 
evropskom smislu, Ina£e, ta su tri Coveka tri razna lica, tri razne Skole, tri 
potpuno samostalne variacije beogradskog stila. 

PokuSacu, ovom prilikom, po jednu kratku i brzu skicu o gosp. B. Po- 
povicu i o pokojnom Skerlicu, i ne§to razradjeniju skicu o gosp. SI, Jova- 
novicu. 

Ali pre toga bih morala prodiskutovati, naravno u grubim crtama, 
jednu ta£ku iz nauke o literarnim nacelima, U ovoj prilici je to pitanje 
o unutrasnjim i spoljasnim kvalitetama stila. 

Covek, koji s perom u ruci sedne da slobodno stvori, taj Covek, i ne 
zamocivSi jo§ pero u mastilo, mora nositi u sebi ve6 dva prethodna stila. 
Mora imati stil shvatanja, t. j. moc i nacin da iz sirovog materiala prvo pro- 
nadje razne sadrzine, pa onda iz tih sadrzina odabere one koje ce obraditi. 
Zatim mora imati stil prikazivanja, t. j, moc i nadin da pogodi na kojoj 
ce osecajnoj ili naudnoj osnovici izabrane sadrzine sloziti, sliti, i saopstiti, 

PokuSacu da ovu teoriju primerom bolje predstavim. Recimo, sirov 
material neka bude: karakter i stradanja jednog Coveka. Iz tog sirovog ma- 
teriala dva razna pisca zaista nece izvoditi ni iste, ni istog broja sadrzine, 
Izabravsi svaki svoje sadrzine, oni bi pokazali svaki svoj stil shvatanja. Sad 
bi doSlo ono drugo, doslo bi da se treba re§iti za manje vi§e umetnifiku 
osnovicu pri izradi i saopStavanju. Jedan od one dvojice ce, na pr M izraditi 
delo na osnovici da je stradanje pozitivan ideal, drugi na osnovici da je ne- 
stradanje negativan ideal. Vi cete verovatno reci da je to svejedno, da raz- 
lika nije markantna, da je sva razlika u torn Sto se jedared jedno dokazuje 
a drugo podrazumeva, a drugi put drugo dokazuje a prvo podrazumeva. 
S logiSnog glediSta, ta bi primedba bila, iako ne sasvim, ali dosta oprav- 
dana. S umetnickog i estetiCkog glediSta, naprotiv, nije sasvim svejedno koje 
£e se obradjivati, dakle osecati i dati osetiti, a koje podrazumevati, dakle 
ili uzimati na znanje, ili, ako je pisac eminentan ve§tak, uopite i ne zapa- 
ziti. — To bi od prilike bio naCin da se pokaze f svoj stil shvatanja. 

n {^r\r\ nl<> Original from 

122 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Teoreticari francuske i talijanske knjizevnosti dine sa stilom prikazi- 
vanja drugu distinkciju, a teoretiCari engleske i nemacke knjizevnosti opet 
drugu. Oni prvi stavljaju skoro sav stil prikazivanja medju spoljaSnje kva- 
litcte konacnog, komplcksnog stila, a ovi drugi, naprotiv, ostavljaju stil 
prikazivanja medju unutrasnjim kvalitetama stila. Podsecam, s jedne strane f 
na eseje Benedeta KroCea, koji predstavlja vrstu sinteze svega onoga sto 
je u Italiji o stilu pisano; a s druge strane na Herberta Spensera delo Fi- 
lozofija stila, koje predstavlja vrstu baze svemu onome sto se medju 
Englezima o stilu pise. 

A sada, si parva licet . . ., neka mi bude dozvoljeno reci kako i ja mi- 
slim. Ranije sam naginjala prvima. A sada, ditajuci mnogo i napregnuto 
na§e pisce, ja sam svoje misljenje podelila. Ostajem sa romanskim teore- 
ti£arima kad je ret o stilovima velikih, kulturnih naroda i pisaca, a prilazim 
Germanima kad je red specialno o stilu nasem, Jer v kao cela nasa istorija, 
ceo nas zivot, naS kulturni progres, svaka nasa borba, tako je i stil nas jak, 
originalan i dobar pretezno, mozda i isklju&vo, unutrasnjim svojim kvalite- 
tima; dok su mu spolja§nji jo§ vrlo malobrojni i nefiisti. Prosto receno, mi 
izgradjenog, odredjenog, spoljasnjeg stila skoro nigde nemamo. Mi smo se 
i oslobodili i svet zadivili, i u elitu kulture se utisnuli, sve sa vrlo malo ili 
nimalo spoljasnjeg stila, Tako piSemo i knjige. Pravih izuzetaka imamo 
malo. Ali to nije uvreda. To je, zasada jos, karakteristika. Velika, svetski 
znamenita literatura ruska sva je daleko od dobrog stila. Dostojevski, u 
Braci Karamazovima, napi§e ceo torn dialoga i monologa o svemu 
i svacemu, i tesko vama ako se ma gde zapitate: pa o £emu to upravo raz- 
govaraju Ivan i Aljo§a ili starac Zosima i njegovo dru§tvo? Odjedared 
ispada refcenica: »Ali dok ne dodje vreme velikoj misli, pojedinci iuvaju 
i nose znamenje njeno. Ima ih koji izvode duSu svoju iz samoce i daju je 
da se prinese opstoj ljubavi bratskoj. Ima ih, iako su £esto jurodivi i ludi. 
Na taj na£in zivi velika misao.« Ta je recenica genialan rezime teskih sadr- 
zina. Ta je reSenica u stilu. Ali, nazalost, ta prva redenica u stilu, jedna je 
od poslednjih reienica u knjizi, 

Vracajuci se na svoje malodas spomenuto stanoviste prema beograd- 
skom stilu, ja mislim da prose&ni stil prikazivanja u nas treba ostaviti 
medju unutrasnjim kvalitetima Stila. A prema tome onda smatram da u 
spoljaSnje kvalitete, u ono sto se zove forma, mozemo radunati samo gru- 
pisanje vecih odeljaka, vezu izmedju manjih odeljaKa i scena, izmenu u ra- 
znim elementima proze, crtanje sredine, zatim, s druge strane, bogatstvo, 
ritam i melodiju jezika. 

Oko ovog malenog akta teorijskog razmiSljanja pokusacu da gru- 
pi§em malocas obecane skice, radjene iz posmatranja moga u praksi. 

Gosp. Bogdan Popovic, tretirajuci ma koji knjizevni slucaj, udaljava 
se od coveka kao licnosti. Ideju svoju zida on od samih ideja. Slicno kla- 
si£nim piscima, koji, kako je poznato, skoro nista drugo nisu ni pisali do 
zivote velikih ljudi, a u takva dela unosili misli i principe svih pojava i vre- 
mena. Platon, na primer, napisc zivot Perikla ili Sokrata, a u tim sasta- 
vima vi ditate motive svega onoga Sto se danas opStim imenom zove svet 
kulture. Slicno tome, gosp. B. Popovid se bori za simbole, za zakone, za 
istine neprolazne. Traiedi samo to, on uspeva ostati potpuno nezavisan od 



byCiC 



■■-■i i i-i 1 1 1 ti 1 1 1 ■_• 1 1 1 



123 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



licnosti. Otuda retka pojava da on zida i logidno, i sttucno i esteticno pa 
najkonsckventnijcm planu. Tako konsekventno, da su pokreti njegova stila f 
skrctanja njcgova od reda redu toliko oprezna i spora, da su jedva za- 
pazljiva, i nedovoljno uvezbanom coveku zamorna. Uvezbanom coveku, na- 
protiv, stil gosp. Popovica najpre pomaze da se nadjc u nestalnoj filozofiji 
estctike, da koliko toliko sagleda dimenzije njene, kojc su svc od reda di- 
menzije neizmernosti. 

Jasno je, prema dosada re£enome, da su sadrzine kod gosp. Popovica 
obicno neslucene, neocekivane, nove po tome sto donosc novu istinu, a ne 
novu opservaciju. Gosp* Popovic domasa sa zakljuccima svojim vrlo cesto 
vrhunce, one, ili surove ili vrtoglave i srcu nasem tudje vrhunce, od kojih 
se bojimo, i pred kojima onda toliki ljudi konstatuju da im je stil gosp. Po- 
povica ipak odvise svetlo preobrazen. 

Da, gosp. Popovic je, neosporno, novijem beogradskom stilu najvise 
dao, ali kako taj stil, kao organizam, ne moze danas bar, u sebe da primi 
sve ono sto bi mu gosp. Popovic jos mogao dati, to gosp. Popovic, odista, 
zauzima prema torn stilu jedno neobicno istaknuto mesto, a po snaznim 
subjektivno estetickim elementima svoga spoljasnjeg stila on sasvim pre- 
staje biti beogradski i nas. 

Prelazeci na pokojnog Jovana Skerlica, neka mi bude dozvoljeno pod- 
vuci surovu ironiju reci mrtvi Skerlic, kad bih ba§ zivi Skerlic trebalo da 
kazem. Jer, cela Skerliceva duhovna konstrukcija i jeste u tome sto nije 
idejne i vecite istine i temelje mislio i pisao, nego uvek samo istine i temelje 
naseg zivota. On nije umeo ideju krenuti dok uz nju nije vezao coveka ili 
generaciju, dakle borca ili vojsku nase sredine, naseg vremena. On se i sam 
narocito vezivao za ljude, i trpeo da zavisi od svojih savremenika. On je u 
samu sustinu ideja svojih bacao zive ljude, prolazne i nesavrsene, ali koji 
su u danom trenutku bili ili predstavnici dinamicnih, mocnih i opasnih sila, 
s kojima ce ideja napredovati i osvajati, ili predstavnici zastarelosti i skle- 
roticnosti, s kojima ce se ideja srusiti i propasti bez traga. Takav, uvek 
s vojskom za sobom, on je na zastarelosti i t. zv. osvestanosti u literaturi 
i u stilu najhrabrije kidisao, i, kako se veli, najvise im dohakao. Doduse, toj 
je nesreci davno pre Skerlica gosp. B. Popovic stao podrezivati zile; ali 
onako na svoju: polagano, fino, nevidljivo ispod zemlje. Skerlic joj je, brzo 
i javno, podrezao samo srce. Najostrijim nozem kojim se mumije i maniri 
istrebljuju: zdravim smejom omladine koja je za Skerlicevom kritikom isla. 
Ali ovim se ne zeli reci da je Skerlic bio ekstaticar ko zna kakvih dalekih 
meta. Ne. Skerlic se borio za triumfe zivih i svojih. Bio barjaktar svoga 
i naseg vremena i pokolenja, nasih zasluga i istina. Kroz Skerlica je sudio 
i raspremao nas zajednicki intelekt i osecaj. Nasa estetika, nasa psihologija, 
nas prkos, nasa moc, takvi kakvi su. A Skerlic, bolji od svih nas, nije se ni 
za koje dubine ni visine hteo kidati od nas. 

Iz toga izlazi da je Skerlic pisao unoseci sve svoje strasti i sav svoj 
temperament i u spoljasnje i unutrasnje kvalitete svoga Stila, pobedjujuci, 
nekonsekventno, ali sigurno, kao i celo njegovo vreme, £as tu, 6as tamo, 
cas dokazom, £as veStinom, Cas znanjem, das osecajem, zbunjujuci tako 
svaku analizu subjektivno estetickih i objektivno psiholoSkih elemenata ma 
kojeg njegovog stila. Izlazi dalje to, da Skerlic sjajni svoj talenat i sjajni svoj 

Digitized by CiC 



■■-■i i i-i 1 1 1 ti 1 1 1 ■_• 1 1 1 



124 



radni kapacitet nijc uvek bacao u najsuperiorniji posao u koji je mogao. AH 
Skerlic je tako hteo, i tako je, po nagonu i ljubavi svojoj, morao. On je 
podmetnuo zdravlje svoga dara i svezinu svoga stila pod svoje cemerno i 
siroto vreme, i digao nas je sve za onu jednu, ali strmu i opasnu stepenicu, 
odakle se s nama jos danas pocelo ra£unati kao s cinjenicom buducih kul- 
turnih epoha. Pod tim divnim i strasnim poslom Skerlic je poginuo zajedno 
sa svima onima koji su ga podupirali na te§kom mestu najpreSnijeg i najro- 
djenijeg naseg posla, A smrcu svojom dao nam je ono sto za zivota nije da- 
vao ( dao nam je dva simbola. Licnost Skerliceva, to je simbol junastva, u 
kome se slivaju smrt i zivot Spomen na Skerlica, to je simbol lepote, u 
kome se slivaju radost i zalost 

Isidora Sekulic. 



Knjige i listovi, 

»Serbia«, osnovana u Londonu 1917, 

Svetski rat doneo je bezbrojne prijatelje Srbiji i Jugoslovenima u 
Velikoj Britaniji. Nase poslanstvo u Londonu moglo bi objaviti iz svojih 
arhiva za vreme rata citave knjige dokaza ovog prijateljstva, medju kojima 
mnoge vrlo dirljive izraze divljenja i ljubavi prema srpskom vojniku i 
juznoslovenskom narodu. Posle »Kosovskog Dana« f priredjenog 1916, mnoge 
desetine hiljada britanske djece znalo je odusevljeno recitovati uspele 
stihove Lorda Litona (Owen Meredith) u slobodnom prevodu nase naro- 
dne pesme: »There resteth to Serbia a glory , . .« I danas su jos ovi stihovi 
i re£ Kosovo u svaCjim ustima u Engleskoj i Skotskoj. — Kao jedan lep 
primer simpatije i istrajne pozrtvovnosti za nasu stvar, neka posluzi rad 
i napor mladoga Edgara R. Brown-a f koji je 1917, jos kao gimnazista, u 
svome rukom pisanom djafikom listu poCeo da posvecuje sve vecu paznju 
na§em pitanju, pa je ubrzo prekrstio i sam list u »Srbiju«. Izlazeci re- 
dovno svakog meseca, ovaj list malih Engleza odlikovao se od svog po- 
cetka dobrim izvestajima i poglavito otsustvom netafcnih obave§tenja f tako 
da se nas poslanik u Londonu u vise mahova nasao pobudjen da zahvali 
uredniku i da ga obodri na dalji rad- Posto je svrsio skolu i presao na rad u 
ministarstvo, g. Brown nastavlja lepo zapoceti posao, i nedavno smo dobili 
pismo u kojem izvestava, da ce na opstu zelju produziti redovno izdavanje 
»Srbije«, i to u stampanim primercima. List ce, kaze, imati ilustracija, a 
donosice preglede, stihove, izvestaje, beleske o trgovinskim i finansijskim 
pitanjima, o knjizevnosti, umetnosti i muzici, i t. d. Izlazice i dalje meseino, 
i stajace 6 d. od broja. Adresa je: E, R. Brown, Esq. — 79, Claude Road, 
Upton Manor, London, E. 13. Mi ga toplo preporucujemo nasim Citaocima 
koji znadu engleski, osobito na§oj omladini koja je studirala u Engleskoj ili 
koja misli ici onamo. 



r^rtrtrtL- Original from 

125 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Srpski Knjiievni Glasnik, 

Nova Serija, br. 2 i 3. 

Drugi i treci broj »Srpskog Knjizevnog Glasnika* imaju raznovrstan 
sadriaj, u kojem dosta mesta zapremaju naSi »mladi«: J. Milidic daje svoju 
prifcu »Smrt oca«, Mirko Korolija pesmu »Re6i«, a G. Krklec pesmu »Sre- 
brna cesta«. Milan V. Bogdanovic prikazuje, vrlo povoljno, Iva Andrica 
»Put Alijc Gjerzeleza«, a Pavle Stefanovid knjige Pjcra dc Laniksa »Na- 
rodi prcd tifusonu i »Carstvo poslova* od Karnegija. SuviSc, J. Mili6i6 
brani »mlade« jo§ i teoretski, jednim £lankom, koji zavrSuje karakteristifi- 
nom re£enieom, da »Covek dobre volje moze naci dokaza kako svi (na§i 
mladi) idu svojim put em ka visini.« U iskuSenju smo, da medju mlade 
ubrojimo i gosp. Dimitrija Popovica, koga smo dosad poznavali kao diplo- 
matu a sad se srecemo s njim i kao s piscem £lanka o »Na§oj diplomaciji*, 
koji vredi procitati s paznjom. Od starijih, medju ostalima, Mileta JakSid 
ima dve pesme, Marko Car se ne odusevljava »Podgrejanim simbolizmom« 
nekih nasih »mladih«, A. Pribi<5evic pi§e o Seljackoj buni u Hrvatskoj, 
Milan Grol dodiruje program beogradske pozoriine sezone 1920 — 21, dr. 
Mih. Petrovic daje NauCni Pregled, a Jov. M. Jovanovid i K. Kumanudi 
drie svoje rubrike spoljaSnjeg i unutraSnjeg politidkog pregleda. Napo- 
sletku, od najstarijih i vrlo starih, zastupljeni su poznati francuski humo- 
rist za vreme drugoga carstva E. Chavette, svojom zabavnom pridicom »Gi- 
ljotiniran po pristanku«, u prevodu g. Dusana L. Gjokica, i arabljanski 
pesnik Sanfara svojom lepom Kasidom, u prevodu g* Bogdana Popo- 
vica. Osim toga ima jo§ i citav niz zanimljivih dlanaka i belezaka. »Knji- 
zevni Glasnik*, najbolji dasopis, trebalo bi da se sto bolje odomaci po svim 
krajevima na§e proSirene otadzbine. — c — 

»Jugoslavenska Obnova-Njiva«, 

Sa brojem od pro§le subote promenula je »Njiva« svog urednika. 
Njen dugogodisnji neumorni urednik Dr. D. Prohaska, koji odlazi na duze 
vremena u Prag, ustupio je svoje mesto g. prof. B. Truhelki, jednom od 
svojih vrednih saradnika i pomaga£a. »Jugoslavenska Njiva« ima svoju po- 
vest, i moze s ponosom pogledati unatrag, na teske dane za vreme rata, 
kada je ona bila ne samo jedino skloniSte juznoslovenske misli u neprijate- 
ljem pritisnutoj domovini, nego ujedno i srediSte aktivnog narodnog po- 
kreta za sve Sto je jos smelo juznoslovenski misliti i osecati. Imacemo vre- 
mena da s toga glediSta ocenimo izblize njen uticaj i zna£aj u proslosti, 
i zasluge njenog urednika koji odlazi. U ovom trenutku hteli bismo da se 
zadrzimo za koji £as na njenoj buducnosti, povodom promene u uredni§tvu. 
Toga radi, naSli smo prilike da se razgovorimo o svemu sa njenim novim 
urednikom, koji nam je vrlo ljubazno ponudio kolaboraciju- 

Glavna reforma koju bi g. Truhelka rad zavesti u sadrzini »Njive«, 
bila bi vi§e u tonu nego u stvari. On bi da od nje stvori forum za temeljnu 
diskusiju i struCno tretiranje predmeta koji se javljaju na dnevni red, i kod 
nas i na strani, osobito na nau£nom polju, i poimence na polju prirodnih 
nauka. On bi zeleo da se pojedina pitanja u njegovu listu obradjuju jedin- 
stveno i svestrano; naprimer, da se pridje sistematskom i podrobnom upo- 

by LiOOglC UNIVERSITY OF CALIFORNIA 

126 



znavanju svih naSih provincijskih i plemenskih problema i ispitivanju na- 
rodnih moralnih i materijalnih osobina i poseda, U torn pravcu, i u tu svrhu, 
»Njiva« bi pratila i belezila svaku pojavu koja doprinosi ovakom upozna- 
vanju i ispitivanju, i zavela bi naroditi bibliografski odcljak, u koji bi ula- 
zile knjige i rasprave sa doslovnim natpisima i u Sto vecoj potpunosti. 
Re£ju, novi urednik »Njive« ieleo bi postaviti Sto stru£niju i naudniju osno- 
vicu za teme koje bi se raspravljale u njegovu listu. 

U ovomc je smislu i ponudio g. Truhelka »Novoj Evropi« kolaboraciju 
(podelu rada i citalaca), koju mi u toliko radije prihvatamo, Sto smo i ina6e 
imali u programu da naSem listu damo vise pravac aktuelne politi£ko-kul- 
turne revije nego strucno-nau£nog iasopisa. Polja i podrucja se ne daju 
uvek glatko i bez ostatka podeliti, niti je potreba da se jedna tacna po- 
dela izvrSi odmah prekonoc; ali s vremenom i s dobrom voljom lako ce se 
udesiti, da nasi pravci idu ne samo miroljubivo i u prijateljstvu naporedo 
vec i da se dopunjuju i pomazu u svakom pogledu. U narodu od 13 mili- 
juna mora se naciniti mesta i za viSe nego dva nedeljna socijalno-kulturna 
£asopisa, 

»Jugoslavenska Njiva« izlazice u buduce samo latinicom, C. 

»Prosvetni Glasnik*. 

Pod uredniStvom g. Svetislava Petrovica podeo je, jula meseca ove 
godine, opet da izlazi sluzbeni list Ministarstva Prosvete »Prosvetni Gla- 
snik« (37. godina), — u novoj i lepoj opremi, sa naslovnim listom na kojem 
sa zadovoljstvom vidimo sare izradjene verno po motivima iz Miroslavljeva 
Jevandjelja, S istim, i s jos vecim zadovoljstvom, vidimo, da je nesluzbeni 
deo »Prosvetnog Glasnika« vrlo brizljivo i s velikim razumevanjem ure- 
djen, tako da cisto ne verujemo svojim ocima da je to isti onaj dasopis 
u koji se, zato sto je sluzben i sto ga drzava placa, turalo sve sto nije pri- 
mano u druge casopise, a do cega je nekom stalo bilo da bude nastampano 
i honorirano, Ovaj se put, na nasu srecu, odstupilo od pravila pa uredni- 
Stvo poverilo mladjem Coveku, i dobrom knjizevniku i nastavniku, radi 
uredjivanja a ne tek radi uhljebija? Dva broja, koja su dosad pred 
nama, tako su puna sadrzajem, da necemo ni pokuSavati navoditi primere 
i isticati §ta vredi naroSito procitati i na sto paznju obratiti. Zadovoljavamo 
se Sto mozemo jednom svojski pohvaliti i nesto Sto dolazi »ozgo«, iz naSih 
nadlestava, i pozdravljamo ovaj put samo ovako, srdacnom dobrodosliconi, 
naSeg sluzbenog druga i njegov nesluzben deo, — c — 

^Sokolski Glasnik«* 

10. broj »Sokolskog Glasnika<c od ovog meseca ima odli£an uvodni 6la- 
nak: »Pred izbore!« u kojemu poziva sokole da stupe u izbornu borbu koja 
je vec otpoSela, ali da u njoj zastupaju i brane svoju ideju, a da se ne daju 
zavaravati od stranaka koje su sad u »lovu za glasove« spremne da obecaju 
kule i gradove, a posle ne ispunjavaju ni najskromnije sokolske zahteve, 
Ako ulaze u stranke, neka nastoje da dobiju garancije, da ce ove voditi 
racuna o potrebama sokolstva i o njihovu glavnom zahtevu: Da juznosloven- 
ska drzava mora da primi jedan deo sokolskog rsda na r.ebe, — Zanimljiv je 

-6 by LjOOgle UNIVERSITY OF CALIFORNIA 

127 



i clanak o akademskoj omladini i sokolstvu, napisan povodom zbora na- 
prednc omladine u Mariboru prilikom svcsokolskog slcta (30. avgusta t. g.). 
Cujcmo da u zagrebackom Sokolu postojc neke separatistifike tenden- 
cije, i da ce na vanrednoj skupstini sazvanoj za 17. oktobra pasti predlozi 
u torn pravcu. Tesko da i tu nisu politicki kortesi iza kulisa, koji ne pre- 
zaju ni od cega kad se priblize izbori. Sokoli ce im vec dati dobru poruku 
da ponesu kuci. — c, 

Nove knjige- 

Askerceva Citanka, izbrane pesmi Antona Askerca, — urcdio i uvod 
napisao Dr, Ivan Prijatelj. — Ova lepa citanka, sa odlicnim uvodom pro- 
fesora juznoslovenske knjizevnosti na ljubljanskom Univerzitetu, izasla je 
sada u drugom izdanju (u Ljubljani, izdala »Omladina«) ( sa slikom Asker- 
covom, Ovakc antologije, zanimljive i sastavljcnc od ljudi koji i dobro po- 
znaju svoj predmet i imaju ukusa i smisla za odabiranje, posluzice naj- 
bolje, da srpskohrvatsku citalacku publiku upoznaju sa najboljim proizvo- 
dima slovenacke lepe knjizevnosti, poimcnce s pesmama liridara koji su 
najvise vezani za svoj uzi zavicaj, a kojc je s tako malo napora lako razu- 
meti i zavoleti. Realisticni Askerc jedan je od najpristupacnijih, jer on, po 
recima urednikovim, i danas jos zivi i besmrtno dalje snuje i ka^ u nasim 
cuvstvima, mislima i u poeticnom izrazavanju. 

T, G. Masaryk, Nova Evropa. U nakladi »Jugoslovenske Narodne 
Obnove« poCela su izlaziti pod urednistvom Dra. Prohaske, Masarikova 
Dela, od kojih smo zasad primili prvu svesku: »Nova Evropa«, najnovija 
knjiga Masarikova, u prevodu Stjepana Musulina, Zasad samo belezimo 
pojavu ove knjige (koja se moze dobiti u upravi »Moderne Knjiznice« u 
Zagrebu, Marovska 24, po cenu od K 36. — }, na koju cemo se vratiti prvom 
prilikom. 



Beleska. 

Juznoslovenska umetnicka udruzenja nameravaju da izvedu jednu 
centralnu organizaciju, te su Beograd, Zagreb, i Ljubljana — koji su uzeli 
inicijativu u ovom pravcu — odredili da poslju u Zagreb po tri delegata. 
za 20. oktobra, koji ce resavati o sazivu kongresa svih likovnih umetnika 
i o nacinu izbora jedinstvene uprave. Medju umetnicima postoje dve struje: 
jedna je zato da se odbor bira na osnovi brojne reprezentacije, druga, 
na osnovi pariteta. Ma koji se nacin usvojio, glavno je da se i juznoslo- 
venski umetnici bar sad organizuju, kad nisu to mogli uciniti prvi, kao sto 
je trebalo, pre inzinira, i uiitelja, i lekara, i zena. 



r^rtrtrtlr- Original from 

J c5 .^ UNIVERSITYOF CALIFOF 



128 



U jednom *d narednih brojeva .,Nov e Europe* poceiemo donositi 
stndifa G. Shbodana Jovanouica ..UUB0M1R NED1C*. U ovom jednom 
slucaju odstupicemo od praoila, da ne prenosimo clanke i priloge iz jedne 
soeske a driigU svee&u, zato sto b* pojedmi delovi ow studije u stvart male 
celine za sebe: u svakom se prikazuje po jedan nets ili stran pisxc, Hi gmpa 
pisaca, okojima je pokojni Nedic, „otac nase novije kritike". ptsao Hi ka- 
zivao svof .»*. Vrednistvo. [ 



Dosad su obecali 



radjivati aa „Novoj Evropi" ovi nasi ugledni 
pisci i iavni radnici: 

Pukovnik Dr. M, Adimovic, I. Andric, N. Andric, A. Arnautovic, Dr. Jo- 
sip Badalic, N. BartuWic, Dr. A. BazaU, M. Begovic, A. Bilic, Marko Car, 
M. Cmjanski, I. Cipiko, G\. Curtm, Mirka Demirova, Dr, Gj, Djuric, A. Do, 
bronic, Drag. Domjanic, Smln Ducic, Dr. VI. Dvornikovic, U. Dionic. Dr. 
Tih, R, Gjordjevic, Stevan Hristic, Dr. Vatroslav Jagic, Dragomir Jan- 
kovic, Jov. M. Jovanovic, Slobodan Jovanovic, P- Karlic, R. Katalinic- 
Jeretov, Dr. I. Kolbe, Petar Konjevic. Mirko Kqrotija, Josip Kosor, Dr. M. 
Kostrencic, Kresimir Kovacic, G. Krklec, Miroslav Krkza, Branko Laza- 
revic, Mate Lisicar, Dr. Ante Mandic, Dr. Boza ttarkovic, Dr: F. D. Ma- 
rusic, Adela Milcinovic, Andrija Milcinovic, Vojvoda 2. Misic, Dr. Jbsip 
Nagy, ppukovtiik M. Nedic, Dr. V. Novak, Branislav Nusic, pukovnik 2ivko 
Pavlovic, Svetisiav Petrovic, Dr. Ladislav Poiic, Dr. Dusan Popovic, Pavk 
Popovic, Milan Predic, Gj. Sabo, M, Sardelic, Isidora Sekulie, A. Santic, 
pro!. F. Si|ic f T, Skgl, Dr. A. §najder f Mih. Tomandl, B. Trescec, Dr. Br. 
Truhelka, Dr. A. Trumbic, Augustin Ujevic, Branko Vodnik, Ivo Vojnovic, 
Dr. P. Vujevic. 



Iduci broj „Nove Evrope" donece, medju Ostalim, Hanak Bra. Mitkovica: 

.,SKERLICEVA ZASTAVA« r 

i.noveiu Branimira Livadica: 
JSABEAV*. 




Original from 
UNIVERSITY OF CALIFORNIA 






Sta se cuje. 



Jedria od nazpoznaiijih gostiona u Zagrebu, ,,Kod tri gavrana", preko 
puta ud poMe, jednog lepog dan a izvesila iznenadno cedulju f da je prestala 
da radi, jer je u njene prostorije usla jedna banka. Pre krajkog vtemena 
izbacena je iz svog dugogodisnjeg stana, kod pasaza na Preradovicevu Trgu, 
Fkidjejovicka Pivnica, od Anierikanskog Odela Prve Hrvatske Stedionice 
— A sad citamo u novinama, da je kucu na Jelacicevu trgu, u kojoj je 
Narodna" Kavana t kupila Krapinska Ranka, te ce slavaa Narodna Kavan:* 
prestati da dejstvuje, — Po zagrebackim gostionama i kavanama sve je 

sci zrak i sve vise gostiju seda za is ti sto, — niti moze stranac pristojno 
mfiati niti moze domaci popiti svoju belu kavu ili svo} 1f kapucmer 11 , A iz- 
gledi m sye lepsi 1 lepsi. 

Opftinsb/o zagrebacko, koje svakim dan am sve manje prostora i soba 

una kod kuce, ako ih uopsie hna, gledajuci kako se zatvaraju jedna po jedna 

vrata na jos preoslalim gostionama i kavanama, a na njihovim meslinia 

avaju banke, vrti zabrlnuto i zlovoljno glavom, i postavlja i sebi i dry- 

na sapatom neka pitanja koja se sama nam ecu, Mi ih prenosinio kako ih 
eujemo, da bi doprla i do velikili uSiju nasih viasti i nadlestava. — bar 
neka od njih: 

— Kako to da pi i vat an eovek ne moze da se useli u svoju novu kucu 
bez Stanbenog tired a, a banke mogu? < . 

— Da li j£, bcze moj, poznato eentralnoj vladi f i kr, zem, vladi, i mti- 
nicipalnOf vladi, i ako ima jos kakva nadlezna SHS-vlada f da ured za uko- 
naeivanje stranaca salje domace i izvanjske goste t koji stizn cesto nocu i 
izmorerii nasim zeljeznicama i pogranicnim ureduna — u curneze i prljave 
stanove, gde placaju po 50 kruna na noc za jednu postelju u koju ne smeju 
fiesto da legnti iz raznih t? razloga bi ? I f ako je to njima poznato, sta misle 
preduzeti da ovom zlu doskoce; ili misle mozda da je najbrzi i najradikal- 
niji na£in da se spreci dolazak gostiju u Zagreb, ako dopuste da banke 
isteraju iz kuca i ono malo hotela i gostiona sto je jos preostalo? * - . 

— Kad drzava nema novaca, i kad Mini star Finansija udara svaki 
cas namet na vilajet i dize tarifu zeljeznicma sa 100%, otkud onda riicu 
tojike banke t kao gljive iz zemlje, i zar to ne bi bio izvor za poreze i takse, 
kojem bi Gospodin Minislar trebao da obrati naro^itu paznju? , - i 



G. Ljnbomir Micic izdao je u 250 ekzemplara jedan TT erotski misterij 
za bezboine ljude £iste savjesti^ pod natpisom ^Istocni Grch", koji je 
n zbpg svoje ideje i sadrzine namenjen samo najuzem krugu citalaca 1 \ i 
kome je cena K 100.— (prvih sto vlastoru£no potpisanih primeraka}, od« 
nosno K 50. — . 

Da li je nas bledi parnaski sabrat bas siguran f da su ljudi koji danas 
mogu da placaju po K 100 i K 50 za [ednu knjizicu narocito sposobni da 
razumeju ideje I sadrzine pesniekih misterija, t da spadaju u n najuzi krug 
citalaca'V; i to joS u uzi oni od K 100, jer dobiju i svojeru'Hi potpis auto- 



rov? 



UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Komad lekcije iz buduce Juznoslovenske kulturne istorije: 
fl . , .Dolazimo na dya imena eiji su nosioci igrali ulogu u kulturnom 
zivotu svoga doba, all su kraj sve svoje tifirte vrednosti od vremena prega- 
zeni i danas zaboravljeni; Dr, S. S- 1 pukovnik M, P. Prvi je do- 
duie rado" govorio o ^novom sto dozivljujemo 14 , ali se na delu 
nije mogao odreci starog i prestarog, i r naprimtir, kao sekrctar Lekar- 
skog Druitva, jog u godini 1920, predlagao je podelu lekarskog rada li Ju- 
fjoslaviji na plemenskoj osnovi! A drugi je, jo§ dugo posle rata, 
propovedajuci Jugoslovenstvo nastavio izdavati, za najnapredniji deo na* 
roda, ratarc i seljake, > r Srpsko Kola 11 - To im duh vremena nije mo^ao 
oprostiti. 

n Naprotiv, Jo van Skerli£ ..." 



. t Zidanfe t $kadr®" a Zagrebu. 

Predigra: Fred kazalistem* Ulaze na glavna vrata jedan Srbin 
i jedan Jugosloven- — ^Nisam ni znao, veli prvi f da ima toliko Slove- 
naca u Zagrebu, kad su nadali toliku dreku za KoruSkom!" — n Zasto Slo- 
vtmaca, *— to je nasa akademska omladina, oria ne zna za plemenske raz- 
like", odgovara drugi, — M A ( dabogme, kazi ti to kome drugom Ji - 

Jf. Mvdjuctn: U lozi, istL — ,,Ma f bogati, ovaj Korolija, je li Srbin 
ili Hrvat?" — TP Ne znani, all bih rekao da je Daljcnatinac"'. — „To te ni- 
sam pitaoh 

2, Medjucin: Isto mesto, isti. — „Srbiii je*V — ,,Otkud zna§?** — rl Pa 
mora da je f kad peva o srpskoj vlastelL A i iuo sam iz susedne loze, 3a 
Gojkovica predstavlja Srbiju". — tT I zato mislis da je Srbin! I( 

Post-epilog; Na izlazu, Srbin t u tfeprilici, Ceska se po glavi: 
„0 maj, sad ga tek ne zi*am sta je, Srbin li je f Hrvat li je, — ovi svi oko 
mene kazu da je Hrvat! - , ." 



N o v i s a d t septembra. 

Nemam mnogo da Vam javim, — kultura tf bele ladje" obnovljena je f 
a Madzari igrajti stalno nogomet Bili smo na koiiraa n Karlovcima da vi- 
dhno paradti f bilo je tma bozja popova. Glavni prosvetitelji jos drze u taj- 
nosti svojc velike planove, ali kad bude svecano proglasenje srpske pro- 
svete, doti ce opet ovarno Ministar Vera, da napravi raspored od stanice do 
matlce i natrag- Ima jos jedna velika stvar ovde t ali pre toga da vam kazem 
da sc sve stranke hvale svojim sigurnim sansama za izbore; a velika stvar 
je ovo: do pre godinu i po dana t upravo do oslobodjenja, nije se ovde lako 
tnoglo poznati da li ko misli ili ne T iti da li je neko pametan ili ne t — sad 
se to zna, i vrlo je lako i prosto f ko je bogat — taj je i pametan! 

Bacvonin^ 



I I Lf II 



UNIVERSITY OF CALIFORNIA 




Osnivaci i saradnici britanske „Novc Eyrope". 

Osnivac R, W, Seton-Watson, 
Belgija; Emil Kamarts, 1, Destre; Britanija; Oskar Brau- 
ning (Kembridz), pok. R, M Bmxivs (London), G}. Gj. Kaulton, Sir Artur 
Evans f Sir J, Gj, Freser (Kembridi), J, L, Garvin,, F, Herison T prcri F. 
J, C> Hirnso (London), H. M/Hajndraan, II. A. Lo t H, J. Mekinder, J. 
R, Meriot (Oksford], profesor- R, Mjur (Martfceiter) \ Sir B, Pers (Lon 
doa), prof, V. A Filips (Dublin) f Sir F, Poiok t Gj f V, Prolero, J, R 
Robertson, J, Holand Roz {Kembridz), Sir Majkel Sadler (Lids), A, F, 
Hvajt, jproi Spenser VLlkinzon (Oksford), H. V, Viljems, C. T. H: Rajt, 
Sir F; Junghusband, A, E, Cimer ( Aberistvis) ; Ceska: proL T, G Ma- 
sarik (Prag); Francuska: E, Butru, Andre Seradam, Ernest Deni t L, 
Ajzenman, E, Furnol, 0, Goven, P. Labe, H. Mojse, Rene Pinon t Pjer de 
Kviriel, A, Pofile, P. Sabatije, §, Senjobos; Andre Tardije; Japan: To- 
kivo Jokoj; Jugos lavi ja:. prof. J- Cvijiej R u m u n i j ^: Oktavijan 
Goga f Take Jonesku f prof, Nikola Jofrga; Rusija; Aleksandar Amfitea- 
trov, A. Onu, S, Poljakov-Litovcev, prof. P. Struve, prof. Sir P. Vinogradov 
(Oksford), 



THE NEW EUROPE 

Engleska f ,Nova Evropa" (na engleskom). Vlasnik i urednik 
R. W. Seton-Watson. Izlazi svakog cetvrtka u Londonu* 

Staje godisnje 30 silinga, pojedini broj 8 penija. 

iresa : c / Eyre & Spottiswoode, Ltd, 

East Harding Street, London, E. C. 4. 

'retplatu prima ju u Jugoslaviji : S. B. Cvijanovic, Beograd, Kncz 
Mihajlova 16; G, Trpinac, Zagreb, Preradovicev trgX 



UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



^1 



Nova Evropa 

Knjiga I f broj 4. 21, oktobra, 1920 



Uciteljica Albanija, 

Pre neku desetinu godina, u NemaCkoj, govorilo se mnogo o jcdnoj 
knjizi anonimnog pisca, pod natpisom „£emu se mozemo pouciti od Rem- 
branta" (Rembrandt als Erzieher); ideje te knjige postale su 
ubrzo popularne a re£i u natpisu krilate. Njihov se smisao daje vrlo zgodno 
preneti i na ono sto se desilo s nama u velikom povladenju, to jest za vreme 
i usled povladenja Srpske Vojske kroz Crnu Goru i Albaniju, pred kraj go- 
dine 1915 f kad smo f napadnuti sa tri strane, morali uzmicati brdskim sta- 
zama i traziti izlaz na jadransko primorje. Albanija, grob tolikih tisuca 
mladih zivota, i nemila uspomena za mnoge stare politifiare i narodne pr- 
vake f postala je preporodoni i odgojiteljicom mladjeg narastaja. On se u 
njoj fizidki napatio a moralno oceliCio. Izbledece uspomene na patnje, ali 
ce svezi ostati, utisci na du§u svakog koraka po snegom zastrtim putanjama 
Rozaja i Cakora, i slika svake nod probdivene pored otvorene vatre po 
hladnim i negostoljubivim nociStima na putu od Peci do Andrijevice i od 
Andrijevice do Podgorice i Skadra. 

Do Pe<5i se do§lo, doduSe s teSkocama i posrdudi putem f ali uzdignute 
glave, i s nadom da su pomo<5 i kraj nevoljama blizu. Vr§ilo se povlafienje 
kao vojna operacija, i isdekivalo se svakog dana naredjenje da se stane i 
podje opet napred, — kao tako iesto u ratu pre toga, Sve stanice od Ve- 
lesa do Leskovca bile su iskteene u oCekivanju prolaska objavljene savez- 
niCke vojske f a u Nisu su ostale zastave izvesane po kucama u po5ast sa- 
veznika koji dolaze. Ali ni naredjenje da se stane ni saveznici nisu dosli . . . 
U Prizrenu, Vlada — koja, mesec dana ranije, na trazenje saveznika, nije 
dopustila vojsci da udari na Bugare i da sprefii njihovu mobilizaciju, i koja 
je sve vreme bodrila Vrhovnu Komandu, pokazujudi telegrame i radiograme 
da je pomoc usput — f kad je saznala da se Francuzi, doprevSi do Krivo- 
laka, povlade, Vlada je u tiSini pokupila Sto je najbolje na§la sebi za put, 
i sa svojim filanovima i stranim* izaslanicima otiSla je, ostavljajudi za so- 
bom nesrecnu zemlju a Vrhovnoj Komandi brigu da se snadje u situacijL 
U Peci, kad se i Vrhovna Komanda spakovala da jedno jutro pre zore — 
ovake operacije rade se uvek pre zore — napusti vojsku i narod, svaki je 
znao da je igra izgubljena. Tada je tek, u Pe<5i, poCelo pravo povlacenje. 
— 15. novembra, ko jos nije imao komad hleba u torbi ili uzice priivr Scene 
na opancima, da podje na put s umom za morem, taj je mogao isetati pred 
grad da gleda kako vojnici razvaljuju teske topove, i Soferi survavaju u 
provalije teretne automobile, da ne bi pali Saka neprijatelju. Da bi se ovaj 
grandijozan prizor sto dublje uzljebio u sedanje begunaca, pratila ga je 

f^rw"*nl ■• Original from 

129 UHIVERSITYOF CALIFORNIA 



neprestana detonacija municije koja je eksplodirala, dok su unaokolo buk- 
tali plamenovi od komordiijskih vatara proidirud kola i sve Sto je na to- 
Ckovima te Sto nijc moglo idi dalje, po kozjim stazama i vrletnim putanjama 
kojima je trebalo podL — Ne mislimo ovde opisivati veliSanstvo strahota 
i bede koje je pratilo vojsku i narod u izgnanstvo, 2elimo samo istaknuti 
zna6aj momenta u kojem se, pred ponorom iza stare Srpske PatrijarSije u 
Pedi f zajedno s narodnim slavnim oruzjem i orudjem, survala i nada u spas 
i izbavljenje, dok je, u isti £as, i skriveno tada joS od svakog, otpoSinjao 
drugi svet i novi zivot za one koji su umeli da vide Sta se deSava, i Sta se 
desilo, oko njih i malo dalje od njih. 

Tri velike stvari nautili smo tad, idudi za tri nedelje dana pognute 
glave i korak pred korak kroz Albaniju i Crnu Goru, od Pedi do San Gjo- 
vanija, Tri stvari, od kojih je svaka jedno otkrovenje, i vredi svaka za sebe 
po jedan zivot. NauCili smo, prvo, da ne prezamo pred nepoznatim i neod- 
redjenim, jer smo se sukobili s njim i videli ga oCi u o£L Nautili smo, 
drugo, da nema vode koja se ne moie premostiti, niti nevolje koja se ne 
daje savladati. I naufiili smo, trede, da poznamo na muci junake, — da vi- 
dimo ko je ko, Ono dvoje bice dragoceno iskustvo svakome od nas, — ovo 
trede moze koristiti i nama i narodu, 

Posle Pe<H prestali su vika i guranje po putevima, svaki je sisao 
s konja i s kola, i sklanjao se s puta drugome, Upravo, niko nije vi§e nikog 
ni video. Prolazilo se mimo prijatelja bez zelje da se progovori reC; — niko 
nije zaostajao, ako nije morao, Niko nije imao ni kade ni volje ni moci da 
misli na one i na ono oko sebe. Iznemogao napuSten konj ukraj puta, isto 
je tako slab utisak ostavljao na prolaznika obuzetog svojim brigama kao i 
mrtav Covek ili Covek na samrti smrznut u snegu. Oni koji su zadrzali po- 
najviSe duSevne snage — pojedine engleske bolni£arke i doktorke — , izazi- 
vali su jo§ preostatak osedanja divljenja, ili mozda i izvesnog negodovanja, 
§to su jo§ bili u stanju da nadine napor i zastanu na putu, da bi podrzali 
srpskog vojnika koji posustaje, ili da bi od svog oskudnog dnevnog obroka 
dali polovinu skeletima austrijskih zarobljenika od kojih nije nikada na 
svetu bilo jadnijih ljudskih stvorova nego tada u Albaniji. Ipak, kraj sve 
sive jednoli&nosti i na izgled beskrajne ravnoduSnosti za sve i prema svemu 
Sto se okolo deSava, bilo je medju nama razlike, i ta razlika bila je dosta 
velika. Mi smo je kasnije, retrospektivno, bolje uoiili, i bolje shvatili nego 
tada u vreme samog tuznog p oho da kad je sav napor bio koncentrisan u 
jednu misaoi: „Dalje!" Ko je imao duSu da, ma i nesvesno ili podsvesno, 
prima utiske, taj je u povlafienju osetio svakog Coveka, i osetio ga je 
s k r o z, kao da ga je progledao. 

U Albaniji su ljudi postali onaki kakvi su uistini — spale su s njih ha- 
ljine, i navike, i svaka konvencija koja im pomaze u obiinom iivotu da za- 
me<5u trag; ostali su nagi kao od majke rodjeni. Kad je navalila nevolja 
koja ne traje od danas na sutra, za koju se ne zna koliko traje, i da li de 
uopSte prestati ili 6e se zavrsiti katastrofom, i to katastrofom koja je mozda 
vrlo blizu, koja moida Ceka i vreba ve<5 svoju &tvu iza prve izvaljene stene 
ili u toku idude nodi, — kad je nevolja doSla tako brutalno blizu i kad je 
stajala za vratom tako nemilosrdno bez prestanka, onda je svaki postao 
s v o j, samo svoj, i nije teSko bilo videti ga kakav je. I to Sto se tada vi- 

— [.., Original from 

ISO UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



byC^C 



delo v i doiivelo, nikada se ne moie zaboraviti. Ko de zaboraviti onog pu- 
kovnika, ljudeskaru od doveka, koji je joS u Ni§u podeo drhtati i zanema- 
gati, dok je naredjivao da se Sto viSe kola i automobila zadrzi za njega i 
njegovu svitu i za njihov prtljag, mesto da ih Salje onamo kud treba, Ko de 
zaboraviti one dinovnike i nadelnike, koji su zloupotrebljavali svoje dinove 
i svoja zvanja da izmaknu ispred drugih i da od drugih otmu hranu i koriste 
se opStim stvarima iskljudivo za svoju lidnost. Gledali smo ministre i gene- 
rale, narodne zastupnike i trgovce f( rodoljube u , kako se kukavno drie, kako 
prvo na drzavnim automobilima i kolima a posle na konjima izmidu drumom 
i po stazi bez okreta, mimo poznanike i zene i decu koje poznaju, da ne bi 
morali podeliti s njima mesto do sebe ili pogadu iz svoje torbe ili udiniti ma 
i najmanji napor za ljubav nekome drugome osim sebi. Jer f treba istadi i ne 
dopustiti da se preda zaboravu, da ni Albanija nije bila za svakog Albanija: 
Drukcije su proSli kroz nju vlada i ministri a clrukdije mali dinovnici i ob* 
veznici koji su do kraja ostajali na svojim mestima; drukde oficiri konja- 
nici, a drukde peSaci, i drukde narodito vojnici, osobito oni koji su ostali 
van svoje komande i jedinice, i ranjenici; drukie britanski vojni ataSe i bri- 
tanski glavni komesar a drukde one engleske lekarske misije koje su bile 
gotove da i u povlaSenju prave zavojista za srpsku vojsku, bez obzira na 
blizinu neprijatelja i na velidinu oskudice. 

Medju ljudskim predrasudama koje su ostajale po putu, u blatu i 
pod snegom, i to medju prvima, bila je ona Sto se zove j u n a § t v o : Ono 
junaitvo, koje se sastoji iz sujete, u zelji da se istaknemo mimo druge ili 
u bojazni da se ne osramotimo pred drugima, a koje prestaje na izvesnoj 
temperaturi ispod nule i sa stomakom koji ima da vari polu hleb polu 
zemlju. Ostaje jedino ono drugo junaStvo, koje se ne menja i ne izneverava: 
Drzanje ljudskog dostojanstva i osecanje duznosti, Koliko su njih imali to 
drzanje i pokazali to oselanje u Albaniji? 

Nedemo da ispitujemo, Ili bar, nedemo ovde, i sad. Ali potrudidemo 
se da zapamtimo, i da se setimo svega i svakoga, svakog dogadjaja i svakog 
pojedinca, Jer de to biti od koristi narodu i zemlji. Treba znati, koji su to 
pre Albanije, u zaklonu, ili na dobrom polozaju, bili najhrabriji i najgrla- 
tiji, a u Albaniji postali manji od makova zrna i jo§ gore, jer ti de opet biti, 
i neki ved i jesu, prvi da se isprsuju i hvale svojim junaStvom, — ba5 kao 
da nije ni bilo Albanije, i prave Albanije i raznih na§ih drugih Albanija za 
vreme dugoga rata. Ne damo se vi§e tako lako zavarati ili prevariti. Jer to 
smo naudili u Albaniji i izneli iz nje sa zivom glavom: da s nepouzdanjem 
posmatramo vodje i junake, i da im ne verujemo vi§e na red. Onog koji go- 
vori o krvi i o madu i junadkim delima, treba pitati u kojoj je jedinici 
sluzio, i ne treba pitati samo njega; a ko i opet trazi i preporuduje rat, toga 
treba zatvoriti, jer taj de se prvi ukloniti ako se oglasi mobilizacija. Tako 
govori iz nas Albanija. M. C. 



Gospodin ministar. 



K o j e to, m i n i s t a r? — Jo§ u najranijoj istoriji naroda nalaze se 
ljudi, vi§e ili manje pametni, umesni, ili snazni, koji su posredovali izmedju 
naroda, ili koji su vrsili vladarsku vlast u vladarevo ime. Josif, onaj Josif 



byW 



]3] UNI VERSITY OF CALIFORNIA 



iz Biblije, bio je, naprimer, prvi ministar misirskog faraona, U staroj Grikoj 
i u starom Rimu postojali su taki ministri, i onda redom u svima driavama 
sve do danas. Razlike izmedju nekadanjih i sadanjih ministara, naravno, 
ima, ali uglavnom svakad i svuda ministar je bio drzavni dinovnik kome se 
poverava uprava nad jednim drzavnim pcxslom, s tim da ga vr§i pod nepo- 
srednim autoritetom samog sefa drzave, a u granicama zakona. U drzavama 
koje imaju narodno predstavnistvo, ministar. je njemu odgovoran za ono §to 
radi, i o tome postoji naroCiti zakon, o takozvanoj ministarskoj odgovor- 
nosti. 

Kako sc postajc ministar? Ministar se postajc posle jcdnc ministarske 
krize. A ministarske krize su kao domace zadjevice, — javljaju se s vre- 
mena na vreme, u svakoj ku<H. Vlada i SkupStina se posvadjaju za £as, i ni 
oko §ta. Pad i obrazovanje jednog ministarstva ne biva, ili bar retko, zato 
Sto je jedna parti ja pobedila a druga izgubila vecinu; vlade, osobito kod 
nas f ne padaju na pitanjima opSte politike, ili Sto se glasovi u narodnom 
predstavnistvu drukcije grupiSu. Ne; vlade padaju zato sto ne mogu da rade, 
Sto ne mogu da iive. A kad prestanu ziveti, §ef izvrsne vlasti ima duznost da 
pravi novu vladu, da dade narodu druge ministre. Nastaju savetovanja f raz- 
govori, pregovori. Pred vladarem defiliraju predsednik narodnog predstav- 
nistva, §efovi stranaka (narofiito Sef najvece opozicione grape), pa i po koji 
dovek koji nije umesan u partijske zadjevice, iz budi kojega razloga, Tu 
padne sto saveta, sto predloga i razloga, i, obidno, unapred sraCunatih solu- 
cija. Vladar razmislja, dvoumi, pokusava; ne pogodi uvek pravu soluciju; 
obi6no predaje vladu onome koji ima ili skupi vedinu, kakvu takvu, u na- 
rodnom predstavniStvu. Onaj kome je poveren sastav vlade, vr§i izbor mi- 
nistara, uzima ih izmedju Clanova svoje parti je, ili iz svoje grupe i iz drugih 
grupa koje 6e mu dati potporu u parlaimentu. Ministri se biraju iz parla- 
menta, — to je obiCaj, gotovo pravilo. Ako ministar nije narodni pred- 
stavnik, to se donekle smatra kao diskvalifikacija* Ministar ne mora biti 
najbolji medju najboljima; ne mora biti ni mnogo Skolovan, ne mora biti ni 
struSan za poslove svoga ministarstva; ne mora imati ni visoke moraine kva- 
lifikacije, pa ni one srednje moraine kvalifikacije, — samo ako je iz parla- 
menta, i ako je istaknuta liCnost u parti ji koja dobija vladu. 

Sve ovo vazi kod nas mozda jo5 vi§e nego drugde. Sasvim je sporedno 
kod nas, da li ministar poznaje poslove ministarstva koje mu daje partija, 
ili kakva koalicija partija, Otud kod nas, naprimer, da su gjeneralStabni 
pukovnici, ili profesori kemije, bill ministri inostranih dela. Otuda, da je 
jedan teolog danas ministar Saobracaja, koje je u naSe dane najvaznije mi- 
nistarstvo, i za koje treba narodita struina sprema. Otuda i da na§i ministri, 
ako ne uzmu odmah dva portfelja, setaju iz jednog ministarstva u drugo, 
menjaju ministarstva kao stanove, i zajedno sa stanom. Nekadasnji ministar 
finansija ide u Pravdu, iz Pravde u Trgovinu, iz Trg ovine da upravlja Spolj- 
nim Poslovima. Drugi ministar, po§to je bio za promenu diplomata, iz Pro- 
svete ide za Ministra Vera; Ministar Unutrasnjih Dela ide u Prosvetu, i tako 
redom. Da su svi t>vakvi ministri enciklopedisti u punoxne smislu te re£i f 
ili univerzalni geniji, pa bi ipak bilo tesko zamisliti da tolike i tako razno- 
vrsne opste poslove mogu raditi na korist drzave i naroda. A ovako? . . . 

.. , (^ Original from 

132 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



Sta radi danas jedan minis tar? — Pre svega, ne treba zaboraviti da 
je ministar iovek, smrtan kao i svi drugi ljudi. A to <5e redi: I on spava, 
jede, boluje, raduje se i veseli, ima porodicu, ima druStvenih obaveza, pu- 
tuje, hoda, ljuti se i neraspololen je, itd. ReCju, izlozen je svima onim 
dnevnim dogadjajima ili konvencijama kao i svaki drugi smrtnik. Jedan 
francuski metodi£ar izra£unao je iivot jednoga Coveka koji Umno radi i to 
uzevSi za primer jednoga fcoveka koji pod najboljim pogodbama zivi i nema 
mnogo dnevnih briga: Ako se na Covedji iivot od 60 godina (proseian vek) 
odbije detinjstvo i vreme koje se provede u spavanju, ostaje taman 30 go- 
dina; kad se od ovih 30 godina odbije vreme koje treba za obladenje, za 
dnevno hranjenje i varenje, na bolesti, na odmor, na posete f putovanja, na 
dnevno hodanje za poslom, na porodiCne radosti i zalosti, na prepisku, na 
besciljne i duge razgovore besposlenih ljudi koji kradu tudje vreme f i na 
sitne besposlice, one nepredvidjene besposlice, onda ostaje jedva, i to u naj- 
boljem slufiaju, dvanaest godina za rad. A kad se dobro analiSe i sam rad 
takoga Coveka, onda se vidi da on utroSi, koje na u£enje, koje na istraii- 
vanje, koje u lutanju, dve tre<5ine toga vremena, — tako da se pravi umni 
rad, rad glave (kad glava lepo, bistro, zdravo, energicno i s poletom radi), 
svede na ne§to vise od 4 godine. Na 60 godina zivota, svega 4 godine pra- 
voga radal 

Koliko rada moie dati danas jedan ministar, i kakvoga rada? I koliko 
vremena moze posvetiti pravome radu? Da li jedan ministar danas uop§te 
radi, ili njegovo vreme prolazi uglavnom u sitnicama bez broja? Pre bi se 
reklo ovo poslednje. Njegov stvarni rad neznatan je, i sav njegov rad, 
upravo, nije drugo do jedno zaposleno petljanje. 

Uzmimo kolektivno ministre, njihove sastanke, takozvane mini- 
starske sednice, koje je bivsi Predsednik Francuske Republike, Poin- 
care, nazvao „kinematografske seanse na kojima za dva tri sata prodefiluju 
svi drzavni poslovi: administrativni, finansijski, socijalni, i naroiito parla- 
mentarni." Ministri se skupljaju na sednice skoro svakoga dana, po neki 
put po ceo dan, pa i nocu, da vecaju. O 5emu? — : o drzavnim poslovima, 
naravno; o tome, kaljo <5e ih u sloznome radu najbolje voditi i najkorisnije 
po drzavu svrSavati. Ko nije sam prisustvovao tim sednicama, taj moze i 
dalje tako misliti. U samoj stvari, ministarske su sednice pre drzavna ko£- 
nica nego drzavni motor, — najkabastiji balast danasnjega sistema uprave- 
Na njima se gubi vreme, tupe se umovi, zamara snaga i troSi energija u be- 
skrajnim i beskorisnim diskusijama. Vedi deo vremena za rad provodi se u 
razgovorima, objaSnjavanjima, razlaganjima; jedva i retko kada izadje 
kakvo korisno re§enje. Koliko se puta 6ak i zaboravlja Sta je na njima od- 
luSeno. Bilo je primer a da jedan ministar uiini danas obrnuto od onoga Sto 
je odluCeno na juieragnjoj sednici; a kad mu kazu drugovi ministri: „Pa mi, 
kolega, ju6e neSto drugo reJismo na ministarskoj sednici?" — on odmahne 
rukom i odgovori: M Eh, ono je bio samo razgovor . . . •" A koliko se puta 
opet na ministarskim sednicama samo daska o spoljnim dogadjajima, o 
dnevnim dogadjajima, o unutraSnjoj politidkoj situaciji, o ministarskom po- 
lozaju u narodnom predstavniitvu, o onoj krizi koja veiito visi kao Damo- 
klov maC nad glavom ministara? Ima ministarskih sednica kojima predse- 
dava sam $ef izvrSne vlasti, — to su takozvane vrlo vaine ministarske sed- 



by L^OOgle 



■■-■i i '-i 1 1 1 ti 1 1 1 ■_• 1 1 1 



J33 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



nice; teSko je redi da li se i na takvim sednicama uvek donosc vaine od- 
luke f i sudbonosna reSenja, 

Zamislite sad ministarsku scdnkru jednog koalicionog ili koncentra- 
cionog kabineta, u kojem su zastupljene razne parti jc. Prcdstavitc scbi ko- 
liko tu tck treba diskusije za kakvu vcliku reformu, za kakvo bitno pitanje? 
Koliko treba vremena, dokle se dodje, ako se dodje, do nekoga sporazuma! 

Toliko o kolektivnom mmistarskoxn radu, a sad uzmimo jednog mini- 
stra posebno, onoga proseCno vrednag ministra koji uzima prvo svoju duz- 
nost pa tek onda sebe, koji ozbiljno ho<5e da uradi neSto. 

Kad ustane, recimo rano, prvo ima da pregleda pisma koja su mu 
liCno upu<5ena, od poznanika, politifiara, molilaca, itd. Za to mu treba bar 
jedan dobar sat. Posle toga obifino dolaze novine, naroiito domade. (To je 
Cesto najmuCniji £as, to je 6as kad se ,,gutaju zabe"). Posle toga, dolaze 
Sefovi kabineta na referat, jutarnji, kratak, obifno da kazu §ta ima novo, 
„§ta se Cuje". — Ako nije toga dana ministarska sednica ili konferencija, 
ili klupska sednica, onda nastaje primanje narodnih poslanika, vidjenijih 
ljudi iz naroda, parti j skill prijatelja, protektora, od Cijih glasova zavisi 
izbor za narodno predstavni§tvo; svi oni dolaze s molbama da im se ufini 
nesto, da svrse kakav posao, a samo bog zna koliko oni uvek imaju poslova 
za svoje birafce, Redak je ministar koji ne prima sam, ili svakog dana, ili 
dvaput ili triput, preko nedelje. Koliko se tu tek izgubi vremena! 

U medjuvremenu, do ruika, uci ce bilo ministrov pomocnik, bilo Sef 
kabineta, bilo direktor ili naielnik nekog odeljenja, za kakvu ,,vaznu stvair", 
koja se na brzu ruku, preko kolena, reSava. Posle podne, ako nema skup- 
Stinske sednice, ili kluba, ili opet kakve konferencije, onda dolaze Sefovi, 
donose na potpis mnogobrojna akta, pisma i re§enja, koja ministar potpi- 
suje i ne zagtedajud bolje, kao u snu, — jedva da u onoj hrpi akata koju 
mu podnose, razume sve sto je u njima; ali 6e retko kad potpisati sve, pot- 
pisace samo ona koja su najhitnija, a ostale de ostaviti „za sutra kad bude 
imao viSe vremena.'* Kad sefovi referisu, on s njima govori, ali tako brzo, 
da ili odmah primi predloge i sugestije njihove, ili ih opet odmah odbacuje; 
u oba sluCaja, zavisi mnogo od toga kako je raspolozen. I kad primi i kad 
odbije, on misli da je presudio nepristrasno, liCno i pametno stvar. Tom pri- 
likom ministar 6esto i niSta ne misli. Pre izvesnoga broja godina bio je mi- 
nistar Narodne Privrede u Srbiji Rajovid. Jedan njegov §ef, referiSuci mu 
o nekoj stvari f re£e: „Ja se nadam da gosp. ministar misli o ovome . . . .? 
„ Ja niSta ne mislim," bio je brutalno iskren odgovor ministrov. Bice jo§ po- 
neki takav ministar i danas! — U tome je dakle proSao i ceo dan ministru, 
radni dan, u koji nisu ubrojani oni Casovi koji spadaju u oblast druStvenih 
obaveza — banketi, parastosi, drzavne i parti jske svefcanosti, izloibe, sku- 
povi i sastanci na kojima ministar „m ora da uCestvuj e." 

Uvete, ministru, ako ne dita novine, ili nije ina£e sprefcen, ostaje ne- 
Sto vremena da se ozbiljno pozabavi kakvim poslom iz svoga resora. Moida 
moze i ujutru, pre nego Sto ode u ministarstvo, da nadje poneki trenutak 
zato. Ti Sasovi rada su kratki, pa nije uvek, baS u to vreme, ni ministrova 
glava vedra. Koliko se puta £uje kako on „ne zna gde mu je glava"! Ako 
je neki razborit Covek, ministar <5e moida uspeti da usvoji kakav rad ka- 
kvoga svoga Sefa odeljenja, ili kakvog novog sekretara koji je do§ao sa 



byCiC 



j 34 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



strane, sa novim id e jama kakvog svog profesara .... Cesto se citixaju mi- 
nistri koji radc po ceo dan i celu nod. Ne verujte. Pogledajtc njihov rad, 
pa 6ete vidcti da jc ministrov dan, kako je kazao jcdan francuski pred- 
sednik ministarstva, lf niz izgubljenih sahata sa neSto, ovda onda f korisnoga 
rada. 44 

Ministar je samo iovek, rekosmo, i zato ne moie mnogo da uradi; 
ali njemu smeta joS i neSto mnogo ozbiljnije, — to je nestalnost ministrova 
polozaja, Kad je vlada nesigurna, onda je i ministar nesiguran. DanaSnji 
ministar, osohito kod nas, ne ulazi u ministarstvo nego prolazi kroz njega. 
Taman je neki stm6ni ministar podeo ozbiljno da radi, recimo da organi- 
zuje svoj resor, a kriza se javi, vlada se menja, i on mora da ide. I Jesto 
ministar ide samo zato Sto treba da ustupi mesto nekom drugom; mnogo 
je ministarskih kandidata, a malo ministarskih portfelja. Novi ministar, na- 
rodito ako je novo ministarstvo sastavljeno iz opozicije, ima svoje poglede 
na stvari, — obidno n i j e dobro Sto je njegov prethodnik uradio. Novi mi- 
nistar dovodi redovno i nove ljude, naravno partijske — i onda po£nu oni 
da zavode reforme. Tek on poteo da reformira, a ono opet kriza; opet mi- 
nistar „disti fijoke 44 . Pa bar da se kriza brzo svr§i, ali ona traje po nekoliko 
dana pa iesto i po nekoliko nedelja. Za to vreme ministri ne mogu i ne<5e 
da rade; ff to <5e uraditi novi ministar 44 , govori ministar svojim §efovima 
odeljenja koji mu donose na reSenje hitne i desto vrlo vazne drzavne po- 
slove. 

Pa bar da su ti Sefovi i njihovi potfiinjeni Cinovnici stalni, da su oni 
obezbedjeni od tih Sestih promena. Oni, nekad vi$e nego i sam ministar, 
osedaju krizu koja unosi zastoj i pometnju u drJavne poslove. 

Za samog trajanja svoga prolaska kroz ministarstvo, ministar je vi§e 
izvrgilac volje partijske negoli sluga opstih interesa, naroda. Koji je taj mi- 
nistar koji sme da radi drukfije nego kako partija, koja ga je dovela na 
vlast, zeli i reSi? Partijska disciplina, pretnja iskljufienjem iz partije, na- 
rnedu vedini, ogromnoj ve<5ini ministara obavezu da budu advokati posebnih 
interesa jedne grupe. OpSti interesi, koji bi trebalo da idu ispred svih 
drugih interesa, nemaju svoga branioca u narodnom predstavniStvu. 

• * « 

Prema svemu ovom, dakle, jedan ministar ne mora imati kvalifika- 
cije, i treba da je po pravilu narodni poslanik. Pri izboru ministra, politi&ki 
su razlozi za vladu jaCi od svega: Ministri su parti j ski ljudi, i duinost im 
je da osiguraju pobedu svoje partije. Ministar ne moie da uradi nikakav 
ozbiljan i koristan posao od velikoga zamaha i zna&aja po driavu, jer nije 
stalan. Kod nas, gore je moida u torn pogledu nego ma gde ina£e. I 5ini 
se, kao da ovako kako je ne mo2e mnogo duie trajati. Promena, ne re- 
forma, se namele, i to promena iz osnova. 

U Francuskoj, ministri moraju biti iz parlamenta, jer je u tome sa- 
driina parlamentarne vlade. U Engleskoj, minis tre uzima prvi ministar, iz 
parlamenta. U Sjedinjenim Sev. AmeriCkim Driavama, ministri ne mogu 
biti dlanovi SkupStine, — njih postavlja Predsednik Sjedinjenih Driava uz 
pristanak Senata, ali ih otpuSta sam Predsednik. — U Francuskoj se ne 
traie nikakve kvalifikacije za ministra; a za vreme rata postavljani su za 
ministre strudni ljudi i van parlamenta. U Engleskoj se uzimaju za ministre 



byC^C 



u I I I ■-_» I I I 



135 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Ijudi koji su svojim javnim ili privatnim radam pokazali struCne ili organi- 
zatorske spasobnostL Dok Francuz, postavii ministrom, nc gubi svoj posla- 
nidki mandat, dotle ga Britanac u Engleskoj gubi, s tim da se moze odmah 
kandidovati za narodnag poslanika u istome izbornom krugu, U Severnoj 
Ameriei, ustav trazi da ministri nc budu orudje narodnog prcdstavtiiStva t 
— izvrSni i zakonodavni organi potpuno su nezavisni jedni od drugih, 

Francuski sistem je u toku poslednjih dcsct godina potpuno bankro- 
tirao; britanski se pokazao u ratu defektivan, — a ameriCki je izdrzao 
probu. — Na§ sistem, koji jo§ u stvari i nije sistem nego ugledanje na sve 
pobrojane sisteme, pokazao se nemogud. Rekosmo, da ga treba izmeniti iz 
osnova. Ali kako da se izvrSi ta osnovna izmena u danaSnjem nasem si- 
stemu? Da li da narodni poslanik ne moze uopste biti ministar, sve i kad se 
odrekne mandata? Ili da, postavSi ministrom, izgubi mandat i za neko od- 
redjeno vreme ne bude opet biran za narodnog poslanika? Da li da se od- 
rede neka prava skupstinskim odborima, koji bi obezbedili donekle konti- 
nuitet u radu po ministairistvima, koji se tako Cesto prekida zbog ministar- 
skih promena, kao Sto je to sluiaj u Francuskoj ili u Americi? Ovo su pi- 
tanja koja de imati da re§i Ustavotvorna SkupStina, a na§e je ovde bilo da 
ukazemo samo na veliku potrebu za promenom u najvaznijem delu uprave, 

Zakljucujemo ovim: Ministru treba obezbediti, duzu ili kradu f stal- 
nost; ministar ne mora biti nairodni poslanik, ali mu treba dati pravo da 
ufiestvuje u diiskusijama u parlamentu kadgod on to zahteva. Treba mu na- 
rodito dati pravo da moze podnositi zakonske predloge, zato sto on bolje 
poznaje potrebe drzave nego parlamenat; on ne samo da bolje poznaje, 
nego on upravo jedini i poznaje drzavne poslove, i zna teSkode na koje se 
nailazi pri vrsenju vlasti. Neka Skupstina virsi nad njegovim radom kon- 
trolu, ali neka se ne mesa u njegov resor, — neka ne vrgi njegov posao nego 
neka samo saradjuje na njemu. Politika treba da ima sto 
manje veze sa drzavnom upravo m, 

Jov. M. Jovanovic. 



Nasa spoljna sluzba. 



Ako potrazite u Larusu, Brokhausu, ili kakvom drugom enciklope- 
dijskom redniku znadaj reii „diplomatija u , naidi <5ete f medju ostalim, i na 
tumadenje, da je to naro£ita vrsta nauke o odnosajima medju drzavama, i 
o pregovorima i ugovorima, koji uz duvanje svojih rodjenih inleresa, ure- 
djuju te odnoSaje. Majer izbegava tsiko zapletenu definiciju, i naziva diplo- 
matiju prosto reCju: Staatsverhandlungskunsi I zaista je to 
i nauka i umetnost, jer u njoj ne odlufiuju samo znanje i iskustvo, vec i 
intuicija, dobar ukus i — dobar nos, svojstva za koja Covek mora biti 
disponovan od rodjenja, jer se ne daju stedi samo trudom i istrajnosdu. 
Diplomatska je povesnica puna primera koji pokazuju, koliko diplomatski 
dar i veStina mogu da koriste driavi? Mletadka republika upotreblja- 
vala je diplomatiju za svoju privredu i trgovinu; Vizantija se Cesto jedino 
njome odrzavala; a poznato je kakvu su veliku korist vukle pape od svojih 



136 



UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



diplomata. Taljeran je, i posle poraza francuske vojske, svojom vestinom 
uspeo da igra prvu ulogu na Beikom Kongresu. 

Zadatak diplomatijc bio bi, dakle, da spredava ratove medju naro- 
dima, i da uredjuje mirnodopske odnosaje medju drzavama. Zakone u torn 
pravcu, koje su vc<5 Rim i Vizantija kodifikovali, izgradili su u naro£ito 
medjunarodno pravo ljudi kao Grotius, Blun£li, i toliki drugi, i u toku vre- 
mcna razvile se razne politiSke §kole i pravci u medjunarodnim odnosima, 
koje obelezavaju re£i: imperija, prestiz, ugovorni sistem, ravnoteza, makija- 
velizam, legitimitet, velesile, evropski koncerat, alijance, antante, i t. d. 
Poslednju kariku na tome lancu trebalo bi da predstavlja Drustvo N a- 
roda, koje bi diplomatiju dovelo na njenu prvobitnu idealnu zadacu, da 
odrzava mix i blagostanje medju ljudima. Ono bi ujedno absorbovalo od- 
vise slobodnu diplomatsku umetnost, i primoralo ambasadore i poslanike, 
kao nekad u Vizantiji, da svoje znanje i svoju ve§tinu stave opet u sluzbu 
trgovinske politike, §to bismo, uostalom, mogli samo pozeleti. 

Medjutim, to idealno doba kao da jo§ nije nastupilo. Ogromni apetit 
pojedinih drzava, i u njima pojedinih stranaka, spreCava ostvarenje idealnih 
formula, i stabilizovanje medjunarodnih odnosa i polozaja svake drzave u 
tim odnosima. Te teskode iziskuju i danas dobro organizovanu, i vestim i 
rutiniranim ljudima popunjenu diplomatsku struku, iako preporodjenu i u 
shvatanju svog zadatka raznorodnu od one predratne, Usled toga su i dr- 
zave, koje su medjutim iz temelja promenule svoju drzavnu formu, zadr- 
zale svoje stare diplomatske i konzularne cinovnike, i sluze se njima. 

Ni mi u Jugoslaviji ne mozemo ni§ta drugo ciniti; samo §to je kcxl 
nas mozda ovaj problem komplikovaniji i delikatniji nego u drugim drza- 
vama, jer smo mi, na jednoj strani, nasledili jos nepotpuno organizovanu 
srpsku diplomatsku sluzbu, a na drugo j strani imamo da vodimo raduna o 
juznoslovenskim cinovnicima biv§e austro-ugarske diplomacije, i spoljne 
sluzbe, prema kojoj postoji kod nas opravdana nepoverljivost. 

* 

Predratna srpska diplomatija bila je orijentisala izranije svoju po- 
litiku po dosta prostom kalupu. Ona je oscilirala izmedju Rusije i Austrije, 
predajuci se Cas jednoj Cas drugoj velesili. U Srbiji je dodu§e uvek bilo 
mnogo rusofila a malo austrofila, ali je Austrija bila bliza i agresivnija 
od Rusije. Frankofili i anglofili su pojave novijeg doba, Samo u privrednoj 
politici, pod nesnosljivim pritiskom dvojne Monarhije, u kojoj je prevla- 
djivao uticaj madzarske vlastele, Srbija bi rizikovala ponekad samostalan 
gest. I bas ti izolovani pokuSaji emancipovanja ispod tutorstva, koje su 
politiCari u Srbiji izvodili uz pomoc srpskih trgovaca, oslobodili su s vre- 
menom Srbiju predrasude kao da ona nije u stanju terati samostalnu po- 
litiku. Tako vidimo gde Srbija ulazi u prvi i drugi balkanski rat, i sama 
pofcinje izgradjivati temelje za svoj dalji razvitak. Kad je nastupio svetski 
rat, preuzela je srpska vojska raspravu sa narodnim protivnicima, i izvr- 
Sila svoj zadatak take sjajno da je ugled Srbije u celom svetu neobidno 
skodio. To je psiholoSki momenat, koji bi diplomatija nove kraljevine 
mogla odlifino iskoristiti. Poslanici Srbije na strani, i ostali juznoslovenski 
narodni radnici koji su se u vreme rata i posle primirja nalazili u inozem- 
stvu, zacelo 6e ovo potvrditi. Samo, dakako, imalo se i ima se raditi pot- 

^,1^ Original from 



by^C 



137 



puno samostalno i pod novim okolnostima, jer je s Rusijom kao s poli- 
tiCkim faktorom nestalo i tradicijonalne zaStitnice, koju je ranije valjalo 
slusati, a s Austrijom opet tradicijonalne protivnice, koja se ranije imala 
izbegavati. Osim toga se neki saveznici neprijateljski nakostreiili, poziva- 
juci se na tajne ugovore, i njihove protiv nas naperene a dotle prikrivene 
aspiracije izbile su na povrSinu. Da nije bilo dobrih prijatelja po savez- 
nickim zemljama, koji na§u stvar prihvatiSe kao svoju rodjenu, naSa diplo- 
matija, uza svu pomoc nase patrijotske propagande organizovane za vreme 
rata, ne bi bila dovoljno snazna da odrzi na§ politidki polozaj. A spoljnim 
teskodama se jo§ pridruzile teSkoce unutarnje politike . . . Tako nam se u 
kritidnom Casu moglo vrlo lako osvetiti oklevanje i propuStanje dragoce- 
nog vremena u pogledu organizovanja nase spoljne sluzbe. Niti je opa- 
snost jo§ i sada minula. I danas joS na§a tako labavo uredjena sluzba ili 
nema nikakve glave, ili ih ima i suviSe, jer, dok je ministar spoljnih po- 
slova skoro redovno daleko od Beograda, vr§edi duznost Clana delegacije 
pod predsednistvom narocilog §efa f dotle je u Ministarstvu Inostranih Dela 
svako pola godine drugi nafielnik, koji na svoj na£in tumaci politiku, i koji 
se viSe povodi nagovestenjima koja dobija od stranke koja je u ministar- 
skom savetu najbolje zastupljena, nego sto se drzi uputstava svoga nepo- 
srednog §efa. Je li onda uopSte i moglo doci do kakve orijentacije u naSoj 
spoljnoj politici, osim one koju su nam doneli Dr. Benes i gosp. Take Jo- 

nesku? 

* 

Ova svakom 5itaocu dnevnih listova poznata fakta govore dosta 
jasnim jezikom: Trebalo bi neminovno reformisati celu nasu spoljnu sluzbu, 
i postaviti je na proSirenu i modernu osnovu, u duhu vremena. — Otkako 
je porastao znafiaj privredne politike, poiele su neke drzave deliti diplo- 
matsku sluzbu od konzularne. Orijentalna Akademija u BeCu, naprimer, 
ta najstarija §kola za obrazovanje dinovnika spoljne sluibe, pretvorila se 
prvo de facto a posle i nominalno u konzularnu akademiju. Medjutim je 
zna&aj trgovine i privrede nadmaSio i samu politiku, tako da je §ef diplo- 
ma tskog zastupniStva sve ce§ce dolazio u priliku da li£no posreduje u (isto 
privrednim stvarima* S druge se strane to polje rada tako pro$irilo, da 
znanje i rutina privredne struke konzularnih Sinovnika nisu vi§e odgovarali 
svima potrebama. Zato su u najnovije doba neke drzave po£ele vaznijim 
diplomatskim i konzularnim zvanjima dodeljivati naroCite struSnjake, £ije 
strucno znanje i obrazovanje odgovara specijalnoj duznosti da u trgovin- 
skim i privrednim pitanjima pomognu i dopune poslanika ili konzula (atta- 
che commercial pri poslanstvima, Handelsfachbeamter kod konzulata). 
Druge su drzave opet podele ukidati podelu izmedju diplomatske i konzu- 
larne sluzbe, jer danas i dipl ornate i konzuli imaju u istoj meri da prou&a- 
vaju, bar u glavnim potezima, razne grane privrednih nauka. Konzularna 
akademija dakle postaje opet Skola za celu spoljnu sluzbu. 

Osim trgovaSkih strudnjaka dodeljuju se predstavniStvima na strani, 
po potrebi, i Cinovnici sa drugom spremom, Tako, naprimer, CehoslovaCka 
Republika, koja namerava da preustroji svoje §kole po amerifikom sistemu, 
i da vr§i u Americi osim trgovadkih operacija jo§ i finansijske, te usled 
toga zeli da zainteresuje za svoju zemlju Sire slojeve ameriikog naroda, 



138 UNIVERSITY 



Salje uskoro svoga novog poslanika (bivSeg konzularnog Cinovnika) sa 
celom Cctom strudnjaka u Scvernu Ameriku; glavnu ulogu u toj poslani- 
kovoj pratnji igraju strucnjaci za spoljnu trgovinu, za finansije, i za na- 
stavu, ali ih ima i radnika za propagandu, sa specijalistom za filmove i fo- 
tografije. Moderno urcdjcna predstavniStva u inozemstvu postaju daklc 
srediStima veoma razgranate sluzbe, u kojima poslaniku ili prvom pred- 
stavniku pripada mcsto glavnog organizatora, a diplomatama i konzulima 
uopSte uloga glavnog staba sa struCnjacima za pojedine odeljke, i sa kan- 
celarijskim Cinovnicima za manipulaciju oko arhive, protokola, pasoSa 
i t. d. Dok bi, prema tome, za ove poslednje kao sprema dovoljna bila svr- 
Sena srednja Skola, a za struSnjake sveu&liSta, tehnika, odnosno viSe 
struCne Skole, sa izvesnom praksom po trgovafikim komorama i resornim 
ministarstvima, dotle iSte odgoj podmlatka za samu diplomatsko-konzu- 
larnu struku, odnosno za sluzbu pri ministarstvu spoljnih poslova, opSir- 
niju i svcstraniju spremu, upudenost u privredno-trgovacke, istorijsko-poli- 
tiike, pravne i lingvisti£ke predmete, koju bi spremu, do uredjenja naro- 
£itih kurzeva, kandidati za spoljnu sluzbu morali dokazati, bar donekle, 
polaganjem za to propisanih ispita. 

Ono Sto je potrebno za CehoslovaCku, i za druge drzave i drzavice, 
u pogledu uredjenja spoljne sluzbe, zacelo nije manje potrebno za Jugo- 
slaviju. Srbija je imala, moze se reci, ponajslabije razvijenu narodnu pro- 
pagandu u inozemstvu pre rata. Svi njeni susedi, i veliki i mali, obradali 
su vi§e paznje ovom vaznom pitanju, i imali su viSe prijatelja i protektora 
po stranim zemljama nego Srbija, To su najbolje iskusili Srbi i uopSte 
Jugosloveni za vreme rata po savezniCkim zemljama, gde su u poCetku i 
sami njihovi neprijatelji — Austrijanci i Madzari, i Bugari — bili popu- 
larniji i bolje poznati nego Srbi; da o talijanskoj propagandi i ne govo- 
rimo. DanaSnja naSa drzava ima dakle da naknadi Sto je u torn pogledu 
joS ranije propusteno, pored posla oko svega onog novog Sto je pridoSlo 
medjutim. Kakva bi kosnica, naprimer, imalo biti samo naSe londonsko po- 
slanstvo, kad bi se moderno organizovalo, sa svim konzulatima po velikoj 
britanskoj imperiji, i sa svakovrsnim struCnjacima za sve — ekonomske i 
intelektualne — grane, u kojima bistmo trebali odrzavati veze i uspostavljati 
odnose sa Velikom Britanijom, Londonski poslanik za vreme rata najbolje 
<5e mozda umeti re<5i, kakve su Stroke perspektive za rad u ovome pravcu, 
i kolike su stvarne potrebe za Sto skorijim sistematskim organizovanjem 
ovake sluibe. 

Pored moderno uredjenih predstavniStva u gornjem smislu, morale 
'hi naravno otpasti nesavremene trgovaCke agencije, financijske komisije i 
delegacije, i sve druge sliCne ustanove u inozemstvu, koje postavlja i odr- 
2ava Ministarstvo Inostranih Dela. UspeSan rad ovakih agencija zavisi, na 
lcraju krajeva, ipak do dotiinog diplomatskog ili konzularnog predstav- 
niStva, a bide i obilniji i potpuniji kad se izvede njegova centralizacija. 

Svaka reforma diplomatske sluzbe mogucna je, razume se, samo pod 
pretpostavkom da se pre svega preudesi samo Ministarstvo spoljnih po- 
slova, koje se danas nominalno sastoji iz tri odeljenja — politiCkog, konzu- 
larnog, i administrativnog — , od kojih medjutim sve poslove od znafaja, 
pa Cak i lifcna pitanja, svrSava politiCko odeljenje, dok je konzularno ode- 

Digitized by L^OOgle UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



ljenje jedna vrsta poStanskog ureda, koje Salje akta od jednog resornog 
ministarstva drugom „na nadleznost 44 i „na dalji postupak 44 , i dok je admini- 
strativno odeljenje kao ncko javno belezniStvo — za prevode, za overovlja- 
vanje potpisa, i tame slidno. Trgovinsko-politiCkag odeljenja uop§te nema f 
a jcdva ima referata za pojedine drzave, ili bar za grupe drzava, i spora- 
zumnog rada sa drugim resornim ministarstvima; i t. d. — Jcdan diplomata 
stare §kole rekao je, da telegrai znadi kraj diplomatije. On je torn izrekom 
jamadno hteo da kaze, da je teziste diplotnatske sluzbe preslo sa pred- 
stavnistava na strani na Ministarstva spoljnih poslova, koje je telegrafom 
osposobljeno da admah da patrebna uputstva poslanstvima i konzulatima 
u vaznijim pitanjima. Bez dobre organizacije Ministarstvo ne moze da vr§i 
uspeSno tu zadacu, ma koliko vazila i za nj f inace, izreka Bizmarkova, da 
su sve ljudske ustanove nesavrsene a ponajvise drzavne. 

Medjutim, ima jos jedna vazna akcija koja treba i mora da prethodi 
reformi spoljne sluzbe u pojedinastima i potankostima, kao sto su: izrada 
poslovnika i sluzbene pragmatike, izbor i utanacenje spreme 6inovnika, 
i t. d M — a ta vazna akcija je, obezbedjenje budzeta. Sporazumu ostalih 
resornih ministarstava i strucnjaka sa Ministarstvom Inostranih Dela, valja 
da prethodi intimna konverzacija go«p # Ministra Spoljnih Poslova sa nje- 
govim kolegom iz Ministarstva Finansija, kojom bi prilikom jedan trebao 
da bude sto ubedljiviji a drugi §to velikodusniji, 

G/\ C. 



Iz istorijc Svetskog Rata. 

Ofanziva u povlacenju. 

Jednoga dana, oko polovine meseca novembra 1915, u Peci, — kad 
je izgledalo da je sve propalo: kada su i Bugari vec poceli nadirati i pre- 
laziti preko Babune, te kada su saveznici najzad priznali da nam ne mogu 
vi§e pomoci, i clanovi Vlade sa diplomatskim i vojnim izaslanicima, pa i 
sam Stab Vrhovne Komande sa bolesnim Vojvodom Putnikom na nosilima f 
odoSe put Crne Gore i Albanije prema moru; ^cada su praskals eksplozije 
na sve strane i survavali se u provalije iza stare Patrijarsije teSki topovi 
i teretni automobili; kada sq komordzije stali krhati svoja kola i loziti 
njima vatre, ili se okretati s komorom natrag da se vracaju kucama, u 
Srbiju, skupa sa ienama i decom izbeglicama koji su se prestraSeni od 
uskih planinskih staza i od snega po njima, stali vradati, pretpostavljajudi 
nesrecu koju vide nesreci za koju ne znaju odakle ide, — toga mu£nog i 
mradnog zimskog dana, posle podne, kada je odista izgledalo da sve srlja 
u kaos i nesrecu, odjeknuSe odjednom pecske ulice povicima: „Ura! Na- 
pred! 2iveo Vojvoda MiSic! 44 I o tren oka sve je zastalo, prestalo da diSe 
za koji £as, i sve je, odmah zatim, kao elektrizovano, udarilo u poklike i 
veselje. Kao da je svaki, koji se jos onde zatekao, hteo reci: Znao sam 
da <5e doci ovaj 5as, i Cekao sam na nj, — necemo da dalje uzmidemo, 
mora se napred. I odmah se prestalo s uniStavanjem i zakopavanjem oruzja 



bytjOOgl 



u I I I ■_• I I I 



140 



i topova, s paljenjem municije i komore; sve je diglo pognute glave, i 5e- 
kalo na naredjenje da sc podje napred. Ali naredjenje nijc doSlo. PokliC 
je bio preran, vec sutradan stigla je naredba vojsci da se dalje povlaii, 
i odmah zatim nastavljeno je kretanje prema mora. 

Malo njih, od onih koji su se desili tada u Pedi, i koji su dull one 
povike i pokliie, znaju joS i do danas, otkuda su oni potekli, i §ta se iza 
njih krilo. Vedina je f verovatno, mislila, da je i tu f kao toliko puta inafce u 
ratu, posredi neka „komordzijska vest 11 . Medjutim, taj put bilo je stvar- 
nog razloga da se ova vest pronese, jer je odista malo trebalo pa da onoga 
dana izadje ona naredba za pokret unapred. Evo istorije onoga pokliCa, 
iz najautenti£nijeg izvora, iz uspomena i zabelezaka samoga V o j v o d e 
M i $ i 6 a f tada komandanta naSe Prve Armije. 

* 

Pre nego Sto ce se krenuti iz Prizrena za Skadar, pravcem Ljum Kula 
— Spas — Piika, Vrhovna Komanda izdala je naredbu srpskoj 
vojsci za povlafienje kroz Crnu Goru i Severnu Albaniju na Jadransko 
Primorje, a na liniju: DraS-Skadar. U aktu Vrhovne Komande, koji je 12. 
novembra 1915 potpisao Naielnik Staba, Vojvoda R. Putnik, a koji jc 
bio upucen komandantima armija, stajalo je, medju ostalim, da se na onoj 
liniji (DraC-Skadar) na§a vojska ima da reorganizuje i snabde svim po- 
trebama, a da ce dalja na§a akcija zavisiti i od stanja same vojske i od 
opste politicke i vojne situacije kod naSih saveznika. Za izvrSenje povla- 
Cenja naredjeno je, da se I II III Armija i Obrana Beograda imaju po- 
vlafiiti pravcima Pec-Andrejevica-Podgorica-Skadar; Komanda trupa no- 
vih oblasti pravcem Gjakovica-Vezirov Most-Prizren-Ljum Kula-Spas- 
Puka-Skadar-Lje§; a TimoCka Vojska preko Ljum Kule na PiSkopeju i 
Debar. Ova poslednja, pod iiju je komandu stavljen i komandant Bitoljske 
Divizijske Oblasti i Albanski Obred, imala je za zadatak da zaStiti Bitolj, 
dogod Francuzi budu ostali kod Krivolaka te pravac od Prizrena na De- 
bar ne bude ugrozen. U istom naredjenju joS je precizirano, kako se ima 
postupati sa poljskom i teSkom artiljerijom, i sa komorom, i naglaSeno je 
da pri povlaCenju trupe koje idu istim pravcem odriavaju medju sobom 
vezu. 

Na osnovu gornjeg akta izdali su komandanti armija naredbe koman- 
dantima svojih divizija i odreda, kako da se krecu i kako da zaSticuju 
pravce za povladenje ostaloj vojsci. Ali 16. novembra, na sastanku ko- 
mandanata triju armija i obrane Beograda (Vojvode 2. Miiida, Vojvode 
Stepe Stepanovica, generala Pavla JuriSi6a-Sturma, i generala Mihajla 2iv- 
kovica) u Pe£i, modifikovana je naredba Vrhovne Komande prema posto- 
jedoj situaciji, tojest zbog oiajnog stanja u vojsci stvorenog usled razno- 
vrsnih neprilika (u zapisniku sednice navode se: begstvo vojnika u ma- 
sama, oskudica hrane i furazi, teSke komunikacije, velika hladnoca, po- 
cepanost odela i obuce, krajnja iznurenost ljudstva i stoke usled nepre- 
kidnih boraba i pokreta, nemanje nikakve hrane na pravcima za povla- 
denje, ugrozenost pravaca za povlaienje od pobunjenih Arnauta), i nare- 
djeno brie povladenje* No u toku vremena od 12 £asova u podne do 3 
iasa po podne, primio je komandant Prve Armije depeSu sa Ce- 

141 



tinja, od ondaSnjeg naSeg vojnog delegata, kojom se javlja da, prema 
zvanidnom nemafikom komunike-u od toga dana (16. no v.), Nemafika sma- 
Jra svoj cilj postignutim, te prekida dalje operacije protiv Srbije nakon 
Sto je uspesno pomogla svojc savcznikc Tursku i Bugarsku; i dalje, po 
radijotelcgramu iz Lijona, da je znatna snaga nemaSke vojske poslata 
preko Skoplja na srcdnji Dunav. Unekoliko ovu vest potvrdjivao je i izve- 
Staj komandanta Dunavske Divizije, koji je istoga dana javljao da „beza- 
nija koja dolazi sa neprijateljske strane govori, da je iula od neprijateljskih 
vojnika Bosanaca, da ce jo§ nekoliko dana biti u Srbiji, pa 6e se vratiti 
jer Rusi jako nadiru". Najzad, tri Arnautina, rodom iz Peci, koji su se bili 
vratili iz Mitrovice, izjavljivali su da na pravcu od Mitrovice neprijatelja 
nema u jadem broju sem izvesnih patrola. Prema ovim vestima, smatrao je 
komandant Prve Armije, da se vojna situacija iz temelja menja, te je 
na§ao za potrebno, da joS istoga dana ponovo sazove ostale komandante 
sa njihovim naCelnicima Stabova, na dogovor, da bi na osnovu ovih dosta 
verodostojnih vesti potrazili „iz ove mufine situacije drugo, verovatno da- 
leko povoljnije resenje, grupisanjem ovo snage sa kojom raspolazemo 
i prelaskom u ofanzivu u pravcu Mitrovice". 

Tako se joS istoga dana, 16. novembra po podne, sastadose ponova 
vojvode i generali, i na osnovu prednjih podataka doneso§e sledecu od- 
luku: 1) Da se obustavi izvr§enje resenja konferencije komandanata Armija 
od toga dana pre podne; 2) Da se saopsti odmah komandantima divizija, 
da spremaju trupe za ofanzivu, i preduzmu pripreme za grupisanje i pre- 
formiranje pesadijskih jedinica prema njihovom brojnom stanju; 3) Da se 
preduzmu odmah daljnja konjidka izvidjanja pred frontom svih armija, kao 
i da II Armija sto pre uhvati vezu s Komandantom trupa novih oblasti 
i sazna o dogadjajima kod Djakovice (odakle su medjutim stigli uznemiru- 
juci glasovi), i 4) Da se Ceka za dalji rad na zajednldku odluku komanda- 
nata Armija. 

Na osnovu ovih odluka Komandant Prve Armije, Vojvoda Mi§ic, spre- 
rtiio je Plan Ofanzive i izdao je joS istoga dana naredbu svojim ko- 
mandantima (Dunavske Divizije II poziva i Dravske Divizije II poziva) f 
da preduzmu mere za ofanzivu. Ta je vest prodrla tada na ulicu, i izazvala 
je ono veselje, i one nade da je dosao kraj patnjama i povlacenju. 

Medjutim, sutradan (17. novembra) posle podne, kad su se komandanti 
Armija opet sastali, radi donoSenja odluka za dalji rad, raspolozenje za 
ofanzivu medju njima bilo je popustilo, i miSljenja su bila podeljena. Nov 
momenat, koji je izazvao ovu promenu, bili su poglavito izve§taji koman- 
danta Moravske Divizije II poziva, da jo§ u toku toga dana mora napustiti 
Djakovicu, i komandanta Sumadijske Divizije I poziva, da je neprijatel| 
napao Timocku Diviziju II poziva i da se XIII puk povlafci u neredu. 

Sednica komandanata to posle podne bila je vrlo burna. U jednom Casu 
ponovila se scena iz narodne pesme, kad se ono srpska vlastela otimljudi 
se o carstvo hteli „zla£enima da pobodu nozma", — krupne su refii po- 
Cele padati i revolver! se pojavljivati van svojih skloniSta. Naposletku je 
i Vojvoda Stepa Stepanovic preSao na stranu generali koji su bili protiv 
ofanzive, ostavljajuci Vojvodu Mi§ica sama pri odluci „odnosno preduzi- 



byCiC 



j 42 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



manja ofanzive i pod ovakim prilikama". Tako bi doncseno reSenJe, da 
se pristupi odluci od 16. novembra pre podne odnosno priprema za 
povlatenje kroz Crnu Goru, i da sc povlatenje na desnu obalu Istoka i 
Drima izvrSi 19. tog meseca. U torn je smislu sastavljen i protokol s dnice. 



Narodno zdravlje, 

a) Borba protiv tuberkuloze. 

Pet je stvari potrebno za borbu protiv tuberkuloze: 1. Skole za 
lekare i bolniiare; 2. Zavod za nauino istrazivanje; 3. Ambulante za 
sortiranje i prikupljanje bolesnika; 4. Le&iliSta gde se bolesnici mogu duie 
vremena leCiti; i najposle 5, Jedna uprava svega toga. 

Od ovih pet stvari, jedan deo treba da bude usredsredjen, centralisan. 
U taj deo ide prvo uprava, drzavna uprava borbe protiv tuberkuloze, — 
dakle jedan poseban deo (nadelnik, inspektor, itd.) Ministarstva Narodnog 
Zdravlja, Druge stvari opet moraju biti decentralisane, razredjene po okru- 
zima. Tu prvo dolaze ambulante, broj, kakvoda i razmestaj njihov. 

LeCilista, ili sanatoriji, mogu biti i okruzni, i srediSnji, — to je irele- 
vantno. A Skole, i zavodi za istrazivanje tuberkuloze, mogu biti oslonjeni 
uz inaCe postojede naudne zavode, dakle pre svega u blizini medicinskih 
fakulteta. Zavodi bi izravno mogli pripadati samoupravi fakulteta, a Skole 
takodjer, u svom najglavnijem delu. 

Za uspeSnost borbe protiv tuberkuloze neizbezno je potrebno da 
funkcijoniSu odjednom svi delovi, i to svi u isti mah. DelimiCan rad ne vredi 
skoro nista. 

Mi momentano imamo neku drzavnu upravu borbe protiv tuberkuloze, 
njen na£elnik (gosp. Stampar) je na svome mestu. Sem njega po6e6e — 
kako se navodi — da rade naskoro i ambulante. Te su ambulante drzavne, 
srediSnje. I to je ujedno sve Sto imamo. Ponavljamo, medjutim: StanoviSte 
da je iSta bolje nego niSta, u ovom slu£aju ne vredi, Uvazujuci tesku borbu 
pojedinaca, da se rad na narodnom zdravlju i kod nas ipak krene napred, 
moramo izjaviti opet i ponovo, kao ve<5 viSe puta dosada, da treba prvo biti 
na£isto sa idejom, pa onda izvesti sve Sto mora da bude izvedeno. 

SluSali smo da u Lezenu u Svajcarskoj ima gotovih leCilista za tuber- 
kulozu na prodaju. Ako bi drzava tako jedno lefiiliSte uzela, imali bismo 
odmah gotovu Skolu za lekare i za bolnidare, a imali bismo ujedno i mo- 
derno leiiliSte. Kraj zagrebadkog medicinskog fakulteta, moze lako da se 
podigne jedan naS domaci zavod za istrazivanje, a moze da se uspostavi i 
jedan teCaj za lekare i za bolniiare (t. zv. Fortbildungskurs) . 

Ali ovde nedemo da govorimo o detaljima. Borba protiv tuberkuloze 
ima iz sredine da dobije motive, impuls, inicijativu, pomo<5, — ali borba 
protiv tuberkuloze moze da se vodi jedino decentralizacijom vodstva, slo- 
bodom odluke manjih delova, samoupravom okruga. Bez okruznih fizikata, 
malih i mnogobrojnih ministara zdravlja, ne moie da se ni zamisli borba 

n f~*f^onlf> Original from 

143 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



protiv tuberkuloze, Isto tako, kao Sto cclokupna drzavna i upravna inlcija- 
tiva ne moze u ovom slufcaju mnogo da vredi, ako se ne angazuje i privatna 
inicijativa. A Sto je najvaznije, to je da se ni onda ne sme nikako zabora- 
viti, da glavno naCelo borbe protiv tuberkuloze nije 1 e 2 i t i: spasavati, 
iscelivati vec bolesne od tuberkuloze, nego u preteznom svom delu spre&ti 
da do obolenja od tuberkuloze uopde dodje, — ukloniti uzroke. 

Ako makar i za momenat posmatramo stvari sa tog gledista, onda se 
otvaraju pred nama novi, mnogobrojni, i lepi vidici, za organizaciju naseg 
rada u borbi protiv tuberkuloze. Ona, tuberkuloza, postaje jednim velikim 
i teskim, i krupnim, socijalnim pitanjem, sa kompleksom povoda i uzroka, 
i tu samo ceo jedan narod maze da pomogne, samo jedan ceo narod ima 
da povede jedan opci i sveti rat za sebe i za svoje zdravlje. Tu onda mo- 
ramo ozbiljno pomisljati na prosvetno, na ekonomsko, na kulturno stanje 
naseg naroda, na njegovu antropogeografiju i njegove rasne osobine, te 
svugde tu, i jo§ na drugim stranama, trebiti, snaziti, Cistiti, pomagati, vo- 
diti i prosvetljavati. £ r ^ 

b) Op<5c prosvccivanje prostitutke- 

Jedan ponovan predlog. 

Pre godinu dana publikovao sam u , f Njivi" u Zagrebu jedan predlog 
o tome, kako bi se po mome misljenju mogla pojacati borba protiv vene- 
riCnih bolesti, Moj se predlog ukratko sastojao u ovome: treba pro- 
svetiti prostitutku, iz razloga opce 6ove6anskog, i iz razloga da 
borba protiv veneridnih bolesti bude potpunija i bolja, Poslednji povod 
tome predlogu bila je u ono doba akutna moda prosvecivanja s obzirom na 
veneridne bolesti. Mislio sam prosto ovako: Kad je dobro i korisno da se 
ceo svet prosvecuje na tome polju, kako ne bi bilo dobro i korisno da se i 
prostitutke tako prosvete!? Dalje sam mislio ovako: Ako vec prostitutku 
hocemo da angazujemo kao vojnika: borca u borbi protiv veneriinih bolesti, 
— bolje je da poku§amo proSiriti moralni razlog takom angazovanju; pro- 
stitutka treba da se bori protiv veneridnih bolesti zato jer one njoj lifino 
Skode, ali ce njezina uloga u toj borbi biti ugodnija, zanimljivija, i lepSa 
za nju, ako se ona bori protiv venerifinih bolesti ujedno i radi drugih, ako 
njena sprema za borbu protiv veneridnih bolesti bude deo njezine opce 
spreme za stupanje iz pakla u covefianstvo, njezinog opceg obrazovanja, i 
njezine opce prosvete. 

Govorio sam, docnije, o tome sa naSim venerolozima, kao i sa nekim 
feministkinjama. Dobio sam poneki kompliment, da je tako shvatanje origi- 
nalno, interesantno i novo. I stvar je zaspala. Nameravao sam za vreme II 
glavne skupStine Juinoslovenskog Lekarskog DruStva u Zagrebu da o tome 
povedem jednu diskusiju. No radi kratko<5e vremena, silnih originalnih re- 
ferata, te disto venerolosko-struCne boje celog rada skupstine, nije se o 
ovoj temi povela velika red. I moida bib se zasada okanio toga, da nisam, 
sluSajno prelistavajudi medicinsku literaturu u druge neke svrhe, na$ao u 
berlinskim kliniikim novinama od meseca januara ove godine Slanak prof. 

n C^rtonlp Original from 

144 UHIVERSITYOF CALIFORNIA 



Dra. F. Lescra iz Berlina pod naslovom: ff Discipliniranje prostitucije, jcdan 
nov sistcm u borbi protiv veneriCnih bolesti." *) 

Osnovna misao autorova je ovo: Prostitucija trcba po mogudstvu da 
bude bczopasna; kako postoji profilaksa muSka, tako trcba da se sprovede 
i profilaksa zenska; ova je potrebna pre svega kod prostitutke, te kod njc 
treba probuditi zanimanje i smisao za to, i pouCiti jc u upotrebi sredstava 
da bi profilaksa bila uspeSna! Jcdan deo tc profilaksc ima da sc izvodi 
obligatno i pasivno kod svih, a drugi deo profilakse zavisi lifno od same 
prostitutke. Da bi njeno intercsovanje bilo vece, predlazu se neke ekonom- 
skc olakSice i nagrade za one koje se u tome budu istakle, Ccla ova stvar 
nije dakle utopija! Za vremc svetskog rata izvrgen je ovaj veliki socijalni 
eksperiment u vise velikih gradova, i sa ogromnim uspehom! 

Ja nc piSem ovo radi trazenja nekog prijoritcta. Nego zato, da upo- 
zorim, da smo mi mogli samostalno da dodjemo do istih stanovi§ta, na koja 
su se ispeli veil narodi od nas. I onda pisem joS i zato, sto stalno mislim 
da je nas predlog, t. j. opda prosveta prostitutke, i kao deo te opde prosvete 
njezino sudelovanje u jednoj plemenitoj akciji, — £ove£anskiji i jaCi. Borba 
protiv veneriCnih bolesti bice apsolutno druga&ja, ako prostitutka nije pri 
tome samo jedna neizbezna stvar, nego ako je i svesna lidnost. 

Pa kad vec prostituciju ne mozemo da xmi§timo f mozemo sigurno da 
apsolutno umanjimo sva njezina crna i straSna zla. Dakle: Opda prosveta 
prostitutke, prosveta njezina i u borbi protiv venericnih bolesti, a ne samo 
pasivno discipliniranje! Dr. L. 



Politicki pregled. 

a) Koruski plebiscit. 

Plebiscitna komisija, u Celovcu, proglasila je 13, oktobra u vefie re- 
zultat plebiscita u koruskoj zoni A, prema kojem je, u Cetiri distrikta (Bo- 
iek, Borovlje, Velikovec, Pliberk) koji sacinjavaju oznafienu zonu, palo gla- 
sova za Jugoslaviju ukupno 15.278, i za Austriju 22.625. Od svih predatih 
glasova (malo preko polovine celokupnog stanovnistva) dobila je dakle 
Austrija ne§to ispod 60%, a Jugoslavija neSto preko 40%. Jugoslavija ima 
preteznu vecinu u okrugu Bozek i malu vecinu u okrugu Pliberk, a znatnu 
manjinu u okrugu Velikovec. 

Rezultat plebiscita doneo je veliko iznenadjenje i razocaranje Jugo- 
slaviji. Drzalo se pouzdano da je pobeda na na§oj strani. U samoj na§oi 
delegaciji prevladjivalo je misljenje, da cemo dobiti bar 55% od svih pre- 
datih glasova. Medjutim, glavni delegat, gosp. Cvijitf, u svome clanku o 
plebiscitu (u prvom broju ,,Nove Evrope 4 *), izneo je situaciju onakvu kakva 
je u istini i nije dao maha suviSe optimistiikim isCekivanjima. Kad se 11. 



*) Berliner klin. Wochenschrift, Nr. 3. 1920: Prof. Dr. F. Lesser: „Die 
Disciplinicrung der Prostitution, ein neues System zur Bekampfung der 
Geschlechtskrankheiten." 

n C^rtOt^l fc Original from 

J 45 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



oktobra, u jutro posle dana plebiscita, nije javljao rezultat, poCelo se slu- 
titi da moze biti i nepovoljan po nas, iako se jo§ uvek verovalo u pobedu; 
13,, u sredu, znalo se ve<5 i pre oglaSenja konaCnih cifara, da je stvar za 
nas propala. 

Tako smo izgubili jednu pakrajinu od preko 2000 kvadratnih kilo- 
metara, sa otprilike 130.000 stanovnika (u obe zone) od kojih su velika ve- 
^i na — p samom priznanju Austrijanaca — etnografski Slovenci, dakle 
Jugosloveni. Izgubili smo, osim u nacijonalnom i politifikom pogledu, jedan 
vrlo lep i bogat kraj, privredno razvijen, sa mnogim rudnicima i sa orga- 
nizovanom industrijom. 

Nasa javnost, i naSe novine, doSekali su nemio glas sa zaprepaSde- 
njem. U Ljubljani i po SlovenaCkoj priredjene su odmah demonstrate, 
koje su odjeknule jo§ istih dana u Zagrebu, osobito 14. oktobra uve£e, i 
koje 6e se verovatno nastaviti i po ostaloj Jugoslaviji, a naSi politiCki i 
stranafcki listovi objavljuju uvodne Clanke pod natpisima: „Novi zlofiin na 
nasem narodu" i tome sliino, trazeci i nalazeci ko je kriv za ovakav re- 
zultat plebiscita, Kazu, da je i nasa delegacija ulozila protest protiv samog 
plebiscita, a na§a je vojska posela zonu A radi odrzanja mira. 

Mi razumemo uzbudjenost celog na§eg javnog mnenja usled ovog za 
na§ narod teskog gubitka, i nalazimo da je prirodno ako se narodnoj za- 
losti da odu§ka i vidljiva izraza. AH mislimo da bi bilo i nepravedno i ne- 
pcimetno idi mnogo dalje, pa traziti na sve strane, van nas, krivce i krivo- 
tvorce za ovakav ..zloiin 14 , ili praviti odvei bucne manifestacije, U torn slu- 
6aju, mi bismo samo jos vise obratili paznju cele Evrope i celoga sveta na 
na§e rodjene, domace, pogre§ke i krivice, i demonstrirali bismo u stvari 
protiv sebe pre nego protiv ikoga drugog. Jer, sta se desilo? — : Mi smo 
trazili plebiscit, i dobili smo ga, to jest izgubili smo ga, — proces je jasan, 
i tu nema apelata. Da se internacijonalna komisija drzala neutralno (osim 
talijanskog delegata), to je van svake sumnje, — to zna svako ko je bio na 
lieu mesta, i to priznaje i izjavljuje sama na§a delegacija. Po recima naseg 
prvog delegata, ,,date su povoljne prilike da se Slovenci zone A izjasne za 
nasu drzavu i spasu od daljnje germanizacije"; ako oni to u svojoj celini 
ipak nisu ufinili, ne treba kriviti ni medjusaveznicku komisiju pa ni koruske 
Nemce, ve<5 treba uzroke traziti blize naraa, i, mozda, u nama. Oni se 
daju naci. 

Da je plebiscit vr§en pre godinu ili pre godinu i po dana, vise je 
nego pouzdano da bi ispao u nasu korist; bez tog izgleda na§i delegati na 
Pariskoj Konferenciji ne bi bill ni prihvatili lako predlog ovakog resavanja 
jednog za nas tako vaznog i delikatnog pitanja. Cak je poCetkom 1919 uCi- 
njen i jedan poku§aj glasovanja u Koru§koj, koji je ispao za nas povoljno. 
Ali se od toga doba — od Konferencije u Parizu i od poCetka 1919 — 
mnogo toga desilo u svetu i u Jugoslaviji Sto je pokolebalo, ne svesne Slo- 
vence jer njih niSta ne moze pokolebati, ali one „nem§kutare" i „oma- 
hljivce" koji su bili podlozni uticaju Nemaca i joS vi§e svakidasnjih doga- 
djaja. A ti svakida§nji dogadjaji u Jugoslaviji za poslednje dve godine iSli 
su odlufino na naSu Stetu, osobito u privrednom pogledu, u problemima 
dnevnog zivota, koji su pre svega merodavni za nacijonalno polusvesne ili 
kolebljive elemente. Treba samo driati pred oCima dinjenicu, da je za 

— [.., Original from 

J 46 UNIVERSITY0F CALIFORNIA 



byC^C 



vreme rada plebiscitne komisije i spremanja samoga plebiscita u austrijskoj 
zoni B, osobito u Celovcu, ceo iivot bio tri f Cetir i pet puta jeftiniji nego u 
JugoslavijL Pobedjena Austrija, uprkos teSkim obavezama koje joj namede 
Seniermenski Ugovor f toliko se konsolidovala da moie da daje hranu i sta- 
nove i cipele, i skoro sve Sto je za zivot potrebno, po istu cenu austrijskih 
knina f Sto se kod nas pobedilaca pla<5a juinoslovenskim krunama, i jo§ 
jeftinije, Taj na prvi pogled £isto materijalistiCki moment potiie, naravno f 
iz prvobitnih politidkih i moralnih prilika u obema zemljama, i njih je pre 
svega osedao, ma i nesvesno ili polusvesno, onaj prosedni koruSki fl nem- 
Skutar" i ff omahljiva€ 44 kad je predavao svbj glas. A kad bismo ispitivali, 
taiku po ta£ku f uzroke koji su doveli do ove razlike u privrednom pogledu 
i do one fatalne dinjenice, doSli bismo pouzdano do pravog krivca i vi- 
novnika za sve Sto se dogadja danas u naSoj zemlji. On je odgovoran za 
koruSki rezultat kao i za svaki drugi gubitak narodni i drzavni, i za svaki 
zastoj i nazadak koji su neposredni uzroci tim gubicima. Taj je krivac lo- 
kalna ekskluzivnost pokrajina koje nece da se podrede jednoj jedinstvenoj 
drzavnoj ideji, i krivo shvaceni drzavni centralizam koji ne vodi ozbiljna ra- 
iuna o slobodama i potrebama pokrajina i pojedinih narodnih delova. 



b) Akademska omladina i politika. 

(Povodom naseg clanka „Akademska omladina i stranacka po- 
litika", u 1. broju „Nove Europe", primili smo iz akademskih krugova 
dopise koje dole saopstavamo. U vezi $ predmetom drugog dopisd n 
napominjemo, da smo mi u nasem clanku narocito naglasili, da po- 
datke o politickom grupisanju nase akademske omladine u Zagrebu i 
Beogradu donosimo onako kako su ih predstavnici pojedinih grupa i 
klubova dali Dru. Setonu-Watsonu, jer nije na nama, naravno, da 
proveravamo istinitost feci akademskih gradjana. Dosta zlo, ako su 
oni zloupotrebili priliku i ogresili se o svoj akademski ugled. U torn 
slucajUf stvar je celokupnog studentstva da, u interesu svog neokx- 
njenog ugleda, obracunaju sa njima.) 

1. Nasi akademci u Pragu. 

Prag je nesumnjivo naja£i centar naSih studenata na strani. Ima u 
njemu oko tisucuipetstotina akademaca iz svih krajeva Jugoslavije- Tu su 
na okupu, i onaj koji je podnio sve podvige srpske vojske — do konaCne 
pobede — zajedno s juinoslovenskim dobrovoljcem, i onaj koji je u austrij- 
skim tamnicama cekao, £ekao . , . zajedno s onim koji je bio zarobljen u 
Rusiji i dalekoj Sibiriji; tu je onaj koji je preSao duSevnu Golgotu svih 
austrijskih frontova, zajedno s onim mladjim drugovima koji su u kolo- 
salnoj tragediji proSlih dana (kod ku<5e i u skoli) izgradjivali svoju novu 
ideologiju. I ovaj poslednji, mlad Covek nove generacije, odbacio je ve£i- 
nom romanticizam, i opredelio se ili na skrajnje levo ili je ostao u ovom 
politiCkom dzumbusu danaSnjih dana neopredeljen, Cekajudi zacelo svei 
snaian val f koji de ga poneti ili iznetL I jedna je vrlina tih mladjih i naj- 

n Pnnnl ^ Original from 

1 47 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



mladjih nasih akademaca u Pragu (a mozda i kod kuce), Sto se znaju 
snazno odupirati zestokoj fermentaciji nasega rasnog politi£kog milijea. To 
nije tako lako. 

Ali, inace, u Praigu su u vedini prcratni studenti: Ljudi koji iele da 
Sto pre svrse. „Sto pre swsiti" tumadi £injenicu, da u Pragu, sem „Udru- 
ienja komunistiike omladine Jugoslavije", politi£kih udruzenja 
xii nema.Mala klcrikalna grupa oko „Kreka u voli isticati, kako joj je glavni 
rad kulturno-ekonomski; uostalom, njih je tako malo, da im je i znacenje 
minimalno. Komunistiiko udruzenje ima takodjer malo clanova (oko 60 
osoba f ne ra&unajuci Bugare, koji su takodjer u udruzenju), ali ima tim 
vise gostova-simpatizera. Pa£e, kod osnutka ovog udruzenja pokazao se 
medju nasom celokupnom omladinom toliki interes, da u osrednjoj dvorani 
,,Radni£ke Akademije" naprosto nije bilo mesta, 

Kao neutralno i nepolitifiko udruzenje opstoji „ J u g o s 1 a v i j a", 
kojoj pripadaju gotovo svi akademci* DruStvo drzi knjiznicu sa £i- 
taonicom, sem toga kulturne sednice; priredjuje javne akademije, i repre- 
zentira uop§te u svima naroCitim zgodama pred deSkom javnoscu prasku 
juznoslovensku omladinu. Neko vreme m o r a o je biti svaki akademac 
ilanom ovog drustva, ako je reflektirao na hranu u menzi. 

Medju praskom akademskom omladinom naroiito je cenjeno i uva- 
zavano drustvo „Skerli<5" (Radena), koje vodi nekoliko nadarenih i am- 
bicijoznih omladinaca iz Herceg-Bosne. Drustvo ima u prvom redu kul- 
turnu tendenciju, te je konstituisano u razlifiite sekcije, koje rade s velikim 
uspehom. KarakteristiCno je, da u ovom udruzenju ima i nekoliko izvrsnih 
£lanova komunistickog udruzenja. Ali f dovoditi <radikalno standviste „Sker- 
lica" u socijalnim pitanjima u vezu s politi&kim gledistem komunista, bilo 
bi o£ito pogresno. Brojem izvrSnih Clanova, nazalost, ne moze ni ono da se 
pohvali. — Drustvo apstinenata ima vrlo malo Clanova (oko 15); pa£e od 
mnogo nasih zenskinja jedva se po koja nalazi u njemu, — „Kulturni klub 
Delo" deluje samo utoliko, Sto ima u prostorijama menze uz ostale ploCe 
i svoju firmu. — Staleske organizacije medicinara, tehniCara, agronoma 
i t. d. postoje takodjer, ali pravog rada u njima nema, 

A sad, imamo da konstatujemo jednu nemilu cinjenicu: Nasi su aka- 
demci uopSte, a pra§ki napose, ekonomski u jednom nemogudem polozaju. 
Njihovo provlaienje kroz zivot je jedna socijalna bruka. Nikakav separa- 
tizam, vec prosto ekonomska strana studentskog problema prisilila je 
praSke omladince, da se ekonomski organizuju — po provincijama. 
Srbijanci su to poslednji proveli, jer imaju najvede stipendije. Ponavljam, 
ovo bejase ekonomska sila, a nikakva politiCka tendencija: Naredjeno 
j e, da svaki studenat ima biti Clanom svoje ekonomske organizacije. A da 
bude apsurd jo§ vedi, mora da plaCa jos i Clanarinu. PronadjoSe, da je 
tako potrebno sve dotle dok se ne uredi studentsko pitanje, koje je obecao 
resiti sadanji ministar prosvetc, bavedi se krajem juna na svesokolskom 
sletu u Pragu. 

Iz svega se vidi, da su na§i akademci u Pragu ve<5im delom prema 
politidkim parti jama u domovini nevezani, a moze se reci, da su skoro svi, 
i kad nisu komuniste, na mnogo naprednijim stanovistima nego na§e 
stranke kod kude, osobito s pogledom na narodno i drzavno jedinstvo. 

n f Original from 

148 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



byC^C 



Mene je, naprimer, zanimalo, kako naii akademci oznaduju domovinu uzr 
rodno mesto, te odoh na kvesturu i zamolih nacijonale. Preko 90% ozna- 
6uju svoju domovinu — ff Jugoslavija 44 , a tck neznatan dco — „Srbija" v 
M Slovenija 44 , f ,Hrvatska 44 , dok „Kraljevstvo Srba-Hrvata-Slovenaca 4 ' ne upo- 
trebljuje gotovo n i t k o, V. H. 

2. „Seljacka Demokratija" na zagrebackoj univerzi. 

U prvom broju „Nove Evrope 44 , u Clanku „Akademska omladina i 
stranacka politika 44 , istaknut je studentski partijski klub „Selja£ka Demo- 
kratija' 4 u Zagrebu kao organizovan tako da nema veze ni sa kojom sta- 
rijom strankom, l( jer je svojim naprednim naSelima ostavio sve ostale za 
sobom". To, medjutim, ne stoji. Evo kakva je, u s t v a r i, ta stranka ili 
taj partijski klub. 

Pre godinu dana izvrsena je na zagrebadkom sveucili§tu jedna mala 
dja£ka organizacija koja se nazvala imenom: „Prijatelji seljaCke demokra- 
cije 44 , i u koju nije uslo vise, po njihovu vlastitu priznanju, od dvadesetak 
akademaca. Clanovi ove organizacije zauzimali su, u svim studentskim akci- 
jama, jedno Cudno drzanje, i na pitanja o njihovu programu, govorili su 
da oni stoje ne na nacijonalnom nego na klasnom stanoviStu, ali se razli- 
kuju od komunista i socijalista §to traze prevlast seljaka a ne radnika i 
proletarca; ina5e, da su za jedinstvo narodno i drzavno, Odludno su po- 
ricali, da su ma u kakvoj vezi sa kojom gradjanskom, ili seljaikom, ili 
kojom drugom klasnom strankom, jer im nijedna nije dosta napredna i 
,,realna 4 \ — Mi smo, medjutim, ved odmah od poCetka sumnjali u istinitost 
izjava i u Cistotu namera ove Sake akademaca, a vrlo se brzo ispostavilo 
da oni, i pored svega poricanja, imaju dodira sa izvesnim poznatim mirno- 
dopskim frankovcima kao i sa vodjama Radideve Seljaike Stranke. Napo- 
sletku su izaSli i sami s bojom na sredu: Radidev organ „Dom' 4 , od 18, 
avgusta o. god., donosi izjavu predsednika i £lanova ove ff Selja£ke demo- 
kratije 44 (od 10. avgusta 1920), da su oni oduvek radili za Radicevu Se- 
ljaSku Stranku, poSto su drzali „posve naravskim, da se prosvjetni rad Se- 
ljafikih Sloga nikako i nipoSto ne deli od politike Hrvatske Seljadke 
Stranke 44 , i dalje, da su oni „duboko uvereni, da provesti zahteve H. S, S. 
znadi pravo i valjano reSiti citavo hrvatsko narodno i socijalno pitanje 44 , i 
da ce „kao pristaSe H. S, S. i u buduce raditi na torn, da se njezin program 
podpuno oiivotvori." 

Stvaj* je dakle u ovome. Petorica Sestorica bivSih frankovaca osnovali 
su lane na univerzi udruzenje, i prikazivali su se kao selja&ke demokrate, 
jer nisu smeli javno red Sta su. Danas, kad misle da je potpuno bezopasno 
u Zagrebu biti protiv drzavnog i narodnog jedinstva, priznali su se javno 
pristasama Radideve stranke. Tako su u stvari prokriomCarili u univerzu 
jednu organizaciju (iako vrlo malu, jer u njoj nema vi§e od pet Clanova 
koji sadinjavaju n odbor 44 ) sa frankovaikim i antidrzavnim tendencijama. 
Akademska omladina, koja se sad polako iskuplja za zimski semestar, po- 
kazace da li moze dopustiti na svojoj univerzi ovake organizacije, i da li 
moze trpeti medju sobom ovake elemente. 

Jedan zagrebacki akademac. 



.- 1 1 >_i 1 1 1 >.i i li" 



byLiOOgle 



149 



Knjizevni i umetnicki preglecL 

Sa Srbijom u povlacenju. 

(Vadimo jednu glavu iz lepe knjige „Sa Srbijom u izgnanstvo" 
Fortiera Jonesa, koja je prvi put ugledala sveta u Njujorku 1916 go- 
dine. Pisac je mlad americki publicist, koji je sa gospodjicom Florom 
Sondes fsada porucnikom u juznoslovenskoj vojsci) i sa gospodjicom 
Simonds, americankom, dosao u Srbiju 1915, da pomogne kao sofer 
uz bolnicku ambulantu. Od mnogih opisa i knjiga o srpskim ratovima 
i osobito o velikom povlacenju, ovo je pouzdano ponajzanimljivija i 
ponajistinitija, i vredelo bi je celu prevesti na nas jezik. Ovo je ovde 
IX glava, pod natpisom: „Prizren".) 

Stigao sam u Prizren oko Cetir sata po podne, a sutradan izjutra u 
ietiri otiSao sam iz njega, Nije bio dug boravak, ali dovoljno dug da mi ni- 
kad ne isCili iz pametL Zivot u povladenju bio je krcat pun dogadjajima i 
dozivljajima, prclivao se uzbudljivim pojcdinostima i sarenilom, — ziva 
slika koja se i dan i no<5 razvijala s jednog kraja Srbije na drugi kraj, sta- 
ju<5i tisucama i tisucama zivota pa i samog opstanka jednog naroda. Ko se 
na§ao u torn pohodu, taj je imao prilike da vidi najsurovije lice zivota i da 
se sprijatelji sa smrdu, Kad se £ovek svega onog seti f izgleda mu kao da 
je trajalo godinama ili da se u snu zbilo. Pokusati pisati, zna&i uhvatiti se 
u koStac sa nedoglednom hrpom motiva za priiu, medju kojima nije lak 
posao odabirati one koji se naroSito isti5u; ali Prizren, u ono pola sata 
sunceva zalaska kako sam ga gledao, i u onom zamagljenom osvitu kad 
^am iz njega polazio, odista zasluzuje da ga izvadim iz gomile, 

Prispeo sam u grad s povorkama begunaca^ izmiCuci ispred borbc 
koja se vodila, u poslednjem £asu, Sve tri srpske armije skoncentravale su 
,se unazad prema albanskoj i crnogorskoj granici, na pravac izmedju Pri- 
zrena i Pedi, neke s namerom da podju ka Skadru kroz Albaniju, a ostataK 
da udari putem kroz Crnu Goru preko Pe<5i f Andrijevice, Podgorice, pa na 
Skadar. Put za Bitolj, kako su nam odmah rekli, bio je preseCen; Virhovna 
je Komanda naredila ved bila evakuisanje Prizrena, i spremala se da podje 
n Skadar putem preko Albanije. 

U doba mira, Prizren je grad od svojih petnajst do dvadeset hiljada 
stanovnika. Lezi na ivici jedne §iroke doline, tako blizu brdima da se dobra 
njegova polovica puza u vis uz strmi obronak na viSe stotina pedalja, zavr- 
sujudi se gore velikom sivom tvrdjavom, koja 5ini da cela slika neobiCno 
potseca na Napulj oko San Martina. Pari dnu obronka, a kroz sredinu va- 
roii, protide brza brdska reka, na Cijim se obalama s obe strane dizu pro- 
strani haremi imucnijih Muslimana. Sto se ide dalje uz reku, obale su sve 
vi§e obrasle travom iz koje, mesto ku£a ( strli gusto zbunje posuto belim 
cveticima. Gde glavni sokak dodiruje reku f ima stari kameni most koji se 
sastoji iz jednog jedinog neverovatno dugog luka naslonjena na masivne 
ozidane stubove s obeju strana. 

Kad smo stigli do mosta, moj vojnik i ja f nismo znali na koju bismo 
stranu, ali u torn £asu ugledasmo u gomili jednu englesku bolnidarku. I ona 

rv v ^k r^nnnf^ Original from 

lzei 150 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



je nas videla, i odma zatim povela nas je po izrovanom putu uz refcnu 
obalu pa kroz neki prljav Sor ka jcdnoj kudi koju je uspela da dobije en- 
gleska bolniCka misija za prenociste. Tu nam rekoSe, da de oni sutra iz- 
jutra dalje, za Ped. Ja im ispriCah, kako sam ostavio u Mitrovici njihovu 
drugaricu, koja je na putu iz Kraljeva za Rasku u onoj gunguli i guzvi pala 
pogodjcna zalutalim kurgumom iz vojnidke puske, te za koju su drzali da 
nepe preziveti, Bilo im jc milo cuti da nije sva nada izgubljena, iako je 
morala ostati u bolnici i dodekati Austrijancc koji su tada zacelo vec bili 
uveliko u Mitrovici, Mene pozvase da podjcm s njima, i moram priznati 
da sam rado primio poziv, jer odista ne bih znao kuda c5u i §ta cu; — no- 
vaca sam imao, ali hrane sc nije moglo nabaviti za novae . . . Tako sam po- 
Sao s Engleskinjama i isao s njima sve do Rima f i nccu nikad u svom zi- 
votu zaboraviti kako su sve bez izuzetka bile dobre prema meni. 

Nabrzo pp mome dolasku naisao sam na admirala Trubridza, koman- 
danta britanskog marinskog odreda, kojega sam izranije poznavao. Izgle- 
dao jc uznemiren; to jest, manje miran nego sto sam ga ikad pre toga 
video, Poslao je f refie, majora Elijota sa pedesct marinaca putem ka Bi- 
tolju, no tek Sto su oni otisli dobio je vest da su Bugari presckli put na toj 
strani; od tada nije imao izveStaja od njih v te nije znao da li su pali Saka 
neprijatelju ili nisu, Pasle sam saznao, da su ti mornari uspcli da uzmaknu 
bas u poslednjem trenutku. Da bi siromah admiral imao vile briga, raz* 
boleo se jos i pukovnik Filips, britanski vojni izaslanik, i nije bio u stanju 
da podje na put kroz Albaniju, Ali najviSe od svega uznemirivalo ga jc 
<mo sto je saznao bio o stanju zaroblj,enika u Prizrenu. Engleske zene, re£e, 
treba da idu iz varo§i dim pre, najkasnije sutradan, Jer f rede, Srbi su drzali 
u starom gradu prizrenskom pedeset hiljada zarobljenika, bez dovoljne 
straze, a svakim dasom pridolazilo ih jc sve vi§e. Nije bilo hrane za njih, 
te su poceli da boluju i besne od gladi. On se bojao, da bi oni mogli nad- 
jacati strazu pa se sruditi na grad, paledi, robcci i ubijajuci, Dok je on go- 
vorio, meni su pred odima jasno iskakale slike, §ta bi sve bili u stanju da 
udine u torn mestu pedeset hiljada izgladnelih, prozeblih, odrpanih i po- 
divljalih ljudi, kad bi se odjednom naSli na slobodi. A vcrovao sam, kao 
i admiral, da se to lako moglo desiti, jer je bilo sve u svemu kudikamo 
vise zarobljenika nego vojnika u gradu, — a u onoj vrevi i zabuni, tesko 
da bi nai§li na velik otrganizovan otpor. Stvari dakle nisu izgledale ba§ ru- 
zidaste. Basnoslovno dobro drzanje onih ratnih zarobljenika ostace za 
mene uvek nedokudiva tajna/) 

Osim ogromnog broja zarobljenika, bilo je u Prizrenu iskupljeno vi§e 
izbeglica nego i u jednom mestu za vreme povladenja. Reka koja jc bujala 
na severu od Dunava i Save, i na istoku od bugarske granice, i koja je za 
dva meseca poplavila celu zemlju, najzad je zaustavljena. Nasip koji se 
ispredio i nije pustao dalje, pruzao sc pred nasim odima od severa prema 
jugu u vidu divljeg i darobnog venca suncem obasjanih vrhova, Kad bi be- 
gunci poglcdali na vrleti pred sobom i duli grmljavinu topova za sobom, 



*) Resenje ovc tajne jc u torn, da je vedina ovih zarobljenika, medju 
kojima su prevladjivali Cesi, bila protiv rata i protiv Austrije. 

Urednistvo. 

.. (~*rw"*nlf* Original from 

151 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



onda im je najzad bilo jasno da je Srbija izgubljena, — izlozena napadima 
triju snaJnih osvajada, napustena sramno od tri velika saveznika. To je 
sad svaki osedao. I ja sam to slusao ponavljati neprestano, dan za danom, 
od gradjana, od vojnika, od oficira i od drzavnih dinovnika. „Zasto Rusija 
ne dolazi? Gdc su Francuzi? Zar nas je Engleska izneverila?' 1 Ova su se 
pitanja toliko opetovala, da su kao odjek pratila svaki razgovor. 

Kad sam ja stigao, bilo je u Prizrenu u najmanju ruku osamdeset hi- 
ljada izbeglica, a jo§ jedno deset hiljada pristizalo je iduci ispred same 
vojske, Ove rulje, pomesane sa pedeset hiljada zarobljenika, prosto su za-^ 
gu§ile ulice male varoSL Hrane nije bilo, da se razda ili proda narodu. A 
osim svih tih izbeglica i zarobljenika trebalo je hraniti jos i izgladnelu voj- 
sku, Siguran sam, da u celoj toj masi nije bilo nikoga da ima dosta da po- 
jede, a tisuce su stajale gladne — tisude zena i dece bez zalogaja, bez 
strehe nad glavom pred kraj me&eca novembra, u gradu nacickanom ljud- 
skim stvorovima tako da su boleStine i zaraze mogle buknuti svakoga casa. 

Pitam sam sebe, sta se sve zbilo u Prizrenu posle mog odlaska? Be- 
gunci su morali onde da zastanu, Jer nije bilo mogucno za porodice sa ze- 
nama i decom da predju preko brda bez ikakve hrane. Oni su imali, posle 
dvomesecnih neiskazanih patnji, da ostanu tu u mestu gladni i da cekaju 
neprijatelja da im donese hrane. A ako im neprijatelj nije mogao doneti 
hrane? Prizren je udaljen od zeljezni£ke pruge na pedeset kilometara, a 
putevi su tamo zimi prosto neprohodni. Jedino se u volovskim kolima moze 
transportovati hrana; a trebalo je u isti mah snabdevati svima potrebama 
vojsku koja se nalazila u Albaniji. Odista, izgledi nisu bili odvise ruzicasti 
za jadne izbeglice. 

Ulice prizrenske su strme i izvijene, i duz kuca sa obeju strana viju 
se loze i vise grozdovi vrlo gracijozno, u leto mora da pruzaju gradu divan 
hiad, U ovo doba godine, naravno, nije bilo vec vise li§da f jedino suha loza 
spustala se pokidana medju nebrojene tisuce gladnih beskucnih seljaka koji 
su f gurajuci se i stiskajuci se oko kuca, trazili put, i bez prestanka punili 
i dan i noc svaki prazan prostor, Crveni i beli fesovi i sarene hlace Turaka; 
Arnauti sa svojim plitkim belim delepuSima na glavi i svetlim nozevima za 
pojasom; visoki Crnogorci u sivim prslucima i s okruglim malim kapama; 
narod iz Sandzaka s turbanima oko glave; srpske seljanke, u njihovim sa- 
renim izvezenim Carapama, u raznovrsnim opancima, bogatim kosuljama i 
libadetima, i sa cudnom nosnjom na glavi; Srbijanci u zagasitim i crnim 
domacim caksirama, priljubljenim uz nogu ali sa sirokim turom; francuski 
majori i pukovnici i kapetani u njihovim uniformama; engleski i srpski ofi- 
ciri, umorni i uvek u zurbi; zandarmi u otvoreno plavom odeiu, sa zlatnim 
gajtanima i sjajnim dugmadma; kraljevski gardiste, u otvoreno crvenim 
5ak§irama i kao nebo plavim kaputima; sivkasto plavi austrijski zaroblje- 
nici, i sivkasto zeleni bugarski; zelenkasto zuti srpski vojnici — sve je to 
teklo u varvarskom Sarenilu boja ulicama prizrenskim, bas kao i pre toga 
u PriStini, samo u vecem razmeru i s vi§e raznolikosti, Ovi prizori po uli- 
cama spadaju zacelo medju najkarakteristifcnije crte jedne ovake neprija- 
teljske najezde, jedinstvene i ina6e u mnogom pogledu. Ni u kakoj drugoj 
prilici ne bi bilo mogudno videti ovaku meSavinu rasa, ovaku sliku sasvim 
srednjevekovnog izgleda. 



by Google 



Original from 
752 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



A po tim ulicama, u polumraku, sukobljavajuli se na svakom koraku 
sa masama, krdili su Sumno sebi puta luksuzni francuski automobili, sjajni 
ameriiki motori i ogromna automobilska tcrctna £udoviSta. Zivot cele 
jedne nacije prosuo se i rasprskao iznenadno nad Prizrenom, i svc se zbu- 
nilo f okrenulo tumbe, i sunovratilo u kaos. Posao je stao f dudani se zatvo- 
ri5e, — jer bi ih otvorene opustoSile gomile muSterija odvei zudnih robe* 
Samo je zivot po haremima tekao nesmetano i dalje, Mogao je propasti 
ceo svet, Turai su imali svoje vajate pune, svoj novae u zlatnoj moneti, 
svoju sopstvenu filozofiju, i oni su bili jedini koji su mirno i neuzbudjeni 
iSli ulicom. 

Kad se noc priblizila, ja sam stajao u jednom malom udubljenju 
ograde starog mosta. Po visovima oko mrke tvrdjave po£eli su svetlucati 
plami£ci, a na povrSini vode ispod mene ogledali su se crvenkasti i zlatni 
odzraci prozora s resetkama duz keja. NaidjoSe vojnici dovikujudi neSto na 
srpskom i pokuSavajudi da prokrie puta kroz gomilu. Mene pritisnuse sa- 
svim uz kamenu ogradu kad im podje za rukom da se proguraju. Odmah 
za njima isle su neke bledunjave prilike, 2amor prodje kroz gomilu. Kad 
cela pratnja stize do osvetljenoga kruga prema meni, prepoznah u jednome 
casu tanku, oStru siluetu Kralja Petra. Cudno be§e videti jednog kralja u 
ovoj okolici, i meni u torn trenutku pade na um jedan prizor koji sam gle- 
dao u Majncu 1913 godine: NemaCki car kako vr§i pregled svoje goleme i 
savrsene vojske, na ravnici pred gradom, Cudesna ilustracija, mislio sam, 
uzroka i posledice. Odmah zatim, gomila nastavi buCiti i talasati se kao i 
pre toga . . . 

Ni deseti deo begunaca nije mogao dobiti zaklona u gradu. Siroki se 
logori dizahu svud unaokolo, pokrivajudi osobito mnogobrojna turska 
groblja. Turska su groblja najzapu§tenija mesta na svetu. Turci zakopa- 
vaju svoje mrtve — a kako bezbrojni izgledaju ti mrtvi! — gde stignu, na 
prvom praznom prostoru, da bi bili sto blize svojim pokojnicima. Nad gro- 
bom stavljaju odvaljeno komadje kamenja, koje se iskrivi na jednu ili na 
drugu stranu, — iako nikad, kako izgleda, ne padne sasvim, — tako da 
celome groblju daju sasvim poremeden izgled. Onda, izgleda, kao da brze 
bolje sasvim zaborave na svoje grobove, Izmedju tog razbacanog kamenja 
ponamestale su sad izbeglice sebi postelje, steruci po zemlji malo sena ili 
slame, Tako su svud oko Prizrena, u novembarskom vecernjem sutonu, go- 
rele velike vatre posred razbacanih kamenova, i stotinama premorenih 
ljudskih stvorova lezali su ispruieni po grobovima. MuCan i jezovit prizor, 
ta ziva mesta mrtvaca, ali Sudan samo kad se unatrag posmatra, Jer ima 
izvesna tadka do koje dovek kadikad dopre, kad mu nista ne izgleda Cudno 
do mir i sreda, i niSta prirodno do osedaj da joS postoji. Do te ta£ke, eto, 
behu tada doprli nezvani gosti Prizrena, 

Fortier Jones. 

9f Zidanje Skadra 11 od Mirka Korolije. 

proslavi 25-godi$njice danaSnje pozoriSne zgrade u Zagrebu, 14, ok- 
tobra t, g., predstavljen je prvi put dramski poem Mirka Korolije ff Zidanje 

Skadra*'. Istoga dana ugledala je sveta ova drama i u knjizi, u lepo oprem- 

— | Original from 

r53 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



by CjC 



ljenom izdanju knjiiare Vasida u Zagrebu. Drama ima tri dina i epilog, u 
kojem poslednjem je uglavnom sadrzan sam predmet iz narodne pesme; 
u Stampanoj knjizi ima lepa i iskrena posveta pesnikova „Majci Srbiji* 4 . Ova 
prva predstava dobila je joS i prolog, ili intermeco: Pred kazaliStem, gde 
se iskupila akademska omladina, koja je — poSto je proSla kroz grad de- 
monstrujudi protiv rezultata koruSkog plebiscita — trazila da se u znak za- 
losti to vede zatvori kazali§te. Time je pesnidka tendencija drame dobila 
joS vi5e reljefa: Pesnik Dalmatinac obradjuje dramski, na podlozi narodne 
pesme o zidanju Skadra na Bojani, u Crnoj Gori, zrtvu Srbije za narodno 
ujedinjenje; njegovu dramu prikazuje kazaliSte glavnog grada Hrvatske 
proslavljujudi jednu vaznu kulturnu narodnu godisnjicu, dok napolju, pred 
kazaliSnom zgradom, juznosloveska omladina iskazuje svoju solidarnost sa 
slovenadkom bradom i daje oduSka svojoj zalosti za gubitkom jednog dela 
naSe nove velike otadzbine. 

Predstava je imala lep uspeh, demu su doprineli svi koji su 
oko njene pripreme bili zaposlepi. Ako je dopuSteno, u ovako le- 
timidnom pregledu, isticati pojedince, mi bismo se, s prstom na ka- 
zaliSnoj cedulji, zadrzali poglavito na trima imenima: Gospodja Mar- 
ie o v a c, G. Krizman, i G. Ivo R a j i d, — Gospodja Markovac bila je 
odlidna Gojkovica, i G. Korolija ima njoj da zahvali §to su se njegovi je- 
danaesterci culi isto onako lepi sa pozornice kaki su u knjizi kad se ditaju. 
G. Tomislav Krizman dao je svoju punu meru celom scenerijom ali je pre- 
masio svako iSekivanje izradom kulisa u drugom dinu (Dom Mrnjavdevida), 
Da li demo se prebaciti ako ustvrdimo, da je ovo bila najuspelija dvornica 
koju smo dosad videli na naSim pozornicama? U njemu je g. Rajic na§ao 
dostojnog i vrlo korisnog partnera, osobito pri reziji ovakih komada, gde 
ima dosta problema da se reSava, i gde je domada publika narodito oset- 
ljiva i kritidna. Ako bi se „Zidanje Skadra" davalo u Beogradu, Sto je ve- 
rovatno — i mozda jos u kojem od na§ih juznoslovenskih kazaliSta — , steta 
bi bilo da se tom^prilikom ne upotrebe iskustvo i tvorevine inscenatora i 
re2isera ove zagrebadke predstave, 

samoj drami nedemo ovom prilikom davati op§irniji izveStaj i od- 
redjeniji sud. Razni kritidari i izvestioci sa premijere slazu se u tome, da je 
pesni6ka strana — „pesnidka dikcija", kako se to u ovakim sludajevima 
kaze — jada od dramske, — stara pojava u na§oj jo§ uvek „nejakoj" na- 
rodnoj dramskoj literaturi, Ovo i nije toliko zamerka pesniku koliko je ka- 
rakteristika, ili joS bolje znak mladosti, naSe novije knji^evnosti. Izgleda 
dosta pouzdano da jedna mlada knjizevnost moze dati odlidne liridare i pr- 
voklasne pripovedade — osobito pokrajinske (Heimatskunst) , ali da se za 
dobar roman i narodito za pravu dramu traze pokolenja knjizevnih radnika 
i iskustvo vi§e stoleda. I „Zidanje Skadra* 1 dakle treba posmatrati s tog gle- 
dista i odmeriti ga prema torn merilu. Pesnik-dramatidar svakako ne bi tre- 
bao da se odvige opire, ako mu dramaturg koji razume posao i koji mu 
je inade naklonjen, desetkuje stihove za prikaz, ma koliko oni lepi bili u 
knjizi, — to je samo u njegovu korist Uostalom, dijalog u ,, Zidanju Ska- 
dra" tede vrlo glatko, a pojedine scene su i dramski vrlo snazne. Mi sr- 
dadno pozdravljamo ovaj uspeli prvi pokuSaj G. Korolije u drami i na po- 
zornici. x 



r^rtrtrtlr- Original from 

154 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



Knjige i listovu 

9f Revue Yougoslave", u Parizu. 

Gosp. A, Arnautovid vrSi ved drugu godinu u Parizu jedan vrlo ko- 
ristan narodni posao. Vr5i ga predano i s entuziazmom, i — ukoliko smo 
obaveSteni — nenailazedi ba§ na suviSnu predusretljivost i potporu od 
stranc naSih prosvetnih i drzavnih nadleStava. U demu, uostalom — ako mu 
to maze biti od utehe — nijc osamljen f jer se mnogome desilo tako, i za 
vrcme rata i posle rata. Utoliko vede priznanjc dugujemo mi ostali koii se 
brinemo o onome Sto se za narod radi gosp. Arnautovidu, gledajudi ga gde 
u sred Pariza izdaje broj za brojem svaje irevije, na francuskom jeziku, do- 
noseci odlidne priloge uglednih saradnika, kojima upoznaje §ire ditaladkc 
krugove francuske i strane sa proizvodima naSe knjizevnosti i umetnosti, i 
sa pitanjima koja se ticu naSe zemlje. Njegov dasopis bide neophodan sva- 
kome kaji u budude bude zeleo znati ili pisati o odnosima izmedju nas i 
Francuza, i o onom Sto je za Jugoslaviju udinjeno u Francuskoj i na za- 
padu Evrope, osobito u ovom perijodu neposredno posle svetskoga rata 
koji je nase narode tako nerazdvojno zblizio. Mesto da donosimo prikaze 
pojedinih brojeva ff Juznoslovenske Revije 44 , mi demo, s dopu§tenjem ured- 
nika, preneti koji od dlanaka u na5 dasopis, a na§im ditaocima najsrdadnije 
preporuditi da se pretpladuju na lf Revue Yougoslave*', te da tako pomognu 
jedan ozbiljan posao narodni medju saveznicima. 

„Kritik<f', knjizevno-umjetnicka revija. 

Pod uredni§tvom gosp. S. Galogaze — s dijim smo se imenom sretali 
jog u godinama koje su prethodile ratovima, osobito pod krilikama proiz- 
voda nasih mladjih knjizevnika, i koji je ved onda imao poneSto da kaze — , 
podela je izlaziti u Zagrebu 10. ovog meseca revija gornjeg imena. Ona ved 
u podnatpisu istide, da se natpis nema doslovno uzeti, a sam urednik nam 
Je poverio da natpis treba shvatiti u prenesenom smislu. „Kritika" znadi 
ovde, ako smo ga dobro razumeli, kritidno prelazno stanje u kojem se 
danas nalaze naSa knjizevnost i umetnost, pa i cela na§a zemlja. Inade, 
program pokretada sadrzan je u jednoj bele§ci, u kojoj se istide ielja jedne 
grupe knjizevnih, likovnih i muzidkih umetnika, „da se dodje do istine i le- 
pote", i da se t ,unosi u §iroku publiku knjiievnost i umetnost direktnim pu- 
tcm", U ovom smislu napisan je i uvodni dlanak gosp. Nikole Polida o po- 
kojnom Vladimiru Vidridu. Od saradnika u ovom broju zastupljeni su joS, 
medju ostalim G. Krklec jednom pesmicom, ne bez duha, i A. B. Simid 
dvema pesmicama; dalje gosp. Dragan Bublid dlankom o „Ekspresionizmu u . 
Sadekademo joS koji broj „Kritike u pa demo se vratiti na nju. Hteli bismo 
ovde da udinimo samo jednu napomenu gosp. N. Polidu: Drzimo da pesnici 
i uopSte stvaradi imaju dovoljno razloga u nadelu Sto nisu ushideni sudom 
i ff receptima 4t kritidara; ali, je li potrebno, kad je o tome red, udariti lidno 
bag na gosp. Bogdana Popovida, koji nama izgleda kudikamo najspremniji 

i najSiri medju svima naSim kritidarima? 

| . B Original from 

rc/r UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



byGoOgl* 



„Slog<?', nezavisan list. 

Imamo u Jugoslaviji ve£ Citav niz vanstranadkih listova i dasopisa, i 
smatratno kao povoljan znak, za £i£denje opStih pojmova, i ujedno kao sna- 
ian protest protiv iskljudivosti i preterane zudnosti strana£ke, Sto se broj 
ovakih nezavisnih javnih glasila stalno povedava. Skoro u svima njima ton 
je vrlo umeren, i teznja za objektivnoSdu oSigledna, a redovno Istoje na 
stanoviStu integralnog narodnog jedinstva i Sto Sirih administrativnih slo- 
boda pokrajina i oblasti. Nije mozda daleko dan kada 6e se sve te grupe 
iza neutralnih organa udruziti i sporazumeti, te iz njih izadi nova stranka 
sa Sirim vidicima i savremenijim programom nego Sto ga izvode danas naSe 
postojece politiCke stranke. Mi demo prikupiti podatke o ovim listovima 
van stranaka, i donedemo prvom prilikom spisak njihovih imena i njihove 
narodite teznje ili tendencije, ako ih imaju. Ovaj put belezimo pojavu naj- 
novijeg njihova druga, (f Sloge 4t f koja se pojavila u Pakracu, pofietkom ovog 
meseca, pod uredniStvom gosp. Jos. Spoljara, 6ije nam je ime poznato iz 
prvih meseca posle oslobodjenja, kada je — medju prvima od austrijskih 
oficira — preSao bio u juznoslovensku vojsku i kao major ucinio znatnih 
usluga naSoj narodnoj stvari. Uvodni clanak u prvom broju „Sloge" utvr- 
djuje nas u nadi, da 6e on i na polju zurnalistike nastaviti rad u istom 
pravcu. 

„Gorski Vijenac" i Petrovici-Njegosi. 

Odlifcno izdanje „Gorskoga Vijenca" s komentarom profesora M. Re- 
setara izlazi evo po sedmi put cirilicom*). G. ReSetar nam je ustupio na upo- 
trebu pismo pokojnog kraljevida Mirka Petrovica-NjegoSa, kojim se ovaj 
zahvalio na posiljci „Goskog Vijenca'* u jednpm od ranijih izdanja, te koje 
cemo ovom prilikom objavitL Pismo je iz doba aneksione krize i datirano 
u Krusevcu 19. februara 1909, a zanimljivo je i Sto sadrzi pokuSaj sina da 
odbrani drzanje oievo, kralja Nikole, u poznatoj Cetinjskoj Aferi. Ono 
glasi: 

lf Dragi gospodine ReSetaru, 

„Uzeli ste trudnu ulogu i slavan zadatak, da fl Gorski Vijenac" 
razjasnite srpskom svijetu u djelove, koji su mu mogli biti nepoznati, 
sto zbog lokalnijeh izraza i forma, Sto zbog visoke dikcije i filozofskih 
i istorijskih tajna, koje su ispisane na stranicama te slavne knjige. I 
prije vaSijeh krasnijeh komentara, meni je kao Crnogorcu „Gorski 
Vijenac" u potpunosti bio poznat, ali uvijek sam se bojao da naSem 
potomstvu ostanu nejasni toliki u njemu divni izrazi, znaiajni i duboki 
f ilozof ski pojmovi i tolike druge ljepote koje su viSe ili manje bile 
nepristupne i vedem obrazovanju a kamoli vulgarnoj znanostL Zato 
Vam od srca hvala, i kao Srbin, i kao Petrovid-NjegoS, i kao potomak 
onoga velikana, dijim se pjesnidkim umotvorom narod srpski po- 
nosi, 

„A sada, mudri i vrijedni naS knjiievniie, dvije rijeii • . * Po- 
klanjajudi mi svoje divno izdanje „Gorskog Vijenca", izvoljeli ste 



*) U Beogradu, izdanje S. B. Cvijanovida, Cena? 

,1 Original from 

756 



byOt 



mi uputiti jednu hri36ansku i punu milosrdja molbu f naime, da po- 
sredujem kod moga Oca, u cijelji pomilovanja zatvorenih lica zbog 
one nesredne afere sa bombama, 

v ,Ja sumnjam da vi dobro poznajete mojega Oca; moj je otac 
Sto 6u vam reci dobar dovjek, i f kao sin, ja necu da ga hvalim . . * 
On ima svoju povjest. On je s&m povjest — Kakav je bio f i Sto je 
sve razvio u svome politi£kom, vojni£kom, zakonodavnom i pje- 
sniikom radu, precuta6u, jer: ff Pokolenja djela sude, Sto je £ije, daju 
svjema". Od ciglijeh deset godina moj je otac znao na izust cio 
„Gorski Vijenac", a kad je napunio petnaestu, umio je ve6 i tuma- 
Siti stihove: „Kome zakon leii u topuzu, tragovi mu smrde ne- 
CovjeStvom". NajlakSe je iz daleka sumnjati u dobrotu jednoga srca, 
i kritikovatL Moj je otac velikoduSan. U samoj nesrednoj aferi sa 
bombama, pomilovao je sve one koji su od suda bili osudjeni na 
smrt, — pomilovao je dakle izdajnike, koji padaju pod straSnu 
kletvu Serdara Vukote . . . Zar bi u ovakoj prilici ljudsko milo- 
srdje moglo i smjelo Sto viSe uCiniti? — Nije grijeh Sto krivci joSt 
ispaStaju u tavnici pokusaj umorstva jednog vladara, jedne vlada- 
juce porodice, i jedne narodne skupStine, — grijeh bi bio kada bi 
se takvo jato pustilo na slobodu, da truje i nove zavjere stvara. — 
Vi cete velifiinu njihovog zloCina mo6i da shvatite samo onda, ako 
za trenutak zamislite, Sta bi bilo od Crne Gore i koja bi korist od 
nje bila Srbstvu, naroiito danas (sad me vi dobro razumi- 
jete) da je, nedaj Boze, uspio pokusaj onijeh prema 6ijoj sudbini ima 
sazaljenja vase dobro srce?! . . . Pravo imate kada kazete, da su 
srbskom narodu danas sloga i jedinstvo najpotrebniji, samo do- 
pustite mi da primjetim, da deset-petnaest Brankovica, koji su 
htjeli unijeti gubu u torinu, nece ufiinjeti prazninu u redovima na- 
Sega junafikog rata. Niti se poznaje da nijesu suncu, koje grije one 
prave vitezove, koji zube oStre za susjeda. Pa i kada bi ih sjutra, 
u prkos narodnog ogor£enja, milost moga oca oslobodila, — tu bi 
slobodu oni upotrebili na stetu domovine. Ne brini se, dobri Srbine, 
za naSu Gorsku snagu i jedinstvo! Cu6ete, mislim, brzo, da 6e pro- 
pjevati pjesma od u2asa f i utemeljiti se na sva vremena „01tar pravi 
na kamen krvavi", i „Ponovno ce izniknuti cvijece za daleka neka 
pokolenja". 

„Srda5no Vas pozdravlja uvijek naklonjeni vam 

Mirko". 

Nove knjige. 

Primili smo na prikaz, sledece knjige, ciju pojavu zasad samo be- 
lezimo: 

Misljenja i verovanja, od Gustava le Bona, preveo s francuskog Bla- 
goje D. Markovid, u izdanju knjizare Celap i Popovac u Zagrebu (dirilicom) , 
cena K 50. — . 



by Google 



Original from 
157 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Estetska oceanografija (Ljepota mora i obale), napisao Dr, Boio 
Cvjetkovi<5 ( 1 knjiga — u Dubrovniku, naklada Stamparije De Giulli i drug, 
ccna K 20. — (poStom 3 krune viSe), latinicom. 

Prosvetina Biblioteka: Sveska 5 f M savremenom vaspitanju naroda" 
od P. SlepCevitfa, cena 20 K. Sveska 6, ff Kratka uputstva za osnivanje, ure- 
djcnje i rukovanje narodnih javnih knjiznica 44 od Gjordja Pejanovida, ccna 
14 K. Sveska 7, „Pisma jednome mladidu: Kako se postaje bogat? Po Kar- 
negijevoj knjizi ff Carstvo Poslova 44 od Jov. M. Jovanovida, cena 6 K. — 
Izdanje DruStva Prosvete — Sarajevo — 1920. 

FilozoHjska biblioteka, br. 1: l( Wilhelm Wnndt i njegovo znafienje", 
napisao VI. Dvornikovi<5 — Zagreb, 1920. (NaruCuje se kod pisca, Zagreb, 
Sveu6ili$te.) Cena 16 kruna. 

Izdanja Kluba Hrvatskih Knjizevnika u Osijeku: fl Jeka od Osijeka", 
hrvatski zabavnik i kalendar za god. 1920; — „Novi Osijecki Kalendar" — 
1920; — , f Slavenski Apostoli Sv. Ciril i Metod 5. VIL"; — Ljuboje DlustuS, 
„Silvije Strasimir Kranj£evi<5"; — Isti, „Knjizevno jedinstvo naroda Hrvata 
i Srba"; — R. F. Magjer, f( Erotika 44 ; i t. d. i t. d. 

Dr. Vojislav Jovanovic i MUos Ivkovic, — ff Srpska Citanka za 
Srednje §kole 4 \ za l. f 2. f 3. i 4. razred, 4 knjige. — Beograd, IzdavaCka 
knjizarnica Gece Kona — 1920. — Novo izdanje, — Cena? 

„Prosvetni Glasnik, sluzbeni list Ministarstva Prosvete, Urednik S. 
Petrovid, Beograd — 1920. 44 — Sveska 3, septembar 1920. — Godisnja cena 
60 dinara, pojedini brojevi 6 dinara. 



Beleske. 

Hrvatski novinari Dru. Setonu-Watsonu. 

Hrvatsko Novinarsko Udruzenje zakljuCilo je, prilikom prvog bav- 
ljenja Dra. Setona-Watsona u oslobodjenoj Jugoslaviji (u junu t. god.) t 
da sakupi sve Sto je u to vreme pisano po zagrebackim novinama o njemu 
i njegovu radu, i da mu to preda u vidu jednog albuma, za uspomenu. Sad 
je taj album dovrsen, prema crtezima grafidara M. Gjurida, u domacoj knji- 
govezafikoj radnji M. Ramu§<5aka u Zagrebu. Korice knjige su u kozi, ure- 
sene urezanom ornamentikom, sa Sarama slavonskih kozorezaca, u Ciju je 
kompoziciju unesen medaljon sa siluetom grada Zagreba, i kra) toga natpis: 
„Zlato se u vatri kusa, a prijatelj u nevolji. 44 Album ima 108 stranica, na 
kojima su iseCci iz svih zagrebaikih listova i Sasopisa. Prva strana sadrzi 
posvetu, i mi njen kliSe donosimo ni2e f zahvaljujudi predusretljivosti na- 
kladnog zavoda Veres i drug u Zagrebu, pod Cijim je nadzorom ovaj album 
izradjen. Inicijativu za ovaj poklon dao je predsednik Novinarskog Udru- 
zenja gosp. K. KovaCid, koji je vodio brigu i o sakupljanju materijala. 
Album 6e potpisati svi zagrebafiki novinari, pa de se onda dostaviti onome 
kome je namenjen, zajedno sa svima ostalim mnogobrojnim knjigama i po- 
klonima Sto su ih dobili gospodja i gospodin Seton- Watson za vreme svoga 
baravka u Zagrebu. 



by Google I58 



Original from 
UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Slikom*yi|atelju 
GOSLAVENA 




pCOTUSUffiATORU 

ko|i im fe u' teskim 
casovima borbe 
za slobodu i sama 
sLalnost od svih |a 
vnih radnika u^v- 
ropi iskazao na[* 
stvarnije uslucje 

fpspomen njecjova 
boravka u^igrebu 

rajeseca lipnfa 1920. 

HRUATSKO N0VINAR5KODRU5TI/0 
U 2A6REBU 



Sokolska vanredna skupstina u Zagrvbu, 17. oktohra t & 

Koji su uzroci i pobude doveli do ove varuedne skupstine zagreba- 
ekog Sokola, i sta ce otuda izici? 

Propisan broj Clanova koji je trafio saziv vanrcdne skupStine, moti-- 
visao je svoj predlog u viSe taiaka; 1. Traii se odbrana Jugoslovenstva, 
koje da je ugrazeno simboliekom vezbum oslobodjenja i ujedinjenja, jer 
je u njoj na jednom meslti markirana i borba na solunskom frotitu i proboj 
toga fronta, Sto da ide protivu Bugara; % Traii se odbrana Sokolstva, koje 
da se militarizira vjezbanjima po kasarnama i sa vojnicima; i 3, Fredbacuje 



by Oc 



759 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



se dosadanjoj upravi neracijonalno gospodarenje druStvenom imovinom, i 
uopste destruktivan rad u sokolskom druStvu. 

Prvo demo reci, da nismo vcxovali u ovaku motivaciju za saziv van- 
xedne skupStine, dok se nismo o svemu lidno uverili. Nismo verovali, jer 
zadovoljenje ovog Sto traze neki Clanovi zagreba&kog Sokola iskljucuje, 
kako nama izgleda, sama ideja Sokolstva, osim toga §to je Svesokolski 
Savez jednodusno prihvatio ba§ ona na£ela protiv kojih se ovde ustaje, te 
bi znacilo id unatrag ako bi se dopustila i sama diskusija ovakih pred- 
loga. Prva tacka je sasvim neCuvena insinuacija protiv celog je- 
dinstvenog juznog Slovenstva, a naro£ito protiv onog dela koji je 
na svojim ramenima izneo te§ku borbu i sjajnu pobedu narodne mislL 
I sami oni koji danas upravljaju Bugarskom najoJtrije osudjuju bugarsku 
politiku koja je povela zemlju u rat, i otvoreno priznaju da je zasluzena 
lcazna koju je Bugarska sa porazom dobila. Zar hoce sad saka Zagrebcana 
da je bugarskija od samih Bugara? — Na drugu ta6ku f lako je odgovoriti: 
Ako sokoli idu u kasarne i vjezbaju s vojnicima, to ne znaCi ff militarizi- 
ranje" sokola ved H sokoliziranje u vojske, a celishodnost i lepotu toga tek 
nije potrebno op§irno dokazivati. — Jedina stvarna taCka: trazenje racuna 
o rukovanju drustvenom imovinom, postavljena je f kako se dini, da bi bilo 
vise razloga za agitaciju protiv uprave, jer s tim se moglo 6ekati i do re- 
dovne skupstine. — I glavni i sporedni motivi, dakle, za saziv ove skup- 
stine pokazuju da ovde igra ulogu politidko-stranaSki momenat, koji se 
zeli uvuci u Sokolstvo s polja, a za koju su se losu i nerodoljubivu ra- 
l>otu dali zadobiti bilo nezadovoljni bilo separatistidki raspolozeni clanovi 
zagrebadkog Sokola. 

Ako je trebalo potvrde za ovako misljenje, mogli smo je dobiti obi- 
lato iz govora pojedinih vodja i sazivafia na samoj skupstini, koja je vise 
lidila na jednu burnu politiCku manifestaciju nego na dostojanstven zbor 
jednog od najvecih sokolskih udrtizenja. To je bio pokusaj politifikih agi- 
tatora da i u Sokolstvo unesu klicu nesloge i separatizma, Ovi poslednji, 
medjutim, zaboravljaju jedno: Da izmedju separatizma i ideje Jugosloven- 
stva, koju je Sokolstvo ispisalo na svoju zastavu, ne moze da bude niti su- 
dara niti kompromisa, da su to dve razne, odvojene, i sasvim raznorodne 
stvari; da prema tome, posto je Jugoslovenstvo domadin i gazda i u sokol- 
skom drustvu u Zagrebu, separatizam ima da se odvoji, da se udalji, da 
izidje van, i da ide svojim putem. Razvijanja nema unatrag, i Sokolstvo 
ne moze vise da bude plemensko, ni srpsko ni hrvatsko ni slovenaCko, — 
postoji samo juznoslovensko Sokolstvo, ono od Vidovdana 1919, i bas se 
zagrebadko druStvo i zagrebacka zupa najvise zalozili za nj. Debate moze 
titi jedino o tome, kako i koliko da se izvodi Jugoslovenstvo, a nikako 
vi§e o tome da li ce sokolstvo uopce biti juznoslovensko ili ne, — ko ne<5e 
biti Jugosloven, taj ne moze biti Soko, i taj mora van! /. m. 



C^f\f\€%\i m Original from 

160 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



U ovom broju donosimo, mesto Knjipevnog Pregteda, novelu g. Brant- 
mira Livadica, ^Isabeau". na kraju sveske* 

Peti broj, i naredni brojevi „Nove Europe" dortece, rnedju o&talim, 
osirn ranije objavtjenih clanaka, fos i sledece priloge: 

Sir Arfur Evans, Italija i Reka. 

Spectator, Austrijska politika 1906—1914, 

R, J, Kvrmr, Austrijski planovi za resenje balkanskih pitanja 
(1915—1916). 

F. Foster, Modema engleska novela. 
Prof. M, Murko, Prethcdnici Ilirizma. 
Prof. M. Murko, Etnografski odnoiaji u Rtisiji. 
Dr m Sv, Popouic, Nas driavni budget i nase drzavne finansije, 
Dr w Sv; Popovic, Nasa komunalna palitika, 
Branko Lazarevic, IstrazivaCi pega, 
Pukovnik Dr h M. AcimoVic, Invalidsko pitanje. 
M. B. t Pogledi na nasu privrednu politiku. 
Branko Lazarevic, Jugosloveni u AmericL 
Julije Benesic, Sta ima smisla i sta nema smisla u jeziku, 
"Dr. V. Novak, Vasilije Markovii i njegov tad. 
M. Cfnjanski, Pisma iz Pariza, 

G. Krklec, Problem modemizma u umetnosti, 
G. Krktec, (( Kult toljage l \ 
Dr< J. Badalic, Ruski pozoriSni simboiizam. 
Nikola Andric, Godisnjice zagreba£kog kazaliSia. 
TurgenjeVt Hamlet t Don Kihot (preveo M. Car), 



Molimo nase &aradnike> pretptatnike, i estate redome ciiaoce, da nam 

I'avljQJu svoj sad o ti Nouoj Evropi", i u pogledu sadrzine, i sto se tice teh- 
nicke sirane i spoljasne opreme U&ta. Ne ohecavamo da cento usvojiti $vaki 
predlog i svaku zelju* alt ih mazemo uveriti da cento poktoniti paint e 
svacjem 'sudu i azeti u obzfr svako ozbiljno iskazano miHjenje. 

URBDNI&TVQ. 



Original from 
UNIVERSITY OF CALIFORNIA 






Sta se cuje. 



Da li znate sta su to hrisovulje? Ne znate tacno? Neka vas nije 
zazor, jer to niko ne zna tacno sto je t osim dvojice trojiee staroslovenskih 
profesora i atheologa, Dosta je da se, iz skole t secate, da to mora biti 
nesto staro i sveto, i dragoceno, — pa da s uzivanjem pratite sledecu 
pricicu: 

Ministarstvo Prosvete poslalo je dva tri nasa priznata ucenjaka u 
Bec f da prime i donesu kuci iz beckih arhiva one nase starine sto su nekad 
pripadale srpskoj drzavi pa su ih u raznim prilikama i neprilikama odneii 
Austrijanci, a koje sad, po Senzermenskom Ugovoni f pripadaju Jugosla- 
via Tu inia tma bozja dragocenih i skupocenih povelja i isprava starili 
srpskih careva i kraljeva t drzavnih i crkvenih dokumenata od velike vied- 
no&ti, re£ju — hrisovulja, Najstarija, iz godine 1186, nosi svojeruEni potpis 
Stevana Nemanjd; oca Svetoga Save; odmah za njom dolazi, iz doba prvog 
kistaskog rata, godine 1189 — 5est stotina godina pre Fran;cuske Revolu- 
cije! — slavnu pismo Kulina Bana, pa citav niz pisama i poruka vizantij- 
skih vladalaca upucenih srpskim vladaocima onoga doba, Tu je t zatim, ni; 
isprava francuskih, spanjolskih, i drugih stranih kraljeva poslatih Dubrov- 
niku, Osobitu retkost — upravo senzaciju — cine pismena katalonskih 
vojnih *upiavljaca f — jedne od onih malib kratkovecnili drzavica koje su 
aastale za vreme krstaskih pohoda na vizantijskom tlu, — upucenih srp- 
skim vladarima, Dalje f samih fermana i pismena turskib sultana ima na 
1000 brojeva, medju njima mnoga unko, — jedna duga tri metra, na svili, 
sasvim jedinstvena stvar u svetskoj diplomaciji. Same te turske isprave 
cene se na jednu rnilijardu kruna, ako se njihova vrednost uopste daje 
utvrditi, Ukupno ima na nekih 4000 isprava T sve prvoklasni istorijski i 
arheoloiki materijal, koji ce Citavu plejadu ^knjizevnih mravi 4 ' i mladih 
Aaufnika zabaviti kroz pedeset i sto godina! 

Nasi nauCnici-delegali sedeli su u Be5u i slagali blago u Skrinje i 
sanduke ceo mesec dana T od polovine marta do polovine aprila ove go- 
dine, Upravnik befkog arhiva, barun Mitis, i njegovi pomocnici, gledati 
su s teskim srcem i pomagali su pri pakovanju f uzdisuci Vae Victis! I 
ispratili su, naposletku, nase izaslanike, u svecanoj povorci f na zeljeznifiku 
stanicu f gdje su ih cekala narocita salonska kola, Povodom sluzbene pre 
daje odrzani su govori i cela procedura izvrsena je vrlo svefano: Kac 
Sto se priliii predaji dokumenata ovolike vaznosti i vrednosti, 

Usput f na§i su delegati smiSljali i udesavali plan, kako ce poodgo- 
varati svima obavezama kod kuce, i na sve pripreme koje budu ufiinjene 
za docek narodnog blaga. Kad ga )t Bee tako oplakao, kako 6e ga te' 
srdacno i svecano doiekati Jugoslavia? Ta u njima je f u tim sanducima, 
cela narodna toliko opevana proslost, u svim pojediitostima! — Beogradski 
delegat, u jednome frasu stralia od odgovornostii predlagao je da se ba? 
najdragocjeniji spomenici ne nose u Beograd, jer tamo nema trezota, vec 
da se zadrze u Zagrebu, privremeno- Ali zagrebafiki mu drug nije hteo da 
pristane nato< jer bi time stari kralj f i prestolonasljednik, i ceo kabinet 
i akademici i profesori srpski, pa najzad i ceo narod u Srbiji i u Beogradu 
bili uskradeni i spre£eni da odmah f £im pre, ugledaju svoje tako znamenite 

UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



- 



starine o kojima su toliko sluSali i iitali, On je dakle navalio, da se pro- 
duii put, do Beograda, I otiSIi su odmah dalje. 

To je biio oko polovice aprila, Danas imamo kraj oktobra, — san- 
duci sa svima poveljama i ispravama, s piAtiom Kulinovim i sa onim tur- 
skim fermanom na svili od tri metra, leze eno joS onako kako su u salon- 
skim kolima stigli u Beograd, zaktivani, u zgradi Akademije Nauka r na 
mestu niSim neosiguranim , , . 

Ko hoce, ne moze da vidi na§u proSlost, ali moze nasu sadaSnjost* 




M Lepo ti je u nasemu Sremu . , I" 

Retko je nesto tako 6esto i na tako dugo vremena odlagano kao di 
rektni pregovori izmedju Jugoslavije i Italije; a retko se o temu toliko 
nagadjalo po novinama, i u diplamalskim krugovima t kao o tome gde £e 
se pregovori voditi, u kojem mestu. Svaki Sas iskrsava neka nova kombi- 
nacija, ali se najupornije i tivek ponova vraca 011a o , T nekom rnalom mestu 1 * 
na pru^i izmedju Mletaka i Rima. — Jedan nas patrijotski list protestovao 
je protiv toga t da se pregovori vode ti Italiji i predlagao je da 
se delegati sastanu u nekom nasem mestu na pruzi Reka— Beograd, 
Ima i tu dosta malih mesta! Mi predlazerno, u drzavnom interesu, 
Sremsku Mitrovicu, i to da se pregovori povedu odmah na samoj zele- 
znickoj stanicit u onoj sobi gde stofe izveSeni na zidu portreti celokupne 
talijanske kraljevske obitelji. To ce ugodno delovati na raspolozenje tali- 
janskih delegata, pa dakle i na rezultat pregovora - - . 

A ako bi doslo, nekim slufiajem, do direktnih pregovara izmedju nas 
i Nemacke, imamo i za njih zgodno mesto: sremsku Indjiju- Tu su, u 
Indjiji, pre kratkog vremena, gradjani Nemci odrzali neku proslavu s^ 
studentima, koji su dosli u bursevskim n kulerima ,s i pevali — osim ,,Boze 
pravde", na kraju — sve vreme 1f Du holde Burschenherrlichkeit", „Die 
Wacht am Rhein", i druge svenemaCke pesme. To bi se tek prijatno doj- 
milo dotifnih delegatal 

n Zum, zum, ztim . . ."* 

U jednom dru£tvu u Zagrebu — povodom diskusije o predlogu jednog 
1T gradskog oca 1 "; da se Buraticina ku£a T odredjena za stan prestolonasled- 
niku kad je u Zagrebu, ne iznajmi na du£e od pet godina, dok Konstituanta 
Tl ne rekne svoju l< — poveo se tazgovor i o tome, Sta sve jos ^visi"' po Ju- 
goslav! ji: kakvi portreti i kakve slike f po zidovima, lojalni i lokalni, nelo- 
jalni i nemoralni, Neko je pri£ao, kako je intersaveznicka piebiscitna ko- 
misija u Celovcu sve vreme zasedala u jednoj velikoj dvornici T u kojoj su 
na zidu, nad samim zelenim stolon^ visili u velikim okvirima pok, Franja 
Josif i njegova zena Jelisaveta. Drugi neko pri£ao je t kako je na viSe me- 
sta u Zagorju, za vreme poslednje seljacke bune, iskrsla na zidovima slika 
Karla Habsburgovica i njegove zene Zite ( koje su bile negde Tt u rezervi' , 1 
a za koje smo drzali, da cemo ih videti jedino jos na starim postanskim 
niarkama. Opet neko pri£ao je T kako je negde u Hrvatskoj video na zidu 
portret Franje Ferdinand a u lovackqm odelu, za koji su ukucani tvrdili 
da je kraljevic Gjorgje! Ali rekord je odneo onaj t koji je s joS nedavno, 
u sobi jednog ,,dobrog Srbina", u sred Zagreba, video kako vise na zidu, kao 
pendant Svetome Alojziju, portreti davno poCMrsg austrijskog prestolo- 

UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



naslednika Rudolfa i njegove 4ene Steianije, sme&edi se jedno na drugo 
kako se nikad nisu smeSili dok su bill na zivotu, Da li je, boze, i taj pravo- 

slavni Srbin driao te dike na zidu M u znak nezadovoljstva sa postojecim 
stanjem"? , . - 

* 

Ko kaie da u nas nema rodjenih diplomata? 

Za S . * , 1 Agu £ a, narodnog ptvaka iz Hercegovine — na- 

£eg hercegovackog Pasica — prica sc da je rekao za sebe: „VoIim kad 
vidim da su Ijudi piiljezni i da rade, — nema nista lepse od rada; no §to 
se mene Hino ti&e, ja u sebi osecam vise sposobnosti da reprezenti- 
ram . . /' Inade, on je ovu sposobnost i nedavno dokazao, prilikom posete 
prestolonaslednika u Bosni, 

Bilo je ugovoreno da Dr. S c, predstavnik katotika (koji su 

u Hercegovini u vecini), preda prestoionasledmku pocasni mat u Mo- 

stara; u zadnjem £asu, kaiu, dohva^i mad S - - - 1 Aga C £ i preda 

ga kome je bio namenjen, Kad su ga onda pitali, zaSto to uradi, kad je 
drukEe bilo uredjeno, on tepo odgovori: tt E evo kako sam ja racunao: Ja 
sam Musliman i Srbin, a njih za jedno ima f vala, vise u Hercegovini nego 
katolika, zar ne? M 




Neki su prijatelji zamerili T ,Novoj Evropi 4 ' Sto je poneko t1 Sto se £uje L " 
odviSe jetko, — osobiio ono posljednje u prvome broju, o malom minis tru 
za Konstituantu. Jedan pile: „Ako mtnistre treba kritikovati, to nije po 
slasu. Inace im se daje zavidan polozaj nedostojno napadnutih' 1 , Mi se 
slazemo s ovakim sudom, u nacelu, utoliko pre sto smo oduvek i sami mi- 
slili i ispovedali, sa Niceom, da ,,biti foodljikav prema rnalima, izgleda mu- 
drost za jeza", Ali je kod nas, kad se gleda sta se radi t i ko sve postaje 
mini-star, odista ponekad tesko biti oovek a ne postati jedak- Eto, bas sad, 
isti mali ministar za Konstituantu sme da se kandiduje za poslanika u 
Mostaru, Zar Mostar Alekse Saniica, Svetozara Corovica, Atanasije Sole, 
Jovana Du£ica, i one rodoljubive naSe zemlje odakle nam je pre dvadeset 
godina sinula 1f Zora u t — danas, kad je celoj Jugoslaviji osvanuo dan f da 
padne u mrak i reakciju?! 

Pa da se ne postane jedak. 



Lako je njima u Beogradu ne biti jedak! , \ , 

PitaU u Zagrebu jednog od upravnika Generalne Direkcije Plena, 
da li je za ovih pet meseca otkako je tu sta prikupljeno, i kuda je poslato, 

— Kako da ne, bio je odgovor starog oficira; eto sam poslao vec 
dva vagona bodljikave iice u Beograd! 

A tek kad stigne sva ona iica sa bojnih polja po Makedoniji i Juinoj 
Srbijif - - ( 



>g[ ( 



Original from 
UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Nova Evropa 

Knjiga I, broj 5. 28. oktobra, 1920 



Ni Sentandriju ne damo! 

Dragi uredni£e, 

Dozvolite da vam prvo ispri&am slu£aj, Bili smo uhapseni radi vele- 
izdaje, zimi, krajem godine 1916, pri zagreba£kom sudbenom stolu, pa sam 
sc u jednoj ugrabljenoj prilici razgovarao sa g, P. A., jcdnim starim (tada 
mu je moglo biti ve<5 oko 60) srpskim postenjakovicem i idealistom. Ja 
sam bio zaustio da kazem, otprilike, tad, da bih bio zadovoljan ako gra- 
nice nase juznoslovenske drzave na severu budu isle linijama stare Hrvat- 
ske-Slavonije, sa nekim juznijim delovima Bafike i Banata, — ali me 
g. P. A. prekinu, i razrogaSivsi oci pogleda me zafcudjeno i srdito, pa 
stegnuvsi pesnice uskliknu: 㤠t a ! Ni Sentandriju ne dam, 
ni nj u!" — 

Kad ovo nazivam slucajem, to je pogreSno; kao prifia jeste slufiaj, 
ali u stvari, u dubini, ima jedno generalno znacenje za sve nas, za stare 
i za mlade, za Srbohrvate i Slovence, za sve Jugoslovene, i n e m a Jo- 
veka u n a § o j drzavi koji ne bi imao svoju Sentandriju. 
Svaka nasa pokrajina i svaka nasa veca ili manja oblast ima svoju Sent- 
andriju; stojim vam na raspolozenju s nekoliko primera: Trst je Sent- 
andrija za Slovence, Sofija i bugarski krajevi za Srbiju, Temisvar za Ba- 
nacane, Blatno jezero za Hrvate, i t, d # i t. d. No dok je Sentandriia 
skromna zelja ili privatna teznja, to nije greh, ili ne moze da bude po- 
greska, ali se kod nas po§lo dalje, — sve organizacije, sve grupe, upravo 
i svi stalezi, izgledaju u izvesnim svojim nahodjenjima kao da su neura- 
cimljivi, premladi, i prepuni neograniCenih i niCim obrazlozenih zelja. 

Ovo se odnosi bez izuzetka i na jo§ postojede, stare plemenske orga- 
nizacije, i na na§e novije politiCke stranke, — to je jedna opda pojava 
od obaveznog znaCenja, Ona je, dabogme, stetna i nezgodna, i stoji nam 
svuda i stalno na putu, ma da bi bilo mogucno naci ili otkriti uzroke sa- 
moj pojavi, — bilo u naSem opdem iznenadjenju usled svrsetka svetske 
borbe, bilo u nasoj „mladosti kulture*', bilo u necem drugom. 

Necu, i nije potrebno, da nizem i izlazem sve slu^ajeve Sentandrije, 
a nisu ni svi slufiajevi jednaki, to jest, nisu to uvek neobuzdani apetiti, ili 
pozuda za nefim za Sto nedostaje snaga ili na §to se nema pravo, vec 
spadaju ovamo i sve nastranosti i preteranosti, svi rogovi na§e glave, kojih 
ima toliko da se Cesto od rogova ne moze da vidi niti glava. 

Slazem se potpuno s teorijom o nesredjenosti, o zbrci pojmova i uzru- 
janosti, i opstoj i na§oj, ali imaju i teorije granica, i onda treba i njih 
poceti tumafiiti, kao i ono sto one hoce da tumafie. Ostaje neprotumaieno, 



by LiOOgle 



UIIIQI I I '_' I I I 



UNIVERSITY OF CALIFORNIA 
767 



kod nas, da kraj svih nasih praktiCno-mehanickih obra£unavanja i razra- 
Cunavanja, kraj svega ,,prolazno" i „privremeno" zbrkanog, kraj silnih 
obedavanja da ce sutra biti boljc i dobro, kraj uveravanja i dokazivanja 
o prirodnosti razmcra i nesrazmera stvari u nas prema drugima, da kraj 
svcga toga, i jos kojecega drugoga, nigde nema na pomolu ideoloskib 
jasnoca, ideoloskih vrednosti, objavljenih, utvrdjenih, izvedenih i sakuplje- 
nih u tvrdi sustav jednog odredjenog glcdanja na svet, kako bi to odgo- 
varalo duhu vremena, — otrebljenih, oSiscenih, izlecenih od sentandrijskih 
napada i bolova. 

To mi je, vidite, dudno i zagonetno, — pa kad gledam, na jednoj 
strani, kako sporedni i luksuzni surogati naseg zivota vrte svojc toikove 
bezbrizno i glatko, kao da sc nista zbilo nije, ili kao da jc svc u stvari 
gotovo, obezbedjeno, i jasno, a vidim, na drugoj strani, paufinu i prasinu 
§to je debclo legla na idcolosko stvaranje nase, i primetim svc one silnc 
Scntandrijc nase, i u politici, i u literaturi, i u celom javnom 1 privatnom 
zivotu, onda me pohodi osecaj dalekog ncmira i neiskazanoga straha, da 
sc na jednu polugu mece jedno opterecenje koje ona nede moci poncti * . . 
Ako smem da se posluzim jednim uporcdjenjem, ja bih rekao, da se 
kod nas mnogo svira, i da mnogi dobro sviraju, ali da svi imaju da sc 
odu£e od pogresnih i neskladnih nota i dometaka, — tada bi, neufcinivsi 
nista novo, nc dodajuci nista onome sto jc vcc5 tu, samo oduzevsi ono sto 
kvari i sto je preterano, postali svi dobri i osobiti sviraCi, i bilo bi harmo- 
nije, kao sto bi se jedamput razgovetno i jasno zaduli i osnovni akordi. 
Trazimo dakle, kao glavni uslov pravog i zdravog formiranja na§e na- 
rodnc i drzavne jedinke, amputaciju svih preteranosti i svakog prebaciva- 
nja prcko normale. 

Vas 

L. P. 



Skerliceva zastava. 

Godinc 1914, 2. maja, svirepa pakost sudbine ote nam za navck pio- 
nira modernog nacijonalizma, ucitclja cvropskog demokratizma, apostola 
vclike ideje jugoslovenstva. Toplo smo ga oplakali jer smo ga silno vo- 
leli i osetili tezinu gubitka. S vremenom tuga jc rasla jer je praznina po- 
stajala veca a njegova darovitost potrebnija zemlji. Kroz Albaniju, na 
Krfu, u Solunu, u izgnanstvu, duo se iskren i dirljiv uzvik: gde je Skerlic? 

Jovan Skcrlid nije umro. On zivi dalje u svima nama, njegovo je ime 
duboko urezano u nasa srea, u nas duhovni zivot, Zar nismo nadahnuti 
njegovim mislima, prozeti njegovim idealima? Kad procitate ma koju nje- 
govu stvar, zar ne osecate snazno pero, kitnjast jezik, viteski tempcra- 
menat, sjajnu recitost, vanrednu intuiciju, katonsko postenje? Zar vas nje- 
gove ideje ne osvetljavaju i nc zagrcvaju kao zraci podnevnog sunca? Pri- 
jatelji, drugovi, saradnici, djaci, zar se nisu zakleli na njegovu svetlom 
grobu da <5e prihvatiti neugasenu buktinju i nastaviti titansku akciju na 
knjizevnom, nacijonalnom i politiCkom polju? Zar nam Skerlic nije za- 
ve§tao da nikad ne dopustimo da zavlada laz nad istinom, intriga nad lo- 

]62 UNIVERSITY 



jalnoscu, mediokritet nad talentom, ruzno nad lepim, sebidno nad hu- 
manim? 

Gdc je Skerlicev barjak? U orlovskom letu, survan grubom smrcu, 
njegove muske ruke morale su da ga ispuste. Ko ga je prihvatio? Na poli- 
tifikom polju kao i na vojnom najveca je sramota izgubiti zastavu, U svima 
kulturnim zemljama, kada jedna stranka izgubi svog duhovnog vadju, za- 
stava se dodeljuje najdostojnijem, ili grupi njegovih saradnika. U Fran- 
cuskoj, naprimer, Gambetovu primio je Spiler, zatim Rank, Valdek-Ruso, 
Klemanso; Deruledovu: Bares; 2oresovu: Alber Toma, Kasen, Ko je imao 
visoku cast da prihvati Skerlicevu? JamaCno njegova grupa, njegovi dru- 
govi i prijatelji, koji su se punih dvadeset godina borili za isti ideal, pod 
istom zastavom, Zajedni£ki partijski zivot, zajednicka ljubav i mrznja ve- 
zuju za navek. Za vreme nacijonalne krize i katastrofe oni su je sa pije- 
tetom sklonili. Zastava je bila u zalosti kao i ceo nas narod, 

Sada, kada je vekovna zelja ostvarena, kada je narodno ujedinjenje 
jedan svrsen cin, Skerlideva zastava ne sme vise nijednog trenutka ostati 
savijena, Greh je cuvati je na tavanu ili u podrumu. Ona treba da se istakne 
i da ponosno zaleprsa na monumentalnoj zgradi cije je temelje Skerlic po- 
stavio sa zarom i neumornoscu, Ko je savrsenije od njega oliSavao moralnu 
snagu i genije nase rase? Ko je imao dublje uverenje od njega u pobedu 
nase nacijonalne misli? Ko je smelije ustao protiv materijalizma bez veli- 
cine? Ko je zadavao veci strah laznim vrednostima u zemlji? Ko je vise 
i bolje radio na emancipaciji i duhovnom ujedinjenju rasutoga naroda? 
Ciji je rad glasnije odjeknuo i cije se ime sa vecim kultom spominje od 
Vardara i Dunava do SoCe i Jadrana? 

Nasa brada, dok su bila pod austrijskim jarmom, gledali su iz mraka 
Skerlicevu zastavu. Ona je bila njihova kula svetilja, sjajna zvezda, pla- 
men sumadijskog Prometeja, Danas slobodni, radosni, njihove o6i pune 
pobozne zahvalnosti traze uzaludno simvol koji je krepio u nesredi i pro- 
ricao zoru lep§ih dana. 

Skerlideva grupa bila je pre rata ponos savremene kulturne Srbije. 
Ona danas treba da bude ponos moderne i demokratske Jugoslavije, Po- 
gre§no je miSljenje, da nije oportuno pobiti Skerlidev barjak u 6asu kada 
se radi na stvaranju nove Drzave i grupisanju partija. Skerlideva zastava 
istaknuta je vidno prvi put za vreme mrafcnog perioda poslednjeg Obreno- 
vica, Neustrasivi plebejac, sa drugovima iz ,,Dnevnog Lista tf i ( ,Odjeka" f 
bori se oSajno protiv ugnjetavanja slobode i uspeva da zbrise za kratko 
vreme trag naSe prljave proSlosti. 

Nestao je rezim g. Vladana Gjorgjevida, ali je do§ao rezim g. Sto- 
jana Protica. I jedan i drugi su liini. Prvi je pritiskivao zemlju fizicki, 
drugi je gu§i moralno. Prvi je bio policijski, drugi uzurpatorskL Jedan do- 
vodi na vlast dzelate, drugi politicke kepece, drzavne anarhiste, i dvorske 
lakeje. Jedan vr§i izbore kandzijom, drugi alkoholom, zelenaskim novSanim 
zavodima, i se£om drzavne §ume. Prvi ukida Ustav i rastura Parlamenat, 
drugi izigrava Ustav i bezi od Parlamenta . . . Tesko je reci koji je rezim 
stetniji po javni moral i kobniji po buducnost zemlje. 

Ne treba se obmanjivati: nikada otadzbina nije bila u vecoj moralnoj 
i politiCkoj krizi nego danas, Na vrhovima drzavne uprave: pometenost, 
grabez, lakomost za vlascu, oskudica u ljudima od skrupula i drzavniCke 

]63 UNI VERSITY OF CALIFORNIA 



pameti. KroniSne ministarske krizc ometaju sredjivanje zemlje unutra i 
slabe njen polozaj spolja. Nacijonalni problem nedovoljno shvaden. Bez 
ugovora sa Saveznicima, gosp, Trumbic se ocajno bori da povrati sto je 
nesredno izgubljeno. U vojsci: dva nepomirljiva tabor a f politi&ki obojena. 
U §tampi: svadje, liini obraCuni, intrige, klevete, lazi. U privremenom Nar. 
Predstavnistvu: ruzni ispadi, nezrelost, podivljalost. Dcmokratska i Parla- 
mentarna zajednica, nemocne jedna prcma drugoj, prcgovaraju mesecima 
o podeli portfelja, dok narod zivi u bedi, oCajava i ne moze da se povrati 
od grozota ratom izazvanih. Otupljen svaki patriotski instinkt, izgubljena 
svaka na£elnost, utrnulo svako osecanje morala. Nered i nerad na sve 
strane. Svaki dan donosi novo razoCaranje. Sve ramlje, jer niko nije na 
svom mestu. Ceo svet postao nervozan, skeptican, nepoverljiv. U srcima 
najvedih optimista zaleze se sumnja u umnu ravnotezu i politiCku sposobnost 
nasih upravljaca, Zaista, zar ne izgledaju bedni prema narodu koji stojicki 
podnese tolike zrtve, zadivi svet svojim junastvom, i izvojeva sebi dostojno 

mesto medju narodima? . . . 

* • * 

Mnogima se nece dopasti nas pesimizam i primetice nam: lako je 
kritikovati i nezadovoljan biti; bez dogovora i kompromisa zemljom se ne 
moze upravljati. To je tafino, U svima kulturnim zemljama cine se u poli- 
tickoj borbi sporazumi, koncesije i transakcije. Stvaranje jedne nove drzave 
iza svetskog rata sa narodom raznih mentaliteta nije blagodaran posao. On 
zahteva mnogo pameti, tolerancije, i mobilizaciju svih snaga. 

Ali ima Casnih i sramnih kompromisa, Niko razuman ne bi smeo za- 
meriti demokratima njihov sporazum sa radikalima i sa Narodnim Klubom 
u cilju Sto skorijih izbora za Konstituantu. VrSiti apel na narod koji sedam 
godina provodi u kasarni i rovu dok njegovi izabranici, sa isteklim man- 
datima, ministruju i bez stida prisvajaju sebi pravo da ga predstavljaju, 
takav postupak zasluzio bi svaku pohvalu. Isto tako bio bi mozda razumljiv 
i opravdan sporazum izmedju dva protivnifika bloka kao predohrana od 
bolj§evi£ke zaraze i odbrana od prevratniSkih agitacija koje mogu ugroziti 
mladu drzavu i upropastiti skupo stecene tekovine. 

Medjutim nikakav naSelni kompromis nije mogu<5 sa stran- 
kom koja nema svog programa, koja se jo§ nije jasno opredelila za oblik 
drzavnog uredjenja, koja vlada na Krfu 16 meseci bez Skup§tine i trazi 
globalnu sumu na ime budzeta; koja se nije oprala solunskog skandala, 
krfske Spijunaze, krvavog studentskog mitinga, Sajnovideve i GluS£evi<5eve 
afere, falsifikovanog kvoruma; koja uvodi M ukaz-zakone*' i vr§i zakono- 
davnu vlast bez Parlamenta; koja ciniCno stavlja sebi u zaslugu narodno 
jedinstvo; koja pladenim agentima obmanjuje strano javno mnenje o lju- 
dima i prilikama u zemlji; koja poriCe svoju proslost i stupa u savez sa 
reakcionarnim i separatistidkim elementima; koja ofevidno bezi od izbora 
i odluke naroda; koja ostavlja invalide da prose dok njeni prvaci broje 
milione; koja je uvalila zemlju u ofajno rasulo za koje se ne pamti. I kada 
Demokratska Zajednica u prkos ovih ialosnih i nepobitnih istina stupa u 
sporazum sa Radikalnom Strankom, ona krnji svoj prestiz, ubija veru u 
slobodoumlje i budu<5nost. 

§ta bi rekao Skerlid kada bi video svoje prijatelje danas u M opstruk- 
ciji", sutra u nkoaliciji". Danas vi6u na sva usta da je taj i taj M sadeljan 

J64 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



od iista nevaljalstva' 4 i „ponizen do skota", da bi nam sutra tvrdili kako 
je to jedini Covek sa kojim se moze raditi, Danas izjavljuju da je radi- 
kalna stranka jcdna M bezna£elna gomila ljudi" da bi sutra primili portfelje 
pod predsedniStvom jednog iz te gomile . . . 

Skerlic se je morao prevrnuti u grobu kada je g. Davidovid u svom 

kabinetu dodelio Prosvetu jednom bivSem ministru kraljice Drage, koji je 
nekada, kao novinar, dokazivao da Skerlic vodi poreklo od Skerleca i Siji 
je list presao (hitke preko njegove smrtL 

Je li obidna slufiajnost ili krajnja pometenost da u sudbonosnim da- 
nima koje prozivljujemo g. Milenko Vesnid bude glavna figura, krmanoS 
drzavnog broda? Kraljevim kumstvom dekan radikalne diplomacije postao 
je dozivotni ministar u Parizu. U svojoj sujeti izgubio je Culo smesnoga i 
trosio nemilice svoju snagu u negovanju poza, liCnom reklamiranju, ula- 
givanju Kruni, jurenju za titulama i dekoracijama, davanju beznadajnih 
intervjua. TJCinio je masu gafova zbog kojih bi odavno izgubio polozaj u 
svakoj zemlji gde se polaze na drzavni ugled i narodno dostojanstvo. 
Prvaci Demokratske Zajednice to vrlo dobro znaju. Zato mu nisu pridavali 
nikakvu vaznost, izgovarali njegovo ime s ironijom i sumnjali u njegove 
drzavnicke sposobnosti. Danas gosp, Vesnic, kao §ef vlade, dodeljuje svojim 
doju6eranjim podsmevadima poslovni polozaj resornih ministara . . , 

Kuda vodi takvo shvatanje politike? Gde su principi, politiCko ube- 
djenje i postenje? Zar ovo ne vodi razodaravanju ljudima i idejama, sro- 
zavanju javnog morala? 

Posle razbijene krfske koalicije, posten svet u izgnanstvu pomislio je 
da je zavr§ena era politickog oportunizma i kompromisa. Prevario se, Kada 
je gosp. Davidovid uspeo da sastavi Cist demokratski kabinet, misleni ele- 
menti u zemlji odahnuli su. 2ivelo se nekoliko meseci u nadi da je najzad 
ucinjen kraj koketovanju sa radikalnom strankom kojoj je u politickoj 
borbi cilj vlast, koja sebe stavlja iznad Krune i Parlamenta, koja gleda na 
narod jedino kroz ministarske fotelje i koja trazi sporazum sa postenim 
politicarima kao sto une femme galante trazi poznanstvo sa postenim 
zenama. 

Mi ne znamo niti zelimo da ulazimo u ispitivanje motiva koji ruko- 
vode demokratsku stranku da stupi u koncentracionu vladu- Bilo da to 
Cini iz kurtoazije prema Regentu, iz zudnje za ministarskim polozajem, ili 
iz bojazni da opozicija na upravi ne zagrozi narodnom jedinstvu svojim se- 
paratistickim tendencijama, jedna je stvar apsolutno izvesna: saradnja sa 
radikalnom strankom podgriza njen mladi koren, krnji njen ugled i izlaze 
je velikoj opasnosti. Zar vec, pod Vesnicem, nije dozivela dva ponizenja 
i izvrsila dva prestupa? Ponizenja: zabranjeno gosp. Davidovidu da dira 
u Proticeve policijske cinovnike; njeni prvaci ostavljeni da rade sa jednim 
metiljavim disidentom i sa prirepcima radikalskih vodja koji se nalaze u 
ban jama. Prestupe: atak na komunistiCku opstinsku upravu zbog jedne 
puke formalnosti; usvajanje pogleda radikalne stranke u resenju ustavnog 
pitanja. Odreci Konstituanti suverenitet znadi oduzeti narodu pravo da sam 
donese Ustav svojoj drzavi, pogaziti Krfsku Deklaraciju i 2enevski Pakt, 
zrtvovati bitni princip prave demokracije koja imperativno zahteva da dr- 
zavni oblik zavisi samo od volje naroda. 



byVj( 



i" 



765 



Original from 
UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



Mi iskreno zalimo sto su radikalski prvaci f majstori zakulisnih me- 
toda, uspeli da u ovom krupnom pitanju podvalc demokratima koji su u 
Jugoslovenskoj Kulturnoj Ligi u Parizu stalno isticali ncosporno i suvercno 
pravo Ustavotvornc Skupstine. Francuska Revolucija digla je princip na- 
rodnog suvcrenitcta na stcpcn dogme. Nijedna pravna drzava nije srncla 
da tu dogmu oglasi za jeres. Izuzetak je ucinila revolucijonarna Rusija. 
Lenjin je izvrsio atentat na Konstituantu sa radnidkim Sovjetom i stekao 
glas diktatora. Gosp. Vesnic se sprema da imitira njegov gcst sa kraljev- 

skim Sovjetom . . . 

• * * 

Ima li izgleda da zemlja skoro izadje iz politickog rastrojstva i opste 
moraine krize? Sudeci po dvogodisnjem radu oba politicka bloka u Parla- 
mentu pesimistiCka prognoza se namece. demokratskoj stranci ne moze 
se donositi sud jer je bila vrlo kratko vreme na upravi. Njene stranputice 
vec smo izneli i osudili. Sto se tice radikalne stranke, ona zivi od svoje 
proslosti. Svoj program i svoja naCela odavno je napustila. Najbolje svoje 
borce Tausanovica, Svetu Simica, Milovanovica, Pacua, izgubila je. Da- 
nasnje vodje svirepo kompromituju njenu proslost ukrasenu oreolom muce- 
nistva i ludo rasipaju steceni kapital. Tesko je odrzati jednu zgradu ve- 
citim krpezom, Starim kamenjem, kako re5e nedavno Klemanso, ne zida 
se nova kuca. I ,,Otac pobede** povuce se sa visokog polozaja ostavivSi mla- 
djim i sposobnijim od sebe krupnu brigu rekonstrukcije i uprave zemlje. 
Najteze je u politici izabrati momenat kada treba doci na vlast i kada se 
treba povuci sa vlasti. To radikalski prvaci ne znaju. Liseni svezine i snage f 
odrzavaju se na polozajima rutinom i starim odima gledaju na nove stvari. 
Gosp, Pasic ima istu ambiciju kao cuvena francuska umetnica Sara Bernhard 
koja jos igra mladicske uloge i zeli da umre na pozornici. Samo s torn 
razlikom sto nemaju isti talenat, i dok Sarina reputacija sa godinama opada f 
reputacija radikalskog sefa raste . . . Nedavno ga je n Samouprava 4i sravnila 
sa Kavurom i Bizmarkom. Sutra ce valjda uporediti gosp* Protica sa Gled- 
stonom i Vasingtonom, gosp. Vesnica sa Taljeranom i Gambetom, gosp. 
Nincica sa Riseljejem, gosp. Velizara Jankovica sa Nekerom, gosp. Lazu 
Markovica sa Pitom . . . 

Na zalost, te laskave komparacije i kult licnog obozavanja nista ne 
donose zemlji. Do balkanskog rata, pored tolikih genija, Srbija je pravila 
bedan utisak: politicki razrivena, ekonomski slaba, prosvetno zapustena, 
zdravstveno zalosna, vojnicki zavadjena. Nas prestiz na strani bio je ofiajan. 
To najbolje zna gosp. Vesnic, kao i svi Srbi koji su se skolovali i ziveli van 
otadzbine. Tek ratovi i pobede iz 1912 — 1915 podigose nam ugled i pru- 
zise zgodnu priliku radikalnim sefovima da se isprse i okite tudjim per j em. 
Genije nasih vojskovodja i junastvo nasih vojnika pokrise zemlju lovori- 
kama i stvorise joj lep glas na strani a ne drzavnicka mudrost gosp* Pa- 
sica i njegovih ministarskih drugova. 

Cak i za vreme nacionalne krize. i mozda tada vi§e nego ikada, radi- 
kali nisu bili na visini situacije. Produzili su u izgnanstvu svoju kobnu tra- 
diciju pretpostavljanja licnih i partijskih interesa drzavnim. Favorizirali 
su svoje prist alice izvlaceci ih sa fronta i Saljuci ih za kurire i delegate 
sa poverljivim misijama i masnim dijurnama. G. PaSic provodi toliko vre- 

166 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



mena u evropskim palas-hotelima koliko u svom kabinetu. G. Vesnid po- 
staje dopisni Clan Francuskog Instituta, zahvaljujuci zrtvovanoj Srbiji f i 
drzi konfcrencije u Amcrici o guslama i braci Jugovida, Gosp. Proti<5 insce- 
nira, sa gosp. Ljubam Jovanovicem, solunski proces u cilju, da se radikalna 
stranka otrese jedine kontrole u zemlji: zaverenika. 

„Samoupravine" legende o zaslugama radikalnc strankc za srecan 
ishod ratova i narodno ujedinjenje zvone kao lazan novae. Pripisati jednom 
Covcku ili jednoj partiji ostvarenjc najveceg istorijskog dogadjaja, zna£i 
smanjiti veli£inu nase epopeje, skrnaviti svetlu sen heroja i muCenika, re- 
voltirati sve sto je misleno i cestito u zemlji. 

Iza duge upotrebe i zloupotrebe vlasti, iza teskih ratova koji odgoli- 
tise njenu nedovoljnost i istrosenost, radikalna stranka je definitivno kom- 
promitovala svoj kredit u narodu. Od izjave jednog od najumnijih srpskih 
diplomata, gosp. Milovanovica, na tajnoj sednici u septembru 1908 o drzav- 
nickoj sposobnosti gosp. Pasica, i poslednje iluzije su pale, Najprosveceniji 
i najzasluzeniji sinovi Stojan Novakovic, Milovanovic, Skerlic, Putnik, Su- 
pilo, Draza Pavlovic, umiru nezadovoljni sa radikalskim vodjama i njihovim 
orijentalskim metodama u politickoj borbi. Parti j ska elita u Nici odvaja se 
od gosp. Pasica iz istih razloga. 

Individue, stranke i nacije imaju svoje rodjenje, rascenje, opadanje i 
smrt. Radikalna stranka ne moze izbeci ovaj bioloski proces. Odigrav§i 
svoju ulogu u politickom zivotu, ona se danas nalazi u stadijumu dekaden- 
cije, Izvesni simptomi te dekadencije vec se jasno opazaju: njen savez sa 
reakcijonarnim elementima u casu kada ostale zemlje, iza svetske oluje, 
favoriziraju demokratiju; oskudica unosenja novih vrednosti u borbu; ne- 
sposobnost prilagodjivanja novo stvorenom stanju koje trazi izvesnu kohe- 
ziju i promenu navika, pogleda, kalupa; malaksalost kod njenih prvaka, 
posledica starosti, umora i zelje da se iskoristi steceno bogatstvo. Doba uzi- 
vanja je doba opadanja. Stari Rim je dao jedan lep primer. Stara radikalna 
stranka dace nam opet jedan. Slobodan parlamentarizam i demokratizam 
postali su za nju artikli za muzej. Svi rezimi na izmaku lome strahovito 
svoje pobornike. Svi napori senilnih prvaka i servilnog podmladka da re- 
generisu partiju uzaludni su. Rusija je sahranila za navek Romanovski ca- 
rizam, Jugoslavia 6e uskoro i mnogo lakse sahraniti Pasicev i Proticev ra- 

dikalizam. 

* * * 

U danasnjoj mutnoj i mucnoj situaciji, sve §to ume da misli oseca 
potrebu za svezim i zdravim idejama, za korenitim reformama u cilju pre- 
obrazaja naseg drustva i drzave. Novo vreme zahteva nove ljude, nove pro- 
grame, nov moral, nov nafin borbe, novo shvatanje drzave i njene visoke 
uloge, Novi sefovi moraju imati §iroku kulturu, idejnu cistocu, nesavitljiv 
kaiakter, intelektualno postenje, duh inicijative, nepokolebivu veru u na- 
2ela. U samom po^etku rada treba da se oseti njihova sposobnost i goto- 
vost da rese probleme koje dosadasnji rezimi nisu bili kadri da shvate i 
rese. Medju mnogim krupnim duznostima koje im se namedu, spomenimo 
najvaznije. 

Prva duznost: Narodno jedinstvo smatrati kao najvisi ideal, svetinju, 
izvor svih vrlina. Njegovo ostvarenje nije zasluga jednog plemena ili jedne 

]67 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



politifcke strankc ve<5 uspeh zive narodne svesti, nagrada napora Citave ple- 
jade nacionalnih boraca, sankcija bezbrojnih irtava, trijumf Wilsonovih 
principa proklamovanih joS Francuskom Revolucijom: pravo narodnog sa- 
moopredeljenja. Jcdan pcsnik na§e rase rekao je: Narodc Bogovi stvaraju 
a drzave ljudi, Od Triglava do Strume na§ narod Cini jednu celinu po krvi, 
osecajima i teznjama. On zeli jedinstvo u slobodi i slobodu u jedinstvu. 
Ideje o superiornosti i nadmodnosti jednog plemena nad drugim ne samo 
da su dcplasirane vec mogu biti od kobnih posledica po bududnost Jugo- 
slavije, Svest o op§toj stvari imperativno nam nalaze da to zastranjivanje 
i nakazno shvatanje patriotizma uporno suzbijamo, ma s koje strane za- 
blude dolazile. 

Druga duznost: Kidanje sa svima Stetnim navikama iz proSlosti. Na 
prvom mcstu razbiti predratnu tradiciju .po kojoj se grupisanje ljudi, bilo 
u stranci bilo na vladi, vrsi nc po ubedjenjima i programima ve<5 po liCnom 
afinitetu i liCnim intercsima. Takvo grupisanje stvorilo je sramni sistem 
favoriziranja u drzavnoj sluzbi od koga svi Ccstiti i sprcmni dementi trpe. 
Nema zemlje koja na visokim polozajima broji toliko propalih tipova i 
promasenih egzistencija, Kao sto nema zemlje gde titula ministra manje 
imponuje. Imena pojedinih Slanova vlade izazivaju 6esto podsmeh i prezi- 
ranje. Svi se jos zivo secamo patriotskog revolta i krilate fraze Skerlideve 
prilikom prvog postavljenja gosp. Velizara Jankovida za ministra. Skandal 
sa Hrasnicom odneo je rekord u torn pogledu- 

Treca duznost: politiCko vaspitanje naroda, Dosta je bilo demagostva, 
obmana i lazL Narod koji ima u sebi toliko vrlina zasluzuje bolju sudbinu 
od strane profesionalnih politicara koji nisu shvatili dovoljno njegove po- 
trebe. Iza nacionalnog ropstva, doslo je politicko-ekonomsko. Oteti man- 
dat, pokupiti porezu, oterati regrute u kasarne, nametnuti monopol na so, 
secer i petroleum, bila je pre rata glavna drzavna briga. Javna bezbednost, 
pravda, zdravstvenost, prosveta, agrarni kredit, podizanje puteva, bili su 
potisnuti u drugi red. 

U torn pravcu ne sme se produziti. Svojim zrtvama i pobedama narod 
nas je toliko obvezao da mu u buduce moramo pokloniti svu paznju i na- 
stojati svim silama da mu olaksamo mufinu borbu za opstanak i da ga oba- 
vestimo o poslovima u zemlji. Gosp. Dragutin Rankovid, dobar psiholog 
mase t istiCe kao najvisi princip svake nove parti je M potpunu lojalnost u 
ophodjenju s narodom* 4 (Misao, sveska za juli t str. 1058) # Sasvim umesno. 
Namerno i sistematsko neobavestavanje odozgo bilo je nase veliko zlo. Ta- 
jenje sudbonosnih dogadjaja i izlazenje pred javnost sa svrsenim cinovima 
posledica je politike kolebanja, neodredjenosti i Seprtljanstva. Nesigurni u 
same sebe, bojeci se da kompromituju svoju reputaciju, nasi upravljaci za- 
vijaju svoj rad u plast misterioznosti i odigravaju svoje uloge podzemno, 
skriveno, vatikanski. Plase se istine kao slepi miseva svetlosti, rade u po- 
mrcini kao apasi, ili kao spiritisti u tami, Kada se nesto srecno svrsi, za- 
uzimaju poze velikih mudraca; a kada nesto naopako ispadne, onda krive 
ceo svet i nabacuju drugima svoje greske. 

Politicki ljudi duzni su da svoje ideje i programe unose u najsire 
mase narodne i tumaSe njihov zna6aj, Suzbijati sirove i surove naravi, razvi- 
jati osedaj postivanja i tolerancije prema politiikom protivniku koga ne 



168 



UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



treba smatrati za neprijatelja i jeretika. Narodni poslanid duzni su takodjer 
da s vrcmcna na vremc podnesu svojim biradima izveStaj o svom radu u 
Parlamentu kao Sto se praktikujc u svima kulturnim zemljama, 

Danasnje doba razmimoilazenja, podvojenja i lutanja izriino zahteva 
sto veci broj prosvedenih sinova u javnom zivotu. Povcriti sudbinu zemlje 
jednoj saki profesionalnih bul^aCa i jednoj gomili beskiimenjaka, parazita 
i strebera, zna£i ukoditi tocak progresa i spreciti vSvaku evoluciju. Dok ceo 
svet kuka na Zapadu od profesionalnog politidarstva, radikalno-demokrat- 
ska koalicija, sramnim § 15 Izbornog Zakona, otudjujc inteligenciju od Par- 
lamenta u Casu kada treba udariti temelje novoj drzavi i povesti zemlju 
putem prave demokratije. 

Od svetskog rata, 6isto politifikim drzavama odzvonilo je. U budu<5e 
mogu prosperirati samo drzave sa novim ekonomskim poretkom i novim 
drustvenim reformama. To vazi naroCito za nasu predratnu srpsku drzavu, 
partizansku, na vrat na nos stvorenu i obojenu balkanizmom kao i njeni 
tvorci. Za nase upravljace izgledalo je mnogo vaznije postavljenje jednog 
okruznog naielnika nego podizanje jedne nove industrije, kao jedne nove 
zeljezni6ke pruge. Juznoslovenska drzava mora biti jaka f moderna, savre- 
mena, Ona ne sme trositi glavnu energiju u pravljenju ukaza i stvaranju 
birokratije ve<5 u razvijanju ekonomskog 2ivota, regulisanju odnosa izmedju 
rada i kapitala, podizanju narodnog blagostanja. Uspeh komunista na op- 
gtinskim izborima to jasno potvrdjuje. Parti je sa politifckim programima 
gube, parti je sa ekonomskim programima dobijaju poverenje narodnih masa, 

Cetvrta duznost: isticanje vaznosti Jugoslavije u medjunarodnoj poli- 
tico Nagi predstavnici na strani nisu sa dovoljnom ozbiljnoscu shvatili na- 
cionalni problem, nisu ga reljefno istakli pred saveznifke vlade i svetsko 
javno mnenje. Celokupna akcija Krfske vlade bila je svedena na nekoliko 
banalnih zvanidnih izjava i na nepismene Clanke zenevske La Serbie pod 
urednistvom coveka koji se nikada ranije nije bavio M Nacionalnom propa- 
gandom" a koji je polemisao sa talijanskom stampom tonom i refinikom 
1f Samouprave 41 . U dva-tri maha Idea Nationale reprodukovala je gosp. Mar- 
koviceve ispade da pokaze kulturnom svetu nasu politifiku nezrelost i bal- 
kansku surovost u vodjenju javne diskusije. 

Pasideva vlada nije bila samo u sukobu sa Vrhovnom Komandom i 
Skupstinom. Ona je bila na ratnoj nozi i sa Jugoslovenskim Odborom, pa 
Cak i sa svojim ministrima na strani kojima je slala svoje strogo poverljive 
planove o Velikoj Srbiji kada je ceo misleni svet s obe strane Dunava bio 
za Jugoslaviju. Nije onda nikakvo cudo sto je na§a diplomacija podbacila, 
izgubila kompas u branjenju nacionalnih interesa i zauzela ponizavajudi 
stav koji je krnjio dostojanstvo na§e viteske rase. 

Nas diplomatski kadar po svom kvalitetu nije konvenirao ni za malu 
Srbiju. Za veliku Jugoslaviju on je oCajno nedovoljan i treba ga iz osnova 
menjati. Srpska diplomatija bila je partijska, rodbinska i lidna. U izboru 
kandidata gosp. Pasid se je izgleda inspirisao Bizmarkovom poSalicom: 
Jf Svaki propisno umiven i obuden covek moze biti posten diplomat/ 4 Otuda 
toliko mladih rastakuera sa berberskim manirima i balkanskim mentalitetom, 
koji krnje narodni prestiz i stvaraju utisak da smo nesposobni za asimilaciju 
zapadne kulture. Juznoslovenska diplomacija mora biti vanpartijska, drzavna 

/69 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



i nacionalna. Pored struCnih i moralnih kvalifikacija, aspiranti moraju imati 
lepo vaspitanje i ^blidno op§te obrazovanje. Po ugledu na Amcriku i Fran- 
cusku, za ministre trebalo bi postavljati i lidnosti koje su se vidno istakle 
u politici, zurnalistici, knjizevnosti, nauci, Francuska Republika broji svega 
dva ambasadora od karijerc: Paleologa i Pol Kambona, Tusar, Pubel, Re- 
voal, Dekre, 2il Kambon, 2il Feri, Barer, Konstan, Delkase postali su pu- 
nomocni ministri i ambasadori van diplomatske struke. Isto tako predsednik 
Vilson nema danas nijednog predstavnika u Evropi od karijere. Ocevidno, 
samo duhovna i narodna elita moze dostojno predstavljati svoju zemlju na 
strani, zastupati njene interese i dizati njen ugled. Diplomati od karijere 
nose stalno dinovniSki otisak, oskudevaju u dahu i inicijativi, postaju lako 
zrtve dvorske kamarile ili politiike stranke. Rusija i NemaCka koje su re- 
krutovale diplomatski kadar u plemstvu i visem 6inovni§tvu, najgore su 

pro§le, 

* * * 

Mi koji sa izvesne daljine i naCelne visine posmatramo dogadjaje u 
zemlji, koji nismo zarazeni divljim partizanstvom, drzimo da je sada vise 
nego ikada potrebno razviti Skerlidevu zastavu, svetlu i svetu, Na njoj su 
ispisane: juznoslovenski nacionalizam, evropski demokratizam, drustvena so- 
lidarnost. Juznoslovensku knjizevnu zastavu koju je Skerlid tako visoko 
podigao prihvatili su ponovo njegovi stariji i mladji drugovi, medju kojima 
dva najdarovitija i naj6estitija intelektualca naSa. Zar se u velikoj Jugo- 
slaviji ne mogu nadi jo§ dva ne manje dostojna javna radnika da prihvate 
Skerlidevu politicku zctstavu? 

U doba velikog ruSenja i zidanja, u Casu kada se reSava sudbina na- 
roda za dugi niz godina, Skerlidev barjak bi pokazao pravi put kojim treba 
kora&ati da se izadje iz gliba u kome se valjaju ljudi, naiela, javni moral. 
Neodredjena, mutna i lazna demokratija koja se godinama odrzavala kom- 
promisima i pogibanjem levo i desno u politici oportunizma, zadovoljila je 
ambicije nekoliko prvaka ali je izdala tolike nade ( istrosila tolike energije f 
otudjila tolike snage. Pravoj demokratiji vlast je sporedna, jer joj je cilj 
sluziti narodu a ne vladati nad njim. Dok u Svajcarskoj narod bira di- 
rektno svoje ministre, dotle naSe postavljaju partijski klubovi uz dvorsku 
milost i bankarski blagoslov. Samo tako moze da se objasni zalosni fakat 
da je gosp. Milan Markovid postao ministar pre Skerlida, g. Mi§a Trifu- 
novid pre Draze Pavlovi<5a f g. Lazar Markovi<5 pre g. Slobodana Jovanovica, 
Ciji pravniSki talenat izaziva divljenje. Daleko smo, vrlo daleko, od savre- 
mene demokratije koja ne trpi ovakve anomalije. 

Ako je, na zavrSetku, dozvoljeno izlaziti na sredu s predlozima, nama 
se po svemu 6ini da je najpozvaniji za §efa i barjaktara nove Jugoslavije 
g. dr. Jovan Cvijid. Ono sto je Skerlid u knjizevnosti, to je neosporno Cviji<5 
u nauci. On ima sve potrebne osobine za duhovnog vodju: svetsku reputa- 
ciju, moralni integritet, umnu ravnotezu, delidni karakter, taino poznavanje 
evropskih i juinoslovenskih prilika i ljudi. Nema danas markantnije pojave 
u nas od Cvijideve. Nema liCnosti koja vi§e imponuje i koju su sve vlade 
u te§kim situacijama radije konsultovale. U nalem iivotu pimom busija i 
zamaka on nije posrnuo i nije isao drugom linijom do pravom. Za vreme 
izbegliCkog 2ivota gosp. Cviji<5 je svojim predavanjima na Sorboni 6inio 



byC^C 



.- 1 1 >_i 1 1 1 >.i 1 1 1 ■_' 1 1 



nO UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



£ast juznoslovenskom imenu i otkupio kod uglednih Francuza povijcni stav 
naSih diplomata i orgije naSih bezbrojnih delegata. 

Sa Skerlidevom zastavom koja ima privlainu i zanosnu snagu, i sa 
plejadom Skerlidevih drugova, prijatelja i saradnika, gosp. Cvijid bi uspco 
da okupi rapidno oko sebe sve Sto je sposobno da se zrtvuje za vcliko i isti- 
nito i protivno da pravi kompromise sa svojoni saveSdu; jednom reiju, svu 
moralnu, duhovnu i politifiku clitu u zemlji. 

Jedan narod koji je izdriao tri krvava rata, albansku katastrofu, koji 
je pokrio zemlju slavom i podigao njen ugled za Citavc decenije, zasluzuje 
bolju sudbinu od ove koju mu rezerviSu stari politifiari, bivSi ljudi sa pre- 
zivelim programima, sa azijatskim pojmovima i metodama upravljanja zem- 
ljom. Samo novi Sefovi, prosvedeni i ukraSeni vrlinama kulturnih ljudi, mogu 
povesti Jugoslaviju putcm spascnja i osigurati joj bududnost dostojnu nje- 
nog junaStva i njcnih zrtava. Zato pravimo apcl na njih da razviju Sker- 
lidevu zastavu — simvol Casti, slobode i napretka. 

Dr. Mitkovic. 



Historizam u politic! • 



Kad se je ispunilo vrijeme, pa je trebalo da se sredavjeCne prezivjele 
ustanove i uredbe obore i maknu, bila je nuzna jedna sila, jedan autoritet, 
koji bi bio dovoljno snazan da provede taj ogromni posao, Te su naume 
ustanove i uredbe zahvatile duboko korijen, a posvecene su one bile auto- 
ritetom u koji su svi vjerovali, — bila je to sama starina — i malo tko se 
odludio laka srca u nju dirnutL Sve sto odavna postoji, sve Sto je naslije- 
djeno od otaca i djedova, sve to posvecuje ta misteriozna sila starine, tako 
te je dobro ono Sto je staro. U obiCnom iivotu govori se tako Cesto o „sta- 
rom dobrom dobu 1 ', a u sredovjefinim spomenicima citamo toli Cesto M dobri 
stari zakoni" i sliCno. Sto nas upuduje, kako se ozbiljno vjerovalo da epi- 
teta t ,star 44 i ^dobar' 4 spadaju zajedno, DoSlo je, kako rekosmo, medjutim 
vrijeme, kad se je taj autoritet o t r c a o, jer je iskustvo pokazalo da na- 
prosto nije istina, da bi ono Sto je staro moralo biti samim tijem ujedno 
i dobro. Taj novi autoritet, ta nova sila s pomodu koje se ruSilo ono uko- 
rijenjeno „staro" i ,, dobro** bio je prirodni razum. Jednog lijepog dana nije 
se vise smatralo samo ono dobrim Sto je bilo staro, i zato Sto je staro, ve<5 
je razum iSao po svojem posebnom mjerilu vrednota prosudjivati, da li 
neSto treba oboriti ili je ono vrijedno da i dalje postoji. Taj je f ,raciona- 
iizam** zagospodovao u pravnim i politiCkim disciplinama, i tada se je obra- 
zovala posebna Skola, Skola prirodnoga ili, kako je zovu, skola umnoga 
prava, kojoj je najviSim autoritetom u svim spornim pitanjima bio razum; 
— tako je protiv „starog i dobrog*' prava istupilo prirodno ili umno pravo. 
Pod ovim autoritetom razuma sakrivale su se dakako revolucionarne misli, 
da je prirodno pravo distim umstvenim konstrukcijama dokazivalo nera- 
zumnost starog poretka, i teoretski predlagalo naCin, na koji bi se staro 
trebalo smjeniti i zamijeniti novim. Tako je racionalizam 17. i 18. vijeka, 
osobito u krilu Skole prirodnoga prava, proveo revoluciju, koja je naj- 
snainije izbila u Erancuskoj, i koja je na izmaku 18, i na pragu 19. vijeka 

by L^OOgle UNIVERSITY OF CALIFORNIA 

171 



izazvala poznati znatni preokret u socijalnom i kulturnom zivotu. Um je 
bio onaj gipki instrtimenat s pomocu kojeg se je teoretski opravdavalo re- 
volucionarne idcje i koji je mogao raznini svojim konstrukcijama, primje- 
ricc o drustvenom ugovoru ili o prirodjcnim pravima, proturiti svaki svoj 
postulat 

Ali u casu, kada je u Francuskoj revoluciji um postavljen na bo- 
zanski pjedestal, nastupa i preokret, Uvidjelo se je da treba tu silu, koja 
se je tako razorno razmahala i obarala sve §to su prosli vjekovi priskrbili, 
malo stegnuti i sputati. I tadanji se je svijet, da bi to postigao, posluzio 
jednim jur prokusanim sredstvom — historijom, ili bolje, h i s t o r i- 
zmom, Ovaj pravni historizam je tek jednom paralelnom pojavom histo- 
rizmu u prirodnim naukama, koga nalazimo pod imenima evolucija, descen- 
dencija itd,, a koji se javlja nekako bas u isto vrijeme, Dakako da je prije 
svega valjalo diskreditirati onu pokretnu revolucijonarnu silu, i taj je posao 
temeljito obavio Nijemac Kant u svom djelu „Kritik der reinen Vernunft". 
Time je bio utrt put historizmu, koji je u Njemackoj naisao i inace na naj- 
podesnije tlo, jer su se tu vec od 17. stoljeca razvijale prilike koje su ta- 
kovom pokretu prijale # Na podetku 19. stoljeda poceo je vec Savinji da 
pobija skolu prirodnog prava i osniva suprot Skolu historiCku, kojoj je 
jedna od osnovnih misli, da pravo nije i ne moze biti ono §to um po svojim 
konstrukcijama takovim proglasi, vec da sadrzi samo one norme koje su 
se dugim historickim putem kao pravo razvile u svijesti naroda. U Nje- 
mackoj je do najvedeg intenziteta dosao do izrazaja historizam — da- 
kako u naj§irem smislu — u sistemu pruskog f ,drzavnog filozofa" Hegela, 
tako da necemo pogresiti, ako tome historizmu dademo prvo mjesto medju 
ostalim elementima njegove filozofije. Dok je apsolutni duh u procesu 
kojim prolazi dosta pasivan, svjetska je historija — po Hegelu — jedna 
teodiceja, — u njoj se izvrsuje objava bozja po nekom planu. Hegel je u 
svoj sistem zahvatio sve sto je historicki nastalo, a bio je tolikim poklo- 
nikom njegovim, da nam je ostavio poznatu izreku: M Was vernunftig ist f 
das ist wirklich; und was wirklich ist, das ist verniinftig'\ Uzmemo li joS 
k tome njegovu apoteozu drzave, koja je sama sebi svrhom f mo<5i cemo ra- 
zumjeti, zasto ne smatramo Ni£e-a, kako se to u krajnjem neznanju ne- 
opravdano cini, vec Hegela predstavnikom ideologije njemaCke imperija- 
listicke i ratne politike. 

U to vrijeme dakle nijesu stranice politicke i diplomatske povijesti 
ispunjene revolucijonarnim geslima, kakova je postavila bila skola prirod- 
noga prava, ved konzervativnim lozinkama o na5elu legitimiteta, historickim 
pravima, i tome slicno. Ali treba imati na umu f da se historizam nije 
svagdje pojavio na jednaki nacin, niti jednako snazno. Vec ovdje nagla- 
§ujemo da su najvecma ostala poStedjena od njega podrucja koja su sta- 
jala pod uticajem duha anglo-amerikanskog. 

Nije dakle nikakovo fiudo, sto je u takovim prilikama i hrvatska 
politika 19. vijeka krenula tim putem, pa je isprepletala svoj rad histo- 
rizmom, a istaknuti nasi politicari bili su nerijetko historici po zanimanju. 
Jedno treba ipak naglasiti: rekao bih da se je taj histoiizam u na§oj poli- 
tici pojavio jo§ u jacoj mjeri nego li drugdje; dapafie, kada pozornije gle- 
damo f dobivamo impresiju da su nasi ljudi taj historizam najozbiljnije 
shvadali, i u snagu historijskih argumenata upravo vjerovali, dok su se 



byVji 



i" 



772 



UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



drugdje zadovoljavali time, ako se moglo postidi da im protivnici vjeruju. 
Radi toga i jeste ta nasa politika, ne moze se poreci, protkana nekom naiv- 
noSlu. Tako je nastala u naSoj historiografiji ditava jcdna vrsta literature 
koja je nosila obiljezje politicko, pi§uc o historiikim temama u svrhe poli- 
ticise, Kako se je na§a politika nazalost ponajvise iscrpljivala u jalovim 
borbama protiv Madjara (koji su uostalom takodjer voljeli historizam u 
politici), to se i ta literatura krede velikim dijelom oko onih tema, koje 
su se ticale naseg odnosaja prema Madjarima u proslosti, uslijed Cega je 
i sa strane hrvatske i sa strane madjarske poteklo mnogo crnila, na pri- 
mjer radi dogodjaja na pofietku XII vijeka, kada je Hrvatska dospjela u 
uze politiSke odnose sa Madjarskom. Dok su Madjari skoro beziznimno 
naglagivali, da je Hrvatska u to vrijeme podjarmljena od Madjara, nije- 
*kalo se to sa strane hrvatskih historika i politicara, i tvrdilo: ili, da je 
osnovkom te veze bio ugovor medjunaxodnog znaCaja, §to ga je sklopilo 
dvanaest hrvatskih plemena sa kraljem ugarskim; ili opet f da su madjarski 
kraljevi do§li na hrvatski prijesto kao legitimni nasljednici hrvatskih 
vladara. 

Od knjiga, koje su se u posljednje vrijeme o toj temi pojavile, naj~ 
vise se spominje radnja bivSeg bana pok. dra. Nikole Tomasica, „Temelji 
drzavnog prava hrvatskog kraljevstva' 4 , koja je na hrvatskom jeziku izasla 
u dva izdanja (1910 i 1915), a na njemafckom u prijevodu dra. Ivana Boj- 
nicida (1918, u prometu tek 1920), Da ovo djelo nije posve slobodno od 
politickih uticaja proizlazi ve<5 iz same te okolnosti §to ono nije dolazilo 
u promet netom sto je bilo do§tampano, ve<5 onda kada su to dozvoljavale 
i iziskivale politiCke prilike. TomaSic je bio prvo izraziti tip one mjesavine 
politicara i historika, ili bolje politicara zasidenog historizmom, pa nece 
biti suvisno letimice osvijetliti njegovu osobnost i njegov javni rad. 

Nije on bio, istina, obifian Covjek, ali njegova okolina — ne moze se 
kazati drugovi, jer takovih radi zestoke cudi nije imao — okruzila ga je 
legendama o njegovom znanju, ufienosti, patriotizmu i slifino, tako da ga 
dapace njegov prevodilac u predgovoru nazivlje jednim od najvecih duhova 
Slovenskog Juga, §tavi§e jednim od najve&h ucenjcika sadagnjosti* Kako 
je taj prijevod odredjen za strani svijet, trebalo je hvalu izredi sa vise 
suzdrzljivosti, jer ce se vani pitati, kako se moze neito takovog ustvrditi 
na osnovi ovog jedinog djela Tomasiceva. A onda, pravo uzevsi, ovakovim 
se pretjerivanjima zaista ne pofiaSduje uspomena TomaSideva. — Tomasic 
je bio vanredno ponosan na svoje plemstvo, za koje je rado sluSao gdje se 
izvodi od starog hrvatskog plemena Mogorovida, pa se je ta njegova sklo- 
nost prema proslosti reflektirala i u njegovu inakom drzanju. Politicki bio 
je ucenikom Kuenovim, koji mu je i bio Stitnikom u njegovoj zaista brzoj 
karijeri. Kuen, taj politicar-realista par excellence, nije nikada pri- 
jeiio da se hrvatski radikalizam iscrpi u energidnim rijeCima sa natruhama 
historizma, tek djela su mu smetala i ta je pobijao. Tako je i Tomasic mo- 
gao g o v o r i t i §to ho<5e, ali nije smio r a d i t i Sto hoce; a u obrani hrvat- 
skoga drzavnog prava, na historifckoj osnovici, mogao je biti radikalan ko- 
liko mu drago, Dok je on dakle u samoj praksi zastupao jednu vrlo odioznu 
politiku, i ladao se u provedenju njezinom sredstava koja su malo gdje 
nai§la na simpatije, znao je on s druge strane pcvrerneno predobiti jedan 
5d by VjOOglC UNIVERSITY OF CALIFORNIA 

173 



dio na§e inteligencije, osobito onaj koji se je i sam zagrijavao za ovakav 
historizam u politici, stavi§e i vjerovao u nj. 

U takovim je prilikama do§lo i do prije pomenutog djela, u kojem 
nam TomaSid razlaze svoju teoriju o torn kako Hrvati, ili bolje dvanaest 
hrvatskih plcmcna f sklopiie 1102 sa ugarskim kraljem Kolomanom ugovor 
— pacta conventa — koji nam se u izvorniku nije saduvao. Tomasic drzi 
da su glavne tadke toga ugovora sadrzane u onim poveljama Sto su ih hr- 
vatsko-ugarski kraljevi podjeljivali (sa malim razlikama u tekstu) dalma- 
tinskim gradovima, i od kojih je prva saduvana dana Trogiru 25. maja 
1108. Na torn osnovu, uzevsi i druga vrela u pomoc, nastoji on rekonstrui- 
sati sadrzaj tih pacta conventa, koja su mu dasto vazan temelj hrvatskog 
drzavnog prava, osobito prema Madjarima. Ovu je svoju misao popratio 
TomaSid brojnim ucenim izvodima i digresivnim komentarima, no koji, , 
valja priznati, smetaju plastidnosti glavne misli koju hoce da dokaze. Do- 
voljno je na ovom mjestu ako istaknemo da, po naSem mi§ljenju, Toma- 
sicu nije poSlo za rukom da nas uvjeri o vezi trogirske diplome (odnosno 
njezinih druzica) sa pacta conventa, naprosto zato, §to su gradovi dalma- 
tinski po svojoj neobifno Sirokoj autonomiji imali posve zaseban polozaj 
unutar drzave; taj polozaj bio je utvrdjen snaznom tradicijom koja ne do- 
zvoljuje da se akta u podelu njih protegnu, odnosno ma i samo dovedu u 
blizu vezu, s aktima koja se odnose na cijelu drzavu. 

Ovo smo iznijeli jedino zato da bismo na primjeru pokazali, kako 
metoda historizma u politici lako dovodi u dvogubi polozaj teorije i prakse: 
dok je Toma§i<5 nalazio u teoriji snaznih rijedi za hrvatsko drzavno pravo, 
u praksi se je on oportunistiSki prilagodjivao danoj situaciji, pa je zastupao 
i provodio jednu nadasve omrazenu politiku. Ali nije samo to mana poli- 
tike prozete histoxizmom. Takova je politika nesaimo konzervativna, nego 
pace retrogradna; ona je nesposobna za bilo koju vedu politidku koncep- 
ciju, poSto je njezinim idealom svagda — proslost; ona nema elana, ane- 
miina je i besilna, a ne moze da ima ni vedeg uspjeha, jer ide naprijed — 
unatraske! Najbolju politiSku silu, svjezu snagu narodnu, ostavlja ona ne- 
iskoriSdenom, na ljute narodne rane stavlja ona meleme od pergamene, a 
sujeti narodnoj povladjuje slaved mu proSlost, uspavljujud tako dobre in- 
stinkte zeljne napretka. Na§a nas hrvatska politika zadnjih decenija moie 
zaista najbolje uvjeriti o istini netom reCenoga. 

Time ali dakako ne zelimo re<5i, da treba sve §to je historiiko, u sva- 
kom sluCaju i najedared i nasumce, ru§iti i obarati, nepitajud imademo li 
Sta boljega dim bi staro mogli zamijeniti, pa drzimo, da bi takav postupak 
bio bar toliko isto pogrijeSan kao i onaj koji staro hoce da neizmjenjeno 
pridrfi, iako visi interesi protivno svjetuju. 

Imade, medjutim, jo§ razloga^ koji govore protiv historizma u po- 
litici: On je nesavremen, i pojavile su se druge struje koje ga uspjeSno 
pobijaju. Borba protiv historizma uopde zapodeta je u filozofiji, a otvorio 
ju je f na onom tlu gdje je on nikao i gdje je bio najadi — u Njemadkoj — , 
najsnazniji moderni filozof, Friedrich Nide. On. revolucionar i refor- 
mator, usprotivio se je da§to svojim ditavim radom historizmu, pa bi se 
njegovo raspolozenje ved odatle moglo jasno razabrati; no on nam je jo§ 
i medju svojim „Nesuvremenim razmatranjima** ostavio jedno u kojem 
raspravlja o koristi i Stetnosti historije po iivot. On je htio torn raspra- 

, nA UNIVERSITYOF CALIFORNIA 
174 



vom da utre putevc svojoj novoj filozofiji, pa je trebalo ponajprije oboriti 
staro, U njoj je, kako sam kaie u ff Eoee homo* 4 , prvi put pokazao, da 
je „osjedaj za istoriju", na koji je ovo stoljede toll ponosno, zapravo bo- 
lest, jer je tipidni znak dekadanse. On bi da pokaze kako valja histo- 
rizam shvatiti kao bolest, nedostatak, i ranu vremena, i kako mi svi bo- 
lujemo na jednoj uniStujudoj istoridkoj vrudici. Prema njemu valja i hi- 
storiju upotrebljavati samo u onoj mjeri dok to ne moze da naudi zivotu, 
i njegovim potrebama. — Medjutim, bilo bi krivo misliti, da hisiorizam na- 
lazi svoju protivStinu u filozofiji Nideovoj. Historizam jest jedna metoda, 
dok je Nideova nauka filozofija u najodlidnijem smislu te rijedi, Ipak je ta 
filozofija naskroz prozeta novom metodom koja je suprotna historizmu, 
ali kojoj prava domovina nije Nema&ka, iako ju je Nide, kako rekosmo, 
obilno primjenjivao jer je tako zahtijevala njegova nova nauka. Ta je nova 
metoda pravo dedo duha anglo-ameridkoga, a paznata je pod imenom 
pragmatizma, S njemacke se je strane pakuSalo taj novi smjer osum- 
njiciti i poniziti, istidudi vlastiti idealizam; ali kako je u novije doba anglo- 
ameridka „praktidnost" iznijela i moralno pobjedu nad njemadkim „ideali- 
zmom 44 , to sada nema vi§e zapreke, da ta nova metoda jo§ i jaiom silom 
no §to je to bilo posljednih decenija prodre na kontinent i kona£no ga 
osvoji. Ovo 6e biti tim laglje sto se je ovdje ta metoda vec upotrebljavala, 
iciko je nitko jos nije doveo u sistem, kao §to je primjerice, gore napome- 
nuto za NiCea. 

Ma kako to opasno bilo, poku§ati du ovdje samo sa nekoliko rijeSi 
karakterisati pragmatizam, i redi u Cemu se on sastoji. Jedan od najizra- 
zitijih predstavnika pragmatizma, ameriSki filozof Viljem Dzems (James), 
hode da je to „a new name for some old ways of thinking 44 , — novo ime za 
neke stare metode miSljenja. Ovaj put mi§ljenja energiCno naglasuje prven- 
stvo prakticnoga nad teoretiCnim, i tvrdi da teorija mora stajati posve u 
sluzbi prakse. S toga stajaliSta valja prosudjivati takodjer nase miSljenje i 
njegove tvorevine. Ono treba da se orijentira posve praktidki, pa se ono sa 
svojim rezultatima i prosudjuje jedino prema tome, da li i u kojoj mjeri 
unapredjuje zivot i njegove potrebe. Drzec se toga, pragmatizam izlucuje 
sve one probleme koji su za praktiCni zivot indiferentni, te u njihovo rje- 
savanje nede da ulazi, Zna&ajno je za pragmatizam na koji nafiin on shvada 
pojam istine, tako da se u literaturi cesto osebujno stajaliste prema torn 
pojmu oznacuje kao bit same metode. Pragmatizam hode, da se pojam 
istinitog i neistinitog imade odrediti prema tome da li djeluje povoljno 
ili nepovoljno na zivot i njegove potrebe, Jedan sud neka nosi na sebi, 
prema staroj metodi misljenja, sve znacajke neistinitosti, ako nam on u 
nasem praktidnom zivotu moze da koristi, pragmatizmu je istinit, pa do- 
sljedno i dobar. 

Preispitamo li s ovog pragmatidkog stajali§ta cijeli inventar nageg 
teoretskog znanja i umijeda, lako demo se uvjeriti da ima tuj mnogo ba- 
lasta, mnogo donkihoterija, i jos kojedega §to bi valjalo, bolje danas nego 
li sutra, ukloniti. S istog stajalista trebalo bi podvrdi kritici faktore i poj- 
move politidkog zivota, jer su mnogi od njih samo smetnja svakom buj- 
nijem procvatu ljudskog drustva. 

Marko Kostrencic. 
rw"*nlr fc Original from 

DyVjUUglt UNIVERSITYOF CALIFORNIA 

775 



Iz istorije Svetskog Rata. 

Juznoslovensko pitanje u austrijskoj inostranoj 

1906-1912. 

Pisac savrcmcne povijesti bivse austrougarske monarhije, Teodor pi. 
Sosnoski, lijcpo je prikazao, u prvom dijelu svoje knjige „Die Politik im 
Habsburgerfeiche'' (1912), kakovu su politiku vodili ministri inostranih 
djela od Svarcenberga do Erentala. Na pocetku poglavlja u kojem 
je narocito o torn govorio, stojc ove karakteristicne rijeCi: , f S knczom Fe- 
liksom Svarcenbergom sisao je u grob i zadnji drzavnik austrijskog 
carstva sirokih pogleda, Od svih onih koji su za njim dolazili na njegovo 
mesto, sve do Goluhovskog, nijedan nije razumio da sacuva, ili da po- 
vrati, monarhiji onaj ugled koji je ona imala pod njegovim vodstvom; pa 
ni Andrasi, jedini koji bijase odskocio iznad prosecne sredine." Pod vod- 
stvom ovih Svarcenbergovih poslednika, vegetirala je monarhija iz dana 
u dan, i imala je svaki cas da pretrpi sad diplomatski sad vojnicki poraz; 
velevlascu zvase se tek po imenu, dok je u stvari zivjela takim zivotom 
da se jednako imala prilagodjivati zeljama i teznjama drugih. To je stanje 
trajalo tako sve do jeseni godine 1906, kada su i becko ministarstvo ino- 
stranih djela i gjeneralni stab austrijske vojske do§li u nove ruke: Na 
mjesto Goluhovskog dosao je baron Erental (Alois barun Aehrenthal), a 
grofa Beka zamenio je kao naCelnik generalstaba Konrad od Hecendorfa 
(Franz Conrad von Hotzendorf f ) . 

Politickim prilikama koje su slijedile ovoj promjeni, i novim smjer- 
nicama austro-ugarske inostrane politike, posvjetio je becki sveucilisni pro- 
fesor Dr. Przibram (u Casopisu ,,Osterreichische Rundschau 44 od 1. i 15* 
avgusta 1920) raspravu pod natpisom: „Konflikt Konrad-ErentaL Jedan 
prilog ka temi ,Politika i vodjenje rata 4 44 , u kojoj se, medju ostalim, iznosi 
i kako se je, na najvisem mjestu izvanjske politike i pri vrhovnim vojnim 
vlastima, prosudjivalo juznoslovensko pitanje, u burno doba prije balkan- 
skih ratova, za samo vrijeme njihova trajanja, i iza njih, sve tamo do svjet- 
skog rata. Na taj na£in dobijamo uvid u neposredne uzroke koji su doveli 
do prekida odnosaja i pocetka samog rata. — Profesor Przibram imao je 
pred sobom vi§e spomenica i Erentalovih i Konradovih, upravljenih na 
samoga vladara, kao i neke njihove medjusobne dopise. Iz ovih poslednjih 
moze se razabrati, da je Konrad htio podesce da predje granice svoga re- 
sora, i da se umjesa u dnevnu politiku, dok Erental opet nije htio nikako 
da dopusti, da se iko dotakne podrucja na kojem je on radio i kojim je 
upravljao. Car i kralj Franjo Josip, zadnjih godina svog vladanja, skoro 
je uvijek slijepo prahvadao predloge ministara pojedinih resora, pa je i 
u ovom slufiaju skoro uvijek Erental imao kod njega pravo a Konrad krivo. 
To je dovodilo jos vi§e do nesporazuma i neraspolozenja izmedju ove dvo- 
jice, zatim do medjusobnih napadaja, pa je konaCno ucinilo nemogudnim 
da bi jedan uopste mogao raditi uz drugoga. Ali, to je bilo na kraju. 

U pocetku, medjutim, s jeseni 1906, kad su barun Erental i Konrad 
od Hecendorfa dosli na svoja nova mjesta, nitko nije ni slutio, da se oni 
ne<5e slagati i da nece modi raditi zajedno, Austrougarska Stampa prika- 

176 UNI VERSITY OF CALIFORNIA 



zivala je ove promjene na najviSim i tako delikatnim mjestima kao doga- 
djaje od najvedeg zamaSaja, pogotovo u doba koje za monarhiju bija§e 
veoma burno. U to se doba jedna polovica monarhije borila protiv druge, 
jedna narodnost ustajala je na drugu. Oko monarhije radjala sc i rijesa- 
vala se vclika svjetska pitanja, a dotadanji ministar inostranih djela, grof 
Goluhovski, drzao sc je stalno pasivno. Poceo se siriti glas da monarhiji 
ovog puta nema spasa, ako njenu upravu ne uzmu u ruke energiCni ljudi f 
koji bi imali neki stalan cilj prcd o&ma, A za takove sc je smatralo i 
Erentala i Konrada. Njih je podupirao tadanji prijestolonasljednik Franjo 
Ferdinand, koji je htio da i sam refie odlucujucu rijeC u unutraSnjoj poli- 
tici, a i zapodjene borbu sa svima neprijateljima monarhije. 

I Erental i Konrad bijahu odusevljeni patrioti tvrda uvjerenja da 
monarhiju ceka sjajna buducnost, vjerni vladaru, radini i puni ambicije. Na- 
darenoscu, i smionoscu, zivahnoscu, zivom rijeci i pisanim slogom, Konrad 
je premasao kudikamo Erentala, koji bijase metodican radnik i koji je htio 
da ostane uvijek na prokusanom cvrstom tlu. Razlicne prirodne nadarenosti 
mogle su da rad jednoga popune radom rugoga, — svaki je samo imao 
da ostane kod svoga posla i da ne prekoracuje tudjih granica, vec da pri- 
lagodjuje svoje djelovanje djelovanju svoga druga. Ali do takvog sloznog 
rada nije dolazilo. Ma da im cilj bijase jedan te isti: snaga i ugled mo- 
narhije, — putevi kojim su mislili doci do njega vodili su svakoga od njih 
na protivnu stranu. Konrad je bio uvjeren da se monarhija mora ogledati 
na bojnom polju i sa Rusima i Srbima i sa Talijanima, pa kako je znao 
da ratna sredstva monarhije nijesu takova da bi se moglo najedamput obra- 
cunati sa svima, htio je da potuce svakoga napose, prije nego sto bi se 
slozili da zajednicki istupe protiv monarhije. Erentalu je ratovanje bilo 
„ultima ratio 4 ', — prij^ nego sto bi se drzava odlucila da ratuje, imala je 
da na drugi nafiin, zgodnim diplomatskim koracima, nastoji da dodje dc 
moci i ugleda. On je htio da tu svoju politiku vodi mirno dalje i da mu 
nitko u tome ne smeta, a kad tamo eto bas Konrada s izriCitim zahtjevom 
da i on dodje do rijeCi kod rijesavanja svih vaznih politickih pitanja. 
Konrad je imao smjelosti da u spomenicama na samog cara kritikuje 
drzanje ministarstva inostranih djcla # Tu Erental naravno nije mogao su- 
tjeti; on je predo<5avao vladaru, da je duznost sefa generalnog staba, da 
tako uredi i opremi vojsku da drzava u ratu pobijedi, ali da nije posao sefa 
generalnog staba, vec ministra inostranih dijela, na koji <5e se nacin da ri- 
jese sporna internacijonalna pitanja. 

Ovo bijase i Konradova i Erentalova polazna taSka za sve one spo- 
menice koje su slali vladaru, pofiamsi od konca godine 1906. Konrad j* 
budnim okom pratio politicke prilike u Italiji i Srbiji, a u pogledu unu- 
trasnje politike nastojao jc da osujeti svaki pokuSaj Madzara da naru§e 
jedinstvenost vojske. U svojoj spomenici od 6. travnja 1907, on ide i dalje 
te trazi da se konafno urede odnosaji izmedju Madzara i ostalih narod 
nosti u Translajtaniji, a u prvom redu odnosaji izmedju Madzara i Hrvata, 
i to tako da Hrvati dodju do §to vede samostalnosti. Uredjenje unutrasnjih 
prilika njemu je samo sredstvo da monarhija uzmogne Cim prije udariti 
na vanjske neprijatelje. U isti mah htio je da se okoristi i nesredjenim 
prilikama u Rusip, i sporovima izmedju Srbije i Bugarske. Italija bi, prema 

Digitized by V^OOgl ^^ UNI VERSITY OF CALIFORNIA 



njemu, morala dati sigurnih garancija da de u sludaju rata mirovati, a 
ako to ne bi htela da udini, trebalo bi svakakoo godine 1908, ili najkasnije 
u proljede 1909, izazvati kakav spor s njom i odmah obradunati s tim „ne- 
vjernim saveznikom". Konrad je izrazit austrijski Nijemac i centralist, pa 
lead preporuda da se ne zabacuju zelje pojedinih narodnosti, njega vode 
jedino razlozi oportuniteta i teznja da saduva drzavno jedinstvo. On je 
pre svega vojnik, i na vojnidki nadin bode da rije§ava sporove. Ne mari 
mnogo sto misle druge drzave, pa dak ni saveznidka Njemadka, o inter 
nacijonalnim pitanjima, Sva se pitanja, po njemu, mogu lako da rije§e f i 
monarhija de sigurno uspjeti ako se samo odludi da radi brzo. 

Tim Konradovim povrsnim prosudjivanjem zamrsenih politickih pi- 
tanja, koristio se je Erental ved u svojoj spomenici koju je upravio vla- 
maru 12 dana iza Konrada (18. travnja 1907). On, Erental, rezonuje mirno, 
i Konradova izvodjenja prosudjuje kao diplomat, usvaja dak neke njegove 
predloge; hoce da monarhija rijesi unutrasnja pitanja, ali nede ni da duje 

kakvom ofanzivnom koraku protiv Italije, jer u torn sludaju, misli, za- 
padne vlasti ne bi mirovale. 

Siljanje spomenica na vladara nastavilo se, i 4. septembra 1907 Kon- 
rad ved odludno napada Erentala, Ovaj jo§ uvijek miran, ne zeli konflikta 
s inozemstvom, i drzi svoju politiku ispravnom i probitaCnom za mo- 
narhiju. 

Po6etkom godine 1908 izaSao je Konrad pred cara s predlogom da 
monarhija mora svakako da inkorporira Srbiju, — Erental je u to doba 
radio na aneksiji Bosne i Hercegovine. Ovo njegovo djelo nije nastalo 
preko nodi, a prvi poticaj da ga provede dao mu je bio mladoturski pokret 

1 turska konstitucija, kako je to i sam priznao jednom u delegacijama. 
On je bio svijestan da se je odludio na jedan pothvat koji je mogao da 
zaplete monarhiju i u pogibeljan rat, i on je htio da svoje djelo brani Cak 
i oruzjem. A kad evropski rat nije buknuo, kad je doSlo do nekog iako 
samo prividnog sporazuma, Erental je slavio potpun triumf. PristaSe su 
mu se divile, protivnici mu bijahu nenavidni radi uspjeha, pa ga jo§ jade 
zamrziSe. Konrad je stajao po strani i od jednih i od drugih. On ono Sto 
Erental bijase izvrsio nije smatrao trajnim; zalio je §to su se nastali spo- 
rovi raspleli nekako mirnim putem, jer mogla bi brzo dodi prilika rato- 
vanja, mislio je, ali sigurnost uspjeha biti de manja iz godine u godinu. 
3. travnja 1909 iznosi on to i u novoj svojoj spomenici, kojom je u glav- 
nome htio da dokaze, kako bi joS i tada bilo lako potudi i srpsku i crno- 
gorsku vojsku. Takova prilika, kaze, nede se tako lako ponoviti, a do obra- 
£una sa Srbijom i Crnonj Gorom mora svakako da dodje. Propustiti ovako 
zgodnu priliku, znadi udiniti ogromnu politidku pogrjeSku, i dovesti mo- 
narhiju u jedno stanje da de skoro morati da vodi rat sa viSe neprijatelja, 
ili da de morati svakome popuStati, Da je tad monarhija izaSla pobjedite- 
Ijicom iz rata, bile bi se, po njemu, jednim mahom sredile sve nutarnje 
politidke prilike, a upliv monarhije na Balkanu bio bio silno narastao, 

Konradovu spomenicu imao je da proslijedi vladaru tadanji ratni 
ministar Senajh; ovaj je upotrebio ovu priliku da se usprotivi Konradovim 
nazorima, i da osudi njegovo upletanje u politidka pitanja, te da tako 
pristane uz ministra inostranih djela, Franjo Josip htio je takodjer da 
mirno rijeSava razne sporove, ali je Konrad iz dana u 4an postajao sve 

]78 UNIVERSITY0F CALIFORNIA 



ve<H protivnik Erentalov, i 2. jula 1909 upravio je njemu, Erentalu, liino 
svoj expos6, osudjujuci njegovu politiku i rad njegovih diplomatskih £i- 
novnika, a nada sve djelovanje tadanjeg austrougarskog poslanika u Beo- 
gradu grofa Forgaia. Kako je Konrad ne sarao kritizirao rad ministarstva 
inostranih djela, vec i sastavljao svoje dopise u tonu sasvijem razli&itom 
od onoga na koji su gospoda u torn ministarstvu bila naviknuta, cijelo 
ministarstvo bijaSe prema njemu vrlo neugodno raspolozeno. To je Eren- 
tal i naglasio Konradu u julu 1909, a 15 # avgusta 1909 razlozio je u spo- 
menici na cara joS jasnije svoje mnijenje o odnoSaju izmedju generalnog 
Staba i ministra inostranih djela. Poietak te spomenice bavi se pitanjem, 
da li je bilo podesno da se u proljechi 1909 zapodjeo rat, i odmah istiCe, 
da su politifcke prilike u Evropi vec tada bile takove da austrougarskoj 
monarhiji ne bi nikako bilo poSlo za rukom da se stalno ustali u Srbiji 
i Crnoj Gori. Kad Konrad trazi utjelovljenje Srbije i gospodstvo na Ja- 
dranskom moru f on odaje bas onakove imperijalistiCke teznje, kakove mo- 
narhiji predbacuju Srbija, Rusija, Italija i Engleska. Erental kaze: f ,Mi 
cemo jednog dana misliti ved na to da utjelovimo monarhiji jedan dio 
Srbije, ali prije toga moramo biti na 6isto, kamo 6e gravitirati Juzni Slo- 
veni svojim teznjama, i kakovu politiku imamo da vodimo u Sarajevu i 
u Zagrebu. Za sad nemamo interesa da srpsko pitanje iznesemo na prvo 
mjesto, jer nam unutraSnje prilike ne dozvoljavaju da mislimo na po- 
vedanje teritorija. NaSe gospodstvo na Jadranskom moru postaviti kao 
aksiom, moglo bi biti vrlo pogibeljno. Jadransko more ne smije da ima 
samo jednog gospodara, jer se tu sastaju interesi i Austro-Ugarske i Ita- 
lije i Turske i GrCke. PromiSljena austrougarska politika mora da ide za 
tijem da se sprijeCi svaki konkretni sporazum izmedju Italije i Rusije"- 
Erental se ne boji napadaja sa strane Rusije, jer ona za deset godina ne 
moze da vodi nikakvu aktivnu politiku. Sto se Balkana tice, monarhija 
mora da bude posrednicom izmedju Rumunjske i Bugarske, i da sprijefii 
da bez nje dodje na Balkanu do bilo kakvih promjeito. U interesu mo- 
narhije je da nesporazumljenje izmedju Bugarske i Srbije traje Sto moguce 
duze. Ovakovo drzanje monarhije, po njegovu izlaganju, odgovara potpuno 
i interesima Njemacke i intencijama cara Vilhelma. Vojska mora da bude 
jaka i pripravna za rat ali inostrana politika mora da sprijeCi da dodje 
do rata, 

I sad je Franjo Josip odobrio Erentalove nazore, i odlufcio se za po- 
litiku mira, Konrad se je tome morao prilagoditi, ali je ostao kod svog 
nazora, da 6e radi Balkana i Jadrana do<5i do rata, i da <5e taj rat Sto 
kasnije dodje tim biti tezi. To je svoje uvjerenje u viSe prilika iznosio i 
branio, pa tako i kod vijecanja njema6kog i austrougarskog generalnog 
Staba o konkretnim ratnim pripremama za godinu 1910. Tad se je rasprav- 
ljalo i o tome, kako bi imale da postupaju NjemaCka, Austro-Ugarska i 
Rumunjska, kad bi morale da istodobno ratuju s Francuskom, Rusijom, 
Italijom, Srbijom i Crnom Gorom, Najprije bi Austro-Ugarska imala da 
potuce Italiju a NjemaCka Francusku. Ako bi na poietku rata Italija i 
Francuska ostale neutralnima, imale bi da svedano izjave da se ni kasnije 
nece umijeSati u rat. Ma bilo kakovom ofitovanju sa strane Italije, Konrad 
nije htio da vjeruje, jer da ona uvijek prijekim srcem prati svaki razvoj 
monarhije i na kopnu i na moru. To je Konrad istaknuo i cam Franji Jo- 

Digitized by V^OOgl UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



sipu pa istodobno zapitao Erentala sto on o tome misli. Taj upit nije dosao 
Erentalu u pravo vrijeme, jer je ba§ tada, sporazumno s politiiarima nje- 
mackog carstva, pregovarao s ruskom vladoni o tome kako bi se dali po- 
boljsati oni napeti pregovori sto postojahu jos od godine 1906. Rim je 
imao da bude uvijek uvjeren o njegovoj iskrenosti, te nije htio da izadje 
s nikakvim pitanjem koje bi moglo da pobudi ma bilo i najmanju sumnju. 
16. februara 1910 odgovoiro je Erental Konradu, da odnoSaj izmedju Fran- 
cuske i Njemacke nije identifcan s odnosajem izmedju Austro-Ugarske i 
Italije. Njegova pregovaranja sa talijanskim ministrom inostranih djela 
San-Gjulianom poboljsala su bila dotadanji odnosaj. Onda je Konrad 
mirovao ne§to duze nego obicno, otprilike godinu dana. Pocetkom godine 
1911 javio je Erentalu, da se Italija sprema na rat, i da ce za godinu dana 
biti u stanju da udari na monarhiju. Erental nije tome vjerovao, jer je 
trojni savez izmedju Njemacke, Austro-Ugarske i Italije imao trajati do 
godine 1914, i jer ga je poslanik u Rimu, pi. Merej, umirio 21. sijecnja 
1911 da sa strane Italije ne prijeti pogibelj. Glavna je sad dakle Erentalu 
bila briga, da cim prije dodjo de obnove trojnog saveza. 

Izmedju Konrada i Erentala postojale su tada ve<5 izrazite licne di- 
ferencije, kojima je izvor bio u naielnom pitanju, kao sto smo naglasili, 
ima li austrougarska izvanjska politika da bude agresivna ili defenzivna. 
Ali se oni razilazahu i u svima specijalnim pitanjima, u pitanju povisenja 
vojniCkih kredita, u pograniCnom pitanju izmedju Austro-Ugarske i Srbije, 
u pitanju drzanja becke stampe prema napadajima talijanskih novina na 
monarhiju. Nije bilo mogucnosti, da izmedju njih dodje do sporazuma, 
jer se nikada i nikako nije htio jedan da da uvjeriti razlozima drugoga; 
sam car je poku§ao da rijesi njihov spor ali badava, Naprotiv, uskoro se 
digla jos i nova bura, a nju je izazvao talijansko-turski spor. Koncem sep- 
tembra 1911 buknuo je rat izmedju Italije i Turske. — Konrad je sad 
trazio od Erentala da se maCem u ruci §tite interesi monarhije na Jadranu 
i na Balkanu, da se raskrinka lazno prijateljstvo Italije, i da se obraSuna 
s njom. Konradov dopis, koji se je bavio ovim pitanjima, silno je uzne- 
mirio tada veq bolesnoga Erentala, i on se odlucio da spomenicom od 
22. oktobra 1911, iznese pred Franju Josipa kako je svaki rad s Konradom 
nemogul, 

U novembru 1911 uspjelo je Konradu da pribavi dokaza, da se Ita- 
lija u proljecu 1909, za krize aneksije, bijase spremila na rat s monar- 
hijom, pa se tada dao nato da, u spomenici od 15. novembra 1911, i on 
prikaze cam opsirno politicko stanje cijeloga svijeta i odnosaje monarhije 
prema drugim silama, te da istakne da je sad ili nikad doSao Cas da se 
monarhija makne iz svog mirovanja. „Direktni protivnici* 4 monarhije, po 
nfemu jesu: Rusija, Srbija, Crna Gora i Italija — njih treba s pomo<5u 
NjemaCke redom potu<5i. Ali najvedi neprijatelj mu je Italija; savez s ovom 
drzavom smatra on „sramotnim za monarhiju'*, Na Konradovu stranu stao 
je sad novi ministar rata Aufenberg, tako da ovoga puta Erentalovi pro- 
tivnici bijahu mnogo ja£i nego prije. Erental je tad odlucno stupio pred 
cara, i ocitovao mu u audijenciji, da moze da ostane i dalje u svojoj sluzbi 
samo uz uvjet da §ef generalnog Staba ostavi svoje mjesto. I tada, kao i 
prije, pobijedio je ministar inostranih dijela. Konrad je morao predati de- 
misiju, ali naCin na koji bijase dignut sa svog mjesta, pokazao je da se 



bydOOgle 



.- 1 1 >_i 1 1 1 >.i 1 1 1 ■_■ 1 1 1 



J80 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



skoro mora opet tamo da vrati, Njegovim nasljednikom postade Blaz Se- 
mua. Njemu je Erental, pismom od 3, januara 1912, opredijelio i njegovu 
i svoju kompetenciju. Svoju fl politiku mira" nastavio je dalje sve dok mu 
jc smrt nijc prckinula, do zadnjeg 6asa svog zivota, AH zadnjih godina, 
osobito za krizc aneksione, njcgova jc politika sama unistavala ono na 
Cemu jc prijc radio svim silama. Prijc jc svojski nastojao da izmcdju Be£a 
i Petrograda dodjc do dobrih prijatcljskih odnosaja, a sad jc put za tc 
odnosaje posao polako prcko Berlina, Berlin jc uzco malo po malo u svoje 
ruke vodstvo austrougarskom vanjskom politikom. Stvarajuci novu poli- 
tiku prcma Turskoj, prclazio jc Erental iz jedne inkonsckvencije u drugu, 
a da opravda svoje postupanjc, nijc sc zacao da sc posluzi i nedolifnim 
sredstvima, kao §to bijahu glasoviti falsifikati poznati iz raznih procesa. 
Erental jc doduse izradjivao svoju politiku, ali on nju nije izradjivao sam 
— otuda nedosljednosti i otuda slabosti; njega su vi§e puta slavili kad 
nije zasluzio hvale, i na njega samoga su cesto napadali, kad nc bijaSe 
krivice samo do njega. 

Dr. Josip Nagy. 



Politicki pregled, 

Ko je kriv za koruski plebiscit? 

Celovac, 16. oktobra 1920. 

Nasa se predvidjanja nisu obistinila: Mi smo na plebiscitu izgubili 
Korusku, koja je Senzermenskim Ugovorom stavljena u polozaj da se sama 
opredeli kojem ce se privoleti carstvu. Na dan glasanja, koji ostaje sada 
jedan zalostan datum u naSoj istoriji, Korotani su se odlucili za Austriju. 
Mnogi Slovenci, takozvani „omahljivci i4 f glasali su za protivniCku stranu. 
Naravno da smo svi bili iznenadjeni ovakim rezultatom i uopste ovom po- 
javom. Svi smo ocekivali da ce slovenska vecina, kojoj ne poricu egzisten- 
ciju ni neutralni nemacki poznavaoci Koruske — naprimer sam clan austrij- 
ske plebiscitne komisije, profesor Vute — glasati za sjedinjcnje s ostalom 
bracom, i svi smo sc prevarili. Prevarili su se i Beograd i Ljubljana, pre- 
varili su sc i Englczi i Francuzi, pa i Talijani; iznenadili su sc i sami 
Nemci, koji su do poslednjeg casa gledali s pesimizmom na ishod glasanja. 

Kad je stvar jednom izgubljena, onda su se stali javljati glasovi: Kako 
je to bilo mogucno, i ko je tome kriv? Najblizi, i najneposrednije zaintere- 
sovani: sami Slovenci, i Ljubljana, odgovarali su na prvo pitanje, da se je 
tako sta moglo desiti jedino na prevaru, a „Slovenec" i „Vc£erni list* 4 — 
organi najafie stranke u Slovenackoj, — nalazili su odmah i krivca, u cen- 
tralnom sistemu uprave. 

Mi, koji smo bili prisutni i pripremama za plebiscit i samom ple- 
biscitu — koji smo, kako se to u narodu kaze, ne samo kroz plot gledali 
vec i kumovali — mi mislimo, da kod ovog plcbiscita nije bilo bas toliko 
prevare kao §to se sada pise; da jc nijc bilo uopste vise nego inafie pri iz- 
borima. Mrtvi i lazni glasaii, i dupli glasovi, nigde ne broje na hiljade, nc 



byC^C 



- 1 l •_! 1 1 l >.l l i i ■-_« i i 



181 



broje ni na stotine. Pa tako ni ovde. Pored onih mcra predostoroznosti sto 
su ih bili preduzeli engl^ski i francuski oficiri iz Plebiscitne Komisije f pro- 
tivna stranka nije mogla nafabrikovati skoro 7000 laznih glasada. Ncmci su f 
naravno, dinili sve Sto se u ovakim prilikama daje udiniti, da bi dobili ve- 
cinu, ali da nije bilo u narodu raspolozenja za njih ne bi nikad bili u stanju 
da isteSu vedinu od 6738 glasova. Glasadke su karte Stampane u Engleskoj, 
pod kontrolom jednog oficira plebiscitne komisije. Glasadke kutije duvali 
su i na§i i austrijski pristase, opet uz kontrolu saveznidkih oficira, Iz op- 
stina gde se glasalo prenesene su kutije pod pedatom u centre za prebroja- 
vanje cedulja, u pratnji oficira. Glasanje je svuda i§lo u redu i u mini; 
na sam dan glasanja sluSalo se na sve strane: „Odajno mirno i redovno". 
Optuzivani su Talijani da su pomagali prevaru, otvarajudi kutije i zame- 
njujudi na§e glasadke karte austrijskim; — to se nije moglo utvrditi. Uosta- 
lom, Talijani su bili duvari kutija samo na nekoliko mesta, 

Ne, prevara nije izvrsena na dan plebiscita, — ona se dogodila ranije. 
Mi smo svi bili prevareni, jo§ kad su stvarane odredbe Senzermenskog Ugo- 
vora u pogledu plebiscita u celovadkom bazenu. Jo§ tada smo mi zeleli da 
slovenski deo KoruSke pripadne nama, i tu ielju, koja se osnivala na 
neospornoj dinjenici da je u zoni A slovensko stanovnistvo u vedini, mi smo 
polako sugerirali sebi kao neko neosporno pravo. I verovali smo u to kao 
u sigurnu stvar. Od svih Slovenaca, koji su ovaj predmet morali bolje po- 
znavati nego mi ostali u ovoj drzavi, samo je jedan jedini liberalni poli- 
ticar govorio tada: ,,Ne idimo u Korusku na glasanje; ako se glasa, mozemo 
izgubiti". Svi ostali verovali su f da plebiscit mora ispasti povoljno po nas f 
i bilo je malo, vrlo malo njih koji su raCunali tek sa neznatnom vedinom. 
Rezultat plebiscita na dan 10. oktobra morao je f dakle, potresti sve nas, i 
to toliko da mnogi od nas jos i danas ne mogu da veruju da pri samom 
glasanju nije bilo velikih zloupotreba. Docnije, dok se svi priberemo od 
ovako velikog poraza i potresa, dok se smirimo i podnemo prelaziti redom 
jednu po jednu Cinjenicu te dobijemo jasan pregled nad onim sto se dogo- 
dilo, videde se sasvim dobro, da smo u Koruskoj imali samo onih 15.754 
glasaca, dobrih i svesnih rodoljuba, koji su od po&etka do kraja bili \xi 
nas, pa su dali i glas svoj za Jugoslav! ju, kad smo ih pozvali na glasanje. 
Svi drugi raduni bili su pogresni. 

Da je stvar sa plebiscitom sludajno uspela, danas bi „Slovenec*\ ,,Ve- 
Cerni List 44 , i ostali sa njima koji napadaju sad Beograd i centralizam, tvr- 
dili da je to iskljudivo uspeh politidara iz grupe oko tih list ova. Ali f bududi 
da je propala, ima se pronadi krivac, i sad je kriv, dabogme, beogradski 
centralizam. Pritegnut od demonstranata ljubljanskih, koji su trazili obja§- 
njenja za ishod plebiscita, predsednik zemaljske vlade u Ljubljani, udinio 
je nepromiSljenost da sa balkona Drzavnoga Doma, bez ikakvih obzira, baci 
na ulicu optuzbu za poraz u KoruSkoj na vladu u Beogradu. Beogradska 
vlada, medjutim, jeste kriva, ali je kriva zato, sto je ostavila bila odre- 
Sene ruke ba§ tome svom tuziocu, da pripremi plebiscit, drzedi da de on i 
njegovi dinovnici bolje znati od svakoga drugoga sta treba raditi. Ovo de 
se lako dati utvrditi neospornim dokazima. Beogradska je vlada kriva Sto 
je lokalnoj vladi prepustila celu kompoziciju plebiscitnih zona, a docnije 
organizovanje uprave u KoraSkoj. Ona je trebala obratiti i sama, od po- 

n |. 1 Original from 

182 UHIVERSITYOF CALIFORNIA 



byC^C 



Cetka, naroCitu paznju koruSkom pitanju, pa izvrgiti anketu o stanju i radu 
u onim zonama, a ne ostaviti sve isklju&vo na veru ekspertima ljubljanske 
uprave. Vlada beogradska kriva je, medju ostalim §to nijc poklonila vi§e 
painje izveStaju Vilsonova izaslanika u Koru§koj, koji je vrlo jasno iz- 
rekao svoj sud f poSto je obiSao cclu spornu teritoriju: f ,U Koru§koj je ve- 
dina slovenska, ali je ta vedina vi§e naklonjena Nemcima", Ona je me- 
djutim, slepo verovala avima koji sad prvi diiu tuzbu protiv nje. Dockan 
je sada dolaziti s tuzbama, i mi bismo se radije uzdrzali od svakog komen- 
tarisanja „Ko je kriv 44 , da nije lokalna vlada pofiela naopakim naiinom 
skidati krivicu sa svojih ledja. Kad bismo stali redjati prigovore onima koji 
su „krivi 44 , lista bi bila i duga i crna, i ne verujemo da bi i§la u prilog lo- 
kalnoj vladi u LjubljanL 

Radi onih na§ih 16.000 ljudi, koji su dali svoj glas za Jugoslaviju, 
i Ciji su bol i razodaranje veliki, nije trebalo, po na§em misljenju, potrzati 
pitanje, ko je kriv za plebiscit u Koruskoj. Kad se ve<5 to ufiinilo, trebalo 
je podeliti krivicu pravedno, i izvudi moral iz nje. A kad se vec bacila sva 
krivica na Beograd, nije trebalo uvlaiiti joS i vojsku, pa je optuzivati za 
nemarnost prema SlovenaCkoj. I nije se smelo prebacivati celome narodu, 
da mu nije stalo do Slovena&ke i da <5e zrtvovati interese Slovenaca u pre- 
govorima s Italijom. Oni koji to kazu, znaju da nije tako, te nije potrebno 
ovake neistinite i lako nabacene tvrdnje pobijati. Ali je sramota da se na 
ovaj na£in iskorisduje narodna nesreda za izbornu agitaciju, u kojoj sad 
prvu re£ igra formula: „Dalje od Beograda 44 . Kad ne bismo znali 
da oni koji sve ovo rade, dine to samo zato Sto ne znaju sta je to driava 
i koji znaCaj imaju politicko zblizenje i neposredna veza izmedju svih de- 
lova jedne otadzbine, i kakvoj pogibiji izlazu celo naSe pleme i ovu lepu 
tvorevinu sto nam je doneo Versajski Mir, mi bismo ih krstili imenom 
svesnih ru§ilaca narodnog jedinstva. 

Slucajni. 

Predizboma politicka situacija u Sjedinjenim Drzavama. 

Izbo/ za Predsednika Republike Sjedinjenih Ameriikih Drzava jo 
jedna od najvecih socijalnih i politifikih pojava u svetu. Svake 6etiri go- 
dine uzburkaju se narodne mase od dna do vrha da izaberu „najdostojni- 
jeg gradjanina Republike 44 sebi za vodju. Ova godina je, posle Revolucije 
i Gradjanskog Rata, u pogledu izbora, jedna, od najinteresantnijih u isto- 
riji Sjedinjenih Americkih Drzava. Posle osmogodiSnje vladavine Demo- 
kratske Stranke, koja je Sjedinjenim Drzavama dala jednoga Vilsona, koga 
ved danas nepristrasni ameriCki istorifcari stavljaju u isti red sa Vasing- 
tonom, „ocem Republike* 4 , i Linkolnom, „najve<5om figurom ameriCke isto- 
rije 44 ; koja je, dalje, reSila pitanje ,,finansijskih panika 44 , §to su ih trustovi 
izazvali prema svojim finansijskim i politiCkim potrebama, organizacijom 
federalnih rezervnih banaka; posle mnogih zakona opSte, ekonomske i so- 
cijalno-politiSke prirode, koji su regulisali mnoga pitanja izmedju kapi- 
tala i rada, izmedju drzavica i centralne vlade, Sinovnika i drzave, mnoga 
vojna i pomorska pitanja, i tako dalje; i, naroCito, koja je, pre no Sto <5e 
uli u rat 1917 godine, donela zemlji toliko silno blago i zaduiila Evropu 

JS3 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



sa deset biliona dolara, i koja je, po§to je u§la u rat, donela zemlji i tako 
ogroman moralni ugled u svetu; — posle takve osmogodisnje vladavine 
Demokratske stranke, njen f ,mec 44 sa Republikanskom Strankom, koja je 
bila na vladi skoro kroz tri Setvrtine istorije Sjedinjenih Drzava, i koja 
sebe smatra za tvorca predratne Amerike, predstavlja socijalno-politiSki 
prizor najvisega i najvedega reda. Bitka je otpo6ela jos pre vise od go- 
dinu dana. Prva je meta bila, i danas je jos, Pakt o Drustvu Naroda. Re- 
publikanci su na§li da je to najslabije mesto i na njega su poslali sve 
svoje snage. Duel je bio prvo u Senatu, bio je dug, i zavr§en je pobedom 
Republikanaca. Usred bitke u Senatu, iza§ao je u narod sam Predsednik 
Vilson, da pred njega iznese celo pitanje i f posle desetak govora, pao je 
u postelju iz koje se joS nije definitivno digao. U isti mah su izasli i naj- 
nepomirljiviji protivnici Pakta, senatori Dzonson i Borah. Bitka je bila 
strasna. Perje je letelo na sve strane, i oblak borbe se bio digao do neba. 
U Senatu, i pred narodom, bitka se kod Republikanaca zavrsila sa tako- 
zvanim „rezervacijama f< , od kojih jedna, ona koja se ti£e desetog Clana, 
pogadja Pakt posred srca. Senat je likovao a narod je, uglavnom, <5utao. 
U junu, do§lo se do partiskih konvencija. U Cikagu, Republikanci daju 
svoju „platformu". Senator Lodz, vodja Republikanaca, vodi glavnu re2. 
Cuju se i ,,nepomirljivi rezervacionisti 44 , i ,,blagi rezervacionisti 14 : 
Dzonson, Borah, General Vud, Lauden, Lodz, i drugi. Huver, ma da se 
licno ne pojavljuje i drzi se neprestano izmedju Republikanaca i Demo- 
krata, govori kroz svoje pristalice. Posle mnogo diskusije, i silnih mani- 
festacija za ovoga ili onoga kandidata, dolazi glasanje i, posle glasanja, 
„mrtva ta£ka": ni Dzonson, ni Vud, ni Lauden, ni Huver. Posle „pakti- 
ranja' 1 i jedinstva partiskog rada, jedan od kandidata koji je bio medju 
poslednjim po broju glasova pri ranijim glasanjima, dobija vecHnu: sena- 
tor Harding iz drzave Ohajo. Herstova stampa puca iz svojih listova, 
pa i sam republikanski ,,Njujork-Herald" klife: „Senatska kamarila je 
pobedila!* 4 Glavna nplatforma' 1 i ideja-vodilja je ipak: ,,Smrt Dru§tvu 
Naroda! 4 * — Pri kraju juna, u San-Francisku, Demokrati daju svoju ,,plat- 
.formu 44 . Svi su za DruStvo Naroda. Samo Brajen, bivSi drzavni sekretar 
u prvoj vladavini Vilsonovoj, i jedan od velikih intelektualaca amerCikih, 
pravi male zamerke. Posle velikih govora, sjajnih manifestacija za Pred- 
sednika Vilsona, nabrajanja svega §to su Americi i svetu dali Vilson i De- 
mokratska Stranka, i, posto je jedinstvo u stranci manifestovano na retko 
lep nacin, pojavljuju se kandidati: Palmer, Ministar Pravde; Makadu, 
bivSi Ministar Finansija koji je do kraja odbijao da se primi kandidature; 
K a k s, guverner drzave Ohaja, Ohajo dobija Cast da daje oba „narodna 
favorita' 4 koji pretenduju na Belu Kudu, za idude Cetiri godine. Obojica 
su pravnici, obojica su novinari, obojica su stari politidki protivnici. — 
„Progresivci 4, f ,,stara garda 44 , kao i druge struje, mahom iz sredine Re- 
publikanske Stranke, po§to su izneli svoje programe uglavnom miruju, 
— „Treda partija 44 , sastavljena mahom iz Republikanske Stranke i „ne- 
utralaca 44 , za sada je samo na programu, ali u predsednidku kampanju 
aktivno ne ulazi. — „Radni£ko-Zemljoradni6ka Partija 44 izaSla se sa je- 
dnim ultra-demokratskim programom i sad je u toku organizacije; „Labo- 
risti' 4 , Socijalisti i Komunisti, izneli su samo svoje programe, ali se, uglav- 
nom, uzdrzavaju od kampanje; ovi poslednji dali su se na aktivnu pro- 

, v t> L-- Original from 

I84 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



pagandu u cilju Siren j a svojih naCela medju radni£kim masama, — „Van- 
partiska Liga 4 ' jo§ neprestano nije dovoljno jaka za aktivan rad, — 
„2enska Stranka 44 je postala narodito aktivna otkako je drzava Tenesi 
izglasala pravo glasa zenama i, na taj na£in, po§to su dve tredine drzava 
izglasale dosad to pravo, dobila mogucnost da se u U s t a v unese Devet- 
naesta Doptina koja bi dala pravo zenama da glasaju. 

Glavni je „me£ 44 izmedju Demokratske i Republikanske Stranke. U 
ovome trenutku, posto se pribliiuje Drugi Novembar, dan izbora Pred- 
sednika i Potpredsednika Sjedinjenih Drzava, partijske su kampanje u 
punom jeku. Sav je parti j ski aparat u sunovratom pokretu. Od Atlanskog 
do Tihog Okeana, od „obale do obale 44 ukrstile su maCeve te dve snazne 
stranke. Sva su sredstva upotrebljena: govori lf turnei 44 , zurnalistika, pla- 
kati, „pamfleti" f insinuacije, reklame svih mogucih vrsta. Privrzenici 
jedne i druge parti je na svojim automobilima, po ulicama, po stanicama, 
na balkonima, na prozorima svojih domova, izvesili su i izlepili reklame 
sa lozinkama: „Glasajte za Kaksa!" „Glasajte za Hardinga!" Po ulicama, 
na telefonskim direcima, name§tene su ogromne trube iz kojih se glasno 
6uje ovaj ili onaj partijski privrzenik, ili sami Harding i Kaks, te 
govore u prilog svoje stranke. Visoko gore u ulicama, izmedju „oblako- 
dera 44 , lelujaju se ogromna platna sa slikama jednog ili drugog kandi- 
data, i sa natpisima: M Za Kaksa i Ameriku! 44 — M Za Hardinga, prijatelja 
naroda! 4 ' Kandidatima pretresa parti jska zurnalistika iz raznih tabora 
stare skrinje, jos od rodjenja. Naravno, u tome se ne ide daleko, jer u 
ovoj demokratskoj zemlji ne smete udariti na porodicu i Cast: sama 
vas publika moralno lincuje. Karikature, humor, koji je ovde zaSin svemu 
od najozbiljnijeg do najneozbiljnijeg, H re5i-krilatice' 4 koje po nekoliko 
dana idu kroz Ameriku dokle ne izadju iz hatara, — sve je to pod pu- 
nim jedrima. Svaki kandidat nosi na glavi svoj trnov venae: Kaks, na- 
ravno, Drustvo Naroda; Harding, mahom, fl Wall Street, ulicu svetskih 
finansijera 44 , U poslednjem trenutku, otkako je bolje opipano bilo kod 
naroda, onaj prvi trnov venae nije tako tezak kao §to su ga Republikanci 
zamisljali, i, pre nekoliko dana, Harding je izneo, u jednom svom izbor- 
nom govoru, novo Drustvo Naroda (Rut, izgleda, da je zato i otisao u 
Hag i Evropu). Sa svakim jutarnjim suncem, iznose se nove stvari: i kao 
programi, kao izmene i dopune, kao reklame, kao zapovesti i orijentacije 
partijskim komitetima: Drustvo Naroda, skupoda zivotnih namirnica, pi- 
tanje zeleznica, nacionalizacija zeleznica cak i industrije, cinovnifko pi- 
tanje, radniCko pitanje, poresko pitanje, pitanje ratne i trgovafike flote, 
uredjenje Aljaske, revizija Ustava, neposredno biranje sudija, kraci radni 
dan i povisenje nadnice, Monroeva Doktrina, pitanje Meksika, odnosi sa 
juzno-ameri£kim republikama, Engleskom i Japanom, i tako dalje. U sve 
to dolaze i orijentacije prema ostalim narodima, narocito prema onima 
cijeg naroda ima ovde u vedem broju. S\aka , t platforma 44 dodiruje i pi- 
tanje Irske, jer Iraca ovde ima oko devet milijona; i nas juznoslovensko- 
talijanski spor, jer nas ima preko sedam stotina hiljada a Talijana preko 
dva milijona; i pitanje Poljske, jer njih ima skoro dva milijona; i pitanje 
Ceho-Slovaka, jer i njih ima oko deset milijona; i pitanje NemaCke, jer i 
njih ima oko devet milijona; i pitanje Jevreja, jer i njih ima preko tri mi- 
lijona, — i tako dalje, I nasa juznoslovenska Stampa — ima oko 5etr- 

/ Original from 

185 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



deset koje listova kojc casopisa — uzela je, mahom uz Demokrate, puno 
uceSce u kampanji, Uopste, za vremc izbora za Predsednika Sjedinjenih 
Drzava, oseca se jedno socijalno i politifiko vrcnje kojc se vise nigde u 
svetu, u tim razmerama, ne moze da oseti, Preko dvadesct i dve hiljade 
listova i casopisa, dnevnih, ncdeljnih i mesecnih, imaju kao svojc ,,goruce 
pitanje" to pitanje; tridesetospratne stamparske i izdava&ke zgrade po 
Njujorku, Cikagu, Filadelfiji, i Bostonu, izbacuju svakodnevno milijone 
primcraka listova, casopisa, „pamfleta" i brosura, koje kroz vise od dve- 
stotinetrideset hiljada milja zeleznickih sina jure besomucnom brzinom 
od Njujorka do San-Franciska, i od Sijatla do Nju-Orleansa, da udju u 
publiku i povuku je na svoju stranu; nekoliko milijona milja telegrafskih 
i telefonskih zica zauzete su preko celoga dana tim izvestajima, telegra- 
mima, i razgovorima: jedan samum akcije, vrtoglava dinamika, urnebesna 
reklama, vihori govornistva, i huka stampe, Socijalna i politicka misao 
zatreperila je kroz sve Sjedinjene Drzave: narod bira sebi vodju za na- 
redne cetiri godine. Drugoga novembra narod bira izbornike na osnovu 
f ,partijskih tiketa", Oni ce se, u svojim respektivnim drzavama, sastati 
drugog ponedeljnika meseca januara 1921 godine, i glasati za Predsednika 
i Podpredsednika Sjedinjenih Drzava. Druge srede meseca februara, pred 
Senatom i pred Predstavnickim Domom, Predsednik ce Senata otvoriti cer- 
tifikate i objaviti rezultat, Cetvrtoga marta, „favorit naroda' 4 zaklece se 
na Ustav i uci u Belu Kucu: Kaks ili Harding, Demokrat ili Republikanac. 
Cikago, 3. oktobra 1920, B. Laz. 



Knjige i listovit 



„Partraits and Sketches of Serbia". 

Jedna od britanskih „sestara", pravih sestara srpskome vojniku 
i srpskim izbeglicama za vreme rata, gospodjica Francesca M, Wilson, na- 
pisala je ovu knjizicu „Portreta i crtica iz Srbije 4 *, koja je ugledala sveta 
nedavno u Londonu (The Swarthmore Press Ltd. — Oxford Street, 1920. 
— 2/6), Stampane uspomene, clanci, pesme, knjige i brosure, clanova bri- 
tanskih lekarskih misija, kojih je bilo na dve hiljade u Srbiji jos pre po- 
vlacenja kroz Albaniju i Crnu Goru, sacinjavaju danas vec malu literaturu, 
koju bi vredno bilo sakupiti i tacno pobeleziti, jer ima medju njima puno 
nepretencijoznih i privatnih zapisa, stampanih samo za prijatelje i najuze 
poznanidke krugove, koji ce se lako izgubiti i zametnuti ako se na vreme 
ne pronadju i ne zabeleze. A steta bi bilo nemati ih sve na okupu, jer se iz 
njih mogu dobiti dragoceni podaci i utisci o samim dogadjajima koji nas 
toliko zanimaju, Skoro svi od reda, oni idu u prilog nama, i napisani su sa 
puno simpatija, i cesto ljubavi, za nas narod i naseg vojnika-seljaka. Knji- 
zica gospodjice Wilson spada medju one koje su od trajnije vrednosti, i 
napisana je s mnogo smisla za opetzanja i analizu sredine, a ne retko i sa 
dosta pravog novelistickog dara. 

Gospodjica Wilson bila je izaslanik „Serbian Felief Fund t4 -a u Lon- 
donu, koji je Fond imao, i jo§ uvek ima, kudikamo najveci broj dobrovoljnih 

^=,1^ Original from 

186 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



byG< 



i placenih britanskih radnika — poglavito doktora i doktorica, bolni£kog 
osoblja i njihovih pomagaca — u Srbiji, od samog pocetka rata, „Ser- 
bian Relief Fund"-u govoricemo drugom prilikom, iako nema mozda obra- 
zovana Jugoslovenina koji ne bi znao za njega. njemu, i njegovoj pomoci 
nasem narodu u nevolji, ne moze se dosta govoriti. Jedna grana delatnosti 
,,S, R. F."-a (kako ga u skracenoj formi svi u Londanu zovu), osobito po- 
slednjih godina jeste nega srpskih onesposobljenih vojnika, invalida, — 
njihova obuka i obrazovanje, da bi mogli sebi radom zaradjivati hleb i 
manje osecati svoju licnu nesrecu. Gospodjica Wilson je radila medju 
njima, jos u Bizerti, za vreme rata; pa je onda dosla u Srbiju, da organi- 
zuje za S. R, F. siroti§ta za napustenu sirodad poginulih ratnika. Iz te sre- 
d} ne — bolnica u Bizerti i radionice za invalide, i decje skloniste ispod 
Avale — izvadjeni su tipovi koje obradjuje u svojim crticama, ili od kojih 
daje bar siluete onako kako ih je imala prilike posmatrati i zabeleziti na 
lieu mesta. Mi cemo traziti dozvolu pisca, da jednu od ovih crta prcnesemo 

— za prikaz — na nas jezik, ako se ne nadje medjutim kogod koji <5e celu 
knjizicu prevesti i objaviti, kao sto bi i trebalo. 

„Serbian Kolos (National Dances)" 

Kratka povest ove knjizice crpe svoje gradivo iz one kuriozne grupe 
dozivljaja i dogadjaja koje je — po meSavini elemenata iz kojih su sa- 
stavljeni i po posledicama ili rezultatima koje su izazvali — mogao produ- 
kovati samo jedan svetski prevrat kakav je bio ovaj rat. Medju §akom stu- 
denata-izbeglica, koji se iz Albanije spasavaju u Englesku i dolaze u Lon- 
don, ima dva tri igraca; oni f slufiajno, igraju nasa kola pred strudnim ho- 
reografima najpoznatijeg britanskog zavoda za fizicko izobrazavanje, u 
Dartfordu, koji se zainteresuju za stvar i pronalaze iz djaikih skokova 
osnovne korake i kretnje naseg kola i uopste nasih narodnih igara. Njihove 
ucenice, rodjene igracice, brze bolje nauce igrati nasa kola, i — u odelu 
nasih narodnih pokrajina — pronesu im slavu ne samo po strucnim skolama 
vec i po koncertnim salonima i javnim zabavama Londona i Velike Brita- 
nije. Gospodjica Lucy Smith, koja je kao bolnicarka u Kragujevcu, pre po- 
vlacenja, videla igrati kolo u Srbiji, bila je prva kojoj je pala na um misao 
da pozove nase djake na igru u Dartford-College, gde ih je prihvatila njena 
drugarica, ueiteljica igranja, gospodjica Clarke. One su najvise ucinile da 
se tako nasa narodna muzika i igra popularisu u Velikoj Britaniji, i sad 
su — uz pripomoc gospodjice Edwards, odlicne pevacice nasih narodnih 
melodija — objavili neka od nasih kola i u knjizici, sa notama i objasnje- 
njima koja odaju savrseno poznavanje posla, tako da mi i sami mozemo po- 
nesto da naucimo od njih o nasim rodjenim narodnim igrama. Knjizica je 
izisla u izdanju samog koledza (Bergman Osterberg Union) u Dartfordu, 
a prihod je namenjen dobrotvornim fondovima u korist Srbije (3 silinga). 

„Hruatska Opera (1870—1920) 

o pedesetoj godisnjici njezina vijeka izdala uprava Narodnog Kazalista, — 
Omot crtao prof. Tomislav Krizman — Zagreb 1920, kr. zemaljska tiskara/ 4 

— Kao sto se vidi, ovo je prigodna knjiga, sastavljena i izdana na brzu ruku, 
da bi zadovoljila potrebe publike prilikom godisnjice hrvatske opere. U njoj 

Digitized by GoOgf 



_ • 1 1 '„ 1 1 1 1 >.i i ■ i ■-_ ■ 



187 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



su dva dela: Prvi je n Povijest hrvatske opere" Dra. M. Ogrizovi<5a f kao na- 
stavak njegove monografije ff Pedeset godina hrvatskog kazalista* 1 ; a u dru- 
goiri imamo , f pregled opernih, operetnih, vodviljskih i baletnih predstava, 
koje su se izvodile ad 2. listopada 1870 do 2. listopada 1920". — Dobili smo 
obedanje od bivSeg upravnika zagrebackog kazalista, g. B, TreSCeca, i od sa- 
daSnjeg upravnika g. N. Andrica, da ce progovoriti u (l Novoj Evropi" o go- 
disnjicama i proslavama koje se redjaju ovc godinc u kazaliStu, te sc sada 
necemo zadrzati duze na tome. Ovde neka su nam dozvoljene jos dve napo- 
mene koje imaju posredno veze sa gornjom knjigom, — G. Ogrizovid kaze 
da sprema gradju za povest hrvatskog kazalista. Koliko je nama poznat ovaj 
predmet — a imali smo prilike da saradjujemo na njemu — drzimo da ne 
bi trebalo odvajati gradju za hrvatsko kazaliSte od one za juinoslovensko 
kazaliste uopSte, a nikako ne bar od one za s r p s k o-h r v a t s k o kaza- 
liste. — Druga je napomena sasvim sporedne vaznosti: Zasto kazalisna 
uprava, poput mode u Zagrebu i po dnevnim listovima, i u knjizi naziva 
gosp. Krizmana ,,profesorom 4 \ — on je mnogo vedi i kompetentniji bez 
toga dodatka, bas kao umetnik, Tomislav Krizman. 

„Les Chants Feminins Serbes". 

Nije prvina da se nase narodne pesme, i poimence zenske, prevode 
na stran jezik. Broj prevoda je bio vec legijon, a rat je taj broj jo§ znatno 
umnozio. Ali je prvi put, kako kaze prevodilac ove sveske prevoda — po- 
znat pesnik i knjizevnik od ukusa Phileas Lebesque, — da se nase zenske 
narodne pesme prevode na francuski jezik sa uporednim komentarom, uz 
koji idu note za najpoznatije narodne melodije i razne kritifine studije 
(Izdanje Edvarda Sansot-a u Parizu, 1920. Cena 4 franka). 

Iz predgovora, koji je napisao g. Miodrag Ibrovac, saznajemo, da g. 
Lebeg sprema jos dve antologije nasih pesama, i to jednu epskih narodnih 
a jednu moderne umetnicke poezije, tako da ova prva knjiga sacinjava 
upravo jedan deo triptiha. Iz reci gosp. Ibrovca daje se zakljuciti, da su 
ovo najbolji prevodi nasih pesama na francuskom, jer ih je sacinio ne samo 
dobar poznavalac naseg naroda nego i dobar pesnik. Imacemo prilike da 
upoznamo nase citaoce i neposredno sa pisanjem ovog naseg uglednog fran- 
cuskog prijatelja. 

„Juznoslovenske Narodne pesme", 

album sa 43 pesme iz skoro svih juznoslovenskih zemalja, na tri 
jezika: srpskohrvatskom, engleskom, i francuskom. Album je za pe- 
vanje i glasovir u muzickoj reviziji i redakciji gospodina Koste Ma- 
no jlovica, a postao je inicijativom i nastojanjem odlicne i ugledne 
dubrovacke obitelji P. Mitrovica u Londonu, da bi zadovoljio prvenstveno 
potrebu engleske i francuske publike, koja je za vreme rata imala prilike 
poznati i zavoleti nasu narodnu muziku. Na njemu je saradjivalo, uz go- 
spodju N. Mitrovid, vise juznoslovenskih i engleskih knjizevnika, umetnika 
i muzicara, medju njima i Ivan Mestrovic koji je izradio crtez za korice. 
Cena je ovom albumu 10 silinga i 6 penija, a moze se dobiti preko knjizare 
S. B. Cvijanovica u Beogradu. 



f^nrmfi* Original from 

J88 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



BRANIMIR LIVADIC. 

Isabeau. 

Dogadjaji iza kultea jednoga marionetskoga teatra. 

Kad se svrsio Carobni vaudeville na malome teatru i zuta svilena za- 
vjesa po posljednji put lupnula o dasfiice, koje i ovdje znace svijet; kad 
se pogasili nefiujni plameni uzdasi zarulja, i sva se dvorana zgrCila u tami; 
kad je vec davno mala holandeskinja s dubokim dekolteom iz trecega 
reda parketa sklopila na mekim dusecima plave djetinje o£i, — nasao se 
drveni gospodin grof lioem do lica, na gomili drvenih leseva, do gospodjice 
Isabeau. 

On je bio jedan od vrlo otmjenih, koji su tik do fotelje Velike Kra- 
ljice motrili s udivljenjem pies Gejsa, nenatkriljivu produkciju ufiiteljice 
baleteuse, signore Grondone. Gospodin se grof zalud patio na svojoj crnoj 
niti, da izmakne na cas laskavoj blizini Velike Kraljice, pa da potrazi nakon 
plesa iza kulisa gospodjicu Isabeau, malu balerinu <s desnoga krila, da joj 
pokloni krupni briljant u svome prstenu, ili cetveropreg, ili svoj najljepsi 
dvorac u zatisju Normandije - . . Sve bi joj bio dao u onom prigusenom za- 
nosu, kad se nije mogao oteti crnoj niti, jer je osjetio, na pragu. svojih 
pedesetih, opet ljubav, divlju ljubav kao prije trideset godinal 

Gospodina su grof a prosli srsi svim njegovim drvenim udovima. On 
nije vjerovao prevarljivoj mjese£ini, sta vise, nije vjerovao ni svojim ro 
djenim ocima, da je dodir na njegovim obrazima bio doista dodir lica male 
graciozne balerine, da je ona potrazila upravo njega, i tu se namjestila 
posve udobno i prijatno u njegovoj blizini, Kod produkcije bilo je toliko 
mladih, otmjenih i ljepusastih kavalira, koji su sigurno takodjer primijetili 
drazesnu Isabeau, a ona ipak nije posla s nijednim, odrekla se svih prijat- 
nosti njihove naklonosti i potrazila je ovo mrtvo mjesto na njegovim gru- 
dima. Da mu nije zapinjala rije£ u grlu f on bi joj sigurno bio rekao: (f Go- 
spodjice, to nije moguce!*' To bi joj bio rekao, a mislio bi u sebi: , , Gospo- 
djice, ja sam star, moji su udi ukoSeni, ja se ne umijem vise ni pokloniti 
elegantno, moje su noge od drveta, a ruke mi suhe i hladne . . ." 

Ali zbilja je bila tako bezobzirno istinita, da nije mogao sumnjati: 
Gospodjica je Isabeau do§la zacijelo namjerice k njemu, zahvatio ju onaj 
strasni val njegovoga Cuvstva, i privukao neodoljivo k njemu. I sad je taj 
Carobni stvor njegov, njegov, do beskraja njegovl 

* . . Zraka mjese£ine pomaknula se njezno s njezina lica, pomilovala 
ga kao suha usna jos jednom, i zaronila kao omamljena u tminu. 

Ono sto je das prije morao vjerovati, sad se gospodinu grofu pridi- 
njalo joS vi§e kao sanja . • . 

. . • Pokucao je na vrata na kraju grada, gotovo u predgradju, i za- 
pitao staru gospodju: 

— Stanuje li ovdje gospodjica Isabeau? 

Starica mu je otvorila mu£ke vrata od sobe. Dosla mu je u susret 
mala stidljiva djevoj&ica u ruziCastoj bluzi. 

Original from 



byLiGOgl 



189 



— Vi ste, gospodjice Isabeau! — uskliknuo je grof, a gospodjica 
stisnula je jednom rukom bluzu oko vrata, a drugu je polozila povjcrljivo 
u njegovu. Za cas prclctjelo mu oko trosnim ubogim meublementom. Nijc 
rckao nista, zavirio jc samo dubljc u djevojacke odi. Dohvatise mu stolac, 
kao umoran on sc spusti na nj. Njcgovi drvcni udovi sudarise se, on sc pla- 
§ivo obazirao: nije li tkogod duo stropota. 

Nastala jc mala ncprijatna stanka. 

— Izvolite, gospodine grofc? — zapitala ga smjclo gospodjica 
Isabeau. 

Do§ao sam, — promuca grof, — da Vain cestitam. Vi stc plcsali divnol 

— nistc se trcbali truditi . . . 
Mnogo vise nisu toga dana govorili. 

• . . Kad jc grof opct stupio.u svoju palacu, krenuo jc ravno u svoj 
kabinet. Zatvorio jc naglo vrata i sio uza raskosni pisaci stol. Naslonio jc 
glavu na ruku, a oko mu zapclo o fotografiju u zlatnom okruglom empire- 
okviru. Prcd njimc stajao jc njegov trideset godina stari portret. 

Jest, takav je bio on. 

Jedva da bi ga tko danas prepoznao , . , 

. . . . ff Mala Isabeau, o kad bi to mogla biti ljubav, ljubav kao nckoc! 
Kad bih Vam mogao doci i reci: Gospodjice, ja sam odabrao Vas! Tu ncma 
izlaza! Vi mc morate ljubiti! Ja sam mlad kao i Vi . . . i ja Vas ljubim kao 
i Vi mene!" . * . Sapleo bi je svu rukama, usne bi sc nasle . . . 

Ali sto de joj red sutra, kad se sretnu poslije pokusa pred teatrom? 

„Gospodjice, Vi mi sc svidjatc*., Oprostite, ja sam star.., gospo- 
djice, ja Vas ljubim ... ali zaboga ne rugajte mi se, ja Vam se kunem, na 
poStenu rijec, ja Vas istinski ljubim, ja nisam dosao da Vas kupim . . . ne, 
ne . . . ja Vas ljubim kao nekod! . . /' 

A ona? , . . 

„Ne rugajte mi se, gospodjice, jer dete me uCiniti smijesnim . . . Nije- 
sam li i tako smijesan? . . . Ne, to ne moze biti, to ne mogu vjerovati: ja 
Vas doista ljubim! 44 

O da sad tkogod pritegne crnu nespretnu nit, da ga dignc u oblake 
ili da ga stroposta na zemlju! 

. . . No kakogod su bile grofu misli na malu Isabeau te§kc i tegobne, 
on je od toga casa nije mogao vise zaboraviti. 

Njezina mu se slika utuvila u pamet i izlazila je pred njega svijetla 
kao vedar dan. 

ZamiSljao jc kao nesta nadasve milo i drago, sto ne bi mogao nikad 
viSe ostaviti. 

U svaki je tren sigurno znao, gdje je, i §to radi, i mislio je da dc 
tako do vijeka biti. 

Sve mu se navade porcmetile: nikud nije vi§e dospjevao u pravo vri- 
jemc ili je dolazio kad vise nije trebalo da dodje. Samo ondje kud jc ona 
trebala prodi, stajao je vec sat prije nego je bilo potrebno. 



byC^C 



UIIIQI I I '-_» I I I 



J90 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Kad joj je prvi put uru£io bombonijeru, bio je u vecoj neprilici, nego 
ikad pred Velikom Kraljicom. 

Nebrojeno je puta bio smislio, da joj kaze, kako sve ovo nije ono 
sto ona misli, kako sve ono ne kazuje zapravo nista od onoga sto on oseca. 
Nebrojeno puta prifiinilo mu se opet, da on niSta ne bi ni mogao da kaze . . „ 

Bojao se, da mu se ona ne bi narugala, da ga ne bi odala svojim pri- 
jateljicama i Sitavom svijetu. No jos se vise bojao da mu ona ne bi rekla 
nesto ugodno, nesto u Sto ne bi mogao vjerovati a ipak bi htio £uti. 

Trazio je po pozornici i nije vidio nista drugo nego nju, a ipak bio 
je sretan kad se svrsila produkcija i kad ju ispradao u duhu do skromnoga 
njezinoga stana. 

Kudgod se zamislio u svoj buduci zivot, svagdje je vidio nju do 
sebe . . , ili uopce vise nije bilo za nj zivota . . . 

Cas su bili zajedno u koSiji, cas u barci, 6as se uspinjali na proplanke 
Alpa, Cas su stajali na obali mora i udisavali mirise slanih voda . . . 

U uzbudjenim mislima znao bi joj katkad ispisati Citava pisma, knjigu 
pisama i bolnih ispovijesti . . . 

, ( . . , Isabeau, moje milo dijete! Zna§ li Ti za§to ja Tebe toliko volim? 

(1 Ti mi pridas, kako Ti je pralja lose izgladala suknju . . . a ja mislim, 
kako je moj zivot bez Tebe protekao u bezdan . . . 

M Ti mi pricaS, da je Tvoj otac ostavio tvoju majku, a ona da lezi bo- 
lesna u bolnici , . , a ja ne mogu pojmiti zasto je Tvoja kosa tako bescutno 
lijepa, tako zlatno-crvena kao ni§ta na svijetu, . . . zasto je obuhvatila Tvoju 
glavicu tako njezno, u tako beskrajno strastvenom dodiru . , • 

f( Ti mi pricaS, da Ti nisi tako mila kao §to se dinis, da si pravai 
zmija . . * a ja ne mogu preboljeti misli, da je moja mladost proSla, da moj 
zivot vise ne moze biti Tvoja sreda. . . da ne moze vi§e nikad biti ono, za 
cim moje srce umire od ceznje . . . 

f( Ti mi pri6a§, da si za me osjetila nesto duboko, da me Stujes i u 
mo joj ljubavi prozivljujes slatku svoju sanju . ..a ja poznam zivot, gledam 
buducnost i znam pouzdano, da 6e Ti jednoga skoroga dana sinuti pred 
odima pusta Tvoja zabluda, i ja du biti samo jedna ruzna uspomena 
Tvoja 

ff Razumije§ li sada za§to ja Tebe toliko volim? . . ." 

To su bila pisma koja nisu nikad stizala na adresu, a ipak se nisu 
izgubila , . . 

Misled neprekidno na nju, grof je dozivljavao najpustolovnije avan* 
ture, tukao se s cijelim svijetom, vodio je raspre sa svojom zenom, izilazio 
pred sud i gubio i dobivao parnice, 

Sav se njegov zivot kretao u ludom zamahu kao zvrk oko male ba- 
lerine . . . 

. . . . Jedne veCeri, uhvatio ju za ruku i posio na klupu ispod jedne 
rascvale lipe. Bilo je vec nepodnosivo sve ono sto se nakupilo u njegovim 

Digitized by (jOOS 



- i i li i i i >.i i 1 1 ■_' 1 1 1 



191 



prsima - , . zvijezdc se lukavo probijale kroz grane, trilo je tiho kaa pred 
molitvu. 

— Isabeau, milo mojei — govorio jc grof, spustio sc na koljena, 
stisnuo glavu u krilo male balerine i zaplakao kao dijete. Ona mu je polo- 
zila ruku na glavu . . . no dugo sc nije mogao smiriti ♦ . . 

— Nisam mislio, da sam tako slab! — rekao jc sjedajuci opet na 
klupu. Mala sc balcrina zamislila, nchoticc sc dotakla njegove rukc i pro- 
govorila kao u ckstazi - . . 

— Smiritc sc, gospodinc grofe! Ljubav ni VaSa, ni moja f ni icija 
nikad nijc bila drugojacija! - . . 

Grof je joS to£no zamijetio, kako se na nebu s lica mjese£eva po- 
makao sivi oblaCic, onda se odrazila zarka zraka iz o£iju male balerine, 
iz onih tamnih o5iju, za koje je uvijek govorio, da im duguje pjesmu . . - 
Svijetlo ga je probudilo . . . nasao se na svome starome mjcstu: iza kulisa, 
licem do lica male balerine Isabeau. 

Poslije svega sto sc dogodilo, htio je zagrliti i poljubiti . - . no nje- 
gove su rukc bile kao olovo, a drvene noge jos nespretnije nego prije. 

Mala Isabeau, tako blizu, bila mu je uistinu neizmjerno daleko 

Grdevita je bol stisla njegovo srec, Boljelo ga f sto je ispao s erne 
niti, sto ne stoji uz Veliku Kraljicu i ne gleda balet signore Grondone f 
makar i s mukama svojih pustih zelja od kojih se tako slatko umiralo. 



Sutra dan se dogodilo jos i ovo: 

Vaudeville, iza kojega je gospodin grof dosao u neprijatnu situaciju, 
bio jc do zlaboga loS. Nitko nije ni pomisljao na reprizu. Direktor mario- 
netskoga teatra skinuo ga odmah s repertoara, izgubivSi na njemu teske 
novce, Sav je bijesan strpao u svoj prazni dzep i gospodina grof a i malu 
balerinu gospodjicu Isabeau. podne, donio ih je kuci svojoj familiji, Svi 
su tu bili ojadjeni, ogorCeni i zlovoljni. Jedna se mala ziva lutka s plavim 
uvojeima survala divljadki na nesretni par. Grof ova je elegantna toaleta 
bila za cas raskidana. Njegove su rukc i noge letjele po zraku bez gospo- 
dara, kao lastavicc prije oluje. Glava mu se otkinula od trupa, kao da ju 
sasjekla gilotina* * . 

Jedino sto nisu mogli razoriti barbarski i surovi prstidi, bio je krupni 
trup gospodina grof a. Neopazeno, on se skotrljao sa stola, pao direktno 
na parkete, i tu se zapleo u cipkaste rubove perzijskoga saga. 

. . . Tck u kasnoj noci, kad sc sve davno smiirilo, da je dosao tkogod 
i prisluskivao, cuo bi bio cudnu jednu melodiju, — grofovo je srec jos 
uvijek mahnito kucalo - . . 



f^ r\f\c\\ i fc Original from 

1QO UHIVERSITYOF CALIFOF 



192 



U narednom, 7* broju #t NoVe Europe**, pocecemo donosiii siudiju g, 
Slobodana Jovanouica „Ljubomir Nedic*** U ovom fed nam stucaju odstu- 
picemo od pravila, da ne prenosimo ctanke i priloge tz jedne sveske u drugu 
svesku t zafo sto su pojedini delovi ove studije u sivari mate celine za sebe: 
u svakom se prikazuje po jed<tn nas tit stran pisac, Hi grupa pi&aca, o ko- 
jima je pokojni Nedic, „otac nase novije kritike*\ pisao ill kazivao svoj sad. 
— Ova sfudlja i*. Jovanovica utotiko je aktuetnija, sto je has ovih dana 
ugledalo $veta novo izdanje Nedicevih hriiika i radova, u Beogradu fknfi- 
zara G- Kona). 

Uredniitvo, 



Dos ad su obecali saradjivati na 9f Novo] Evropi' 1 ovi nasi ugledni 

pisci i javni radnici: 

Pukovnik Dr. M, Adimovic, L Andrid, N, Andrid, A. Arnautovic, Dr. 
Josip Badalid, M Band, N, Bartulovid, Dr, A, Bazala, M, Begovid, L Belin, 
A. BUid, Marko Car, M, Crnjanski, fc Cipiko, Gj- Curdle, Mirka Demi- 
rova T Dr. Gj, Djurid, A, Dobronid, Drag. Domjanic, Jovan Dudid, Dr B VI. 
Dvornikovic, U, D^onid, Dr, TiL R. Gjordjevid, Stevan Hristid, Dr, Vatro- 
slav Jagid, Dragomir Jankovid, B, Jeremid, Jov, M- J ovinia vid, Slobodan 
Jovan ovid f P, Karlic, R, Katalinid-Jeretov, Dr P L Kolbe, Petar Konjovid, 
Mirko Korolija, Josip Kosor, Dr. M Kostrendid, KreSimir Kovadid, G, 
Krklec, Miroslav Krleia, Branko Lazarevid, Mate LisiEar, Dr, A. Mandi£ f 
Dr, Bo£a Markovic, Dr. F. D, ManiSid, Adela Mildinovid, Attdrija Mildi- 
novic, Dr, Nikola Milutinovid, Vojvoda 1. MiSid, Dr. Mitkovic, Dr, Josip 
Nagy, potpukovnik M. Nedid, Dr. V, Novak, BranUlav NuSid, pukovnik 
Zivko Pavlovid, Svetislav Petrovic, Dr. Ladislav Folid, Dr, DuSan Popovic, 
Dr. M. Gj. Popovid, Pavle Popovid, Milan Predid, fir. Lj- Radid f Ivo Rajid, 
Gj, Saba, M- Sardelid, Isidora Sekulid, Bogdan Stanojevid f A, Santid, prof, 
F ( SiSid f F. Sfegel, Dr, A. Snajder, Mih, Tomandl, B, TreStec, Dr, Br, Tru- 
helka, Dr, A, Trumbid, Augustin Ujevtd, Branko Vodnik, Ivo Vojnovid, 
Dr, P, Vujevid. 

Original from 
U <V l UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Sta se cuje. 

i 
Jedan prijatelj pise: 

U prostom broju „Nove Evrope" citam fide kazete, da nema moi<L 
ebtazovana Jugoslovenina koji ne bi znao « Serbian Relief t unci 

- Srpsko potporno drustvo u Londonu, koje je toliko dobra uCimlo nasem 
narodu za vreme rata i posle rata; i koje je jednako slalo u W«Wi l°* 
ialte, lekarske misije, - doktore, bolnicare, i bolnicarsko osoWje. Uopu- 
stite da Vas zapitam, da K ste Vi tu ubrojali i ministra Narodnog Zdravlja, 
~- ne sadasnjeg, nego jednog od proslih? _ 

Evo Sta mi je pre kratkog vremena pricao sadasnji sef misija „Srp 

skog Potpornog Fonda" u Sifeiji, pukovnik Dr. H g. - Jnia kaze, 

sesnaest meseci otkako sam u ovom svojstvu u Sririji. Nafc f« sredigte ti 
Niaii gde smo zauzeli okniinu bolnicu i bolnicu kod Cele Rule, a imamo 
osim'toga i ambulantu; oko Nisa i po Sumadiji imamo jos na sesnaest am- 
bulanata i dispenzerija, i nema seljaka u onim okmzima koji ne bi znao 
za nasc lekar? i lekarke, i koji ne bi skinuo sesir kad prodje mitno nasu 
M sestr»*' ili nasc ostalo osoblje, kojega ima sada oko 200. AH u Beogradu 

— kaze — , osobito na nadlezniin mestima, niko za nas ne haje. Bio sam 
jedanput u Ministarstvu Narodnog Zdravlja, pa sam zbog nekog vainijeg 
posla trazio da vidim samog gosp. Ministra. Primio me je vrlo ljubazno, 
ali nikako nisam uspeo da qui objasnim ko sam i u £ije ime dolazim, iako 
prilicno govorim srpski. Najzad, posle razgovora od pola sata, gosp. Mi- 
nis tar se udari rukom po kolenu, i kliknu: „Aha ( sad mam, Vi ste od 
Amerikanskog Crvenog krsta!" Posle toga — zavrgi brltanski doktor — 
nisam isao vise ministra.'* 

Verujemo. 

Mozda ste culi o onom razgovoru, Sto ga j* ima© nas vajar MeStrovic 
u Rimu sa pokojnim bugarskim poslanikom Rizovim, koji je voleo da vaii 
kao ..diplomat" i kao „pomirljiv" prema Srbima, i koji je, pored zene 
Srpkinje, imao izvesnog razumevanja i poStovanja za juznoslovensku umet- 
nost i narocito za Mestrovifa. On je f dakle, cinio rf koncesije" Sto je vise 
mogao; ali, naravno, kad dodje reo na Makedoniju r tu za svakog Bugarina 
prestaje „pomirljivost'\ pa tako je i Rizov odjednom prekinuo Mestrovi- 
ceve argumente o Kraljevicu Marku i njegovoj blizOi postojbini recima: 
,,Pa dobro — evo, vama Kraljevic Marko a nama — Prilip! , 

Nesto slifino dogodilo se gosp. Trumbicu nedavna sa bivsim tali}an~ 
skim premijerom, gosp. Nitijem. Gospodin Niti je vrlo razgovoran i vrlo 
ljubazan premijer, samo se na kraju razgovora s njim, poneki put, ne zna 
upravo na cemu je ostalo. Pri pregovorima o Jadranskom pitanju, u Pa- 
rizu, ili u Palanci, gosp. Trumbic - - za koga, uzgred budi re£eno, kazu da 
se vrlo izvegtio pregovarati i cenkati se s Talijanima — ubvatl priliku i 
predlozi rekapitulaciju razgovora, da bi se utvrdile pojedtne taCke^ naSto 
gosp. Niti srdaino pristade, 

' _ Dakle, — otpoce gosp. Trumbic — prva tacka: Jadranski problem 
ima se tretirati kao celina, i sporazum mora obuVatifi sva pojedin^ pi- 
Uinja, - zar ne? UNIVERSITY OF CALIFORNIA 






- Bravissimo! odgovara talijanski premijer, — - Sasvim je tako. 

— Druga tacka f — veli Trumbic, — - Rijeka — 

— A f moiim Vas f dragi kolega t — prekida Niti, — ostavimo Rijeku; 
Rijeka spada nama. Prva tacka vama, druga nama , , , 

# 

Ko kaze da kod nas nema jedinstva?! 

Pre neki dan zasli civilni policajci po zagrebackim kavanama i go- 
sticnama, pa ispituju svakog gosta f da li ima paso§ ili legitsmaciju- Aka 
ima T svc je u redu, ako nema ~ opet je sve u redu, Gosti se pitaju, -*- 
£emu ovo? Jedanp uzgred, primecuje, da je §ef policije bio ncdavna u Been 
i Pragu T da studira nove metode, pa mozda pravi sad neke probe . *. Drugi 
riagadja t da po gostionama ima mnogo razbojnika i pljackaSa; ali, kaze f 
te§ko da ce ih po pasosu poznati, Treci kaze neSto tre£e, ill misli neSto 
drugo, Tek svi se slazu t da je ovo novina, 

Medjutim, nije bas tako ni novo* bar ne za siru Jugoslaviju, Secam 
se s kako smo letos t prelazeci \z Banata ladjom u Beograd, na stanicama 
morali davati racuna nekim ,,policajcima lt u sajkacama, ko smo i odakle 
smo; i tu nije bilo razloga niti reda u torn ft legitinuranju 1 *: zadrzavali su 
samo neke f a druge pustali t nasumce, tek da se pita i da publika ima 
usput jednu neprijatnost vise. Steta za onu hartiju, koju posle niko niti 
£ita f niti moze da procita §to je na njoj nadrljano. — Jedamput sam iSao 
s jednim nasim tmiverzitetskim profesorom, Eovekom od duha i istoricarem 
juznoslovenske knjizevnosti. On brzo vide o temu se xadi, pa kad je doSao 
red na njega da izidje iz ladje, on zasiade pred ^policajcem 1 ' i ja, za njim f 
cuh ovaj dijalog: 

— f Kako se zovete? 

— GundulkS, odgovara moj prijatelj mirno. 

— line? 
— - Ivan, 

— Zanimanje? 

— Knjizevnik. 

— Odakle ste? 

— Iz Dubrovnika* 

JoS je samo trebalo da zapita f iz kojeg je vekal 



Kako je sad naiickano puno gostiju po nasim kavanama i gostio- 
nama, te za svakim stolom sede bar njih nekoliko vise nego sto mogu stati, 
to se nadamo da nam se ne<5e zameriti Sto u jednoj prilici, negde u BaSkoj, 
iiismo mogli preititi ovaj privatni razgovor: 

— Pre kratkog vremena pricao mi je Clan jedne poznatc madzarske 
porodice o svom aristokratskom srodstvu, pa mi, medju ostalim, kaie, kako 
ima rodjaka koji su nekad u Austriji i pored sve svoje umne zaostalosti 
pravili cesto neverovatnu karijem, Jedan je od njih, ka£e, bio £ak glavni 
podstrekac ovog svetskog rata Kadgod se setim kako su ga u svetu sma- 
traii nekim politi£arem f moram da se smejem, jer ga u porodici niko nije 
uzimao ozbiljno, — n A ko je to bio? 4i — Pa. ■ ■ Berhtold, austrijski mi- 
nistar inostranih dela, )QtC 



i y ii i-q i 1 1 ' 



UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Meni podeie padati na urn redom na§i t1 diplomat!" - ■ * 
Sa koliko se malo raudrosti upravlja svetl * 

U Engleskoj se t za vreme rata, dtgao £itav skandal t sto je vojna 
uprava dala sakupiti sve vojne automobile za opravku na jedno mesto, ne- 
daleko od Londona, na prostoru od vise stotina kvadratnih kilometara. Mi 
se ne mozemo potuziti da je naSa vojna uprava u£inila istu pogreiku 
& ratnim plenom f jer ovaj leii razbacan na vise hiljada mesta, po celoj Ju- 
goslaviji, 

U sremskoj Indjiji, maprimer r u samom mestu, tako re£i nasred pi- 
jace f kazu, stoje joS danas dva tri razvaljena autoraobila onde gde su se 
pokvarili i zaglibili u blato joi pre dve tri godine, minus, naravno, onih de- 
lova koje su prolaznici mogli skinuti usput i poneti sa sobom. 

Malo vile na slufaj u Engleskoj potseda automobilska komanda u Za* 
grebu gde t kako oievidci kazu, silni automobili stoje i leze onesposobljeni 
u neredu, i bez -izgleda da £e skoro opet proraditi, kraj svih radionica i 
sprava na raspolozenju, 

UopStei po svemu izgleda da je nasa Generalna Direkcija Plena nad- 
lefctvo nad nadleStvima u pogledu reda i praktiCnog uredjenja. Njena sti 
odeljenja, po nekom naroditorn shvatanju o vainosti ovog posla, poverena 
naj£eS<£e iinovnicima i oficirima za koje nema boljeg uhljebija, U torn rat* 
noin plenu leie, sad u punotn smislu re£i f truli milijoni; — a sto jo* 
nije potrulilo i zardjalo, to (5e sigurno to u£initi pre nego Sto se gosp, Mi- 
nistar Finansija seti, da bi se otuda mogao lepo i bez nezadovoljstva na- 
rodnog okrpiti driavni budzet 



THE NEW EUROPE 

Engleska „Nova Evropa" (na engleskom). Vlasnik i urednik 
R. W. Seton -Watson, Izlazi svakog cetvrtka u Londonu. 

Staje godisnje 43 silinga, pojedini broj l / 6 . 

Adrcsa : c /„ Eyre & Spottiswoode, Ltd, 

East Harding Street, Loildoi] f E. C. 4. 

Pretplatu prima ju u Jugoslaviji : S. B. Cvijanovic, Beograd, Knez 
Mihajlova 16; G. Trpinac, Zagreb, Preradovicev trg. 



V.1 



>gie 



UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Nova Evropa 

Knjiga I f broj 6. 4, novembra, 1920 



Istrazivaci pega, 

Nije re£, u ovom razmatranju, o onima koji gledaju u sunce i nalaze 
i pege. To su uvek dobri ljudi. Red je o onima koji gledaju u ljude i na- 
laze samo pege. To su redovno rdjavi ljudi. Danas je njihovo fl carstvo i 
gospodstvo". Svetska situacija, pa i naSa, za njih je naroiito pogodna. 
Ima ih uvek; kad se pojave krize, najviSe. U nas ih je, posle svega Sto se 
desilo, narodito mnogo. Citav ih je niz Ciji je jedini zanat i sredstvo za 
ishranu: istraiivanje pega; po svaku cenu, na svaki na£in i, kao po zanatu, 
za svaki dan drugu jer svaki dan treba jesti. Ogroman je niz, Sto bi Sveti 
Pavle rekao, tih ,,Sapta£a f opadada, siledzija, hvaliSa, ponositih, izmiSljafia 
zala". 

Svi se dali na trazenje pega. Ma Sta se pojavilo kao iovek, posao, 
pokret ili ideja, prvo je da <5e „Sapta£i 4 ' neSto doSaptati, f ,opadaii" i f ,si- 
lediije 1 ' pustiti Siljate jezike i podici na nekoliko kvadrata „manu vrline", 
i,hvaliSe" i „ponositi" f mahom duhovno tromi i teSki, pogledati odozgo iz 
dubine svoje smudenosti, a „izmiSlja£i zala* nadi sebe unutra. I, kuku, 
svi ti ljudi rade to spontano, kao Sto diSu, jedu i piju. Na svima njima je f 
u stavu i u tonu, apostolat v ,,narodni prijatelj M f ,,dobro naroda'\ RuSedi 
moral i etiku kao Dfingis-Kan Indiju i Atila Evropu, oni misle da stvaraju 
i konstruiSu. Gazed do kolena po svome kalu, nosed u svojoj glavi zala 
viSe no Sto ih je bilo u Pandorinoj kutiji, i u svojoj istoriji viSe nego oni 
u okovima, oni neprestano zaviruju u tudje dvoriSte, neprestano najdrskije 
obradaju painju na sve Sto je dalje od njih, i svaki svoj lopovluk maski- 
raju sa: f ,Drz'te lopova!" Izgubili su sve: i glavu i srce i duh i duSu; ili nisu, 
Sto je najdeSde, niSta ni imali, i, onda, neka ni drugi niko niSta nema. 

I samo traie pege, i samo od toga iive. I sve je za njih pega. Me- 
redi sve svojim arSinom, sve su izmerili rdjavo. U sve upledu sebe I, prema 
sebi, hteli bi da odmere. Na svaku stvar spolja, njihovo kojeSta pita: ,,A 
ja?" Oni su za sve moguci, oni se svega primaju, njima ni za Sta nije po- 
trebna sprema, njima niSta nije dovoljno, njima ne kazuje niSta niko. I 
samo oni nemaju pega. Svi su drugi, pa i sami njihovi drugovi, M pegaSi M , 
puniji pega nego Sarac Kraljevica Marka Sara. 

I strahovito su ofanzivni, i uvek im je nedovoljno, i uvek su gladni: 
i kad nemaju Sta da napadaju, i kad im je svega dovoljno, i kad im je 
puna trpeza djakonija: uvek, kao obidniji psi, jednom Sapom drze svoj ko- 
mad, drugom tudji, a odima streljaju i na joS drugi nediji komad. I, naj* 

c 193 

Dy ^Wg UNI VERSITY OF CALIFORNIA 



zad, kada se presitc i uhvati ih muka, 5u<5ete ih kako drugima dobacuju: 
Ala ste oblaporni i halapljivi! 

I niko im niSta ne moze, Jer uvek drze nogu gotovu za udarac na 
mesto, laktovima guraju kroz svet kao mahniti, i gaze svakoga koji im nije 
napravio tri puta Siri put nego Sto im je potreban. Ako im skrencte s puta f 
a svako obazriv i mudar hoce, gledace vas kao pobedjenoga; ako sc resite 
da mu idete pravcc u lice, samo zato sto je to bas on, on ce vam do po- 
slednjeg sekunda ulaziti u lice i, u poslednjem, skrenuti sa stavom kao 
da niSta nije bilo, ali <5e svima uz put skretati paznju da ste lud; ako ste, 
najzad, on, on <5e vas osetiti u toj poslednjoj sekundi, i pozvati vas da Za- 
jedno produzite. I, kao Sto rekoh, niko im nista ne moze, Jer, u prvom i 
tredem slucaju on je pobedilac, a drugi vam se, kao filozofija praktike, ni- 
kako ne dopada, 

Mudri su kao zmije i, kao zmije, sipaju otrov na sve strane a sebe 
ne otruju, Samozivost ih je neverovatno naoruzala. Na vrhu svakoga zuba 
imaju otrove, sva kosa im je kao tobolac zatrovanih strela, i iz svake pore 
im izbija otrov, I sve Cega god se dotaknu otruju, 

A kad dodju teSki momenti, kao ovo danas svetom, onda se pojavljuju 
naro&ito: kao bibliski skakavci, kao stara strasna atinska epidemija, kao 
indiska kuga. Kad dodje otrov od Boga, onda oni narofcito i svojski do- 
livaju. 

A strah je uvek po sredini, elementarni strah da 6e ih sve to sa sobom 
poneti, da <5e ostati gladni i zedni, i da za njih nede biti mesta pod ovim 
suncem. I taj strah malih koji nista ne mogu da izdrze sto udara po nji- 
hovu telu, goni ih mahnito da dolivaju otrova, da gase pozar uljem, i da 
zaustavljaju poplavu otvaranjem bre§a. 

A kad se sve svrsi, i oblak praSine od borbe se digne, po§to 6e sve 
vreme, kad ba§ dodje najteze, oni biti sa misevima i krticama po rupama, — 
polako 6e prigvirivati, te videti tadno polozaj, i uputiti se pravo pobedio- 
cima na koje su najvise otrova sipali, i, stisnuvsi im ruku, reci ce: Jedva 
pobedismo! 

To su istrazivafii pega, i danas je njihova era. 

Branko Lazarevic. 



Dubrovacki arhiv. 

(Donosimo ovaj clanak g. profesora Resetara ne samo kao vrlo 
zanimljiv izvestaj o jednom izgubljenom pa opet nadjenom blagu na- 
rodnom, koje se tide osobito nasega starog i dragog Dubrovnika, vec 
i kao aktuelan prilog jednoj temi nase unutrasnje politike, koju treba 
sto temeljnije i sto pre raspraviti. Sto se nas tice, kolikogod „Nova 
Evropa" stoji na gledistu sto cvrsceg drzavnog i politickog jedinstva, 
utoliko smo vise protiv centralizacije u svemu bez razlike i po svaka 
cenu. Ovaj „centralizam" mogao bi, bojimo se, lako ubiti onaj cen- 
tralizam. Imali smo, naprimer, vec prilike naglasiti, koliko smatramo 

194 
by VrUUglL UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



pogresnom i stetnom centralisticku politiku na polju rada oko na- 
rodnog zdravlja. U ovom slucaju, „centralizacija" znaci — kako 
g. Resetar $ pravom tvrdi — prosto otimacinu, i nije samo politicki 
pogresna i neopravdana, nego direktno nekulturna i produkt orijen- 
talskog gledanja na stvari. Iskazujemo stoga tvrdu nadu, da ce gosp. 
Ministar Prosvete u ovom slucaju, kratkim procesom, okoncati dalju 
diskusiju, vracajuci odmah Dubrovniku Dubrovnikovo.) 

Dubrovnik je i otprije dobro poznat svakomu obrazovanomu dovjeku 
u naSemu narodu, ali ponajviSe samo po tome Sto je o njemu ditao i sluSao; 
nego otkada je Dubrovnik gotovo jedina tadka na moru do koje mozemo 
bez prekidanja stidi zeljeznicom a da ne prelazimo preko tudje zemlje, ili 
da nas ne dodekaju naSi prekomorski saveznici i prijatelji, otada su ga 
vrlo mnogi i vidjeli koji za njega prije nijesu ni znalL I tako naSe divno 
Jadransko more, blaga klima, i lijepi prirodni poloiaj Dubrovnika, pa 
neobidna slika te potpunp oiuvane starinske tvrdjave — sve je to zajedno 
kod mnogih ojaCalo a opet kod mnogih pobudilo interes i za proslost toga 
maloga grada f koji vijekovima prkosi moru Sto iesto bijesno na njega 
navaljuje kao da hode da ga proguta, Vijekovima mu prkosi a vijekovima 
ved iz njega crpe svoje bogatstvo, koje mu je opet dalo mogucnost 
da zasja kao sjajna zvijezda na nasemu kulturnom i knjizevnom nebu, 
Dubrovnik je tako uz svoje stare prijatelje u nasemu narodu, stekao i 
mnogo novih, pa je nama Dubrovdanima osobito milo Sto sada nijesu vise 
Nijemci i Madzari nego nasi SHS-ljudi koji mu raznose slavu po svim 
krajevima nase H kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca", To poStovanje sta- 
roga Dubrovnika, i milovanje sadasnjega Dubrovnika, tako je jako da se 
u ozbiljnim krugovima mislilo dak i o tome da se od zemljista stare du- 
brovadke republike napravi posebna administrativna oblast gdje bi Du- 
brovcani opet bili na okupu, da duvaju staru slavu i stare tradicije uljud- 
nosti i skladnosti, rada i reda, Ali moderne drzave ne mogu se obazirati 
na takve romantidne sentimentalnosti, tim viSe Sto bi se time postiglo 
vjerovatno sasvim nesto drugo, — taj M zivi muzej M pokazivao bi samo kako 
se Dubrovnik istroSio, pa ako je u proSlosti bio najkulturnija i najna- 
prednija tadka u cijeloj oblasti naSega naroda, sada se uprav malo razli- 
kuje od mnogih drugih naSih varoSi i varoSica. Jedno je ipak nama Du- 
brovdanima ostalo dim se jo§ danas razlikujemo od nase okoline — nasa 
ponositost ba8 zbog te naSe lijepe proSlosti; to je doduSe neopravdana 
taStina, jer nije zasluga potonjih generacija Sto su im stari bili mnogo bolji 
od njih, ali ne ponosimo li se mi svi i MiloSem Obilidem i Markom Kra- 
ljevidem? Ne moze se dakle zamjeriti ni sadaSnjim Dubrovdanima Sto se 
— kao nekakvi juznoslovenski Spanjolci — prikriju plaStom lijepe pros- 
iosti i kaiu: mi smo udinili svoje za narod i za dovjedanstvo, a neka sada 
dine drugi! 

Ko dakle iskreno voli naS stari i mladi Dubrovnik, treba da raduna 

s tim jako razvijenim 1 ,dubrovdanizmom", koji je inade sasvim bezazlen, 

jer su davno proSla vremena kada se govorilo o „dubrovadkom narodu" 

i o ,,dubrovadkom jeziku"; ali taj je f ,dubrovdanizam" tu, pa se ne smije 

n [ Original from 

rnc UHIVERSITYOF CALIFORNIA 



byCiC 



bez potrebe u nj dirati. To bi se udinilo i u pogledu dubrovadkoga arhiva t 
kad bi vlada pristala uz miSljenje nekih naudnika u Biogradu. Ali prije 
nego o tome progovorim,, bide dobro da kazem nekoliko rijedi o samom 
torn dubrovadkom arhivu, o kojemu se u Siroj javnosti malo Sto zna. On 
je uprav skup oficijalnih spisa Sto su se duvali u raznim uredima stare du- 
brovadke republike^ pa ugovori i korespondencija sa stranim vladarima, 
pisma republike svojim zastupnicima i inostranstvu i njihovl izvjeStaji 
— jednom rijedju diplomatska korespondencija, Sto se ponajviSe duvala 
u drfavnoj riznici u stolnoj crkvi, Nego to Sto se saduvalo samo je jedan 
dio od onoga Sto je u njemu bilo: veliki poiari od 1290 i 1463, pa potresi 
od 1520 i 1667, koji su jako oStetili kneievski dvor gdje su se duvali naj- 
vazniji akti unutraSnje administrate i zakonodavstva, uniStili su i mnogo 
toga Sto su stari Dubrovdani bili spremili u svoj glavni arhiv; osobito je 
veliku Stetu nanio poiar od 1290, od kojega je izgorio gotovo cljeli grad 
pa i glavni arhiv, tako da se malo Sto saduvalo iz vremena prije te godine. 
Osim toga mnogo je dubrovadki arhiv Stetovao i od ljudi, osobito otkada 
su dubrovadke urede zapremile tudje vlasti — francuske 1808 a austrijskc 
1814, jer one nijesu viSe marile za stare dubrovadke akte, Osobito je 
mnogo arhiv pretrpio u prvim decenijima austrijske vladavine: ne samo 
Sto se iz njega prenijelo u driavni/ arhiv u Bed preko 4000 najstarijih i 
najvainijih povelja, nego je arhiv ostavljen na milost i nemilost niJih di- 
novnika i sluga koji su — kako se pripovijeda — iz njega iznosili stara 
pisma i prodavali ih trgovcima za omotavanje suhe ribe, sira, i druge robe! 
Tako je najstariju naSu dirilicom napisanu povelju, naime povelju bosan- 
skoga bana Kulina od 1189, tadaSnji ruski konzuo naSao kod takog trgovca, 
premda to nede biti original nego prijepis iz istoga vremena. Pa opet, po- 
red svih tih Steta i nedada, dubrovadki je arhiv najopsezniji i najvainiji u 
cijelo> Jugoslaviji, te je za historiju cijeloga Balkana najbogatije i naj- 
pouzdanije vrelo, tako da se u velikom dijelu tek s njegovom pomodi mo- 
gla rekonstruisati historija balkanskih naroda i driava od XIV vijeka dalje- 

Bez sumnje poiar od 1290 uniStio je nazalost gotovo sve starije 
spomenike, i tako, ako ostavimo na strani neke krivotvorene ili barem 
sumnjive povelje iz prve polovine XII vijeka, najstarija de povelja biti 
jedna pape Eugenija III od 1145 — 1152, dok se kancelarijske knjige, u koje 
su se pisali zapisnici, tuibe, rasprave, presude itd,, podinju tek sa 1279, ali 
i to fragmentarno, tako da su tek od 1301 barem neke glavnije serije pri- 
lidno potpune te idu sve do godine 1808, kada se 28. januara Veliko Vi- 
jede za zadnji put sastalo (da bira kneza za mjesec februar), jer je 31-oga, 
po naredbi cara/ Napoleona, republika ukinuta i sve su njene vlasti ras- 
puStene. Sto je dakle ostalo od oficijalnih akta civilnih vlasti iz vremena 
republike, to je sada sve koncentrisano u „dubrovadkom arhivu", koji je 
smjeSten u nekoliko soba pri zemlji kneievskoga dvora; u arhiv su prije 
kakvih 25 godina preSli i akti iz vremena francuske okupacije 1806 — 1814 
(u 96 debelih svezaka), a u najnovije vrijeme podela se prikupljati i mala 
biblioteka, koja zasada obuhvada ponajviSe djela dubrovadkih pisaca, i 
nabavljena je mala zbirka dubrovadkih novaca, 

n | Original from 

]96 UNIVERSITY 



byC^C 



Od raznih serija Sto su u arhivu, najvainiji su zapisnici sjednica trijii 
vije<5a Sto imadjahu najvedu zakonodavnu i egzekutivnu vlast: Veliko vi- 
jece (Consilium maiusj, u koje su ulazili punoljetna vlastela, stvaralo je 
zakone, po kojima je Vijece umoljeno (Consilium rogatorum) izdavalo 
naredbe, dok ih je Malo vijece (Consilium minus), s knezom na Celu, vr- 
Silo. Prema tome bi se moglo kazati; da je „Veliko vijede" bilo kao na- 
rodno predstavniStvo, „Vijede umoljeno'* kao senat (tako su ga u Dubrov- 
niku docnije i zvali) ill driavni savjet, a ,,Malo vijede" kao ministarski 
savjet. A ti su zapisnici stoga vrlo vazni, jer se u tim vijecima raspravljalo 
i odluCivalo ne samo o unutraSnjim poslovima ved su se i regulisali odnosi 
Dubrovnika prema njegovim bliiim i daljim susjedima na istoku i na za- 
padu, — ima ih gotovo 450 knjiga. Vrlo je opseina poltftiCka korespon- 
dencija dubrovadke republike, pa su tu za nas najvainije dirilske povelje 

— njih nekoliko stotina — Sto ih je dubrovacka vlada primala od naSih 
samostalnih driava, dakle od kraja XII do kraja XV vijeka. Dosta je 
<5irilskih povelja Sto su pisali Dubrovniku, od 1430 dalje, turski sultani i 
turski zapovjednici iz Bosne i Hercegovine; ali docnije su sultani pisali 
turski a bosanski i hercegovaiki Sinovnici Cesto joS uvijek naSim jezikom 
samo arapskim slovima, Vrlo mnogo joS neproudenog materijala Ima pak 
u diplomatskoj korespondenciji republike sa svojim poslanicima i zastup- 
nicima na strani. U 275 knjiga' saSuvani su koncepti pisama i komisija 
Sto je vlada njima upravljala, a u gotovo 400 debelih svezaka saCuvani 
su njihovi originalni odgovori i izvjeStaji vladi; medju ovima je nadjeno 
i jedno pismo Gundulidevo — jedini njegov autograf Sto nam se saiuvao! 
Specijalno za kulturne, socijalne i ekonomske prilike staroga Dubrovnika 
i cijele njegove oblasti, a donekle; i susjednih krajeva, od velike su vai- 
nosti testamenti (93 knjige od 1282 pa dalje), pa serija Diversa cancella- 
riae (razne manje rasprave) sa 235 knjiga, i Lamenta (tuzbe) sa 342 knjige, 

— ali i fo treba da se vedim dijelom tek proufii. Ostale manje ili manje 
vazne serije nedu ni spominjati. 

Ima dakle u dubrovadkom arhivu joS posla za nekoliko koljena hi- 
storiCara, samo im treba dati mogulnost da mogu u njemu raditi. Od 1914 
arhiv je naialost zatvoren, pa se nije joS otvorio, premda su bogu hvala 
dvije godine da ga je oslobodjena i ujedinjena domovina preuzela. Istina, 
naSe je ministarstvo ovoga maja bilo odredilo za arhivara jednog profe- 
sora Dubrovdanina koji sluzbuje u Sibeniku, ali mu naSi prekomorski prijate- 
lji nijesu dali da ide na svoje novo mjesto. Cujemo, medjutim, da je sad, ovih 
dana, imenovan drugi jedan DubrovCanin za arhivara. Inaie, imenovanjem 
arhivara stvar ne bi bila svrSena, jer treba da se arhiv uredi prije negoli 6e se 
modi u njemu raditi. Kad je naime buknuo svjetski rat, Austrijanci su 
vainiji i vedi dio spakovali u sanduke i poslali u Stajerski Gradac, a Sto 
je u Dubrovniku ostalo, to se opet spakovalo u druge sanduke i prenijelo 
u opdinsku palaCu, kada se kneievski dvor htio da priredi kao stan re- 
gentov. Prva je briga nas Dubrovdana dakle bila da naS arhiv opet dodje 
na svoje mjesto, i da se u nj vrati Sto su Austrijanci iz njega odnijeli, pa 
sam zato i ja, kad sam bio lani u Biogradu, govorio o tome s tadaSnjim 

797 

cV UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



ministrom prosvjete (g, Ljubom Davidovicem) f koji je odmah vrlo rado 
pristao da se ovo Sto prije izvrSi, te u tu svrhu dao meni nalog i punomoc 
da od austrijskc vladc zatrazim sve Sto je iz naSih primorskih arhiva od- 
neseno u Austriju, pa da vratim na svoje mjesto. Poslije dugog rasprav- 
ljanja (pri iemu su mi vrlo uspjeSno pomagali naSe poslanstvo i nasa ko- 
misija za likvidaciju u Be6u — a odmagali oni isti prekomorski prijatelji, 
koji su tvrdili da je Dubrovnik M sporno zemljiSte"), austrijska Je vlada 
pristala na to da preda onaj dio arhiva sto jc 1914 prcnesen u Gradac, ali 
tada jo§ nije nikako htjela da vrada povcljc sto su iz arhiva odncscnc u 
Bed u prvoj polovici proSloga vijcka. I tako se arhiv u aprilu ove godinc 
vratio na svoje staro mjesto, i ja sam ga, uz prijateljsku pomoc g. kano- 
nika Dum A, Liepopili i prof, I, Sindika, donekle i urcdio za ono kratko 
vrijeme Sto sam mogao da ostanem u Dubrovniku; stvar nije bila laka, 
jcr nije bilo nikakva invcntara ni kataloga, niti se moglo znati Sto se na- 
lazi u svakom sanduku, Ele, i taj je posao svrSen, a sad <5e arhiv konaCno 
urcditi i tako uiiniti pristupadnim ljudima od nauke. 

Medjutim je naSe ministarstvo spoljaSnjih posala, poSto jc potpisan 
s Austrijom Senzermenski mir f poslalo u Bed komisiju od tri Slana, da 
na njegovu temelju zatrazi od austrijske vlade da^ izda povelje sto su u 
prvoj polovici proSloga vijeka prenesene iz Dalmacije u Bed. Ta je akcija 
takodjer uspjela, i malo dana poSto jc dubrovadki arhiv krcnuo put Du- 
brovnika, delegati Ministarstva donijeli su u Biograd prcko 4000 povelja 
iz dubrovadkog arhiva i 33 povelje iz arhiva spljetskoga kaptola. Malo 
se ko tomu tako iskreno veselio koliko bas mi Dubrovfcani, jer smo mi 
uvijfek osjelali kao veliku nepravdu i ponizenje Sto nam je austrijska 
vlada opljackala i osakatila naS arhiv. Ali kao da 6e se naSe vcseljc prc- 
tvoriti u joS jafiu zalost i ogor5enje f ako se stvar svrSi kako bi zeljela 
neka gospoda u Biogradu, to jest da naprosto Biograd sebi zadrzi ono Sto 
je Bed oteo Dubrovniku i — iako na silu — poSteno vratio. Ta gospoda 
pravdaju to time Sto kazu da bi se u Biogradu te povelje mogle mnogo 
lakSc i mnogo bolje upotrebljavati u naudne svrhe, ali to je samo na oko 
dobar razlog, jer te su povelje u prvome redu dokumenti dubrovacke 
proSlosti, a ko tu proSlost hode da uCi i da temeljito pozna, taj mora da 
je u5i u dubrovadkom arhivu, pa onda mu je opet zgodnije ako ima cijeli 
arhiv na jednome mjestu. InaCc ta gospoda misle u prvome redu na diril- 
ske povelje srpskih vladara, pa je sasvim razumljivo da Biograd, koji nema 
nikakvih takih spomenika, zeli da ih ima kao lijepu i svetu uspomenu; 
ali ima i drugih stvari kojih u Biogradu nema te bi mu dobro doSle, a 
ima ih u drugim krajevima naSe domovine, pa opet niko ne misli da bi se 
mogle i smjele naprosto otimati, Jer Sta je drugo ncgo otimanjc, kad se 
stvari od drugoga otcte ne vrate onomu Cije su nego za scbe zadrie? 
Ausfrijanci su za vrijeme rata sekvestrovali mnogim naSim gradjanima 
Sto su imali u Austriji; sada to vradaju, — pa je li iko pomislio da bi se 
to moglo ff povratiti M nekomu drugomu a ne onomu kojemu je bilo uzeto? 
Za zadrzavanje napose tih povelja u Biogradu ne moie se iznositi ni ar- 
gumenat da od njih tamo moze da bude ve<5e koristi, jer su one ve<5 sve 



/y<5 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



davno i dobro izdane, pa su ved odavna upotrcbljavane i jo§ dandanas 
se upotrebljuju u naudne svrhe, Kad bi dakle neki biogradski naudnici 
uspjcli da predobiju za svoju misao i vladu f onda bi je oni natjerali ne 
samo da podni veliku nepravdu „nasemu slavnom i milom Dubrovniku" 
nego i veliku politifcku pogreSku, a to je joS mnogo gore, jer politidkih 
pogresaka podnjeno je ved i previSe. 



M. Resetar. 



Englezi i Irci. 



(Imamo obecanja s engleske i $ ir$ke strane, da cemo dobiti za 
„Novu Evropu" clanke o irskom pitanju, o kojem se u celom svetu 
danas tako mnogo govori i pise a o kojem se — u celom svetu 
a narocito u nas — tako malo tacno zna. Navodimo ovde, kao primer, 
kako je jos pre neki dan jedan od boljih dnevnih listova beogradskih, 
u clanku o irskom pitanju, pisao o torn da je Ulster sq Belfastom — 
protestantski i britoHlski kraj Irske — na juznom delu irskog ostrva 9 
dok su Sin-feneri — irski nacijonalisti, stranka katolickih Iraca, kofi 
traie da se odvoje od Britanije i da osnuju Ir^ku Republiku — , po 
njemu, na severu; a suprotno je tacno. Jos je mozda veca zabluda, 
kad nasi politicari i novinari mhle da treba u svakoj prilici, u vezi 
s irskim pitanjem, napadati Engleze i njihovu toboznju netoleranciju 
naspram Iraca. Irski je problem i suvise tezak i slozen a da bi se 
moglo diskutovati o njemu bez temeljnog poznavanja stvari. 

Dok ne dobijemo one clanke iz prve ruke, da bismo mogli iz- 
neti pred nase citaoce celo ovo vazno pitanje, prenosimo iz jednog 
od poslednjih brojeva engleske „NoVe Evrope" clanak u kojem nasi 
britanski prijatelji prvi put formulisu svoje glediste na ovaj pred- 
met, a iz kojeg se moze dobiti pre$led sitaacije u ovorn casa, kojvt 
ne menja u stvari ni samoubijstvo usled gladi Lord-Mera od Korka, 
cija je smrf medjutim nastupila 25. oktobra. Iz ovog se clanka ujedno 
lepo vidi koliko su siroki pogledi grupe oko brttanske „Nove Evrope*' 
i u pitemjima domace politike, i koliko je iskrena njihova teznja za 
pravicnim resenjem svih jos spornih narodnih problema, na osnovu 
nacela samoopredeljenja i medjusobnog sporazumevanja naroda.) 

Ni sam gospodin §6 nc bi umeo red ni§ta novo vi§e o Irskom Pitanju. 
Sve je refieno dosad na tisulu raznih naCina. Ali kako javna glasila 
postoje, i zato da daju izraza javnom miSljenju, i zato da ga vode, to ne 
moie ni M Nova Evropa" pred dutke preko sadaSnje krize u irskim stva- 
rima. Mi smo dosad ostavljali na§im dopisnicima, koji su dobro upuceni u 
prilike, da izlazu svoja glediSta, a mi sami smo se uzdriavali da se opre- 
deljujemo po ovom predmetu; ali, dried da je bai u ovome £asu preko 
potrebno da se irsko pitanje kao faktor u internadjonalnoj politici ponovo 
izlozi, mi demo rizikovati ovaj put da zauzmemo jedno stanoviSte, i da o 
njemu govorimo, ma i ponovili poneSto Sto je ve£ odavna poznato. 



byCiC 



UIIIQI I I '_' I I I 



199 



NaglaSujemo joS jednom, i pre svega, da je irsko pitanjc od inter- 
nacijonalnog znadaja, da ono izaziva neprijateljska osedanja prcma Vc- 
likoj Britaniji f te da vrSi prcsudan uticaj nad njenom inostranom politikom, 
Ono nije, doduSe, jcdno od velikih svctskih problema, jer ncma naroda 
koji bi zaratio s nama za ljubav Dublinu; a ne spada ni medju ona pitanja 
koja bi se dala reSiti stranom intervencijom ma u kojem pogledu, iz raz- 
loga Sto britanski narod prosto ne bi trpeo ni sa koje strane uplctanje u 
njegove domace stvari, Ono je, na kraju krajeva, jcdno pitanje koje se 
daje povoljno reSiti jcdino sporazumom izmcdju naroda na ostrvima Velikc 
Britanije i Irske; a takav sporazum modi de biti trajan samo ako zadovo- 
ljava, u vclikoj meri, dvoje: i irsku narodnost t i britanski zahtev za sigur- 
noSdu. Onaj koji ne uzima u obzir ma koji od ova dva faktora, bolje neka 
i ne govori o irskom pitanju, jer de uzaludno troSiti reCi ili mahnitati bez 
smisla, Isto bi tako, medjutim, opasno bilo potcenjivati uticaj Sto ga danas 
ima Irska u svima anti-britanskim kampanjama, ma gde one iskrsavale i 
vodile se. One koji u ovo sumnjaju, ili koji nisu dosad imali prilike da za- 
paze njihov zna&aj, potsetidemo na jedan-dva skoraSnja dogadjaja, Ima u 
Sjedinjenim Ameridkim Drzavama jedan senator, po imenu VelS (Walsh), 
koji u senatu predstavlja, doduSe, pokrajinu Mesasusets, ali svako u Ame- 
rici zna da je on u stvari senator za Irsku, i da u njegovoj glavi prvo mesto 
zauzima Dublin pa tek onda Boston. On i njegovi drugovi, koji sa&injavaju 
jednu snaznu, okretnu i organizovanu £etu ili bandu, upravljaju glasovima 
od otprilike jedne dvanaestine f ili mozda dak desetine, ameriCkih izbornika, 
pri svakom izboru, i predsedniCkom, i kongregacijonom, i drzavnom, i mu- 
nicipalnom; a u predstojedim izborima Predsednika, kako se predvidja, ti 
<5e svi glasovi pasti na republikanske kandidate, kidajudi na taj naSin tako 
lepo uSvrgdenu politiCku alijanciju izmedju irskih Americana i ameridke 
Demokratske Stranke, — Za§to? Zato Sto je Demokratska Stranka Vilso- 
nova stranka; zato Sto je Vilson protagonista Lige Naroda; zato sto je Liga 
Naroda, prema njihovu miSljenju, britanska izmisijotina koja bi imala da 
preda ceo svet na milost i nemilost Engleskoj, — a nije potrebno tek redi 
Sta irski Ameridani misle o engleskom gospodstvu nad svetom. 

Drugi jedan primer bio bi nadbiskup Maniks- Taj australijanski 
crkveni veledostojnik verovatno je veliko spadalo; da je za vreme rata 
u&inio dosta usluga pourleroidePrusse, toje viSe nego pou- 
zdano. Ali on i je jedan od zloduha irskih, i preko njega se ne sme pre- 
laziti dutke. On reprezentuje istu silu kao i senator VelS, radedi u istom 
pravcu i stvarajudi iste komplikacije za britansku diplomaciju, gdegod se 
nadju na okupu ma samo i jedan-dvojica irskih nacionalaca, U pogledu 
njega britanska se vlada naCinila smeSnom baS onako kao sto sad rizikuje 
da izgleda nepristupa&na u svom dr£anju prema Lordu-Meru od Korka. 
Moie biti da sve to Sto se sada dogadja nama izgleda ve<5 sasvim obidno, 
kao neSto Sto mora biti, dogod su vlade vlade i Irci Irci, Ivice naSe maSte 
pomalo su otupele, zato nam je predmet odviSe dobro poznat, i Sto pride 
o pritisku i nasilju u Irsko j ne sluze viSe, avaj! da nas uvere o potrebi 
neke politidke akcije. Javno mnenje u pogledu Irske bilo je indiferentno 
sve dok stvar sa Lord-Merom od Korka nije popretila da pospe Englesku 
unizenjem. Ali treba javno mnenje joS bolje razdrmati iza sna, jer iza zla 



by Google 



.1 iuii mi 



200 



UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



mo2c do<5i gore. PriCe o ubijstvima, paljenju, i nezakonitostima svake vrste, 
kojc vrse ne samo $in-feneri vc<5 i pladeni sluJitelji Britanske Krune, dosta 
su strahovitc ved kao dokazi brutalnosti; all kad sc istragom utvrdjuje, 
da je to moral cele zvanidne Irske, za koju nosi odgovornost britanski 
narod do zrdnjeg novCtea, onda nc moiemo re<H drugo do da niSta na 
svetu nc moze biti gore, Cak ni Sin-fenerska republika. Mi smo spali nato 
da vrsimo poniiavajude zvanjc agenata anarhije, nemodni da sprefcimo naSu 
rodjenu policiju od razoravanja sredstava i orudja potrebitih za iivot 
Irskoj. I uza sve ovo dolazi sad joS Strajk gladju u brikstonskoj tamnici, 
da nas potseti da je ljubav prcma svom narodu jedna od retkih stvari za 
koju je Covek spravan umreti. Na stotine su umirali za irsku narodnost u 
proSlosti; ali je malo njima bilo dato da izvode dramski peripetije jednc 
krize kao Sto je to uspeo da uiini predsednik opStine i glavni driavni ii- 
novnik grada Korka. Nedemo govoriti o zaslugama Strajka gladju, niti o 
zakonitoj opravdanosti polozaja jedne vlade prcma njemu, jer viSe glediste 
sa kojega mi posmatramo stvar liSava nas obaveze da o ovome diskutu- 
jemo. Lord-Mer Meksvini dokazao je i po stoti put, da vlade nemaju niti 
sredstava niti sile koji bi skrhali duh u slobodna coveka. To je jedino gle- 
diste o kojem se daje diskutovati povodom ovog Strajka gladju- I izgleda 
nam tracenje vremena raspravljati o opravdanosti ili neopravdanosti vla- 
dinih zakonskih mera i zakonitih prava u ovoj stvari, koju je £in jednog 
politifkog zatofenika odveo vec onamo, gde ima da resava politifika uvi- 
djavnost i suverena diskrecija Krune. 

Mi se ne pridruzujemo nepromiSljenome koru onih koji traze da se 
gosp. Meksvini pusti na slobodu samo zato Sto je verovatno da £e umreti 
u rukama vlade i tako povecati jednim novim muienikom listu irskih ro- 
doljuba. Nije neosetljivost ili ravnoduSnost prema patnji, niti je nedostatak 
simpatije prema irskom nacijonalizmu, koji nas gone da ovakve zahteve 
nazovemo, u njihovu pravom znaienju i njihovoj goloj formi, irelevantnim 
i gtetnim, Postedeti zivot Lorda-Mera, nc pokusavajuci ukloniti uzroke koji 
su doveli do njegova buntovnog £ina, ne bi bilo delo milosti vec delo ku- 
kaviSluka, i posluzilo bi jedino da jo§ diiblje podrije ved i onako dovoljno 
trulu gradju britanske vladavine u Irskoj, ne dajudi u zamenu ni jedno 
jedino preimudstvo, osim, mozda, olak§anje beskiCmenim savestima en- 
gleskih humanitaraca. 

U Casu kad ovako stoje stvari, jedan irski patrijot, Cija je bona fides 
i kao Jrca i kao sluzbenika Krune dokazana u ratu, poziva na primirje. U 
svom drugom apelu na kralja, gosp. Redmond Hauard i§te primirje, za koje 
bi se vreme potrazilo i mozda moglo nadi kakvo resenje srednije nego sto 
bi se dalo skalupiti sad u ovom Casu, dok u plamenu bukte du£ani i um ; ru 
od rana oruznici u Irskoj. PokliC je dobar i dolazi u dobar Cas, i korafc 
koji se predlaze vodi nas u pravom pravcu. Primirje, prestanak zveketa 
madeva i oruija u zemlji, koja je nominalno toboze u mini, preko je po- 
trebno ako se hode otpoceti pregovori o politifkom sporazumu. Primirje bi 
moralo biti, naravno, potpuno. Njime bi se podrazumelo povlaCenje vedeg 
dela, ako ne i cele okupacijone vojske, od koje uzaludnije jos nikad nije 
bilo u istoriji, jer politiiki smisao britanskog naroda nikad ne moie do- 
pustiti pravu surovost; ako to nije pravo konvencijonalistima, ili troglodi- 

f~*r*nnL^ Original from 

201 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



tima unionistifikim, mi ih upudujemo da pitaju svoje jednomiSljenike u 
Irskoj, koji 6e im iz svoga rodjenog iskustva potvrditi, da vojska danas 
nije nikakva garantija za sigurnost, — da se f naprotiv, onde gdc ima naj- 
manje vojske brojno, gde je ona najpomirljivija i najviie udaljena od pu- 
Canstva, najmanje oseda potreba za njom. U vczi sa ovim prvim koracima 
u novom pravcu, puStanje na slobodu Lorda-Mera od Korka bio bi jedan 
din od znacaja i uSinjen u pravo vreme, dok bi bez njih isto to znafiilo i 
poslcdnju abdikaciju autoritcta Krune, uiinjenu od vlade koja, videci vatru 
gde se pali u Egiptu i u Indiji, ho<5e greSna da je s i 1 o m gasi kod 
svoje ku<5e. 

Osnovica konacnog resenja i odvise je krupna a da bi se moglo o 
njoj mnogo govoriti u poslednjem pofielu jednog kratkog Clanka, — ali 
glavne crte ovake osnove su jasne. Nesto sliSno samoupravi britanskih do- 
minija jedini je ustav koji bi zadovoljio oba glavna faktora koji dolaze u 
obzir, a koje smo gore vec naveli: zahteve irskog nacijonalizma i trazenje 
sigurnosti na britanskoj strani. Koje bi se taktike trebalo pridrzavati kod 
primenjivanja f ta se stvar ti£e drugih. Mi verujemo u konadno re§enje na 
ovoj osnovi zato §to vodje Sin-fenovaca znaju i sami da je njihova re- 
publika tek jedan vestadki i uzaludan poku§aj s kojim se ne moze daleko 
terati. Proklamovati je f znacilo bi ne uzeti u obzir nepromenljive cinjenice. 
Na drugoj strani, opet, Ulster <5e pristati da udje u ovake pregovore jedino 
ako se vidi da je l^onzervativna stranka u Engleskoj izgubila svoju staru 
moc da harangira svoje bira6e pozivajuci ih na krsta§ke vojne protiv irskog 
nacijonalizma. Samo ce na taj naCin stranke u Irskoj pogledati u ofii svojim 
irskim problemima neporemedenim predrasudama i brigama engleske po- 
litike, A krajnje je vreme da vlada pokaze i §in-fenerima i Ulsteru u isti 
mah da je voljna da iradi. 

„The New Europe". 

Nasa tchnicka terminolo^ija. 

Ovde shvadam tehniCku terminologiju u najsirem smislu, od venfianice 
i strehe na tezackoj kuci, preko pluga i tkalackog brda, do najmanje burme 
na lokomotivi ili na modernom motoru. Na torn polju imamo citavu lite- 
raturu, od skupljaca narodnog blaga §to su pisali po raznim iasopisima pa 
do manje vise sretnih prevodilaca i — kovafca. Pa ipak mi nemamo jos 
svoje utvrdjene tehnicke terminologije. Taj nedostatak pravi nam ozbiljne 
neprilike u svagdanjem javnom i privatnom radu i postavlja nas jezik neza- 
sluzeno na nizi stepen pred drugim kulturnim jezicima, koji imadu vec utvr- 
djenu tehnidku terminologiju. 

Ta dva vazna razloga morala bi, mislim, nagnati na§e pozvane fa- 
ktore, u prvom redu nase ministarstvo prosvete, da se potanje pozabave 
ovim predmetom, Neprilike u nasem javnom i privatnom zivotu radi nedo- 
statka tehnicke terminologije postaju danomice sve vede, osobito od kada 
zivimo svojim zivotom t. j. od kada vlada nas jezik u naSoj zemlji. Znamo 
iz iskustva da je vec graditelj kakve ovede kude u nas u neprilici da sastavi 
trebovnik sa specif ikacijom svakog pojedinog predmeta gradje, sve i kad bi 



202 
^^ UHIVERSITYOF CALIF 



prilidno poznavao naS jezik. U istoj neprilici se nadje u nas uopde svaki 
zanatlija, pa i sami inienjer koje mu drago struke. Odavna je u nas obidaj, 
da se u trebovnicima i uopde spisima tehnidke prirode, a i u raspravama, 
dak i u udbenicima, sluzimo i tudjom tehnidkom terminologijom i to tako, 
da u onim predelima nase drzave, gde smo imali dodira sa nemadkim je- 
zikom, upotrebimo nemadki tehnidki izraz, kad ne znamo kako bismo od- 
nosni pojam irekli u nasem jeziku, ili kad imamo na§ izraz ali se bojimo 
da je kovanica ili lokalizam, Sto svak ne razumije, pa stavimo odgovarajudi 
nemadki izraz u zagradu tadnosti radi. U predelima naSe driavc, gde je i 
turski jezik vladao, upotrcbljavamo i turske redi; tako isto gde ima talijan- 
stine i madzarStine, sluzimo se talijanskim ili madzarskim redima. 

Razlog te pojave nije uvek to sto u naSem jcziku odnosnih izraza 
uopSte ne bi bilo. PonajviSe je razlog Sto zanatlija, inzenjer ili dinovnik ne 
poznaju dovoljno naSega jezika, koji za tehniku nije siroma§an. Izgleda mi 
da se Covek ne bi prevario ni kad bi tvrdio, da je na$ jezik za tehniku istc 
tako bogat i isto toliko siromasan kao svi ostali evropski jezici. U elektro- 
tehnici n r pr # svi jezici su siromasni, jer su svi morali posegnuti za staro- 
grdkim i latinskim. Mi tako isto. Ali elemente za terminologiju svih zanata 
(a to je tehnika) imamo i mi kao i svi drugi jezici, a i pozajimali smo, kao 
Sto su i oni pozajimali. Ovde mislim na red pozajmljene od davnina sa 
„pravom gradjanstva" u na§em jeziku, a ne na , f aushoblovano f Stirkano, 
Segano, §upre5ano itd." Do tu skoro je mnogi mislio, da mi ne<5emo nikada 
imati ni pravnidke ni medicinske terminologije, a danas ih obe, ako i ne 
sasvim potpune, imamo. 

Drugi je razlog gore spomenute pojave ba§ bogatstvo na§eg jezika. 
Isti pojam se u svim krajevima naSega naroda ne kaze istom reCi. Mi imamo 
n. pr. 5 e k i d i korad (nemadki Hammer) , premda bi mozda mogla biti 
kakva fina strudna razlika izmedju Cekica i korada, kad bi se u narodu 
trSgalo. Da ne bude sumnje, pisci naSih tehnidkih spisa dodaju, kako gde, 
nemadki, talijanski, madzarski izraz. — Tredi bi razlog bio to Sto mi zbilja 
jos nemamo zgodnih redi za mnoge moderne tehnidke pojmove, pa ih mo- 
ramo nadiniti ili pozajmiti. Tu su na§i fl kova£i" dosta zbrke nadinili, pa i 
%x tim sludajevima de u nas pisac tehnidkog spisa upotrebiti red naroda koji 
je u tehnici poodmakao i ima utvrdjenu terminologiju, 

• 

Na polju proudavanja nasega narodnog jezika i zivota uradjeno je 
dosta u Srbohrvata. Imademo Vuka, skoro polovicu akademskog rednika, 
Broz-Ivekovidev rednik. Silne monografije o narodnom zivotu i jeziku, 
pride, pripovetke, pesme, i rasprave, nagomilale su se toliko, da danas i 
vise ljudi ne bi dospelo kritidno sabrati iz njih u razmerno kratko vreme 
sve sto se tehnike tide. Imamo i rednika za skoro sve evropske jezike, ali 
u njima hramlje tehnidka terminologija, jer se mnogi nasi leksikografi ne 
slazu u tome, kako se ima u nas reci ovaj ili onaj strani tehnidki izraz. Tu 
bi se mogli navesti mnogi primeri. Mnoge strane tehnidke redi nisu u nas 
tadno definirane, pa im tadno odgovarajuca na§a red nije bila data, s raz- 
loga sto ju do sada nismo mogli naci ili Sto nam sami naSi tehnidki nazivi 
nisu jasni, ili sto ne znade jedno te isto svuda u nasem narodu. Svi naSi 
tehnidki nazivi nisu tadno istumadeni, niti zgodnim primerima potkrepljeni, 

p nnn Original from 

203 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



niti im je suprotstavljen ta£no odgovarajudi strani izraz. Vuk f akademski 
reinik, i Broz-Ivekovi<5, ufinili su to donekle. Sulek se je takodjer svojski 
potrudio, ali je Steta Sto zgodnim primcrima i izvorima nije potkrcpio svoje 
nazive, za koje mnogi misle, da su kovanice. Ja imam za sobom trideset 
godina prevodiladkog re da, pa sam dovoljno iskusio sto to zna£i u nas bi- 
rati najzgodniji od tehnidkih izraza predloienih u refnicima. Neki kafu da 
sc trcba osloniti na auktoritct leksikografa. Doista, no to vrcdi samo za 
one naSe leksikografe, kojima sc nije potkrala nikakva nelogifinost. Neki 
opct kazu, da recnici ne mogu biti potkrepljeni primcrima i navodima iz- 
vora, jcr bi tada reCnici bili prcko mere veliki, a s druge strane, ko hodc da 
se uveri jc li ova ili ona tehniCka rc£ u narodu potvrdjena, ncka se potrudi 
da u6i onoliko koliko je u£io onaj Sto je ovu ili onu rec predlozio. Istina, 
dosta bi bilo da samo jedan reinik ima dobre primere i izvore. Ali ko 
fragmentarno radi, n. pr. ko predlaze nazivc za ovu ili onu tchniCku struku, 
pa bilo to i u posebnom reCniku, valja ipak da potkrepi svoje predloge. 

• 

Mislim, da u nas nede biti Coveka, koji nece priznati da bcz utvrdjene 
tehniSke terminologijc nije mogucan redoviti rad na tehnici, a pogotovo ne 
u tehniikoj pouci. Skoro svaki strufinjak zove tehnifike pojmovc i predmete 
drukcije. I ono malo tehnidkih knjiga i uCbenika Sto imamo, razilazi se u 
nomenklatura I u tehniCarc se je uvuklo purista, koji ho6e da istisnu sve 
grdko, latinsko, englesko i t, d. iz tehni&ke terminologijc Bogom prosto, 
kad bi ti puristi govorili i pisali naSim jezikom tako pravilno i dobro, da 
bismo im morali priznati pravo da nas jeziku uSe, Ali, na zalost, to nije 
uvek tako. 

NaS tehniCki podmladak prisiljen je u£iti strane jezikc svoje struke 
radi. Dok bi bio na to prisiljen nas inzenjerski podmladak, moglo bi se 
manje prigovoriti. Ali naS zanatlijski podmladak, i tako manje utvrdjen u 
materinskom jeziku, ne bi smio trositi svoje energije na ufienje tudjih je- 
zika. Znamo koliko nas je bacilo natrag to Sto skoro u svakom naSem 
mestu imamo tudje i otudjene naSc zanatlije, malo da ne za svaku domacu 
potrebu, i to Sto smo malo ili nimalo uradili za ekonomski, socijalni i na~ 
cijonalni naprcdak nasih zanatlija, koji, videci se u domovini zapostavljeni 
i zapuStcni, idu ili u tudjinu ili u organizacije koje doista brane njihove 
ekonomske interese, ali koje ispovedaju teorije s kojima sc drzavotvorne 
teorije ne mogu uvek sloziti. Sve su to uzroci, koji su izopaiili naSu teh- 
ni£ku terminologiju ili joj ne dali mogudnosti da se razvije. Cujemo da 
sada nasa vlada svojski nastoji obnoviti nekadaSnje zanatlijske Skole i po- 
dignuti nove, A imamo vec i tehniCkih visokih Skola. Sve to namece po- 
trebu, da cim prije dodjemo do nase jedinstvene tehniCke terminologijc za 
sve struke, da se u zanatlijskim Skolama uzmognu tumaCiti svi potrebiti 
predmeti naSim jezikom, a ne jezikom iskvarenim tolikom tudjinStinom, ne- 
kakvim zargonom koji je u svakom kraju naSega naroda drukfiji, a svuda. 
nam sluzi samo za ruglo. 

Ima ih mnogo Sto tvrdc, da mi pored najbolje volje ne mozemo utvr- 
diti naSu jedinstvenu tehni6ku terminologiju, jer da se naS jezik nalazi u 
razvitku; neki hode Cak da je u — povoju. 

n f Original from 

204 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



byC^C 



NaS jczik nije u povoju, jer jczik u povoju ne moze imati one veli- 
^anstvene spomenike narodne pojczije i filozofije kao §to ih mi imamo, i za 
kojc nam mogu zavideti mnogi odmakli narodi. A da se naS jczik razvija 
kao i svaki drugi, to je istina, i zlo bi bilo kad sc nc bi razviiao. Ali njegov 
razvitak ni malo ne prefci da utvrdimo na$u tehnicku terminologiju. Leksi- 
kografi drugih naroda nisu Cekali, da se njihovi jczici bog zna dckle ra- 
zviju, vcc su se i pred vise vckova pozurili izradjivanjem tehniikih rednika. 
koje su ispravljali i dopunjavali, pa to i danas £ine, jcr se i kod njih i teh- 
nika i jezik razvijaju jo§ i danas. Istina f zla sreca naSega naroda nije d: la 
da se nasi dedovi posvcte i tome poslu, i tudjinske najezde su nam u mnogo 
{emu jezik iskvarile, ali danas je do§lo eto doba, da se tim poslom ozbiljno 
pozabavimo i da dragoceno vreme nadoknadimo. 

NaS jezik, kako rekosmo, nije za tehniku tako siromaSan kako mnogi 
misle. On, kao i svaki drugi, pozajmljuje u svom razvitku iz drugih jezika, 
nadasve iz starogrdkog i latinskog. Ali jezik ne mora za sve i sva od drugih 
pozajmljivati. Nije, naprimer nikakvo zlo&nstvo, ako pored udomacene 
(dobre ili rdjave) kovanice b r z o j a v upotrcbimo internacijonalni t e 1 e- 
g r a f , ili mesto brzojavke refiemo telegram ili depeSa itd., ali 
je zlodinstvo reci § p i g e 1 mesto zrcalo i o g 1 e d a 1 o, ringla me- 
sto prsten, kontuzovan mesto ozledjen, § i f o v i mesto bro- 
dovi ili ladje i t. d. Neprirodnu razvitku jezika valja st^ti na put in- 
tenzivnom poukom. A po§to je duga perijoda zapuStenosti u nrsim zana- 
tima prouzrokovala, da su nase zanatlije primile bez izbora kojeSta iz tu- 
djih jezika, s kojima smo bili u dodiru, i to ba§ za najobicnije predmete 
svagdanje potrebe. Cak istisnuvsi postojede na§e rcCi, sad. kad mozemo, mo- 
ramo tome energiCno stati na put i utvrdjivati nasu rodjenu tehniCku ter- 
minologiju. 

Put, koji <5e nas do toga dovesti, nije tako tezak, Najprije treba utvr- 
diti nase tehniCke izraze, koji posvuda ili u vecem delu naroda znaCc istu 
stvar (sekira, noz, staklo, toplina, vrucina i t. d.), a kojih nema malo, i dati 
im tadno odgovarajudi izraz u stranim jezicima. Zatim se ima nadiniti se- 
lekcija reii koje, po raznim autorima u raznim predelima nase^a naroda, 
znaCe istu (ili priblizno istu) stvar: Gvozdje, zelezo = E sen; nado, ocal, 
delik, mazija = Stahl; orah, gajka, omlek, matica — Schraubenmutter. 
i t. d, Onda se imaju utvrditi reCi, koje imadu vi§e tehniikih znacenja, kao 
n. pr. matica, i t. d., i dati im odgovaraju<5e znafenje u stranim jezici na. 
Pojavu da za istu stvar ima vi§e reii, i da za vise stvari ima samo jedna 
red, imamo u svim jezicima, (engleski jezik je za ovu dru^u pojavu kla- 
si£an primer), pa to ne mozemo ni u nasem jeziku izbedi; ali se one dadu 
ta£no odrediti, eventurlno svesti na najmanju meru, jer osobito se u tehnici 
mora nastojati da se postigne najveca moguca taCnost izraza. 

Ovim poslom bi se verovatno imao pozabaviti naroSit odbor, sa- 
stavljen od tehniiara i od jezikoslovaca, a moglo bi ga postaviti i ministar- 
stvo prosvete. Taj odbor bi morao imati posvuda u narodu svoje dopisnike 
iz kruga ljubitelja i njegovatelja jezika i poznavalaca tehni&kih struka. Po- 
gotovo bi se tu imali upotrebiti ljudi solidnog univerzalnog obrazovmja, 
u koje spadaju i naSi bolji prevodioci i beletristiiari, osobito oni Sto su iz 
naroda nikli i koji s njim zive. BeletristiCari u njihovim opisivanjima mi- 

rv v ^k rnnnfi' Original from 

205 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Ijea i dogodjaja, u prikazu razgovora, iznose raznolik struCni materijal 
(koji je uostalom bio i dosada dragocen za naSu leksikografiju, pa ne sme 
otpasti ni u buduce). Rad izmedju odbora i dopisnika lako bi se mogao 
dovesti u izvestan stalan sistem, spretnom podelom. Tim putcm bi sc mogli 
i istumaciti na§i tehnidki izrazi (pri Cemu bi slike pojedinih tehniikih pred- 
mcta i radnja mnogo doprinele), moglo bi sc doci do novih zgodnih teh- 
niikih izraza, kojima bi sc istislc rdjavc kovanicc ili tudjinskc manjc viSe 
izopafiene refii. Da bi sc za tudjc tehnidke izrazc mogli odrcditi tafino od- 
govarajudi na§i nazivi, nasi jczikoslovci imali bi dati etimologiju tih tudjih 
izraza, da sc vidi njihovo postanje i njihova primena, Sto mnogo koristi 
odrcdjivanju naSega ekvivalenta. 

Takav odbor, radeci svojski, mogao bi doci razmcrno brzo do prak- 
tifinih rezultata, tc tako doskociti silnoj potrcbi i tchniSkih skola i praktii- 
nog zivota. Slojevi, koji su u ncprcstanom dodiru s granama tehnike, vrlo 
su Siroki i ministarstvo prosvcte bi ovakom ustanovom zaduzilo sav narod 
i stvorilo bi kulturno dclo prvog reda. U naSem susedstvu imamo primer 
brzog rada na polju postavljanja tcrminologije svih struka, a to jc kod 
Madiara. Oni su od 1848 dalje tako redi ni iz Sega stvorili svoju struCnu 
terminologiju, Sto se vidi i po vclikom razvitku njihovc struCne literature. 
I mi moramo danas brzo raditi i nc mozemo iekati, dok sc dovrSi aka- 
demski reSnik, koji f ako i jest monumcntalno dclo, ipak jc prvenstveno 
filoloSko, a nc tchniCko dclo, a radjeno jc i po razli£itim kriterijima, jcr su 
mu urednici bili razlifiiti. U akademskom rcCniku ima refii spomenutih u 
primerima ali neobradjenih. Tc re£i su doista lokalizmi, ali su tehniCke 
prirodc, a mi se za prikaz jednog tehni&kog pojma naSim jezikom ne smemo 
obazirati nato da li jc na$a re£ lokalizam ili nc. Dosta jc da je zgodna. 
Na dodatke i dopunc akademskog recnika ne mozemo dekati, jer je po- 
treba naSe utvrdjene tehnifike tcrminologije imperativna, i mi u tehniikoj 
terminologiji moramo pretedi akademski reSnik. Kao Sto smo doSli do 
pravniike i medicinske terminologije prijc dovrSetka akademskog refinika, 
mozemo do<5i i do tehnidke terminologije, obavezne za sve Skole, zvanja, 
inzenjere i zanatlije, Treba samo svojski prionuti, kao Sto su prionuli na§i 
pravnici i medicinari, Tim nijc redeno da je naSa pravnidka i medicinska 
terminologija ni blizu savrSena i dovrSena, a najmanje, jedinstvena. Ali 
se mora priznati, da je ufiinjen velik korak napred, da je mnogi materijal 
struCno ispitan i sabran, i da mi danas imamo priliCnu pravniiku i medi- 
cinsku litcraturu na naSem jeziku, tako da sudska administrativna i medi- 
cinska zvanja piSu nasim jezikom sa sve manjom i manjom teSkodom. Bar 
do toga stepena moramo dovesti Sto pre i naSu tehniiku terminologiju, jcr 
jc to potrcba svagdanjeg zivota, 

M. SardelU. 

Politicki pregled, 

Predizborna borba. 

Ko je zeleo u svome zivotu Sto da poluii, pa nije uhvatio dosad pri- 
liku, — evo, sad je £as. Ako ho£e da se partijski opredeli, sad je £as, Ako 

n f Original from 

206 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



byC^C 



hode iz jedne strankc da uskodi u drugu, sad je das. Ako hode da da oduSke 
svojoj govornidkoj sposobnosti, ili da se rukuje i scdi za istim stolom 
s ministrima i s v c 1 i k i m ljudima, sad je das. — Ko zeli doplatak, ili 
klasu, ili i jedno i drugo, bolje prilike nede nadi da priblizi svoju zelju 
ispunjenju. Koga su ministri ili vodje stranke odviSe nakratko sasluSavali 
kad je dolazio na razgovor, sad mu se nudi prilika da ga posade na divan, 
i da strpljivo pretrpe sve $to ima da im kaze, Redju, ko je god dosad ziveo 
i radio „za narod 41 , na jedan ili na suprotan nadin, sad je das i sad je pri- 
lika da mu se njegov rad ff honorira". — Izgleda da se ovo kod nas, §irom 
cele Jugoslavije, vrlo dobro shvatilo, sudedi po listama imena koje ved 
uveliko cirkuliraju na sve strane, i medju kojim imenima ima — da izvi- 
nite za narodski izraz — ff i kusih i repatih", Bilo bi zanimljivo nadiniti 
statistiku, koliko je od svih tih „kandidata za poslanidku klupu 44 repre- 
zentovalo narod za vreme rata u boradkim redovima ili u ropstvu; u Aradu, 
u Albaniji, po veleizdajnidkim parnicama, i po slidnim mestima, gde go- 
vornidka sposobnost nije mnogo pomagala. Zasad se daje konstatovati 
samo jedno: da prevladjuju na listama kandidata imena, ako ne bas onih 
koji su rodoljube tuzili i sudili a ono onih koji su ih branili, to jest advo- 
kata. Da li de oni umeti i u Konstituanti — odbraniti narodno i drzavno 
jedinstvo Jugoslavije; to se pitanje namede sad briznim biradima koji 
s paznjom i s pomalo zebnje u srcu prate predizbornu borbu sto se za- 
huktava i razbuktava, i preti da u pogledu huke i buke podje tragom netora 
svrgenih izbora u Severnoj Americi. Kad bismo se bar ugledali na Ame- 
ridane i u tonu vodjenja borbe, u smislu kako to iznosi izvestad M Nove 
Evrope* 4 iz Cikaga u svom poslednjem opisu predizborne borbe u Americi: 
„U ovoj demokratskoj zemlji n e smete udariti na porodicu i dast: sama 
vas publika moralno linduje"! . . . 

Inade, pored lista kandidatskih, glavni momenat u ovoj fazi pred- 
izborne borbe za nasu Konstituantu jesu skupstine, koje se odrzavaju na 
svima stranama, i na koje dolaze vodje i prvaci stranaka iz Beograda 
i iz provincijskih srediSta. Privremeno Narodno Predstavnistvo opustelo 
je usled odlaska „vodja" i, kako izgleda, ugasilo se, — izdahnulo je bez 
velikih muka i bez jauka. Nidje oko nede za njim zasuziti. 

Najvede stranke, bar zasad jos, demokratska i radikalna (koja druga 
je u poslednjem dasu pred izbore postala jo§ konzervativnija primivsi u 
sebe Medakovidevu grupu veleposednika) , salju u provinciju svoje naj- 
bolje ljude, G. Svetozar Pribidevic, pogto je bio u Subotici, oti§ao je i obi- 
Sao svoju glavnu tvrdjavu, Liku, gde je s odu§evljenjem docekan. Drugi 
demokratski prvak, G. DraSkovid, imao je odlicnu ideju da — prvi od srbi- 
janskih politidara od oslobodjenja — dodje u Zagreb i odrzi jedan vrlo 
iskren i promiSljen govor, koji mozda nede doneti mnogo vi§e glasova nje- 
govoj stranci nego §to bi ova inade dobila, no koji doprinosi medjusobnom 
sporazumevanju i stvaranju bolje politidke atmosfere. Sad se odekuje u 
Zagrebu i G. Pa§id, koji je prvo i§ao u Novisad, zajedno s G. Proticem, 
s kojim se, kako izgleda, za ljubav stranke i izbora izmirio. Sanse demo- 
krata se popravile u Bosni, usled sporazuma te2adke stranke sa demokra- 
tama, — ako se ovaj odrzi. Inade, Seljadki Savez istupa jedinstven po celoj 
Jugoslaviji, kao klasna organizacija, — samo Sto nisu sve seljadke stranke 

n f~*f^onlf> Original from 

207 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



u Savezu; Radiceva SeljaCka Stranka, koja je vrlo dobro organizovana, idc 
svojim putem — ne pravim — , i imace u Hrvatskoj, usled sticaja prilika, 
po svem izgledu, dosta uspeha, koji 6e najviSe osetiti, na svoju Stetu. Hr- 
vatska Zajednica. Dok Seljacka Stranka nema dovoljno obrazovanih k^n- 
didata, pa uzima na svoju listu ljude poiupismene ili politiSki nemogu<5e f 
stranke u Hrvrtskoj Zajednici sastavljenc su iz sasvim hetcrogcnih eleme- 
nata, i medju njihovim poverenicima iudno odudaraju jcdno od drugog 
imena naprcdnih rodoljuba od imena zadrtih pokrajinskih bukaca i na- 
zadnjakr*. Uopste, kod svih ovih izbornih lista kandidata, Covck Cesto do- 
bija utisak f da te ljude nijc iskupila zajedno pozitivna misao, vcd bilo 
l'Cni interesi bilo prkos i separatizam, bilo nezadovoljstvo. Ali f mi smo 
opet kod kandidatskih lista, — a o njima sc mofe vi§e govoriti tck dok 
budu konafino utvrdjene i dovrSene. — a — 

Fkonomski pregled, 

a) Pogledi na nasu pnvrednu politiku. 

Divimo se uvijek ekonomskoj snazi Sjedinjenih DrJava amerlCkih i 
Velike Britanije. Njihova industrija i trgovina, njihova poljoprivreda, stoje 
na vrhuncu, savrSeni su i funkcijoniSu kao sat. Organizacija svih grana pri- 
vrede, iscrpljivanje svih ljudskih, iivotinjskih, i prirodnih energija, sistem 
ncprestanog napredovanja i usavrSivanja privrcdnog aparata, stvorlo je tc 
driave velikima i nezavisnima, nafiinio je iz njih pravi raj za one — koji 
hole da rade i da privredjuju. I dok se divimo snazi tih driava na ekonom- 
skom polju, namele nam se pitanje: zaSto smo na torn polju toliko uda- 
ljeni od njih i zaSto nam neuspjeva da podjemo njihovim tragovima, pa da 
stvorimo pored nacijonalno zdrave i jake Jugoslavije i jednu privredno 
oCeliCenu, privredno naprednu Jugoslaviju? Toliko zna ve<5 danas svako u 
nas, da je Jugoslavia iza Turkestana najiitorodnija zemlja svijeta, da 
imade stada marve neizbrojene iopore, da je prepletena vinovom lozom, 
da je puna dragocjenih neiscrpivih praguma i hrastovih i bukovih, da ispod 
povrSine njenih bregova poiivaju neotkrivene gomile ugljena, bakra, sum- 
pora i ostalih ruda, da je prepuna vodenih snaga, neeksploatisanih, da je 
morem vezana sa svim velikim lukama svjetskim, ukratko da imade izobilje 
svega Sto je preduvjetom stvaranja jedne modne ekonomske vlasti . . . 

I poCeli smo pre dvije godine da gradimo ovu na§u prirodom toliko 
darovanu Jugoslaviju. PoCeli smo starim neproduktivnim metodama velike 
politike, partijskih nadmudrivanja, stavljanjem nestruSnjaka na onakova 
mjesta gdje se hoce velika koncepcija, svestrana spremnost i utvrdjen cilj. 
Prosli smo sve mogude faze zabrana izvoza i uvoza, dotukli smo temeljito 
ono malo industrije Sto smo je imali, reSili smo se jednog dijela stranog 
kapitala a nismo mu naSli zamjene na strani naSih saveznika. Valutno pi- 
tanje prepustili smo sarafima, koji su svojim manipulacijama zgrnuli mi- 
lijone, a Cijim je radom pao dinar na svjetskim pijacama ispod talijanske 
lire, koja je pre rata bila najloSija moneta (jer je Italija imala najpasivniji 
trgovinski bilans), Nismo znali ni umeli da uredimo uvaianje obuce, odjede, 

^,1., Original from 

208 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



byC^C 



i onakovih dnevnih potrepStina koje ne izradjujemo sami, po cijeni koja 
bi bila u skladu sa dohotkom pojednih staleia, i tako je importovanoj robi, 
koju trebamo za livot, iila cijena u vis onako kako se kome svidjalo; ii- 
votne su prilike postale nesnosne, a problem vjednih radnidkih, dinovnidkih, 
i srednjestaleikih pokreta za poboljSanjem materijalnog stanja, ne mo2e 
da sidje s dnevnog reda, Kruh i meso, naSa glavna hrana f koju produci- 
ramo mi sami u tolikoj mnoiini kao malo koja evropska drzava, imade u 
nas takovu cijenu da de nam skoro ameridki farmeri u naSoj vlastitoj kudi 
modi da konkuriSu jeftinijom pSenicom i jeftinijim smrznutim bivolskim 
mesom, Sa pijaca naSih susjednih zemalja, oni su nas ved istisnuli u tim 
produktimal U Bedu staje kilogram bijelog braSna 40 austrijskih kruna $to, 
po kursu 35, iznosi 14 naSih kruna, dok mi kod kude pladamo to isto braSno 
po 16 kruna kilogram. Ovaj mali primjer ilustrira nam svu golotinju naSe 
privredno-politidke primitivnosti, jednog neoprostivog dilentantizma. 

Sto jedno ministarstvo na privrednom polju uradi, to drugo obori i 
poniSti; privredni se krugovi uopSte ne pitaju za savjet i miSlenje, nego ih 
jednostavno stavljaju pred gotove dinjenice: naredjenje je tu, nastojte da 
se snadjete, da se uredite prema njemu! Donose se porezi, tereti se njima 
samo trgovina, obrt i industrija, a ove grane nastoje da svale porezni teret 
na konzum, — umjesto da se vrSi oporezivanje na posve drugim, modernim 
osnovkama, koje bi onemogudivale ovakovo odvaljivanje tereta s jednih 
ledja na druga. 

Tako bismo mogli da nabrajamo do vjednosti greSke naSe danaSnje 
privredne politike, za koju znamo svi da je Stetna i nemoguda, i da nemoie 
da posluzi stvaranju ekonomski jake driave. No to ostavljamo za idude 
dlanke, u kojima demo se pozabaviti sa ponekom od privrednih grana, i 
sa vaznijim pojavama i zadacima na tome polju. Zasada, pridruzujudi se 
nazorima izneSenim u dlanku ^Gospodin Ministar" u broju 4. ff Nove 
Evrope*', konstatujemo samo da sav naS privredni svet trazi da se, pored 
uklanjanja politike iz drzavne uprave, sva ministarstva strudna, to jest: 
saobradaja, trgovine i industrije, finansija, ishrane, agrarne reforme, te 
Suma i ruda, popunjavaju uvek jedino i samo cnakovim ljudima koji 
su medju strudno osposobljenima n a j b o 1 j i. Ovi prvaci neka sebi za- 
jednidki udare jedan cilj: jadanje, dizanje i usavrSavanje naSeg privrednog 
iivota po jednome planu po kojem demo stupati stazom napretka, da bismo 
postali ona ekonomska sila, koja treba da budemo, za koju nas je oprede- 
lila sama priroda. M. B. 

b) Situacija Narodne Banke kraljevine SHS, 

Novi zakon o ustrojstvu ff Emisijone Banke Kraljevstva S, H. S/ 4 od- 
redjuje, da banka svakih osam dana imade izvjestiti o svojoj situaciji a time 
ujedno i prikazati naSe privredno-financijalno stanje, Poslije osam mjeseci 
poslovanja po novom zakonu, Narodna se Banka rijeSila da prvi put dade 
jedno takovo izvje§de. 

Prvi bilans „Narodne Banke 11 publiciran je dne 1. februara 1920, 
naime onoga dana kojega je zakonom postala emisiona banka za ditavu 

{~*rw"*nl « Original from 

209 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



drzavu, a drugi, dne 30* septembra 1920, dakle ravno poslije osam mjesecL 
Situacija je za to vrijeme, naravno, skroz izmijenjena, Dok je optica) nov- 
canica na dan 1. februara iznosio okruglo 711 miliona dinara, dne 30, sep- 
tembra imali smo u prometu 2,814.319475 dinara ili okruglo 2.102 miliona 
novfianica vi§e. Doduse, od toga viSka otpada 1.189,657.000 dinara na krun- 
ske nov&anice, tako da fakticni viSak iznosi 913 miliona dinara, Ovako 
dakle indirektno doznajemo da je kod zamjene novca povuieno 4 miliarde 
760 miliona kruna. 

Visak novcanica u iznosu od 913 miliona dinara nastao je uslijed sve 
vecih drzavnih izdataka kod nedovoljnih primitaka. Dok je dug drzave 
prama Narodnoj Banci iznosio dne 1. februara 1920 samo 650 miliona di- 
nara, taj je dug porastao do 30, septembra iste godine na 2 miliarde 790 
miliona, Odbijemo li dug koji je nastao uslijed povladenja krunskih novCa- 
nica (jedna miliarda 190 miliona dinara), to faktifini vi§ak duga iznosi 
okruglo 950 miliona dinara. 

Drugim rije£ima, drzavni izdaci od l./II, do 30,/IX. 1920 bili su za 
950 miliona dinara vedi nego drzavni prihodi; pa kako drzava mora da zivi, 
jasno je da se je taj manjak morao pokriti tiskanjem novih novcanica. 

Sad nam je jasno dakle gdje lezi uzrok nase financijalne mizerije, i 
zasto nasa novfcanica ne moze nikako da se popravi. Pokusaji ministra finan- 
sija da novim porezima povisi drzavne prihode i da uvede bilansiranje u 
drzavnom prorafiunu, zasluzuju drugu paznju i kritiku nego sto su ih do 
sada imali, 

Po istoj zadnjoj bilansi Narodne Banke, opaza se i veda briga prema 
privatnom kreditu, i time priblizenje normalnom poslovanju. Dok je 
eskompt mjenica dne l./II, iznosio samo 11 miliona dinara, dne 30,/IX. iz- 
nosi eskompt ve<5 125 miliona dinara, Nazalost, teska nmora 1 ' drzavnih du- 
gova sprecava Narodnu Banku, da zadovolji velikoj potrebi kredita bas u 
danasnjoj periodi naseg ekonomskog preporoda. Na drugoj strani opet vi- 
dimo stavku „potrazivanja na ziro racunu" sa 41 milion dinara. Banka bi 
morala sve uCiniti da ovu granu poslovanja izgradi do savrsenosti te da 
tako sto vise doprinese sredjenju nase kreditne organizacije. 

Zlato i srebro ne pokazuje od februara nikakovu razliku, Zaliha zlata 
iznaSa 63 miliona dinara, a srebra 15 miliona, Jedino zaliha strane monete 
smanjila se je od 10 na 2 milijarde dinara, 

U bilansi vidimo i stavku od 2 milijarde i 158 miliona dinara kao 
drzavni zalog (Sume, rude) za izdane novcanice, Izgleda nam, da praksa 
nije pokazala da bi ovakav zalog imao ikakovog uticaja na nasu valutu, 

Koli£ine novfianica u otpicaju (2 milijarde 814 miliona dinara), iako 
je po sebi ogromna suma ipak, ukoliko ne bi dalje rasla, nije tako straSna 
da bi potpuno opravdavala nizak tecaj na§e novcanice. Kad vidimo da 
Austrija ima u opticaju 22 milijarde kruna, Francuska 40 milijardi franaka, 
NjemaCka 65 milijardi maraka, Rumunjska 10 milijardi leja, Poljska 5ak 
75 milijardi maraka, onda naSa situacija nije sasvim beznadna. 

Razvitak nase financijalno-privredne situacije zavisi o tome dali 6e 
ministru finansija podi za rukom da uspostavi ravnotezu u proradunu, i time 
prestati da i dalje apeluje na trezor Narodne Banke. 

Ivo Betin. 



by Google 



Original from 
210 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Knjizevni i umetnicki pregled. 

Jubileji zagrebacke pozorisne kulture, 

(1840—1860—1870—1895) 
Osamdesefa godisnjica, sezdeseta, pedeseta i dvadesetipeta. 

Dne 24. studenoga ove godine navrSit <5e se iezdeset godina, kako su 
je u kazali§noj zgradi na Markovom trgu u Zagrebu — u kojoj se do toga 
vremena davale od vede Cesti samo njemaike dramc i talijanske opere — 
pi-vi put prikazivana hrvatskim jezikom domada izvorna gluma ff Juran £ 
Sofija 44 od Ivana Kukuljevida. 

Dne 24. studenoga ove godine navrsit <5e se Sezdeset godina, kako su 
njemacki glumci otjerani sa zagrebaike pozornice, da se nikad viSe ne po- 
vrate na nju i da se s nje nikad viSe ne zaSuje njemafika rije£. 

Dne 2, listopada ove godine proslavljeno je pola stoljec5a f otkad se 
u ovom narodnom i zemaljskom institutu, s malim pofcivkama, kultivira 
stalna operna struka, — a dne 14. ovog mjeseca proslo je Cetvrt stoljeda, 
otkad radimo u novoj, modernoj zgradi. 

Jubileji su to naroiito zagrebaiki, a po tome hrvatski i opdi juino- 
slovenski, jer se u drugim nasim krajevima — osim pozoriSnih po€etaka 
pod Joakimom Vujidem i badke putnifike druiine, koji su poieli kultivirati 
dramu narodnim jezikom nekoliko decenija iza zagrebafkih kajkavskih 
prikazivanja 18. vijeka — zbog osobitih politi&kih prilika, tako rano nije 
ni mogla razviti prava pozoriSna kultura. 

Zagreb je u tim poslovima stajao na prvom mjestu. Daleko bi me od- 
velo, da raspredam i trazim historijske razloge ovoj kulturnoj CinjenicL 
Tihi umjetniCki smisao, koji je tinjao u zagrebaSkim aristokratskim i gra- 
djanskim porodicama (bile one u prvoj polovici 19- stoljeda zadojene na- 
rodnim duhom ili ne bile), objaSnjava znaSajan fakat, da bi se 1930 mogla 
proslaviti vec i stota godisnjica, otkako se u Zagrebu pjeva Mocartov 
„Don Juan 44 , — dakako, ako ne stavljamo narodnu rijeC kao jedini kri- 
terij glazbenoga obrazovanja. Godine 1827 davao se u Zagrebu ve<5 Rosi- 
nijev ,,Tankred 44 , pa redom Boaldije, Belini, Doniceti, Ober i t. d. Valja 
istaci, da su se opere ovih muzifkih velikana davale u Zagrebu u jeku nji- 
hove slave, kad su se premijere ovih djela davale po velikim gradovima 
Citave Evrope! I samo ovako iduci historijskim putem, mozemo da shvatimo, 
kako su Striga i Lisinski 1846 zatekli u zagrebaikom opdnstvu ve<5 toliku 
glazbenu spremu, da se sa zanosom mogao primiti prvi pokusaj originalnog 
glazbenog nastojanja („Ljubav i zloba' 4 od Lisinskoga). Hrvatska opera 
naime moze da se shvati kao najviSi umjetniiki vrhunac „ilirskog 44 na§eg 
rada, koji je od prvog poCetka bio zadahnut idejom juznoslovenskog jedin- 
stva. A posto je to jedinstvo danas ostvareno, mogla se pedeseta obljetnica 
stalne hrvatske opere istad i kao obelisk nad cijelom naSom kulturnom 
teinjom za narodnim jedinstvom (Sto sam ja i istakao uoii jubileja u je- 
dnom zagreba6kom politiCkom iurnalu). Zagreb i Hrvatska mogu s velikim 
zadovoljstvom pokazati prstom na 8. paragraf saborskog zakonskog 
Clanka od godine 1861, gdje je izrekom zapisano, da se ff s vremenom ima 
n (^f^fcOnlf> Original from 

2// UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



ustrojiti opera jugoslovenskq'K — Hrvati su naime, kao 5to je poznato, za 
ljubav jedinstva, u nekoliko mahova tefiajem vijckova zatomljivali ple- 
mensko svoje ime.i zamjenjivali ga sirim geografskim nazivom, 

I tako je opera ustrojena. Ne samo kao institucija, koja ima da se 
cbazire na opci razvitak medjunarodne muzike, nego i kao Cisti rezultat 
narodnog naSeg stvaranja. Od 298 glazbenih djela — ne raCunajud ovamo 
i simfonijske koncerte — koja su se za pedeset godina izvodila na hrvatskoj 
narodnoj pozornici, bio je 69 od nasih domacih kompozitora. Sam Zajc 
komponuao je 28 opera i opereta. Da su bas Hrvati doprinijeli ovom za- 
mjernom broju najveci dio f drzim, da ne valja traziti razloga u nekoj na- 
Tocitoj glctzbenoj darovitosti zagrebadkih krugova, jer je u torn pogledu ci- 
jeli nas narod podjednako nadaren, nego u cistom realnom faktu, §to su 
zagrepCani imali svoju operu, svoj orkestar, soliste, zbor i dirigente, pa je 
svaki kompozitor znao, da de mu djelo izadi na pozornicu ako iole bude 
udovoljilo scenskim zahtjevima. Moralni i materijalni uspjeh jednoga kom- 
pozitora privUfcio je drugoga, pa se u plemetiitoj uta 1 *mici uhvatio u kolo 
toliki broj glazbenih radnika: — Adamovic, Albini, Bersa Blagoje i Vladi- 
mir, Ajsenhut, Faler, Hace f Hreljanovid, Lotka, Lisinski, Mitrovid, 
Muhvic, Novak, Prejac, Sirola, Vilhar i Zajc. (ZnaSajno je, a to i potkrep- 
ljuje moju tvrdnju, da je Petar Konjovic, jedini operni kompozitor od 
srpske strane, pristao uz ovo zagrebadko kolo, dovrsio svoj „Vilin veo" i 
izveo ga na pozornicu za svog duzeg bpravka u Zagrebu. Milije ga je po- 
vukao za sobom.) 

Isto ovo, sto sam rekao za kompozitorsko stvaranje, moze da se pri- 
mijeni jo§ u vecoj mjeri dramskoj zagrebrdkoj produkciji. Kukuljeviceva 
drama izasla je na pozornicu samo §est godina prije prve opere Vatroslava 
Lisinskoga, ali je ona prvi signal preporodnom dramskom stvaranju, koje 
je od onoga vremena iznijelo oko stotinu novih autora sa vi§e od trista oz- 
biljnih drama, tragedija, komedija vodvila i lakrdija. 

No po&etak je bio sumoran i diletantski. Niti je bilo glumaca, ni re- 
datelja domacih, 1-oji bi stavljali na noge prve pokusaje dramatske. U to 
doba — u prvoj polovici 1840 — zivotarila je u Novom Sadu jedna srpska 
putnicka druzina. Zagrebackim patriotima sjevnu ideja, da bi bilo naj- 
ztfodnije, da pozovu tu druzinu u Zagreb i da s potnocu redatelja zagre- 
backe njemaCke druzine stvore sebi doliian umjetniiki personal. Na taj 
nacin insceniran je ne samo n Juran i Sofija'\ nego i ff Stjepko Subic" od 
Kukuljevica, kao i , f Hrvatska vjernost*' od nepoznatog autora. U to doba 
insceninli su zagrepfiani na svojoj pozornici i tablo ,,Povratak Kara- 
gjor£jeva sina u domovinu" s pjesniCkim objasnjenjem Ivana Mazuranica, 
kasnijega bana i stvoritelja najbolje narodne epopeje. Novosadjani donijeli 
su, osim nekih preradjenih drama iz stranih repertoara jo§ i najpozn?tija 
tadasnja djela Jovana Sterije Popovica: ff Pokondirenu tikvu", „Milosa Obi- 
licit 44 , „T^ rdicu", M S T etislava i Milevu" — i „Lazu i Paralazu", Promislje- 
nost sudbe odredila je f da je dne 28. oktobra ove godine beogradsko Na- 
rodno Pozoriste, koje dodje da pocasti jubilej zagrebackog svoga druga, 
odi^ralo upravo „Lazu i Paralazu", kojim se prije osamdeset godina pomo- 
£ao stvarati zagrebrfiki dramski repertoar! , . . Koliku nam nauku pruza hi- 
storija: — novosadjani, zagrepfiani i beogradjani rade xukom u ruku o za- 

.. f~*nj^fiL* Original from 

212 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



jedniCkoj narodnoj stvari. Ni jedni ni drugi nisu sami mogli niSta temeljito 
izgraditi nego zajedniCkim silama. Samo sloina brada — Skadar grade. 

Ali ima jo§ jcdna dinjenica, koja ovoj historijskoj reminiscenciji daje 
znadajno obiljezje. Novosadski glumci doSli su u Zagreb s jezikom koji nije 
bio Cist narodni, nego isprepleten rijeiima ruskih crkvenih knjiga, kako 
se to u to doba govorilo i pisalo u srpskim literarnim i gradjanskim kru- 
govima. ZagrebaCki knjiievnici nastojali su u to vrijeme oko iistode na- 
rodnog govora vi§e nego ved dio srpskih knjizevnika, pa je Vuk Karadzic 
stavljao Srbima na du§u, da se ugledaju u Hrvate. I doista, za tri prve se- 
zone u Zagrebu nesamo da se novosadskim glumcima profiistio jezik, nego 
im se i personal popunio novim zagrebaikim silama (Franjicom Vesel, Ju- 
lijom Maretic, Jozefinom Vagi, Radlajem, Tkalcem itd.). I kad je u fe- 
bruaru 1842 zagrebaika narodna druzina dobila poziv od beogradske vlade 
da ide onamo, nije ta druiina vi§e bila ni srpska ni hrvatska, nego — ju- 
inoslovenska. Beogradjani su je mogli smatrati, ako im je bilo volja, srp- 
skom, a zagrepcani hrvatskom. No zagrepcani su ipak na nju gledrli kao 
na svoju mezimicu i o£i im se upravljale prema Srbiji i Beogradu, odakle 
su ih zanimale nesamo sve pozoriSne, nego i — politiike vijesti. Tako se, 
eto, poSelo. Kulturna iskra zagiijala je narodnu svijest U to doba je i knez 
Milos podupro zagrebadki kulturni rad — zlatnim dukatima. U Gajevoj 
Danici od 26. februara 1842 kliknuo je sa zanosom Hrvat-Ilir, da su ff Srbin 
i Horvat sinovi jedne majke i da su obojica jednim mlijekom zadojenL 
Horvat na srpskom kazalistu Srbinu predstavlja! Nije li to ofiti dokaz, da 
Srbin i Horvat govore jednim jezikom, jer kako bi inaCe Srbin mogao ra- 
zumjeti Horvata?" 

Ali je prvog ZagrebaCkog drama turga, Dimitriju Demetra, boljelo, 
Sto su novosadski glumci, stizudi u Beograd sa zagrebaCkim dopunama, 
morali ondje opet upletati u svoje tekstove slaveno-srpske jeziCne floskule, 
kojih su se u Zagrebu jedva bili otresli, jer ih ina5e beogradski knjizevni 
krugovi ne bi susretali s onom simpatijom koja je potrebna da se prenosi 
iz gledalista na pozornicu. ,,Cemu graditi", — pitao je on — „§to se jedan- 
put ipak mora porusiti? Tko bi pio iz bare kraj Cistog i bistrog okreplji- 
vog izvora? 4 ' — Zagreba&ki Hrvati smatrali su naime, od prvog poietka, 
svoje kazali§te najboljom Skolom disto Stokavskog govora, kojim je i tako 
govorio najveci dio hrvatskog ili srpskog plemena. Milota jezika prodi- 
rala je s toplotom zive rijeCi lak§e do srca rodoljubnih krugova, nego 
s mrtvim i hladnim pismenom, 

Sto sam rekao za glazbenu spremu zagrebafikog opdinstva u prvim 
poCecima naSeg opernog nastojanja, moze se red i za dramsku obrszova- 
nost ovih krugova, Desetak godina prije Gajevih „Novina" i „Danice", 
sluSali su zagrepcani ved Sekspirova „Hamleta u , If Lira" i „Otela", Ge- 
teova „Fausta", Silerova ff Vilima Tela 4 *, „Mariju Stuart 4 ' i mnoge druge 
drame tada§njih najkrupnijih pisaca. U originalnoj produkciji, dakako, ni- 
smo se mogli ni u Cemu prikuCiti velikanima svjetskog repertoara, ali su 
se vec prvih decenija javljali pisci (Demeter, Bogovid) koji su imali snage 
i volje da polete junaCkim dramatskim lijetom, dok nije doSao Franjo 
Markovic koji je — mnogo prije nego Sto je njegov fv Dra£ki j izaSao in 



byG< 



Original from 
213 UHIVERSITYOF CALIFORNIA 



pozornicu — svoju dramu smislio i izradio. Prva ova velika naSa traga- 
dija iza fl Tcutc u f sa svojim silnim zamahom i serioznosdu, dodekala je 
sudbu prve naSe velike narodne operc „Porina" — da se dadc tek prije 
detvrt vijeka f nekoliko dana prije preseljenja u novu zgradu. AH je zato 
Frajdenrajh sa svojim pudkim djelimi prodro detrdeset godina prije njih! 

Nije mi nakana da nabrajam ono trista dramatskih izvornih djela, 
koja su se izvodila u novoj kucL Pobrojana u 2, broju ovogodiSnjeg „Ka- 
zalisnog Lista", a za mjesec dana, dok izadje historijski pregled cjelo- 
kupnog naseg dramskog rada, kako je prije mjesec dana izasao pregled 
, t Hrvatske opere", jasno de se razabrati sav kulturni napor narodnog na- 
seg instituta. Od hrvatskih ili srpskih pisaca u novoj kudi najvige su djela 
napisali: Milan Ogrizovic (15), pa Branislav Nu§ic i Marija Jurid Zagorka 
(12), Petar Petrovic (9), Milan Senoa, Stjepan Miletic i Gjuro Prejac (7), 
Ivo Vojnovic i Ferdo Miler (6), Josip Eugen Tomid, Ante Tresid Pavici<5 i 
Fran Galovic (5). Knjizevna vrijednost ovih djela f dakako, nije jednaka. 
Medju njima ima i takovih, koja se mogu smatrati najvi§im rezultatom 
<lomace nase dramatske produkcije, dok su druga tehnidkom svojom dotje- 
ranoscu i duhovitoscu izvrSila svoju duznost i dozivjela primjereno pri- 
znanje. 

Modernosti zagrebacke pozornice i snazi izvjesnih domadih autora 
mnogo je doprinijelo ugledavanje na§ih pisaca u najbolja strana djela, koja 
su se u najobilnijoj mjeri izvodila na hrvatskoj pozornici, i prou^avanje od- 
licnih zapadnjackih glumaca i pjevaCa, kao i najboljih poljskib i deskih 
dramskih glumaca, koji su gostovali u Zagrebu. PodevSi od Ludviga 
Leve-a, Cuvenog glumca befckog nBurgteatra'*, koji je 1847 (godinu dana 
iza gostovanja Franje Lista) bio prvi veliki gost zagrebacke pozornice, 
pa sve do Rosija, Zakonija, Novelija, Salvinija, Koklena, Sare Ber- 
narove, Rezanke, Depre-ove. Prevostice, BelinSonke, Smahe, Vojana, 
Adventovica, Hane Kvapilove, Visocke i Solske — svi su oni ostavljali 
tar po jednu uspomenu u umjetniSkom i tehnidkom laboratoriju na§ih £la- 
nova. Ova gostovanja ne valja nipoSto podcjenjivati, a zlo bi udinio onaj 
pozori§ni upravnik koji bi se pobojao toboznjih rdjavih posljedica ovakovog 
ugledanja. Dobar glumac ne 6e nikada nista primiti u sebe Sto ne bi mogao 
prokuhati sokovima svoje unutrasnje umjetnosti, a na rdjavome nema ni§ta 
da se pokvari, Ugledanjem u najvede korifeje svjetskih pozornica upoznava 
na§ glumac sebe i svoju snagu, pa ce ili klonuti pod teretom svoje nemodi 
ili de odskoditi u visinu. Da ovako ugledanje nije nista naskodilo nacional- 
nosti nase pozornice, najbolji je dokaz to da zagrebadki dramski personal 
s najvedom snagom igra (upravo kao i beogradski) baS realistidku dramu i 
komediju, koja se ocituje u slavenskim, narodito ruskim i domacim djelima 
ove vrste. 

Specijalna odlika zagrebadke pozornice danas se razbira u neobicnoj 
obilnosti zenske herojske struke, Danas mi imamo tri vrsne Antigone i 
jednu nenadmasivu Majku Jugovida. Pomalo se radjaju Salome i Ofelije, a 
kad dobijemo jo§ Koriolana i Lira, bit demo i opet potpuni, kakvi smo bili 
prije petnaest godina. 

Jedna jedina stvar koju duboko osjedam, i koju za svoga sudjelo- 
^anja u upravi Narodnoga Kazalista smatram jednom od glavnih svojih za- 

* l * UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



da<5a f bila bi f da se j as nodi govora posvcti veda briga. Ne mislim: akcc- 
natskoj pravilnosti, oko kojc sam sc i sam brinuo ve<5 prije 26 go- 
dina, jer sc u nju danas ulaie dovoljno truda, ncgo onoj prostoj jasnoci, 
da i sluSaocu na galeriji ne izmaknc ni jedna rije£, makar sc kolikoj umjet- 
nidkoj intimnosti predavao glumac u najvedoj tiSini svojc duSe. U torn po- 
gledu bcogradski glumci nesumnjivo stojc iznad nckih zagrebaikih, a kad 
se zagrebaika i bcogradska umjetniika lf p<redavanja" sliju u jedno, imati 
^cmo i — jednu pozoriSnu cjelinu. 

Sto se f napokon, tiCe modcrne inscenacije, ncka mi budc dopu§teno 
spomenuti jcdan dozivljaj posljednjih dana. Uo6i dvadcsctipetc godisnjice 
dosao jc iz Beda bivSi sccnograf tamoSnjega ff Burgteatra*\ da nam ponudi 
dekoracijc svojc danaSnje tvrtke. SluSaj ga jc nanio upravo na glavni pokus 
Korolijina f .Skadra #4 . Poslijc pokusa do§ao mi je u urcd i rekao: M Dopustiti 
dete mi f gospodinc intendantu, da vam i nc pokazujem svojc nacrtc, jcr 
hrvatska pozornica, prcma onom Sto sam das prije vidio, stoji u dekora- 
tivnom pogledu na visini najsavrsenijega beCkoga pozori§ta." I oprostio sc. 
A mi svc dckoracije izradjujemo sami u svom kazalisnom atclicru prcma 
nacrtima domadega hrvatskog scenografa. U torn smo se pogledu naime ve<5 
sasvim oteli supremaciji stranih vclikih uglednika, i stavili na svoje vlastite 
noge. Najvi§i rezultat dosada§nje naSe pozoriSne kulture! 

Nikola Andric. 



Beleske. 

Jovan Cvijic i Vojvoda Misic, 

U casovima kad bi njihova sposobnost, njihova pamet, i njihovo po- 
Stenje, bili od najvcde potrebc i koristi narodu, dolazc tuzni glasovi, da su 
ova dva naSa vclika doveka tesko bolesni, da nc mogu napuStati sobc ni 
postelje. Gospodin Cvijid morao jc zaostati u Ceskoj, u Karlsbadu, kamo 
jc otiSao na lefienje iz Koruskc; a Vojvoda Mi§i<5 lezi u sanatorijumu na 
Vradaru u Beogradu. Mi sa zcbnjom i§£ekujemo glasovc o stanju njihove 
bolcsti i s jcdne i s drugc strane. 

Gospodin Cvijic nam pise iz Karlsbada, pod 19. oktobrom: f( PiSem 
Vam iz postelje. Napadi zudnog kamena se ponavljaju, i zbog bolova sam 
u ofiajanju. Uz to i srce slabo. Ncka influcnca oka jednako sc ponavlja, 
tako da sc bojim da mi sc ne zamuti pogled. I t. d. Ncma kraja mojim bo- 
lovima i bolestima . . . Zabranjen mi je rad bar za 3 — 4 meseca, zato vam 
ne mogu sad nista poslati za l( Novu Evropu", koja je odli&na . . ." I povo- 
dom clanka Dra. Mitkovica, f ,Skerlideva zastava": n Nisam ni ranije mislio 
da pravim parti jc, pa ni vanstranacku. Mene ne uzimajte u obzir . . ." 



215 

^^ UHIVERSITYOF CALIFORNIA 



IVAN TURGENJEV: 

Hamlet i Don Kihot* 

Prvo izdanje Sekspirove tragedije ff Hamlet'* i prvi deo Cervantesova 
„Don Kihota" izadjoSe na javncst jcdnc te iste godine, u samom podetku 
XVII-og veka. 

Ta jednovremena pojava.veoma je znadajna u naSim odima. lf Hamlef* 
i ff Don Kihot" olidavaju, kako nam se dini, dva do krajnosti oprefrna 
tipa ljudske osobenosti — dva suprotna kraja osovine na kojoj se vrti do- 
vedja priroda. Po naSem sudu, ljudi se — viSe ili manje — daju svrstati u 
jednu ili drugu kategoiiju navedenih tipova, jer gotovo svaki od nas poka- 
zuje neku slidnost ili sa Hamletom, ili sa Don Kihotom. Istina: u nase doba 
ima mnogo vise Hamleta; ali ni Don Kihoti nisu mahom iidezli sa zemlje. 

Da svoje redi objasnim. 

Svi ljudi — svesno ili besvesno — udesavaju i provode zivot prema 
nekom svom licnom idealu, ili, drugim redima, prema tome kako i u Jem 
oni naziru pravdu, lepotu, dobrotu. Mnogi naziru svoj ideal u ved gotovim, 
istorijom odredjenim i stalozenim oblicima zivota; oni prema tome idealu 
udeSavaju svoj zivot f odstupajudi od njega tek pripadom, kad ih na to na- 
vede strast ili slu£aj; ali oni u njegovu dobrotu ne sumnjaju. Drugi, na- 
protiv, taj ideal podvrgavaju analizi sopstvene misli. Kako ve<5 bilo f mi se 
necemo mahom prevariti, recemo li da za veliku vecinu ljudi taj ideal — 
podloga i smer njihova zivota — ili se nalazi van njih, ili u njima samim, 
Drugim reiima, svaki od nas stavlja na prvo mesto ili svoje j a, ili nesto 
drugo, izvan svoga ja f 6emu on priznaje prvenstvo nad sobom, 

Opazide nam se, moze biti, kako realni zivot ne poznaje tako o§trih 
razgranidenja, i kako u jednom te istom bidu mogu naizmence da se odra- 
zuju oba pogleda, pa dak da se do neke mere i stapaju; no na§a namera i 
ne bese da poridemo mogudnost nelogidnosti i nesuglasica u ljudskoj pri- 
rodi; mi htedosmo prosto da istaknemo dva razna dovekova odnosa prema 
idealu zivota — a sada demo se potruditi da pokazemo kako su ta dva ra- 
zlidita odnosa, po na§em sudjenju, nasla izraza u dvema lidnostima kojima 
su namenjeni ovi redovi. 

Da podnemo sa Don Kihotom, 

I, pre svega, treba napustiti sitno i plitko stanoviSte kao da Don Ki- 
hot nije drugo do onaj smeSni vitez zalostiva lica, kojega svi povrSno 
znamo, a to znaci lidnost stvorena da izlaze poruzi stare viteSke roraane. 
Poznato je kako je vaznost ovoga lica, pod perom njegova besmrtnog 
tvorca postupno rasla, i svak se lako moze da uveri kako Don Kihot iz 
drugog dela romana nije vi§e onaj nastrani i sme§ni dudak, s kojim se sre- 
tamo u prvom delu knjige i na kojega se tako izdasno obaraju iamari i to- 
Ijage. Da bismo njegovu figuru do kraja shvatili, red nam je proniknuti u 
suStinu samog dela, 

Sto nam svojom licnoscu, hode da predstavi Don Kihot? Pre svega f 
veru; veru u nesto vedito, nepokolebivo, ^eru u istinu, — u istinu koja je 
van doveka pojedinca, u koju nije ni lako proniknuti, i koja od ljudi zahteva 
da joj predano sluze i da joj prinose mnoge zrtve, no koja je ljudima opet 
zato pristupadna i uvek gotova da uvazi postojanost sluzbe i silu irtvo- 

21b UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



vanja. Don Kihot je mahom proniknut ljubavlju ka svomc idealu; on je 
gotov da se # njega radi, podvrgava svakoj teskobi, svakora ponizenju, pa da 
tome idealu irtvuje i sam Jivot. 2ivot f uostalom, za njega ima smisla samo 
utoUko f nkoliko kroza nj moie da se pribliii svome idealu: pobedi 
istine i pravde na zemlji. Redi de se: taj je ideal dedo Don Kihotove ma5te f 
rastrojene i zagrejane ditanjem viteSkih romana; priznajemo — i u torn je 
sva komidna strana Don Kihotova; ali njegov ideal ostaje netaknut u svoj 
svojoj Cistodi. iiveti za se ( starati se za svoju osobu, — to bi se njemu di- 
nilo zazorno. On zivi sav (ako se tako smem izraziti) van sebe, iivi za dru- 
goga za svoju bradu; on je tu da trebi zlo, da od ljudi odbija pakosne sile, 
gorostase i vradeve, jednom redju: tladitelje slabih. U njega ni traga od se- 
bidnja§tva, on ne mari za se, on je suSti samopregor; ukratko, on veruje, 
veruje tvrdo i neograniceno. Eto zasto je on neustraSiv, strpeljiv, zadovo- 
ljan i s najmanjom placom, i s najbednijom odedom; nije njemu do toga! 

Cedan u srcu, on je duhom jak i smeo. Njegova dirljiva poboznost 
ne spredava niukoliko njegovu slobodu; mada je prost od lidne tastine, on 
ne sumnja zato ipak o svome pozivu, ni o svojim fizidkim silama; njegova 
volja — neslomljiva je volja. 

Postojano tezenje za jednim te istim smerom daje njegovim mislima 
izvesnu jednolidnost, a njegovom umu izvesnu jednostranost; njegovo je 
znanje ogranideno, ali njemu velika znanja i ne treba; on zna tadno Sto 
mu treba znati, kako mu se treba vladati i koji je njegov poziv na zemlji, 
A to je glavno. Don Kihot moze ponekad da izgleda kao savrSena luda f 
jer se i najoditija stvarnost od njegova zarkog oduSevljenja topi kao vosak 
i izdezava pred njegovim odima, U drvenim lutkama on uporno nazire iive 
Mavre, kao §to u mirnim ovnovima vidi oruzane vitezove. 

Ponekad moze Don Kihot da nam se vidi kao dovek vrlo ograniden, 
jer ne ume da destito oseda ni pravu samilost, ni pravu radost. Uzrok je 
tome sto on f poput staroga drveta §to je svoje zile duboko u zemlju zarilo, 
niti moze da menja svoje poglede, niti je u stanju da ih prenosi s jednog 
predmeta na drugi; jedrina njegova moralnog sklopa daje osobitu snagu 
njegovim mislima i njegovim redima, daje reljefa celoj njegovoj lidnosti, 
usprkos smesnim situacijama u koje neprestano upada. Don Kihot, to vam 
je zanesen stvor koji sluzi omiljenoj ideji, i ta ga ideja ozaruje svojim 
sjajem, 

II. 

Hamlet je, na prvom mestu, analiza i egoizam; on je zatim bezverje. 
On zivi samo za se, on je suSti sebidnjak; kao takav, on ne moze da 
veruje samo u ono sto je van njega i nad njime. Medjutim, ono njegovo 
ja, u kome nema nikakve vere, drago je Hamletu. To je polazna tadka, 
kojoj se on uvek povrada, jer u celom svetu ne nalazi ni§ta, demu da se 
privoli du§om, Taj se skeptidar neprestano vrti oko samog sebe; on je ne- 
prestano zabrinut ne svojim duznostima, no svojim polozajem, Sumnjajuci 
o svemu, Hamlet, razume se, ne §tedi ni samog sebe; um je njegov suvise 
razvijen, da bi mogao da se zadovolji onim dega nalazi u sebi; on priznaje 
svoju slabost i s preteranim zadovoljstvom iigoSe sam sebe, tragajudi po- 
stojano za svojim ja, i drzeci odi vedito uprte u svoju du§u. On poznaje na 
dlaku sve svoje nedostatke, on sam sebe prezire do kraja — a u isto vreme 
od toga prezira zivi, moglo bi se kazati: u njemu nalazi svoju pidu. 

Prtrtnl^ Original from 

217 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



Po tome se vidi da je svako saznanje jedna sila; a takova sila je i 
TIamletova ironija, koja tako snaino odudara od iarke vere Don Kihotove. 

Nu otuda i protivurc6ja Hamletova. On nc vcrujc u se, ali je opet 
zato ponoSljiv; on ne zna Sta hoce, ni zasto zivi, al* ipak drzi do zivota. # 

U drugoj pojavi prvog 6ina Hamlet usklicava: 

„Oh, da nisi, Boze, svojim vecitim zakonom zagrozio samoubicama! 
Oh, kako mi bljutav, prazan i besmislen izgleda dovedji 5ivot! u 

Ali on ne moze opet da pregori taj bljutavi i besmisleni zivot; misao 
o samoubistvu vrze mu se po glavi sve do pojave oceve seni, one jezive po- 
jave koja ce svojom strasnom zapovedi skrsiti njegovu i tako pokolebanu 
volju — ali on sam sebi kidisati nede. Ljubav ka zivotu izbija cak i iz samih 
njegovih misli o samoubistvu. Ljudima u prolecu zivota ne treba tek tuma- 
£iti redi: 

„Krvca bije, cvet mladosti pupil" 

No ne budimo odved strogi s Hamletom; on duSevno strada, a njegovo 
je stradanje jade i pefcalnije no Don Kihotovo. Ovoga tuku glupi seljaci, 
robijasi koje je izbavio iz suianjstva; Hamlet naprotiv, strada od svojih ro- 
djenih udaraca, koje on sebi izdaSno zadaje. I u njegovim je rukama mad — 
mac sa dve ostrice, sto se zove analiza. 

Don Kihot je f ne da se zatajiti, apsolutno smeStan. Njegova licnost je 
mozda najkomi£nija lidnost koju su pesnici ikada stvorili, Njegovo je ime 
postalo smeSnim nadimkom iak i na ustima ruskog muzika. Mi smo o torn 
mogli da se uverimo svojim usima. Na sami pomen zalostivog viteza, iskrsne 
pred ocima pamcenja jedna suha i uglasta figura sa zakucastim nosom, 
stegnuta u smeSnom oklopu, popeta na otrcanom, golobrastom kljusetu, 
onom bednom, vefcito gladnom i vecito bijenom Rozinantu, kojemu nije mo- 
gu<5e odreci izvesnu polusaljivu, poluozbiljnu samilost. 

Jest, Don Kihot je smesan, ali ta sme§nost krije u sebi neku izmirljivu 
i iskupljivu silu, koja ima svoju cenu, Ako nije ovla§ redeno: 1f Kome se 
budes smejao, tome <5eS i sluziti' 1 , tad bi se moglo dodati: tf Na koga si se 
nasmejao, torn si ved oprostio, a valjda si gotov i da se s njim poljubis." 

Hamletova je spoljaSnost, naprotiv, privla6na # Njegova seta, njegova 
bledoca, pa donekle i telesna punoca; njegovo crno, bargunasto odelo, pero 
za SeSirom, otmeni maniri, susta poezija njegove redi, postojano osecanje 
svoga preimudstva nad drugima i uz to gotovost da sam sebi obara cenu — 
sve nam se to u njemu dopada, sva nas to k njemu privlaCL Svaki bi od 
has voleo da ga smatraju Hamletom, nikomu ne bi drago bilo da ga pro- 
zovu Don Kihotom, S Hamletom niko i ne poku§ava da zbija Salu, i u tome 
je njegovo prokletstvo: voleti ga, to je gotovo nemogude; jedino ljudi poput 
Horacija mogu da druguju sa Hamletima. Svi, koliko nas je, simpatisemo 
s njim, i to je sasvim razumljivo: gotovo svaki od nas nalazi u njemu nesto 
od sebe samog; no voleti # ga, to je f ponavljamo, nemogude, jer ni on sam 
ne voli nikoga. 

Da nastavimo poredjenje, 

Hamlet je sin kralja, kojemu je rodjeni brat iivot ugasio, da se do- 
depa prestola; smaknuti vladalac ustaje iz groba, iz „celjusti ada 4 ', da svome 
detetu na dusu stavi osvetu. No Hamlet se koleba, mudruje; on kao da uziva 
u tome Sto se sam sebi podruguje, i na kraju ubija svoga strica-oduha, — 
ubija ga, u neku ruku, sludajno. 



* lfS UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



Duboku ovu psiholoSku crtu ne shvatiSe mnogi ina£e umni ljudi, koji 
se usudiSe da stoga zameraju Sekspin?! Medjutim Don Kihot, bcdno stvo- 
renje, bez ikakvih sredstava, bez ikakih veza, mator, samohran, uzima na 
scbc da ispravlja nepravdc i zaStiduje potiStene na zemlji, koji su mu 
mahom tudji. Sto sc pak prvi njegov podvig protiv nasilja zavrSuje dvo- 
strukom bedom ncvinosti koju hode da zaStiti, i Sto dareJljivi vitez, u uve- 
renju da se bori sa zlokovarnim gorostasima, navaljujc na vetrenjafce, to 
njega ni malo ne buni. KomiCna strana tih prizora nc mora da na§e o£i od- 
vraca od njihova skrovitog smtsla. Covek koji bi t prinosecH neku zrtvu, stao 
da joj prethodno ispituje svc mogude posledice i da hladno ocenjuje korist 
svoga postupka, taj bi se teSko za njega zrtvovao. Hamletu se sliino Sto ne 
moze desiti: kako da on, sa svojim pronicavim, gipkim, skeptiCkim duhom, 
upane u tako grubu pogreSku! Ne t on se nece tu<5i sa vetrenjadama, on ne 
veruje u gorostase - . . ali on f uvereni smo, ne bi na njih udario ni onda kad 
bi uistinu postojali. 

Hamletu se ne bi moglo dogoditi ni to da, poput Don Kihota, u ber- 
berinovoj rukomiji uo£i Mambrinov §lem; no, uvereni smo da, kad bi se na- 
prasno pred njim javila ovaplodena istina, da bi se Hamlet jedva reSio pri- 
znati da je to glavom ona, Istina . . . On bi mo2da rekao: ,,Ko zna? Mozda 
ni sa istinom nije stvar £ista f kao ni sa gorostasima/ 4 

Mi se nad Don Kihotom smejemo; pa ipak, koji bi od nas smeo kazati 
da je uvek i u svakom sluCaju znao da razlikuje berbersku kositrenu ruko- 
miju od orafeva zlatnog Slema? 

Stoga je vazno za nas samo jedno: iskrenost i sila ubedjenja; sam re- 
zultat u rukama je usuda, Jedino usud moze da nam pokaze da li se bo- 
rimo s utvarama, ili s pravim duSmanima, te kakvim smo oruijem Stitili 
svoje glave . . . 

Na5a je duinost, medjutim, da se naoruiamo i da se borimo. 

III. 

Zanimljivo je promotriti odnoSaje mase, takozvane ljudske gomile, 
prema Hamletu i Don Kihotu, 

Polonije, to vam je praktifian, mada u isto vreme ogranifen i brbljav 
starac. On je izvrstan upravnik, izredan otac, kao 5 to svedoSe instrukcije 
koje se po mudrosti mogu da mere sa izvesnim naredjenjima gubernatora 
Sanoa Panse na ostrvu Baratariji. U oiima Polonija, Hamlet nije toliko 
sumahnut, koliko detinjast, i kad u njemu ne bi video ogranak kraljevske 
loze, on bi ga prezirao radi njegove savrSene beskorisnosti, radi nemogud- 
nosti u njega da pozitivno i praktiCno primenjuje svoje misli. Poznati 
prizor o oblaku izmegju Hamleta i Polonija (III fin, II pojava) podoban je 
da potvrdi ovo na§e miSljenje. Nek nam bude dopuSteno navesti ga: 

Polonije: Gospodaru, kraljica bi zelela govoriti s vama, i to 
odmah. 

Hamlet. Vidite li onaj oblak, Sto gotovo izgleda kao kamila? 

Polonije. Boga mi, nalik je na Kamilu, imate pravo. 

Hamlet. Cini se, nalik je na lasicu. 

Polonije. Ledja kao u lasice! 

Hamlet. Ili kao kit . . . 

Polonije. Sasvim kao kit! 



2*9 iinivfr^itv hf rai if 



UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



H a m 1 e t, E, pa ja cu do<5i mojoj majci odmah, 

Nije li jasno, da je Polonijc u ovom prizoru, u isto doba i dvoranin 
koji se ulaguje princu, i razborit Covek koji nede da se opire slabunjavu i 
razmazenu detetu? Polonijc ne uzima ozbiljno Hamlctove re£i i u tome 
ima pravo; no on odvi§e polaie na svoju pronicavost, kad Hamletovo lu- 
dilo hoce da objasni njegovom ljubavlju prema Ofeliji, U tome sc on, oCe- 
vidno, vara; no njegova ocena Hamlctova karaktera ostajc, opct zato, ta£na. 
Hamlcti nisu, zaista, ni od kakva vajde za gomilu; oni niti mogu da joj Sto 
dadu, niti da jc kuda odvedu f jcr ni sami nemaju odrcdjena smera. Pri tome 
Hamleti prcziru gomilu* Sto i koga moze da uvazava Covek, koji nc uvazava 
ni samog sebe? I posle, da li vrcdi baviti sc gomilom? Ta ona jc f u njego- 
vim ofiima, tako surova i tako prljava! A Hamlet nijc aristokrat samo po 
rodjenju. 

U sasvim drukfijem vidu prikazuje nam se Sanio Pansa, On se Don 
Kihotu smeje, znajudi dobro da mu je gazda sumanut; on <5e, opct zato 9 tri 
puta ostaviti svoju postojbinu, kudu, zenu i k<5er svoju, i otid za tim sulu- 
dim Covekom; on ga uzastopce prati, podnosi njega radi svakojake ne- 
prijatnosti, odan mu jc do skrajnosti, verujc u njega, ponosi se njime, i 
rida od jada nad samrtnim odrom svoga bivSega gose. Ta sc odanost ne da 
objasniti prostim koristoljubljem; San£o Pansa je Covek suviSe razborit a 
da bi mogao misliti da §titcno§a jednog tumarajuceg viteza moze da se 
nada drugom Jemu do li batinama. 

Uzrok njegove odanosti ima kudikamo dubljeg korena; njega valja 
traiiti u onom divnom svojstvu Stroke gomile, da se bez premisljanja za- 
laze za sve Sto je dobro i Ccstito; u onoj gotovosti da se nesebiino odu- 
Sevljava za plemenita preduzeda (gomila je, naialost, podvriena i drugim 
oduSevljenjimal) i, najzad, u onom preziranju neposredne liine koristi, 
koje za bedne ljude znaCi Sto i preziranje nasuSnog hleba, Siroka masa svr- 
Sava uvek time Sto se ona slepo povodi za ljudima od kojih jc isprva za- 
zirala, koje je 2ak grdila i progonila, samo ako su ti ljudi tako smeli da — 
prcziruci grdnje i progonstva — krofce neustraSivo naprcd, s o£ima uprtim 
u njima samo vidljivu metu. Tezedi za njom, oni padaju, ustaju, i najzad 
svrSe da je dostignu . . . I pravo je da je dostignu, jcr je traziSe s ljubavlju, 
sa srcem, „Les grandes pensees viennent du coeur", kazao je Vauvenargues. 

Hamleti, medjutim, niti sto nalaze, niti sto iznalaze; oni nc ostavljaju 
za sobom drugog traga, drugc suStine, sem uspomene na svoju liinost. Sa- 
mozivi stvorovi, oni nemaju od srca poroda. 

IV- 

I u odnosima danskog princa sa Don Kihotom mnogo je StoSta 
znatajno, 

Don Kihot ljubi Duliineju, umiSljeno bide, za koju je gotov iivot 
dati (setite se njcgovih re£i u kritifcnom Casu, kad ga je pobedilac oborio 
poda se i ho<5e da ga probode kopljem: „Prost ti, viteze, moj zivot, tek da 
moja mladost ne umanji, slave DulCinejine; jer ja uvek tvrfdim da je to naj- 
lepSa zena na svetu." On ljubi idealno, tisto; tako idealno da ni za&as ne 
dvoumi o istinskom postojanju svoje umiSljene lcpotice; tako cisto da oko- 
reli sanjalo, kad sc DulCineja pred njim javi u lieu nakaznc i prljave se- 



byG< 



Original from 
220 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



ljakinje, ne<5c da verujc svojim rodjenim o£ima, i vcli da ju je tako prco- 
brazila (unakazila) zloba pakosnog iarobnika. 

I mi smo ( u toku iivota, nailazili na ljudc koji su iivot posvedivali 
umiSljenim DulCinejama, ili ga irtvovati kakvoj obmani, u kojoj nazirahu 
ostvarenje svoga ideala; i kad se poslc uveriSe da je taj ideal jedna vairka, 
oni htedoSe da svoj« razoiaranje upiSu u grch zlim ljudima, sluCajnostima, 
iimal' te ne rekoh: vra£evima. Jest, mi smo gledali te ljude, i kad ih sa ze- 
mlje bude sasvim nestalo, modi demo zaklopiti knjigu istorije, jer u njoj 
necemo imati viSe Sto da £itamo. 

O kakvoj pohotljivosti za ienskom stranom nema ni traga u Don Ki- 
hotu; sva njegova maStanja 6ista su i bezazlena, i nije moida preterano su- 
mnjati da li se f u zabitnosti duSe svoje. on uopde i nada kona£nom zdru- 
zenju s DulCinejom, ili se moida od toga zdruzenja Cak i plaSil 

A Hamlet? Zna li on ljubiti? Da li je domiSljati njegov tvorac, taj 
duboki znalac srea ljudskoga, imao nameru da jednog sebiCnjaka, jednog 
skeptiCara, Coveka proieta tankim otrovom analize, kao Sto je danski kra- 
ljevic, snabde osedajem tople, predane ljubavi? NipoSto. Sekspir nije upao 
u takovo protivureSje, i umni 6italac uveride s* lako da Hamlet — pohot- 
ljiv i sladostrastan Covek — nije zaljubljen, nego bi prosto hteo (mada nui 
to ne ide za rukom) da ga zaljubljenim smatraju. To nam, uostalom, po- 
tvrdjuje i sam Sekspir. 

U prvom prizoru tredeg £ina Hamlet veli Ofeliji: 

fl Ja sam te nekad ljubio.' 4 

O f e 1 i j a. Odista, gospodaru, vi uiiniste, te vam verovah. 

Hamlet* Nisi trebala verovati ... Ja te nisam ljubio. 

Izgovarajudi poslednje re6i, Hamlet je mnogo blizi istini no Sto i sam 
sluti. Njegova osecanja prema Ofeliji, nevinom i gotovo svetom bi<5u f ili su 
cinicka, ili su proste fraze. Setite se samo njegovih dvomislenih izraza, 
poput onog u prizoru o glumi na pozornici, kad je moli da mu dopusti da 
joj • . . legne u krilo. U svima svojim odnosima prema devojei, on kao da 
ima u vidu jedino samog sebe, tako da u njegovu uzviku: „0« nimfo, seti 
me se u tvojim molitvama!" mi vidimo samo jednot njegovo saznanje 
o svojoj boledivoj nemoci — nemoci da ljubi. To ga saznanje primorava da 
gotovo sujeverno povija koleno pred „svetinjom distode. 44 

No, da ostavimo na stranu mrke strane Hamletove litnosti, iako nas 
te strane, moze biti, jade zanimaju, u koliko su nam blize i razumljivije . . . 
PokuSajmo sada da ocenimo ono Sto je u njemu ljudski-normalno i, prema 
tome, ve£ito. U Hamletu je oliCeno nadelo poricanja, ono isto nadelo dakle, 
koje nam drugi jedan veliki pesnik odigledno prikazuje u Mefistofelu. 1 
Hamlet je neka vrsta Mefistofela, — no Mefistofela suinja, koji se vrti u 
krugu zive prirode, £ega radi njegovo poricanje moze da sumnja o dobru, 
no niposto o zlu, s kojim se neprestano upuSta u borbu. 

Hamlet sumnja o dobru; to znaCi da on dvoumi o njegovoj istini- 
tosti i o njegovoj iskrenosti, i da mu je protivan ne zato Sto je dobro, nego 
zato Sto ga drzi za lazno dobro i pod Cijom se obrazinom tek veSto kriju 
i zlo i laz, vajkadaSnji neprijatelji dobra. Hamlet se ne smje dobri fllk. 
nemilostivim kikotom Mefistofelovim; iz najgordeg od njegovih podsmeha 
izvija se izvesna seta, koja nam govori o njegovu unutraSnjem jadu i tim 

n (^rtOfllr* Original from 

221 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



nas izmiruje s njime. Skepticizam Hamletov nije prosta ravnodu§nost f i u 
tome je njegov znacaj i njegova odlika. Mada ne veruje u neminovnu po- 
bcdu istine, skepticizam se taj bori ipak neumorno s lazju, postajuci tako 
vaznim pobornikom one istine u koju ne moze da veruje do kraja. No u 
poricanju, kaogod i u ognju, krije se jedna razorna sila, koja ima svoje opa- 
snosti; ali kako da se ta sila obuzda, kako da se odmeri granica pred kojom 
treba da stane, kad je ono f sto bi imala da uniSti, i ono sto bi trebala da 
poStedi, cesto puta pomeSano i nerazdvojno medju sobom spojeno? I ovde 
nailazimo na vise puta zapazenu tragicnu stranu £ove£jeg iivota: za de- 
lanje potrebita je misao, volja; no misao i volja kao da se razidjose i svakim 
danom sve to vise razilaze . . . 

And thus the native hue of resolution 

Is sicklied o'ver by the pale cast of thought . . . 

(Smelosti tako prirodjena rumen 

Poboleva pod bledilom misli . . .) 

opominje nas Sekspir kroz usta Hamletova. I tako, na jednoj strani stoje 
Hamleti i misaona, svesna, ponekad sveznaju£a i sveobuhvatajuca, no 
katkad i sasvim beskorisna i na nepomicnost osudjena bida; a na drugoj 
strani polubezumni Don Kihoti, koji su samo utoliko od koristi*ljudima i 
ljudskom napretku, ukoliko pred sobom vide tek jednu ograniienu taiku 
zrenika, tacku koja vise puta i nije onakova kakvu je oni vide. 

Jedan engleski lord (dobar sudija u ovom sluCaju) nazvao je Don 
Kihota uzorom pravog dzentlemena. I doista, ako neizvestafienost i umere- 
nost u ophodjenju moze da se smatra kao obelezje takozvanog vaspitanog 
coveka, Don Kihot ima potpuno pravo da se nazove dzentlmenom. On je 
pravi hidalgo, hidalgo Cak i onda kad mu obesna vojvodina sluzavka na- 
sapuni lice, toboze da ce ga brijati, pa se naglo ukloni, a njega ostavi na 
cedilu „ogrezla u peni/' Prostota njegovih manira dolazi otuda, §to u njega 
nema nikakva castoljublja, pa ni samouvazavanja. Don Kihot ne uznosi 
nikad svoju osobu; njemu ne pada ni na urn da se kocoperi. Hamlet, na- 
protiv, usprkos svome visokom poreklu i svojoj otmenoj spolja§nosti, odaje 
ponekad (izvinite francuski izraz) des airs de parvenu. On je obiCno ne- 
stasan, a pripadom dak i osoran; on se rado a£i i voli da se podruguje. 
Njemu je medjutim, otmenost i prikladnost izraza stvar prirodjena, a to i 
jeste svojstvo kojim se odlikuju ljudi naviknuti da razmisljaju i da po 
svojoj unutrasnjosti trgaju, — svojstvo koje, stoga, savrgeno nedostaje 
Don Kihotu, 0§trina i dubina Hamletove analize, njegova mnogostrana obra- 
zovanost (ne zaboravimo da se danski kraljevi<5 skolovao u Vitembergu) 
doterase njegov ukus do savrsenstva. Hamlet je izvrstan kriticar; njegova 
upustva glumcima za Cudo su tacna i pametna; u njega je osedanje lepoga 
isto tako jako, kao Sto je u Don Kihota jako osedanje duznosti. 

Don Kihot duboko poStuje stare ustanove: veru, monarhiju, plem- 
stvo, i u isto vjreme zahteva slobodu za se i za drugoga. Hamlet, naprotiv, 
grdi kraljeve i dvorane; on je, u suStini, nasilan i nesno$ljiv, 

Don Kihot je Sovek jedva pismen, dok je Hamlet, po svoj prilici 
morao voditi dnevnik o svom unutraSnjem, duSevnom zivotu. Don Kihot, 



byC^C 



222 UNIVERSITY0FCALIF0RNIA 



iako je neznalica, ima svoje utvrdjene misli o javnim poslovima, o drzavi, 
o upravi; Hamlet nema vremena, a jama£no i ne mari da sc tim pita* 
Djima bavi, 

Ccrvantesu je prigovoreno bilo da svog junaka suvi§e podvrgava 
tudnjavi i batinama. Mi smo ved opazili kako u drugom delu romana, Don 
Kihota gotovo vise i ne tuku; ovde nam je dcdati, da bi se remek-delo Spa- 
njolske knjizevnosti, bez tih batina, mnogo manje dopadalo deci, koja tako 
rado citaju nezgode bednoga viteza; a i nama uzraslim izgledao bi Don 
Kihot, bez poznatih svojih stradanja, suvUe hladan i arogantan, §to da- 
bogme ne bi odgovaralo njegovu karakteru. Kazali smo malo pre da u dru- 
gom delu romana Don Kihota vi§e ne tuku; no pri samom kraju knjige, 
posle konainog svog poraza u borbi s vitezom Jasnog Meseca, na malo 
dana uo£i smrti i po§to se sasvim odrekao viteStva, Don Kihot biva pre- 
gazen citavim krdom svinja. 

Mi smo Cesto imali prilike da slu§amo kako se ovaj prizor upisuje 
u greh tvorcu Don Kihota, koji da je toboze u njemu podgrejao jednu 
staru, otrcanu salu. No i ovde se Cervantes rukovodio instinktom svoga 
genija, te nema sumnje da se i u toj pogrdnoj $ali krije duboko zna£enje. 
Don Kihoti, u zivotu, svrsavaju uvek pod svijnskim papcima — naro£ito 
kad se primaknu svome kraju; to je kanda poslednji danak sto su duzni 
da plate surovom udesu, ravnodusnom i drskom nerazumevanju svojih 
vrsnjaka . . . To je, u neku ruku, zamlatica farisejeva . . . Kad su je dobili, 
oni mogu mirne duse umreti f jer su prosli kroz vatru sviju iskusenja i sebi 
izvojevali besmrtnost, koja se od tog Casa pred njim rastvara. 

Hamlet ume ponekad biti lukav, pa cak i svirep. Setite se zamke 
njime zapete dvojici kraljevih odaslanika u Englesku; setite se njegove be- 
sede nad mrtvim telom Polonija, kojega je istom lisio zivota. Uostalom, mi 
u tome vidimo odraz tek minulih srednjih vekova. S druge strane, i u po- 
stenom, pravdoljubivom Don Kihotu duzni smo da konstatujemo izvesnu, 
napola svesnu a napola nevinu, teznju ka obmanjivanju ili samoobmanji- 
vanju, koja je obicno prirodjena ljudima ugrijane maste. Prica o pecini 
Montezinosa, koju je Don Kihot ocito izmislio, nije, medjutim, mogla da 
obmane hitrog prostaka SanCa Pansu. 

Sto Hamleta jako podize u nasim ocima, to je njegova privrzenost 
ka Horaciju. Horacije je jedno krasno lice, i kojemu — budi receno na 
svu cast nasega vremena — nije ni danas mucno naci u drustvu sliku i pri- 
Iiku. To vam je pravi tip sledbenika, ucenika u najljepsem smislu re£i. 
Covek svetla karaktera i topla srca, no nekud ogranifiena duha, ovaj 
Hamletov drug osecJa svoje nedostatke, pa je zato skroman, kao sto su 
retko kada ljudi ograniienih svojstava. Horacije cezne za znanjem; on je 
cisto zanet nadmocnim duhom Hamletovim, te se ovome predaje svom 
silom svoje postene du§e, ne trazeci nikakva uzdarja za svoju odanost. 
Jedna od najvaznijih usluga §to ih Hamleti cine dovecanstvu, jamacno je 
u tome, sto oni vaspitavaju i obrazuju ljude poput Horacija, ljude koji, pri- 
majuci u se dragoceno seme njihovih ideja, znaju da to seme oplode i da 
ga rasture po celom svetu. Re£i kojima Hamlet priznaje Horacijevu vre- 
dnost, sluze na Cast njemu samom. U njima se ogledaju njegovi rodjeni po- 
gledi o ljudskome dostojanstvu, kao god i njegove plemenite teznje, koje 
ne moze da zabaSuri nikakva skepsa. „Cuj me — veli on drugu svome: 

n C^rtorilr* Original from 

223 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



Cuj me samo. 
Otkad mi du§a steCe vlast da bira 
I da medj' ljudma razlikuje, ona 
Izabra tebe, jer dok si ti trpco 
K'o da niSta ne trpi§ f ti si 
S jednakom hvalom primao dar i udar 
I sudbinu, pa nek je blagosloven 
Kome je razum s krvlju sretno smeSan, 
Te nijc £rula Srece, pa da svira 
Po njenoj volji. Ta pokaz'te 
Coveka tog, kog ne<5e strast da metne 
Pod jaram svoj: u dnu svoga srca 
Ja £u ga £uvat\ u srcu svog srca, 
Kao §to tebe Cuvam. 1 ) 

PoSteni skeptiCar uvck po§tuje stojika, Kad se stari svct raspadao 
— a i inafie u sliCnim cpohama — bolji i bolji ljudi pribegavali su stoji- 
cizmu, kao jedinom utoCigtu, gde je joS moglo da sc zakloni ljudsko do- 
stojanstvo. Skepticari, kad nemadjahu srca da sc upute tamo ,,odakle sc 
nijedan putnik joS povratio nijc/ 4 preobra<5ahu sc obifino u epikurejce. 
Shvatljiva i svima dobro poznata pojava, no koja jc i vrlo zalosna. 

VL 

Obojica — i Hamlet i Don Kihot — dirljivom smrdu umiru; ali kako 
im jc konac ncjednak! Divne su poslednje reci Hamletove. On jc sa sebe 
stresao svaki trag obesti, primirio sc f tc Horaciju nalaze da zivi; svoj pred- 
smrtni glas on dajc u korist mladog Fortinbrasa. Ali Hamlet nc mari da 
gleda prcd sobom, da prodirc u bududnost ... M The rest is silence" 
( M Ostalo je tisina"), veli skeptiCar na umoru, i on se, zaista, sti§ava zauvek, 
Smrt Don Kihotova pobudjuje u duSi neiskazanu milo§tu. OmaSnost i du- 
toki smisao njegove liSnosti postaje, u torn trenutku, svakome jasan. Kad 
mu njegov biv§i §titono§a, u nameri da ga utcSi, stavlja u izgled nova pre- 
duze<5a i nova viteska dela: , f Ne, odgovara izdiSudi vitez: — sve je to za- 
uvek pro§lo, i ja vas, sve redom, molim za oproStenje; ja nisam vi§e Don 
Kihot, ja sam snova postao „dobri Alonzo", kao Sto me nekad zvahu, — 
Alonzo el Buen o." 

Ova poslednja rec ialostivog viteza vrlo je zna&ajna; ovo ime, kojc 
sada prvi put Sujemo i o kom ne<5e vi§e biti pomena, hvata nas Cisto za 
gusu. Jest, samo ta reC — elBueno — kadra je da zadrzi ctrlo svoje 
znacenje pred licem smrti. Sve prolazi, svega na svetu nestajc; i visoka 
dostojanstva, i vlast, i svemogudi genij — sve se to raspada i pretvara u 
prasinu . . . 

Zemna sila, zemna slava 
Is&ezava kao dim . . . 

Jedino dobra dela ne iSCezavaju sa zemlje; ona mogu da nadzivc i 
samu lepotu, ff Sve prolazi — kazao jc apostol: — samo ljubav ostaje." 

(S ruskoga preveo, M. Car.) 



*) Hamlet, Cin III, pojava II. Prevod Josipa Berse. 
Digitized by Go 



o 



Original from 
224 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



U QVom broju „Nove Europe" po6injemo donositi studiju $o$p, 
Slobodana Jovanovica §t Ljubomir Nedtf u . U ovom jednom slucafu odstu- 
ptimo od praoila, da ne prenosimo cfanke i priloge tz jedne &v&ke a drugu 
suesku, zato sto $u pojedini d$lovi ove studije u &tuari male cetine za sebv: 
u svakom se prikazuje po jednn nai tU siran pi&ac, Hi grupa pi$aca f o Ac- 
jima fe pokofni Nedic t tt otac nase novije kritike**, pisao ili kaziuao svoj sud. 
— Qua stud if a g, Jovanovica utoliko je aktaelnija, sto je bai ovih dana 
ugledalo sye/a liouo izd&nJQ Nedicevih kritikn i rudovu* u Beogradu (hnji- 
iara G, Konoj. 

Uredniitvo. 



Dosad au obecali safadjivati na f ,Novoj Evropi" ovi nasi ugledni 

pisci i javni radnici; 

Pukovnik Dr* M> Adimovid, L Andrid, N. Andrid, A. Arnautovid, Dr. 
Josip Badalic, M, Band, N, Bartulovic, Dr. A, Bazala, M, Begovid, L Belin, 
A, Biiid, Marko Car, M, Crnjanski, L Cipiko, Gj, Curdin, Mirka Demi- 
rova, Dn Gj, Djurid, A, Dobronid, Drag. Domjanid, Jovan Du£id f Dr, VL 
Dvornikovid, IL Dfonid, Dr, Tih, R, Gjordfevid, Stevan Hristid, Dr f Vatro- 
slav Jagid, Dragomir Jankovid, B, Jeremid, Jov. M. Jovanovid, Slobodan 
Jovanovid P P. Karlid, R, Katalinid-Jeretov, Dr, L Kolbe, Petar Konjovid, 
Mirko Korolija, Josip Kosor, Dr, M, Kostrencid, KreSimir Kovadid, G, 
Krklec, Miroslav Krleza, Branko Lazarevid, Mate Lisicar, Dr f A. Mandid t 
Dr, Boia Markovid, Dr, F. D- Marusid, Adela Mildinovic, Andrija Mildi- 
novid f Dr, Nikola Milutinovid, Vojvoda 2. MiSid, Dr. R, Miikovic, Dr. Josip 
^ a lYf potpukovnik M, Nedic, Dr, V. Novak, Branislav Nusid, pukovnik 
2ivko Pavlovtd, Svetislav Petrovid, Dr, Ladislav Polid, Dr, DuSan Popovid, 
Dr P M, Gj, Popovic, Pavle Popovid, Milan Predic, Dr. L{ f Radid, Ivo Rafid, 
Gj, Sabo, M, Sardelid f Isidora Sckulid, Bog dan Stanojevid t A, Santid, prof. 
F. SiSic f F, Slegel, Dr. A, Snajder, MiL Tomandl f B F Treg6ec f Dr, Br. Tru- 
helka, Dr, A. Trumbid, August in Ujevid, Branko Vodnik, Ivo Vojnovid, 
Dr. P. Vujcvid. 



oogte 






Original from 
UNIVERSITY OF CALIFORNIA 




St 



v * 



a se cuje. 

Se£a se svako f kako je dinar bio sko§io nabrzo po dolasku na vladu 
SadaSnjeg Ministra Finansija, gosp, K. S , . , . /« , , ; a. Od svih nagadjanja, 
kako se tor desilo, i gde treba traziti uzroke tome skakanju i zatim opet 
brzom padu nase valute, najupomije se odrzava medju upuienima sledeca 
verzija, 

Poznato je f i niko ne pori£e f da je gosp. Ministar Finansija Covek 
dobrih intend j a a rdjava temperamenta, te da je mnogo oStriji na redima 
nego na delu, Kad je doiao na vladu f smatrao je jednim od prvih svojih 
zadataka, da sazove bankarske ,.kaponje u u zemlji i da im, kako se to 
kaze po beogradski, p.podvikne"; da de on to I to, i tako i tako f i da 6e ih 
dati sve redom pozatvarati f ako i dalje veStaiki teraiu u vis na§ti valutu i 
spekuliraju odvise — recimo, orijentalski, NaSe bankokrate, medju kojima 

su bili i gosp, N e, i gosp, B . . * h f i s*vi ostali naSI finansijeri sa pre- 

zimenima na 4<5 i -vi£, na§i — kako bi ih dr, Smodlaka nazvao — Luzati, 
Natanij Sem-Benelifi, imaju, kao i svuda u svetu, slabe nerve, i ne vole da 
sluSaju govoriti o zatvoru i drugim mestima sa nedovoljno komfora i higi- 
jenskog uredjenja, — stoga primise k srcu refii ministrove i izidjoSe od 
njega s pcdignutim moralom, sto je nabrzo do§Io do izraza i na berzi i na 
pijacama, — Medjutim, pored svih krupnih reci i pretnja, gosp, Ministar 
se pokazao vrlo mekan f — da li se istrosio u borbi sa kolegama (sa onim 
qd Stima i Ruda, ili s onim od Lokomotiva), ili u izmisljanju novih poreza 
i prireza t nije poznato, Tek finansijerima se polako vratila stara hrabrost, 
i oni se cpet smeskaju, samo sad s torn diferencijom (u pravom smislu redi) 
Ho ne dizu samo valutu i% dana u dan, nego i kupuju s njom najvece i 
najlepSe knee gdegod nadju koju, Jos malo pa od samih banaka necemo 
iniati ni gde raditi, ni ruEati, ni spavati, r 

Ne bi li se gesp. Ministar opet jednom t bar sad pred Konstituantu f 
mogao malo razgoropaditi, pa izvrsiti svoju pretnju i odista uhapsiti neko- 
liko od naSih bankarskih ff prvaka 1 *, Mozemo ga uveriti, da ga ovi ne bi do- 
veli u nepriliku u koju je pokojni lord-mer od Korka doveo bio englesku 
vladu, A narod bi mu rekao: Aferim! 



„Domaca situacija^. — ft Difalog o svecima": Faktor tra&i od urednika 
rukopise za naredni broj, 

— §ta f veli urednik, pa nije jos ni ovaj izagao, danas je tek utorak. 

— Znam, odgovara faktor, ati je u petak praznik, pa se ne radi. 

— A u subotu? 

— U subotu je kraci dan, jer se izdaje plata, Nego i u ponedeljak je 
praznik f pa nam propadaju opet dva dana, 

— Dobro T dadu — veli rezignirano urednik; samo vam ne raogu jos 
dati politiiki i ekonomski pregled t jer to treba da je aktuelno- 

— Onda necemo moii izici na vreme f — odgovara faktor; sad su za- 
branjeni prekobrojni c as ovi rada — 

— Pa sta da radim? — pita urednik u ocajanju. Kako ja mogu una- 
pred znati Sta 6e se dogoditi u toku od deset dana? 

— Moida se nede nista d&goditi . ( # 0rigjna | from a 

by ^UU^It UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



— Kako nede, eno su poSli ved delegati na pregovore s Italijom? 

— Pregovaraju oni ve<5 toliko meseci — 

— All moie naidi ministarska kriza? 

— Mole, ali ta ee i potrajati koju nedelju dana. 

— Mole Narodna Banka izdatf nov bilans, prema zakonu? 

— Cekacemo mi na to opet osam meseci. 

— Ali mo2e Ministar Finansija objaviti nov porez — 

— To jeste, imate pravo; moramo gledati sta se moze udiniti -♦ . 



Pise jedan dobar prijatelj: 

Ima jedno pitanje koje je aktuelnije i vaznije i od izbora za Kon- 
stituantu, — to je stanbeno, Oni u Beogradu kazu, da je tamo najgore; oni 
u Zagrebu tvrde f da je jo£ gore u Zagrebu; a Ljubljana zna da ne rnoze 
biti gore nego sto je u Ljubljana I tako je po celoj Jugoslav] jh Svi znamo 
da je sve puno ko oko f i da nema stanova ni od korova; ali §to niko ne 
/na ( to je: otkuda da ipak ima stanova za neke ljude? To mi jo§ ne znamo, 
ali mozda de nas nase <,vlasti" i ll pretpostavljeni il joS naterati, da poku- 
Samo stlom prodreti u ovake tajne/ 

Ima, naprimer, u Zagrebu, jedan mlad doktor kojs po ceo dan radi t 
a ve6 od poietka godine nema stana nego mora da spava u prosekturi (Sto 
se ponaski zove mrtvacnicom), na stolu, gde radi. Nije dosta Sto seEe po 
ceo dan leSine, nego mora i da spava s njima! A evo apet jedna banka T i 
to ovaj put do nedavna neprijateljska — Wiener Bankverein — otvorila 
svoj (l Amerikanski Odio 1 ', i dovodi iz Be£a petnaest novih nameStenika. I 
ima za sve njib stanove! Otkud? 

Studenti, od kojih se tolikt potucaju i spava ju po svakojakim uglo- 
vima i tumezima, idu protestovati pred Stanbeni Ured/ A u torn uredu bio 
je do pre neki dan jedan iinovnik koji i sam nema stana od vtSe meseci. 
Trebalo je protestovati i demonstrovati nekoliko kuda blize uspinjaEi ♦ . < 

Nama }e f naprimer p dobro poznat slucaj urednika jedne odlitne nase 
revije r kome je bio namenjen jedan skroman stan, za njega i za revijii, pa 
u poslednjem £asu, kod rasprave, doSao drugi kandidat, sa pismenom 
na kojem je bio svojerufini potpis posledmka Jelacica Bana, — i odneo 
kljuieve od stana. A urednika eno gde se jos uvek muEi bez stana! Kad 
gasp, ban nalazi da se i n ovakim stanbentm prilikama mogu deliti protek- 
cije f kakav kaos mora tek da vlada u glavama man}ih H nadle2mh" kod 
odredjivanja stanova T — osobito jo5 kad se umeSaju dmgi motivi i banke, 
pa stiskavaju u levicu da ne vidi desnicaf 

Da niste „Nova Evropa 4 \ pa da dodjem ti iskusenje da preporucim 
stari f ne lepi ali ponekad korisnL obiCaj studentski — kamiikom 11 
prozor t ti poneki ,,Amerikanski Odio\ Sta velite? 

* 

Malo matematike, 

Sekundaran lekar u Zagrebu ima platu 1200 kruna f i 400 kruna za 
stan (ako mnze da ga dobije), i kostu — u priocipu, Ako mu odrede da 
radi recimo u Zakladnoj bclnici, onda mu ovde ne daju hranu jer je on 
M zemaljski" lekaTj a u zemaljskoj bolnict neie da ga zaCisle na hranu r jer 

ne radi u njoj. On ima dakle da plati za svoju hr&mi od ono^ Sto ustedi 

UNIVERSITY OF CALIFORNIA 




od plate i stanarine, Kosta u Zakladnoj bolnici staje dnevno 50 kruna 1 to 
je mesecno 1500 kruna. S ostatkom treba da plati stan i da zivi inaCe, Pa 
da sretni sekundarijus ne usklikne po beogradski: ft K u d 6 u, brc, 
s pare!" 

Jed an cvetak sa zagrebaSkog korza- 

— Zna§, sad tiema vise da se zeni od savjetnika kaze ^presvijetla" 
— govori jedna gospodja dmgoj. 

— Je ( znam, ali je ipak u redu da se kaze, kaj ne? , - , 



Cuje se, da u inozemstvu ceo svet inia odli&no miSljeoje o nafiinu 
trgovanja i o visokom trgovackom moralu u Jugoslaviji, i da to mi- 
iljenje svakim danom raste, Evo dokaza, 

Predstavnik velike industrije Rheinische Eisenwerke, koji je nedavna 
bio u nasoj zemlji da zakljufii ugovor za fednu veliku poruEbinu cevi — 
za izvore petroleja kod Lipika — , traiio je pri potpisivanju ugovora, u 
jednoj od velikih zagreba£kih banaka, g a r a n c i j e, da su gospoda od 
tiprave odista opunomoceni da pregovaraju i potpiSu ugovon Tako su mu, 
kanze on, rekli u Be£u da radi kad dodje u Jugoslav! ju ... * 



Pile nam jedan nag pokretaC iz Dubrovnika: 

Varaju se na£i odliEni dubrova£ki s&vremenici, Conte Ivo i prpfesor 
ReSetar, kad misle da je sasvim pnnestalo gospodstva i ^skladnosti" sta- 
rog Dubrovnika. Ima doduse i ovde puno n amerikanskih odijela" banaka i 
velikih automobila u kojima sede — danasnji milijunaSi, ali ima jt*§ i 
pravih dubrovaJkih ff gospara", Evo kakav sam prizor doiiveo pre neki dan 
u jednom od prvih ovdasnjih hotela. 

I taj hotel pripada, kako se tint, jednom od naSih M pauka", ali je 
ovaj — za svoje fF otmene goste u — potrazio prikladnog upravitelja, i nalao 
jedrtog Dubrov6anina T koji je bio u „diplomatsko}" sluzbi, kao tumai pri 
poslanstvu na Cetinju, pa je onda otisao u „bele fratre", i sad se primio 
za maitre-d-hotel-a, U ovom svojstvu, gospar Andriko Eini Cast i hotelu i 
Dubrovniku f jer je skladniji i lepse vaspitan od mnogih svojih bogatih ge- 
stiju T koji nisu jo5 imali vrernena da se vaspitaju, nego su ostali i u svome 
novom bo^atstvu ft poveri Morlachi", Dakle, neko ve£e f za veierom, Eujem 
gde se neka gospodja, u velikom odelu i sa mnogim draguljama na sebi, 
raspravlja sa kelnerom oko raiuna f i videh kako pozvaSe upravitelja da 
odluii ko ima pravo. Ova} ih paSljIvo sasluSa f i jedno i drugo t pa se izvini 
kod gospodje i re£e da kelner ima pravo: „Ima — kaie — razloga'S Go- 
spodja se tada tek naljuti, i stade grditi i kelnera t „metrdotela", Onda se 
ovaj drugi izmaknu, pogleda je malo ukoso, pa refiei M Oprosttte r ~ gospo, 
ali — ili govorite kako ste obuEeni, ili da se bejaste obukli kako govorite." 
A kad se ona, jol nezadovoljna t stade razmetati svojiin bogatstvom, go- 
spar Andriko odmahnu rukom i zavrSi faxgovor, uitivo ali kratko: lf Vje- 
rujein f gospo, da imate para, ali novae ne iini gospara." 

°S^ e UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Nova Evropa 

Knjiga I, broj 7. 11. novembra, 1920 



Beograd i Zagreb. 

Iz daljine se pogledu na Jugoslaviju ukazuju dva oblika. Kao da su 
to neka dva tela, sastavljena iz jedne guste jezgre. A oko te jczgre kao 
sredista cbvijeno je nekoliko koncentricnih krugova. Krugovi su sve manje 
gusti, sve slabije oznaceni, svc tanji i bledji. Razume se da su i sve siri 
i veci. Tako da se najposle sire preko cele Jugoslavije kao laka magla, 
pa se i ne vide i jedva razaznaju. 

Jednom je jezgru srediste Beograd, drugome Zagreb. Krugovi, sto 
se oko sredista obvijaju, jesu ideje, a izmedju njih su polja idejnih snaga. 

U uskim, tamnim, malim krugovima, sto uznemireno trepte, sadrzane 
su ideje plemenske, pokrajinske, verske, stare i tvrde kao kajisi i brazgo- 
tine. Sto su krugovi veci i bledji, na njima se talasaju ideje zajednice, 
Jugoslovenstva. Sredista su tako gusto i hermeticno zaokruzena, da obicno 
gledanje ne moze da dopre do prvih idejnih granica. Tek sto su krugovi 
veci, oni se pocinju da doticu, ponegde seku, prelaze jedan preko dru- 
goga, i izgleda kao da se polja sudaraju i mere. 

Veze medju samim sredistima na prvi pogled i ne postoje. I ako 
se sa dovoljno ljubavi ne obasja ceo ovaj fenomen, moze da se ucini da 
su sredista potpuno razdeljena, nejednaka, strana jedno drugom. Sto su 
idejni krugovi veci, sve su slicniji, sve su vise jednaki. I oni sto obuhva- 
taju celu Jugoslaviju su jedni i isti, kako po snazi idejnih polja, tako 
i po obliku. 

No ako se bolje zagleda, to se brzo daje primetiti, da se kod oba 
sredisna oblika radi o jednom, jednakom i istom! Ne samo po teznjama 
proslosti i po nagomilanosti neke tradicije, nego i po impulsima mladim 
i novim. Tako da nema razloga koji bi govorio protiv toga da su ta sre- 
dista potpuno jedna i jednaka. 

Ali ih ima dvoja! 

Najbolji dokaz da su oba sredista jedna i jednaka lezi u tome, sto 
u nadmetanju ko ce dati vise zajednickih i velikih ideja, prvo uopce oboje 
£ine isto, drugo postizu i iste uspehe! Jedno ne moze da zaseni drugo, nego 
egzistuju oboja! Dakle su jednake snage! Pa dakle i treba onda oboja da 
postoje. 

Imamo istina dva sredista, — ali su to i dve snage, dvostruka snaga 
koja je nasa! Dvostruka je po mogucnosti cinjenja i stvaranja! I kao sto 
na dva izvora moze da izbije jedna nevidljiva reka na svet, pa da prostom 
oku izgleda da je to sada dvoje, tako je i sa Beogradom i Zagrebom, 

C f\C\Ct\& Original from 

225 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



izvorima nevidljive snage narodne, koja je jcdna i jednaka, kao i nevidljivi 
narod sto je jedan i jednak! 

Kolikogod su obe oduske latentnih sila nasih stare i kao od prirode 
stvorene, tako isto one sada dejstvuju i dalje u postajanju, u razvijanju, 
u gradjenju. I ta pojava moze da ima prividno znacenje radjanja jednog 
kontrasta, jednog manje vise bitnog razdeljenja i rascepa, — jer je dvoje, 
pa sto je prirodnije nego da do protivnosti dodje! Iz prividnosti postaje 
realnost kada se preskoci iz jedne atmosfere u drugu, atmosfere guste, 
uske i teske, atmosfere najaSe izrazene oko sredista, atmosfere koja 
egoisticno u sebi gleda svrhu i sve, reCju atmosfere plemenske. Tu zaista 
postoji protivnost kulturne grubosti i prostote, te protivnost spoljnih 
oznaka, — iskljucivo i jedino protivnost spoljnih oznaka, imena! Dakle: 
Beograd == Srpstvo, Zagreb = Hrvatstvo. A Jugoslavenstva nema! I to 
treba da je sva dubljina problema i zagonetke! 

Slucaj potseca na dve zgodne pricice. Prvo na onu staru od Mene- 
nija Agripe, gde su se zeludac i ekstremiteti posvadjali, i poceli funkcijo- 
nisati svaki za se, pa postali oboje smesni. Drugo, na onu o detetu ciji 
se prsti na ruci nisu poznavali i nisu pomagali da zajednicki naprave 
pesnicu. — Beograd i Zagreb su dva oka u jednoj glavi, u svakome je 
oku slika, ista slika predmeta koji se gleda, ali je jednostrana, nije pot- 
puna i cela, i tek sa percepcijom obe slike, dopunom obojih, uzajamnim 
slaganjem, dobija se pravi, celokupan utisak, i tek je onda omoguceno 
gledanje u svet f i orijentacija, — inace ne! 

Bez razdeljivanja nema cveta ni rasta f — celine su samo ideje, a 
u realnom svetu trazimo deljenje, diferenciranje, mnogobrojnost varijanata f 
kao osnovu i podlogu za razvoj unapred; jer je u utakmici konvarijanata 
jedini uslov napretka! U Jugoslaviji je prvi i sudbonosni razdeo tu, po- 
stoji, bitan je, pravi je, dobar je, i podnosimo ga bez boli, bez gubitka 
krvi, bez pokusavanja i okolisenja. Dobili smo — bez zasluga — jedan 
uspeh! Imamo dva izvora, dva oka, dve ruke, a sve to je nase, divno i 
snazno nase! Mi smo i sposobni za zivot jedino zato §to imamo oboje! To 
je reseno bez naseg uplitanja, izvan naseg domasaja, logikom i smislom 
istorijskog odredjenja za Jugoslaviju! Dakle, zivot je nas! Za nase gle- 
danje je Srpstvo i Hrvatstvo naslov jedne i druge ruke, koje su prvi put 
resene okova, jos obamrle, utrnule, zgnjecene, nekoordinirane, upravo de- 
tinjaste, i samo jos za najkrace vreme nesposobne za zajednicki i silan 
zamah. 

L. 



Dijalog o masama. 

Bilo je bas iza seljackih nemira u Hrvatskoj. Sretoh ga na ulici, i za- 
podenem o tome razgovor. Nasi se nazori sukobise, kao dva voza jureci 
jedan drugome nasuprot, kao dva sveta dolazeci iz dalekih, rrstavljenih 
nebesa. I bi ovaj razgovor. On, senzitivni individualista, i suvise predan 
literaturi i racionalizmu, ja — , ali molim Vas procitajte bolje nas razgovor. 

226 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



Smelo generalisuci i prelazeci od poscbnih na opsta posmatranja, on 
ixastavi: ReSju, zivot je s one strane razuma. Nesto drugo, van razuma f 
upravlja svetom, postojanjem, zivotom. A pclitika je grana zivota, ne zna- 
nosti. To nije harmonicna, simetricna igra logike, to je mesanje, plazmi- 
ranje krute mase u vise drzavne oblike drustvenosti. Masa se ne vodi ideo- 
logijom, ili ako bas hocete ideje, te su ideje-vodilje sasvim druge vrste: 
to su Vam ideje-sile, ideje-osecaji, ideje-koristi, ukratko intuicija, instinkti. 
Masi treba nesto drugo nego filozofi, ucitelji, — ona treba gospodara, voj- 
skovodju. I u radu i u miru, Politika i nije drugo do vrsta mirnodopske 
strategije. Jedno je, posmatrati; drugo je, vladati ili voditi masu. Ljudi se 
dele u dve kategorije: ovde akcija, onde kontemplacija. Nemojmo prelaziti 
u tudje polje, — skepsa nije akcija. I Leonardo se kolebao izmedju akcije 
i kontemplacije. I njemu se razmatranje cinilo uzvisenijim, ali on je pri- 
znavao da je akcija zivot, i da samo ona stvara i ostaje. Ljudi od akcije, 
i ako su materijalniji, brutalniji, nesavrseniji, nesavesniji, to su ljudi po- 
litike, stvaranja, sve cstalo je negacija. — Poklonimo se zivotu! Ali moja 
je dusa umorna tog velikog sveta! Mi intelektualci nismo za zivot, nas je 
zivct iznurio, mi zaziremo od njega, i neznamo drugo do negirati. Znate 
li sta ja ose<5am pred torn odvratnom zivotinjom koja se zove masa? Uzas, 
prirodjeni uzas. Vidim je, tu stoglavu neman — bez mozga, to lice od sto 
lica — bez trunke pameti, tu smesu od sto pohota; glupu kao noc, zane- 
senu kao vihor, bez kraja, bez kontinuiteta, bez smisla. Prelazim granice 
nase domovine, nase povesti, i svuda je ista: Vecno orudje, vecna plazma, 
danas u rukama Brutusa sutra u rukama Antonijusa, Osudjena na blazeno 
rabovanje, pod bicem, ili pak na casovito besnilo, paleci i koljuci, eto u 
cemu se za mene kontemplatora, iscrpljuje njena socijalna funkcija. I to 
sto smo svojom logikom, svojom skepsom napravili od mase, to cemo isto 
mi intelektualci, uciniti i od demokratije, od problema napretka, od sva- 
koga zivota. Ako smo dosledni, ako samo mislimo do kraja, mi u stvari 
preziremo demokratiju, negiramo napredak, i najradje bismo unistili zivot. 
To je fatalno, da ne kazemo tragicno, jer mi hocemo da racionaliziramo 
zivot, da ga posmatramo prema svojim osecajima i po svom intelektu. a ne 
uvidjamo kako se pri torn ocigledno obelodanjuje, da je taj razum nesto 
sporedno, sekundarno, oprecno samomu zivotu. Svi su veliki intelektualci 
prezirali masu. Pogledajte Ferera, vi znate sta on od prilike kaze u torn 
pogledu: Varaju se, kaze, svi oni koji misle, da ce iz izbornih zara izaci 
nesto dobro, nesto bolje, napredak ljudskog drustva, Broj je materijalan, 
i ne znaci drugo do sumu, nista vise. Samo jake licnosti: vojskovodje, 
pesnici, umnici, poveli su svet unapred. Ponekad, kad posmatram tu bez- 
umnu igru, naginjem i sam skepticnom mudrovanju Anatola Fransa, i cini 
mi se da je zivot odista samo planetarna pojava, kolonija gljiva, bez veze 
i bez odnosa sa sideralnim zivotom, da moze i da je nestane a da se smisao 
ili red tog zivota ni najmanje neporemeti. Jer u cemu bi bio razumni smisao 
te planetarne pojave zivota? Zar zmija sa svojim otrovnim zubima, ili ostali 
gmizavci, imaju manje smisla za zivot od ljudskog roda? I zasto nametati 
razum zivotu, koji ga ne poznaje; zasto se buniti protiv toga sto su mase, 
ciji je zivot tako prazan i nesvestan, podlozne, s vremena na vreme, nekom 
fatalnom neobjasnjivom pomoru i pokolju, da bi se uspostavila neka isto 

rv i- ^k f~*nr*fi[r» Original from 

227 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



tako neobjasnjiva ravnoteza? Mi sc bunimo protiv toga t kao protiv neceg 
protivurecnog — nemoralnog, a ne vidimo da to nije drugo nego jedna ve- 
riga na lancu pojava, i da nekojc vrste od iskona ginu, da bi sluzile za 
hranu drugim, krupnijim vrstama. Individualista sam f cak, ako hocete, i 
intelektualni anarhista; zazircm od svake sile f i mislim da bih mogao zi- 
veti u apsolutnoj slobodi, Ali u isto vreme, osecam potrebc zivota, uvidjam 
potrebu sile, potrebu rata, potrebu drzave. Osecam potrebu protivljcnja toj 
vecitoj razumnoj negaciji, — potrebu uspostavljenja neke pozitivne svrhe 
zivotu. Svejedno mi je, dakle, sto ce onda nekoliko stotina, pa i nekoliko 
miliona tih ncznatnih ljudskih zivota propasti, da bi sc spaslo ono nesto 
vise, ono sto se zove drzava, poredak, zakon. A pogotovu kad se radi o 
tome da se spase ova nasa mlada, teskom mukom sastavljena, jos nedo- 
gradjena i slaba narodna drzava. Masa valja da strahuje, valja da znade 
da ima nad njcm nesto jace; cisto bih je svu, ako bi zatrebalo, cini mi se, 
stavio pred mitraljez samo da odvratim pogibelj od narodne celine f — i 
ako bi se, u svetlu mog negativnog razuma, to nesto vise, ta narodna ce- 
lina, pokazala individualnom, militaristickom, ili kapitalistickom tiranijom. 
Svaki je zakon bolji od bezakonja mase: fiat lex pereat mundus, nek se 
vrsi zakon pa ma propao svet. 

Ne, ponavljam, mi intelektualci nismo za politiku. Secam se — zivo 
mi je u pameti — 1 svog politickog delovanja tamo u zapadnim kotar'ma 
Dalmacije. Radilo se o tome, da istrgnemo iz tudjinskih ruku onu veliku 
opstinu u kojoj je neuki nas seoski narod podrzavao tudju zelenasku go- 
spodu. Zajedno s drugim prijateljima odosmo jednom agitirati po onim 
selima. Dodjosmo u Golesnicu na kolima. Sidjosmo da govorimo narodu. 
Gde je taj narod? Kao neki trogloditi sakrivali su se ljudi, polugoli, u 
najvecoj necistoci, u malim, zacadjelim kolibama, zajedno s marvom, sa 
eno nekoliko svinja i koza od kojih se nerastaju celoga zivota, i od kojih 
su primili uplaseni pogled, dah, i duh. Gledali su na nas iz te tame, rasko- 
lacenih ociju, plahim pogledom. I podjosmo od kuce do kuce, i upoznasmo 
se sa torn nasom masom i sa njenim zivotom, Kad sam stigao kuci, cinilo 
mi se da mi se ukrutio mozak, — morao sam trljati lice kolonjskom vodom, 
da ozivim sumrle zivce, i da zbrisem sa koze onaj odvratan utisak neci- 
stoce i smrada. Et fugiens elongavi in solitudinem (i pobegoh u samocu), 
kako kaze Gjordano Bruno. To me je izlecilo od politickog delovanja. Mi 
smo intelektualci i previse umetnici, — ostavimo taj grubi posao grubim 
politicarima, ljudima od volje i od akcije, koji se ne plase sile, ljudima 
krutih savesti, bez skepse, bez velikog razuma. Parva sapientia regitur mun- 
dus — nerazum upravlja svetom! 

I kao nagla bujica brzih, gorucih osecaja i misli, — vise osecaja nego 
misli — moj prijatelj stade naglo, kao prekidom i bez svrsetka i bez za- 
kljucka, — kao na nekom neshvatljivom mol-akordu potpune nistavosti i 
nesmisla svega i svacesa. 

Paralogizmi, sredjeni, polunaucenjacki, poluumetnicki, a pre svega 
emotivni paralogizmi, — glasio je moj odgovor. Plod starih aristokratskih, 
intelektualistickih sujeta. Odi profanum vulgus et arceo — ,,omrznuh glupu 
masu i sklanjam joj se s puta", na kraju krajeva, i vise nista. Vi zazirete 

^,1., Original from 

228 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



byOt 



od mase, kao pravi individualista — aristokrata, vi je gledate kroz odi 
drugih kontemplatora, vama slicnih: Ferera, Sigele, Zole, Fransa, Hida, 
Novikova, i imate, kao sintezu, romanticni utisak stoglavc zivotinje — bez 
mozga. Ona vam se prikazuje ne£ista, gola u telu, deformisana f kao- 
ticna, eruptivna, bez kontinuiteta u duhu. I sa mnogo patosa f i sa jo§ viSc 
paralogije — one pogibeljne pojave razuma, koja se daje zavesti od ose- 
caja do ekstremnih anticipacija — , vas spopada uzas od nje, i vi se pre- 
dajete sili — socijalnom individualizmu, da vas spase od te nemani. I time 
mislite da ste resili problem mase, a niste ga ni shvatili, ni postavili, niste 
uopste ni pogledali u oci predmetu vaseg uzasa — masi. 

Vi se varate kad kazete da je zivot s one strane razuma. I razum je 
u zivotu. Ali razum, da uzmogne vrsiti svoju pozitivnu funkciju regulatora, 
nesme da se gubi u krajne paralogije neke ideoloske znanosti zivota. Razum 
nesme da anticipira neke dogmaticke zakljucke koji su, pre i vise svega ( 
osedajni, fizijoloski refleksi; on valja da je tempiran za vreme, za £as, za 
ckclinu, u kojima je pozvan da vrsi funkciju regulatora. Nije to indivi- 
dualni razum, to je vise neki tradicijonalni, opsti razum, koji dolazi do iz- 
raza u osobito izradjenim mozgovima, gde nije tek puki odsjaj jedne hiper- 
trcficne, bolesne individualnosti. I skepsa, i nezadovoljstvo, potrebni su 
pokretaci napretka, ali ne smeju da idu do negativnog ekstrema, i do onog 
tuskog, slovenskog — njicevo; jer takovo nista nepostoji, ili ga je ba- 
rem u relativnom nasem svetu nemogucno shvatiti. Paragraf drugi Vove- 
nargova skepticizma konstatuje, da je i paragraf prvi njegove filozofije, 
koji utvrdjuje nestalnost svega saznanja, nestalan, jer je Nista — apso- 
lutna praznina, apsolutni ne-zivot, — u pozitivnom smislu, nesmisao. Ono 
je cisto razumni pojam crpen iz logicne negacije, koja moze imati smisla 
samo kad je pozitivno determinirana, dakle relativna. — Ali da se vratimo 
na nasu blizu temu. 

Vas pojam mase ima u sebi mnogo elemenata neke fantasticne utvare, 
neke apstrakcije bez odgovarajuce realnosti. Gde pocinje i gde svrsava ta 
vasa masa; koje su njene granice, — ko sve spada u tu masu, a ko se od 
nje odvaja? Nikome nece pasti na um, da se smatra masom, ni da se 
ubroji u tu masu; docim, ako ta rec ima pozitivnog smisla, najveca vecina 
sviju nas morala bi pripadati toj masi! Posto se dakle, u subjektivnom po- 
gledu, niko ne smatra torn opstom masom, ni sastavnim njenim delom, a 
stvarnih, objektivnih kontura za taj pojam nema, to je prilicno sigurno da 
takva opsta masa celina i nepostoji u drustvu, van da celo drustvo, bez 
razlike, u celini, smatramo takovom masom. Ali to vise ne bi bio ni vas 
pojam mase, ni onaj vasih autora. Zablude takih teoretiCara, koji su u real- 
nosti ne samo uocili takvu masu vec i stvorili neku opstu dusu te mase, 
neku dusevnu individualnost te mnogobrojnosti, — poznate su i davno osu- 
djene. Opstoj, ne-sindikalnoj organizaciji danasnjeg drustva, neodgo- 
vara nikakva takva skupna, kolektivna, drzavotvorna masa, vodjena od po- 
jedinih jakih licnosti, nego je to samo izmisljotina i sujeta intelektualaca, 
koji ceji neuki narod smatraju glupom masom, iz koje se oni izdvajaju kao 
kakvi velikani. Samo takav sujetni naucni aristokratizam, koji je u tesnoj 
vezi sa ugledom drzavnog magistrata, mogao je stvoriti taj prazni, fanta- 
stioni pojam mase kao neke celine. 

f~ f^^n oon Original from 

229 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



Ali ako masa-celina ne postoji u realnosti, vec samo u razumu, 
kao logicni, kontradiktorni pojam, postoje i u razumu i realnosti — so- 
c i j a 1 n e mase, kao socijalne skupine, koje odgovaraju tacno socijal- 
nim privrednim zanimanjima, ili drugim recima: socijalnim klasama, Jedne 
mase dakle nema, ali ima vise masa. Te socijalne klase, te razne socijalne 
mase su nesto realno, vidljivo, imaju karakter kolektivnosti, sa odredjenim 
mentalitetom, sa zajednickim interesima, ciljevima, skupnim pojavama, a 
kadikada se neke od tih masa pojavljuju i pred historijom kao egzekutivni 
organi pojedinih povredjenih ili nezastupljenih klasnih ili mesnih interesa, 
spremne da za te interese zametnu socijalnu borbu sa drugim klasama ili 
sa vladajucom klasom. Jer danasnje drustvo ne odrzava se nekim tajnim 
dogovornim pristajanjem opste mase, niti je postalo kakvim ugovorom ili 
dogovorom socijalnih klasa, vec je postalo i odrzava se potcinjavanjem 
jedne velike neorganizovane mase (podeljene u privredne skupine ili ne) 
pod jednu mnogo manju ali organizovanu vladaju<5u klasu, Danas se tako 
drustvo odrzava sredstvom placenih cinovnika i opstom vojnom obavezom, 
a ti cinovnici i ta organizirana vojska, pored opstih ili neutralnih — dru- 
stvenih i drzavnih funkcija — da brane postojecu drzavnu organizaciju, 
imaju i taj socijalni zadatak da brani zakonitu, radom stecenu imovinu i 
izvesno sistematsko sticanje imovine putem bezimenog udeonickog kapitala. 
Ovo se sticanje cesto i lako izrodjuje, kao sto znamo, u potcinjavanje — 
eksploataciju i ekonomsko ropstvo celih drustvenih klasa. Te mase, koje 
su u vecitom medjusobnom trvenju, te mase, koje predstavljaju elemente 
drustvenog i politickbg zivota, te su mase socijalne stvarnosti najveceg zna- 
caja, i narod koji takih svesnih, politicki organizovanih masa nema, taj je 
narod politicki mrtvac. Vidite razlike izmedju tih i takih masa, i vase mase. 
Vasa masa, to je kao neka nesvesna, glupa, gruba, necista gomila razboj- 
nika, dok su ove mase socijalna tvorevina za obranu staleskih interesa 
protiv nadmoci drugih klasa, ili one klase koja pravi od drzave organiza- 
ciju pojedinaca za obezbedjenje svojih vlastitih interesa. Moderno vreme, 
moderna epoha, pocinje pojavom tih socijalnih, politicki organizovanih 
masa. U vec stalozene, pripravne mase, ulazi svest, ulazi duh, te bivaju 
klase. Moderna kultura nije donela drugo, u politickom pojjledu, ona se 
i ne razlikuje od starih, od drugih kultura, drugim do tim staleskim orga- 
nizacijama javnoga zivota. Cela drustvena buducnost determinirana je torn 
pojavom, — A koji je zadatak tih novih, drustvenih organa? Socijalna 
nuzda, koja ih je stvorila, bila je odavna na radu, i njihova socijalna za- 
daca davno je vec oznacena. Ako predjemo preko posebnih i prolaznih 
zadataka ovake posebne mase, lako cemo uociti opstu njihovu svrhu. Ta 
u prvom redu nije drugo do obrazovanje klase iz mase, stvaranje klasne 
svesti u svrhu uklanjanja privredne nejednakosti i stvaranja opsteg blago- 
stanja uz najmanji napor, recju: uklanjanje siromastva, neukosti, necistoce 
— podizanje covecanstva, c e 1 o g Covecanstva, u vise fizicko i dusevno 
stanje. Do te visine su se dosada penjali samo pojedinci. Covecanstvo, 
realno covefanstvo, i vecno covecanstvo, u tim masama koje se pretvaraju 
u klase — tek se stvara. Taj rad oko stvaranja novih kolektivnosti potseda 
na organizirani rad u kosnicama. Dosada je covecanstvo postojalo u sjaj- 
nim individualnim primercima, — danas, tako izgleda, ono hoce da se so- 

rv -.- ^k r^rt^nfr- Original from 

230 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



cijalizira. Individuum i jest nesto prclazno, efemerno, u iivotu vrste; samo 
ukoliko vrline pojcdinca postaju opSte, rasne svojine, covecanstvo napre- 
duje. Covecanstvo se dize, ukoliko se masc dizu, i bez organizovanih, sta- 
leskih grupa, nikada sc narod, kao celina, ne bi podigao, Bez staleske or- 
ganizacijc, svi se plemeniti porivi i napori gube i izjednacuju u opstoj su- 
protnosti. Preko ovih posebnih drustvenih organa, napredak ideje prelazi 
u vecne rezervoare, tu se cuvaju i izradjuju talasi individualne energije t 
inace bi ono sto je individualno stvoreno bilo izgubljeno kao talas u velikom 
okeanu. Tu se popunjuju, tu se spajaju pojedinac i klasa, tu se pojavljuje 
ona organska celina i organska izmena funkcija izmedju vodece licnosti i 
mase, — Vara se onaj, koji bi smatrao ovaj nazor za neku transcendentnu, 
aprijoristi£nu religiju, — cela na§a mudrost i nije nista drugo do konsta- 
tovanje pozitivnih fakata, i posmatranje pozitivnih drustvenih tendencija 
i pravaca, Drugo je pitanje, da li ce se ova drustvena svrha postignuti 
uskoro ili kasnije, odjednom ili postepeno f i u kojoj ce se formi konacno 
stopiti, ili kako ce koegzistirati te razne drustvene klase koje se sada na- 
laze na putu divergentne organizacije. Dangubno bi bilo svako predskazi- 
vanje, koji ce cblik primiti proizvodnja i izmena dobara u novom drustvu; 
da li ce za sve privredne organizacije vladati strogi princip centralne dr- 
zavne socijalizacije, ili blazi princip industrijalizirane nacionalizacije, ili 
princip federativnih, nezavisnih sindikata; da li ce f prema potrebama svake 
privredne grane u isti mah postojati i kooperativna organizacija u selu f i 
sindikat u manjoj industriji, i industrijalna nacionalizacija za sva opsta 
javna preduzeca; kao sto bi bili rudokopi, prenosna i prevozna sredstva, 
industrija svih dobara prve i opste potrebe, finansijska preduzeca i t> d. 
Predskazivanje ne moze biti predmet diskusije, — ono je izvan granica 
spekulacije. Naucna spekulaoija moze jedino teoretski da izgradjuje si- 
steme, — na zivotu je da odredi oblike upravljanja koje bi primile ko- 
lektivne, specializirane radionice; a tu ce praksa i nova iskustva igrati jos 
veliku ulogu. 

Ono sto je van sumnje, to je da nije mogucno zamisliti f odsada, po- 
liticki Zivot bez klasnih organizacija. Ni u jednom narodu, pa dakle ni u 
nasem. One su, za pravog politicara, jedini pozitivan i stalan momenat u 
danasnjem politickom vrenju. I kod naroda, kod kojih se kao kod naseg 
pretezno seljackog naroda, staleske mase nisu jos izradile do svesnih, kla- 
snih organa, isti ovaj razvoj je neminovan. Same gradjanske stranke, koje 
su se okupljale oko opstih principa konservatizma, liberalizma, naciona- 
lizma, i demokratije, a ciji su se programi ili preziveli ili ostvarili, i one 
se nece moci odrzati u svojoj danasnjoj vestackoj formi, nego ce se ra- 
stvoriti, po principu specializacije, u manje privredne grupe, na primer u 
trgovacku, u industrijalnu, u cinovnicku, uciteljsku grupu, i t. d. Sigurno 
je i to, da je jedno drustvo tim blize socijalnoj revoluciji sto su u njemu 
izradjeniji ti novi organi javnog prava. Isto tako je sigurno, da ce i soci- 
jalna trzavica, koja je posljedica svake revolucije, biti utoliko kraca uko- 
liko budu dovrsenije klasne organizacije- Ali je tesko verovati, da bi se 
ova revolucija drustva mogla provesti mirnim nacinom, naprimer, putem 
drzavnih reforama, Mirna evolucija i generalizacija nauke bile bi mogucne 

} h l UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



jedino nakon podignuca op§teg blagostanja, a to se blagostanje ne da za- 
misliti bez revolucijc, u danasnjoj formi produkcije. Ncverovatno je, da bi 
znanost mogla doci do sredstava koja bi osigurala svakomu blagostanje bez 
velikog truda, Sve kad bi se takova sredstva, takove masine, i pronasle, 
one bi opet postale plenom manje, organizirane i drzavom zasticene trgo- 
vacko-industrijalne klase, koja bi ih primenjivala samo za gomilanje ka- 
pitala, a isla bi i dalje zatim da, reduciranjem ili regulisanjem produkcije 
po principima industrijskog sistema, uzdrzi dosadasnji razmer privredne 
nejednakosti. 

Nase drustvo, kod kuce, mada jos nije potpuno izradjeno u drustvene 
klase, takodjer se nalazi na putu te evolucije. Fabricki, rudarski i obrtnicki 
radnici, i u opste svi varoski radnici, svih kategorija, shvacaju svoje klasne 
interese i po njima se opredeljuju. Klasni duh i klasna organizacija po- 
cinje da ulazi i u najkonservativniji i najvazniji sloj naseg naroda: u te- 
zacki stalez. Politicke prilike kod nas, od ujedinjenja do danas, ubrzavaju 
tu dosada mirnu evoluciju. Te su politicke prilike, posle rata, u celom 
svetu nenormalne, ali kod nas je gore nego inace, i one se nemogu drukcije 
oznaciti nego bolesnim, Ratni nemoral: pi jack a, usla je u sistem dr- 
zavne uprave i u privatnu privredu. Pozuda, instinkt sticanja bez moralnih 
ograda, razbuktao se u dusi skaro cele industrijalno-trgovacke klase, koja 
je narasla novim prilivom iz nizih socijalnih slojeva, usla je u dusu dr- 
zavnih organa, od ministara do zadnjeg posluzitelja. Izvoznice, sekvestri, 
koncesije i razne druge povlastice — recju, narodno dobro postalo je ,,pu- 
sto maslo u koje se sme raznositi bez straha od odgovornosti ili kazne, Sve 
se radi, tako reci, javno, pred ocima slugu, strazara, pred ocima celoga 
Beograda ili Zagreba. Izgleda kao da je propao stid. Cifre su izgubile svoju 
vrednost. Za jednu gozbu trosi se po cetvrt milijona jer cetvrt milijona 
postaje sitnica, Nekoji narodni poslanici bave se vise koncesijama i drugom 
trgovinom nego narodnom politikom. §to je najgore, te pojave nisu poje- 
dinacne, izolirane, izuzetne, i nisu ogranicene na Beograd i Zagreb, One 
uzimaju znafiaj epidemije, opste korupcije. I moze se lako zamisliti, kakva 
je za to vreme administracija drzave! — Onaj koji ima prilike da dodje 
s njom u cesci doticaj, i koji ume da vidi nesto dalje, zna da samo Albanija 
zaostaje za nama. Lenost, tromost, dezorganizacija, neznanje, podmitlji- 
vost, raspikucstvo, to su samo nekoje oznake nasega gazdinstva, U 
toj opstoj pljacki drzave, uSestvuju medju prvima banke; ako dinar 
pada, nije kriva ni londonska ni ciriska berza, — tamo se dinarska deviza 
sasma malo trazi, — kriva je n a s a berza, ili bolje, krive su beogradske 
i ostale nase banke, nasi domaci pljackasi, A drzava gleda nemocna, i dr- 
zavni ugled pada, drzava se srozava u ocima sviju, jer stoji pasivna pri 
pljacki, ili i sama unistava milijarde narodne imovine. Sve sekvestrirane 
fabrike, sva sekvestrirana ili konfiscirana imanja neprijateljskih podanika 
(Cekonic, Esterhazi, Montenovo, Nadvojvode Fridriha i t* d.), ili su pro- 
pala ili su na najboljem putu da propadnu, a sva su bila predmetom 
pljacke drzavnih organa. Milijarde propadaju, a drzava se gusi u dugo- 
vima, Drzavne su kase prazne, — na§a drzava zivi danas od milosti Na- 
rodne Banke, kao sto je dosada zivila od milosti Saveznika, Mlada, bogata 
drzava, po sudu stranaca najbogatija drzava u Evropi, a nema novaca da 

n f~*f^onlf> Original from 

232 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



isplati ni takove dugovc kao §to je onaj dug mlinarskom vojvodjanskom 
sindikatu, za izvoz lanjskog brasna, gde je drzava figurirala samo kao pri- 
malac tudjeg novca, i kod cega je zaradila cetrdeset milijona! Prazne 
drzavne kase glavni su uzrok padanju vrednosti novca, nesrazmjernoj sku- 
poci, i privrednom neredu, koji svi otud nastaju, i postaju — i postade 
jos vise — neposrednim uzrocima socijalnih nemira i nezadovoljstva 
masa. 

Pravi prijatelji ovc drzave, ovog naroda, pravi politicari, ne samo 
da se nece opirati novoj druStvenoj teznji za klasnom i strucnom organi- 
zacijom, nego ce uo5iti neminovni razvoj istorije, uoiiti da je taj razvoj 
proces samoodbrane, samoohrane, i da nista nijc kadro spasti narod u 
buri socijalnih revolucija do te klasne organizacije. Samo putem tih orga- 
nizacija narod 6e izaci i iz danasnjeg nercda i kaosa. Duboki, vekovni, ver- 
tikalni prescci dele nas narod u plemenske skupine, te samo jedan sirok, 
horizontalan presek organizacija narodnih privrednih slojeva kadar je da 
narod ujedini i sacuva. Sav rad nase unutarnje drzavne politike marao 
bi biti usredsredjen na to da se izgradi i sacuva ova nasa narodna tvo- 
revina, Iz mase ce doci i ozdravljenje administracije, i zdrava, nova drzavna 
organizacija* 

Neka se dakle samo razvija ta stale§ka organizacija drustva, nek 
svaki upozna uz svoje licne i svoje staleske interese, nek se ucvrste lanci 
interesa koji vezuju coveka uz coveka, i nek se stvore novi, opsti interesi 
koji ce najpre biti staleski, jer je staleski egoizam pozitivna sila koja 
se izradjuje a koja je plemenitija forma individualnoga egoizma. Nek se 
samo ubrza to pretvaranje raznih staleskih masa u svesne staleske orga- 
nizacije, nek iz magle bude sto pre svetlo i svest, i nas ce politicki zivot 
krenuti putem izilazenja iz barustina, kamo su ga dovele manije rastro- 
vanog individualizma. Mase nece vise biti sinonim neznanja, necistoce, ne- 
svesti, vec tvrdjave prava, svesti, i prosvete. Preko staleskih organizacija, 
preko masa, vodi put napretka. 

Dr. Ljubo Radi& 



Problem vrijednosti. 



Teska kriza u kojoj se nalazimo tako je opsezna, tako je duboka, 
da je s punim pravom mozemo nazvati krizom viseg, moralnog covjeka. 
Nije ona nesto novo sto je medju nama iznenada niklo, vec se njezine 
niti zaplicu u dalekoj proslosti, Pocetka joj nije moguce vremenom ili 
kojim dogadjajem odrediti, a bila je sad latentnom, a onda je opet snazniie 
provalila. Ali se moze kazati, da su renesansa, reformacija, prosvjetno- 
slobodoumni pokret u XVIII stoljecu te njegova reakcija u XIX, pa onda 
dusevno gibanje u cijoj se sredini mi danas nalazimo, a koje poblize odre- 
diti ne mozemo jer nam fali potrebna historijska perspektiva, — da su sve 
to dakle pojave jedne te iste krize. 

Filozofskim bi jezikom mogli ovu krizu oznaciti krizom u problemu 
vrijednosti, koja u svojim krajnjim oblicima dovodi do onoga sto Nice 



* 66 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



zove nihilizmom. Tim imcnom krsti on stanjc u kojcm vladajuce najvise 
vrijcdnosti postanu bez vrijednosti, — kada zavlada misljenje da je sve 
sto se zbiva bcsmisleno i uzaludno. Nihilizam je dakle daljni razvoj pe- 
simizma. Uslijed toga, dasto, sto se najvise vrijcdnosti kolebaju, postaju 
nesigurnima i relacije medju vrijcdnostima nizega reda. S tim u najuzoj 
vezi stoji i problem vrijednosti. 

Od bezbroja idealnih i materijalnih objekata, Sto nas okruzuju, do- 
bivaju izvjesni medju njima po nas osobitu vrijednost time sto ili fizioloski 
uvjetuju nas zivot ili ga moralno promicu. Intenzivnost kojom mi tezimo 
za pojedinim dobrima nije uvijek jednaka. Tuj utice nesamo stepen obra- 
zovanosti na kojem se tko nalazi, nego i prilike u kojim se zivi; pa i po- 
jedinac u raznim dobama zivota ne cijeni jednako razna dobra, stavise, 
posebna raspolozenja i osobite situacije mogu vrlo odlucno mijenjati nje- 
gov sud o vrijednosti pojedinih dobara, Odgovoriti na pitanje, kojim cemo 
dobrima pripiSati najvisu vrijednost, kako cemo ostala dobra osvrtom na 
najvise i relativno prema ostalim razredati, znaci rijesiti problem vrijed- 
nostL Ovo je filozofski problem i, mislim, najdublji a i najvazniji od sviju. 
Ali ne treba se u toj stvari obracati samo na djela filozofa strucnjaka, 
jer oni u svojoj sitnicavosti taj problem cesto naprosto ignorisu i polazu 
vecu vaznost na druge probleme, primjerice na problem spoznaje. Ipak 
su se svi veliki filozofi bavili njime, a pored njih i svi oni koji su za 
svoje misljenje o svijetu trazili i nasli izraza u bilo kojem obliku ljudskog 
umijeca. Moramo tako kazati, jer bismo inace dosli do apsurdne tvrdnje, 
da Kirkegard, Dostojevski, Tolstoj, Ibsen, ili, hocemo li jos i vise, Budha 
i Krist nijesu bili filozofi,, A bas u takovim , philosophies irresponsables 4 ' 
naci cemo za nas problem najvise materijala. To vrijedi mozda jos naro- 
cito za sisteme religije jer ove u bitnosti ne mozemo razlikovati od prave 
filozofije, pa je svaka religija u svojim dubinama filozofija, a svaka filo- 
zofija u svojim visinama religija* 

Iako je ovaj problem prvenstveno filozofski, to ce si o njem ipak 
svaki covjek koji hoce da zivi zivotom visega reda morati dati racuna, 
jer o torn zavisi da li ce i kakvo ce imati misljenje o svijetu. A ne treba 
da nas od razmatranja toga problema odvrati uvjerenje da i onako nijesmo 
sposobni da dodjemo do njegova rijesenja. Tuj moze svatko'poci svojim 
putem, pa je dovoljno i samo nastojanje da problem rijesimo i da se u 
njem snadjemo, jer vec i ono samo daje pojedincu vlastitu crtu i nutarnju 
sadrzinu. Ako to vrijedi za pojedinca covjeka, vrijedi toj jos u vecoj mjeri 
za one kojima je povjerena briga za vece ili manje socijalne jedinice. Ne 
moze biti onaj valjan zakonodavac koji o torn problemu nema odredjenog 
misljenja jer on i nema, da tako kazem, drugog posla do da izrece rela- 
ciju medju raznim vrijednostima, pa se svako kolebanje i nesigurnost u 
torn problemu mora nuzno reflektirati i u samoj zakonodavnoj radnji, kojoj 
ce manjkati toli potrebni znacaj jedinstvenosti. A isto tako dolaze i sudac 
i upravnik neprestano u priliku da rijesavaju probleme vrijednosti u onom, 
cesto sirokom, okviru sto mu ga pravne norme dozvoljuju. 

Ali se moze ovaj problem slijediti i na drugim podrucjima, gdje ga 
manje ocekujemo. Ako, naprimjer, francuski ginekolog dolazi u priliku, 
da kod poroda ima birati hoce li svojim operativnim zahvatom spasiti 



by Google 234 



Original from 
UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



zivot majkc ili zivog djeteta, odlufcit <5e se on u pravilu za ovo potonje, 
docim recimo njemaiki ginekolog spasava majku, — nista drugo, do li 
rijesenje problcma vrijednosti sa dva razlicita stajalista, francuskog i nje- 
mackog. 

Rijetko, vrlo se rijctko sastajcmo u povijesti Covjecanstva sa po- 
kusajima, da sc problem vrijednosti rijesi u cijelom njegovu kompleksu, 
da se napose odrede najvise vrijednosti, prema kojima bi onda bilo mo- 
guce dovesti u relaciju ostale vrijednosti, — na ovakav se podvig spre- 
maju vijekovi. Obicno se diskusija ogranicuje na pojedini problem i taj 
se nastoji rijesiti. Tako, primjerice, Ibsen u ,,Divljoj patki" iznosi problem 
vrijednosti istine, i pokazuje kako istine svaki pojedinac ne podnosi, ve<5 
mu ona znade biti stetna i opasna: Gregers Verle unistuje bezobzirnim 
otkrivanjem istine ni los ni dobar brak Hjalmara i Gine u naivnoj nadi 
da ce ga ,,istinom u oplemeniti. Ibsen dasto, po svom obicaju, samo iznosi 
taj problem a nece da se angazuje licno u rijesavanju njegovu. 

Spretno formulisanje moze kadsto tako jasno i plasticno pojedini 
problem pred nas iznijeti da mu smjesta spoznamo bit i zamasnost, Kada 
su se pocele dizati naprave kojima se namjeravalo urediti poplave Nila, 
ukazala se potreba da se sruse neki hramovi na nilskom otoku File; protiv 
toga ustao je u javnosti sir George Birdwood, zastupajuci misljenje da 
se nije smjelo zrtvovati jedan kulturno-historijski spomenik za volju mo- 
dernih tehnickih naprava. Sir Henry Knollys bio je protivnog misljenja, 
pa je postavio ovo pitanje: „§to bi ucinio sir George Birdwood, kad bi 
se u gorucoj kuci nasao sam s jednim zivim djetetom i sa Rafaelovom 
drezdenskom madonom? u U otvorenom pismu odgovorio je sir Birdwood, 
da bi spasio Rafaelovu madonu. U ovom se sluiaju pita, u kojoj relaciji 
stoji vrijednost jednog kulturnog dobra prema vrijednosti ljudskog zivota. 
Tog se je problema dotakao i Ibsen u „Kad mi mrtvi ustajemo 4 ', pa Irena 
spocitava vajaru Rubeku sto je u njoj ponistio za volju umjetnine i co- 
vjeka i zenu — ■: „Prije umjetnina, pa tek onda covjek". Uopce je problem 
vrijednosti individualnog covjeka cesto predmetom diskusije, pa organ- 
sko shvacanje cijeni covjeka samo i ukoliko je on dijelom cjeline, 
docim mikrokozmicko shvacanje gleda u covjeku jedan svijet za sebe, 
koji ima pravo da mu se prema tome i vrijednost odredi. Izmedju oba 
misljenja posreduje hierarhicko gledanje na svijet, po kojem pojedinac 
ima doduse za sebe vrijednost, ali je ima samo kao dio u sklopu cijeloga, 
— ako iz sklopa izadje izgubi i svaku vrijednost* Prema ovim raznim sta- 
jalistima odredjuje se onda relacija pojedinca prema drustvu, napose prema 
drzavi; ovaj potonji problem je neiscrpljiv i vjecno aktuelan. 

Dok se u nauci i u literaturi mnogo raspravlja o vrijednosti kojeg 
opste poznatog dobra, odnosno u relaciji vrijednosti pojedinih dobara 
medju sobom, rijetki su, kako rekosmo, pokusaji, da se odredi pojam naj- 
visih vrijednosti i njihov odnos prema ostalim, nizim vrijednostima, 

Najvazniji pokusaji za rijesenje problema visih vrijednosti ucinjeni 
su u krilu triju najrasirenijih religija svijeta, u bramanizmu, u budizmu, 
i u krscanstvu. Ovim je religijama to zajednicko sto sve tri skladno negi- 
raju vrijednost ovoga svijeta, i uce da je zivot na ovome svijetu takav 
da nam je potrebno spasenje od njega. 



by Google 235 



Original from 
UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Kad je indijska filozofija dosla do spoznaje, da iza mnogih razli- 
citih pojava kao i iza raznovrsnih bogova mora da postoji neko ,,jedinstvo", 
koje i cini sustinu svega, trebalo je dakako traziti to ,,jedno". Nadjeno 
je ono u mitoloskom pojmu najviseg boga Prajapati, a kad to nije zado- 
voljavalo onda u pojmu )( brahman", sto znaci bozanstvo koje ispunja 
svako bice u svemiru: napokon, na vrhuncu svog razvoj a, otkrila je indijska 
filozofija t a j n u — M upanisad 44 — da se ono „jedno 44 nalazi u nama sa- 
mima, u nasoj dusi — ,,atman" u nama — , koje je posve identicno sa 
brahman, t. j. sa onim bozanskim izvan nas, tako da mozemo sa ,,atman 44 
oznaciti i „brahman 44 i ,,atman 4 \ Ista nas filozofija uci da je ,,atman 44 je- 
dina realnost, a dalje uci da ovaj svijet nije ,,atman 4 ', pa prema tome 
nije ni realan vec prosto jedna vai4ca i opsjena — ,,maya 44 . Od takovog 
se svijeta treba spasiti, a to spasenje postizavamo jedino spoznajom da 
smo „atman 44 , dakle da smo jedno i isto sa ( ,brahman 44 , od kojega vise 
nema povratka, Ovo je spasenje nutarnje oslobodjenje od svijeta, nad 
koji se mi uzdizemo time sto unistujemo u sebi teznju i zelju za svjetskim 
stvarima, a konacno dolazimo i do toga da odbacimo sva dobra ovoga 
svijeta. 

Isto tako negativno gleda na ovaj svijet i njegova dobra B u d h a, 
cija nam se nauka prikazuje tek kao nastavak i daljni razvoj sada po- 
menute bramanske nauke. Nauka Budina, nauka je boli i patnje, Nije u 
njoj govora, kao kod ostalih religija, o transcendentnim pojmovima, vec 
se ona bavi pojavom ovoga svijeta patnjom i boli, Cetiri svete istine Bu- 
dine jesu: patnja, postanak patnje, ukinuce patnje, i nacin kako da se 
patnja ukine. Patnjom jest: rodjenje, bolest, starost i smrt. Postanak patnje 
pripisuje se zedji — ,,trisna 44 , i to zedji za nasladom, za postepenim razvi- 
janjem, i za mocu, Odstranit i ukinut mozemo patnje jedino tako ako po- 
nistimo u sebi izvor svih patnja, t j. onu zedj za dobrima ovoga svijeta. 
To cemo pak postici: ako pravo vjerujemo, pravo mislimo, pravo govo- 
rimo, pravo radimo, pravo zivimo, pravo nastojimo, pravo se sjecamo f 
i u sebe se zamislimo. Drzimo li se toga, poci ce nam za rukom da udjemo 
i da se spojimo s ,,brahmom' 4 , ,,brahmanirvanam 44 ili jednostavno ,,n i r- 
vanam 44 , I Buda dakle propovijeda nistavilo ovoga svijeta, koga se valja 
odreci sa transcedentnom svrhom da u nepovrat utrnemo u „brahmi 4 \ Ovaj 
svijet sa svim svojim dobrima zao je, pun je patnja, i nema nikakove 
svrhe. — Isto to uci i Krist. 

Zidovska religija, na kojoj pociva Kristova nauka, prosla je u svom 
dugackom razvoju razne faze, i primala je uticaje s raznih strana. Po- 
imence su za njezin razvoj odlucni uticaji Zaratustrine nauke, sa strana 
iranskih. Odavle su uneseni u Mojsijevu religiju elementi kojih ona nije 
poznavala, to su pojmovi dobra i zla, i pojam besmrtnosti duse; konacno 
i to sto se je imanentni eudaimonizam zidovskog shvacanja preriisio u 
transcendentni eudaimonizam. Pored ovih uticaja, djelovale su i nadasve 
lose politicke prilike u pravcu da se je vjerovanje 2idova glede kraljevstva 
Mesijinoga promijenilo. Zidovi su iskonacno vjerovali, da ce Mesija svoje 
kraljevstvo osnovati na o v o m svijetu, a tek u netom spomenutim pri- 
likama pocelo se javljati misljenje da Mesijino kraljevstvo ne moze da 
bude od ovoga svijeta. Tako je sve cekalo Krista, da on dade nov zivi 

^,1., Original from 

236 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



byC^C 



izraz raspolozenjima tadanjega vremena, i svemu Sto je ono doba nesvjesno 
osje<5alo. To rezignirano raspolozenje 2idovstva, dakle, za koje je ono 
uslijed teskih politickih prilika bilo predisponirano, a koje je nalazilo 
umirenja u odricanju ovoga i u nadi na drugi bolji svijet, postiglo jc za 
Krista i u Kristu svoj vrhunac. 

U cijcloj nauci Kristovoj vraca sc ncprestano misao, da jc blizu 
propast svijeta, pa zato se propovijeda: „£inite pokoru, jcr je blizu kra- 
ljevstvo nebesko". Sva Kristova briga i sve njegove misli posvecene su 
jedino ocu njegovu na nebesima, a najvisa mu je zapovjcd: , f Ljubi gospoda 
Boga svoga". On je bio posvc zaokupljen svojom misijom f da propovijeda 
kraljevstvo nebesko, pa je ovaj svijet i njegova dobra, ma kakova ona 
bila f prezirao, i njih se odrekao: ff Ja sam nadvladao svijet' 4 . U negiranju 
svijeta i§ao jc tako dalcko da nije mario zatajiti svoju majku i bracu 
svoju, i osloboditi sc na taj nacin sviju veza sto ga spajaju s ovim svi- 
jctom i njegovim poretkom. Sto jc provodio kod sebe, trazio jc i od svojih 
sljcdbcnika: i oni trcba da se odreku ovoga svijeta i njegovih dobara, 
treba, stavise, da se odreku i sami sebe. Nalaze im t da se brinu ne za 
covjecje vec samo za bozje stvari, a savrseni ce biti samo onda ako pro- 
dadu sve sto imadu, razdijele siromasima i podju za njim. 

Prema ovim najvisim vrijednostima krsdanskim poredanc su dakako 
i druge, nize vrijednosti, tako da jc cijela krgdanska ctika orijentirana 
prema vrijednostima onoga svijeta. Sva ona dobra, koja unapredjuju zivot 
na ovom svijetu, negiraju se, a uzdizu se ona svojstva koja znace ncgaciju 
ovog zivota. Osobita briga Kristova jesu bolesni, ^siroma§ni, progonjeni, i 
slabi. Blazeni su siromasni duhom, oni koji su blaga srea i milosrdni. Po- 
zuda naseg tijcla jest izvorom svakog grijeha, pa zato nc valja prczati od 
toga da ga sakatimo. Realizam sc je dakle zidovski, semitskog porijetla, 
prometnuo u rukama Kristovima u cisti idealizam, koji posvc negira i 
ignorise ovaj svijet i njegova dobra. 

U protivstini sa zidovskom rcligijom, koja je bila strogo nacionalna 
i jedino dobrom zidovskog plemcna, Kristova je vjera imala teoretski obu- 
hvatati cio svijet i postati dobrom i Zidova i pogana. Bog J a h v c imao 
je postati occm sviju ljudi. U tu je svrhu Kristovu nauku, kako je nala- 
zimo u evandjeljima Matcja, Marka i Luke, dalje izgradio apostol Pavao 
i priblizio se shvacanju nezidova, a pored toga unio i neke novc elementc 
ne dirajuc, razumije sc, u osnovnc vrijednosti postavljene po Kristu. Osim 
toga je apostol Pavao obradio nauku o spasenju, prema kojoj je Bog 
poslao sina svoga da se zrtvuje za ljudske grijehe. Napokon, isto je tako 
Pavao historicku licnost Kristovu, kako je vidimo u sada pomenutim trim 
evandjeljima, idealizovao; a na torn jc opct osnovu sastavljeno cetvrto, 
Ivanovo evandjelje, U ovom posljednjem obliku lezi pred nama cijela 
nauka Kristova; ali u prosudjivanju vrijednosti kako ga je proveo Krist, 
nijesu, kako rckoh, nista promijenili niti Pavao niti evandjelje Ivanovo. 

Kristova religiozna ideja u ovom svom konacnom obliku spojila se 
jc sa politifikom idejom stare rimskc impcrije, i ta jc sintcza dala kato- 
licku crkvu. Ova jc provodila imperijalisticku ideju — Roma caput orbis, 
a sluzila joj je u njezinim ciljevima — rcligija Kristova sa njczinim vri- 
jednostima koje su negirale ovaj zivot i ovaj svijet. Kao sto jc nckad Rim 

n f~\"^Ofllr* Original from 

237 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



vladao macem, tako je sada vladao vjerom, koja je trazila od mase vjer- 
nika da budu krotka srca i da se odvrate od ovog svijeta, Sa ovakovima 
lako je vladati. No bilo kako mu drago, vrijcdnosti koje je Krist postavio 
zagospodovale &u na dugo vrijeme, i skoro nemamo ni jednog pokusaja 
u novijoj povijesti covjecanstva, da se namjesto Kristovih vrijednosti po- 
stave druge. 

Prvi snazni protest protiv vrijednosti krscanskih iznijeli su Rene- 
sansa i Humanizam, Jedan i drugi pokret isli su zatim, da vrijednosti 
krscanske nadomjeste onima klasi£kog doba grckog i rimskog f da uspo- 
stave, u protivstini sa krscanskim, ideal klasicki u njegovu iskonskom ci- 
stom obliku, Renesansa ne gleda mracno na svijet i na njegova dobra, 
vec hoce da ih naivno uziva; za nju ovaj zivot nije dolina suza, vec ima 
tuj mnogo i ugodna i lijepa za onog koji umije da nadje i da gleda. Ideal 
je: M 2ivi i uzivaj, a za sutra se odvise ne brigaj". 

Izgledalo je, caskom, kao da ce ovaj vedri pogled na svijet sa 
svojim novo uskrslim vrijenostima pobijediti mracni transcendentni ideali- 
zam krscanski. Da se ipak to nije zbilo, imade se pripisati onom pokretu 
sto ga je pokrenuo u Njemackoj bivsi augustinski kaludjer Martin L u- 
ther, Reformacija je u zadnjem casu spasila krscansko shvacanje vrijed- 
nosti dobara, jer je osvjezila dekadentni duh koji se je sam u sebi rastva- 
rao, i priblizila ga, koliko je najprece vrijeme zahtijevalo, promjenjenim 
prilikama, S druge strane, taj buntovni akt naveo je crkvu katolicku, da 
svim raspolozivim silama pogleda u oci i predusretne novoj toj pogibelji, 
pa je tako akcija reformacije izazvala reakciju u krilu katolicke crkve, i 
uSvrstila ju opet f a s njome i vrijednost sto ih ona propovijeda. 

I opet prolazi vrijeme, i ne donosi nikakova snaznijeg pokusaja da 
se umjesto starih postave nove vrijednosti. Slobodoumni pokret XVIII vi- 
jeka ima pune ruke posla da ukloni ostatke Srednjega Vijeka, i nije prema 
vrijednostima krscanskim prijateljski raspolozen; ali unatoc toga iz nje- 
gova se krila ne javlja u torn smjeru nista pozitivnog. 

Tek druga polovica XIX stoljeca dobila je u Niceu covjeka koji si 
je postavio zadacom nesamo oboriti postojece krscanske vrijednosti, vec 
u isto doba postaviti nove ploce vrijednosti. Nice se nalazi u protivstini 
sa svakom filozofijom koja nijece i odbacuje ovaj svijet i njegova dobra, 
njegovi su argumenti upereni i protiv bramanizma i budizma, i Sopen- 
hauerova pesimizma; ali ipak je glavni njegov udarac namijenjen krscan- 
stvu i njegovim vrijednostima: Dionizije protiv Raspetoga. Ali o torn, 
drugom prilikom. Marko Kostrencic. 



7) 



Ruska revolucija" od L. Trotskoga. 



Po imenu svoga pisca, sve i kad ne bi opisivala jedan od najintere- 
santnijih perioda ljudske istorije, bilo bi vredno procitati ovu knjigu, 
koja je izasla prosle godine na engleskom , u Londonu, a ciji se prevod 
objavljuje sad i na nasem jeziku. 

L. Trotski, ili kako ga burzoazija podrugljivo zove Braunstein, jedan 
je od glavnih vodja ruske revolucije kasnijeg razvitka, a u isto vreme 

— I... Original from 

238 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



byC^C 



jedan je od najglavnijih izvrsilaca i organizatora onoga sto duh i ura nje- 
gova veceg druga N. Lenjina smisli i proizvede. On je jevrej po poreklu, 
te zato mnogi ne veruju da je on iskren u svojoj revolucionarnosti. Mnogi 
kazu, da je on i izvrstan glumac, te da se sva njegova revolucionarnost 
sastoji u tome kako bi proizveo sto jaci dramatski efekat. Verovalno je 
da dosta toga i ima u njega; pa ipak, ne moze mu se osporiti velika kul- 
tura i inteligencija, a osobito ono sto se vrlo retko nalazi skupa kod ovakih 
ljudi: i velika volja, i odusevljenje i vera u ono sto radi. Da nema niceg 
drugog nego onu silnu i velicanstvenu organizatorsku sposobnost, koja je 
stvorila jednu doforo uredjenu vojsku iz cnog kaosa sto ga je ostavio Ker- 
jenski posle svoga pada, pa bi ga trebalo ubrojiti medju znacajne ljude 
nasega doba. 

Bacajuci ovu kratku refleksiju na ceo njegov rad, zadrzacemo se 
zasad rnalo na njegovoj knjizi koja ce svakako probuditi i kod nas intere- 
sovanje medju citalackom publikom. 

Sama knjiga pisana je vrlo dobro, a njen nam autor jos kaze, da on 
nije jmao pri ruci nikakovih dokumenata na osnovu kojih bi pisao, nego 
je naprosto uzeo da prica dogadjaje iz pameti a po kronoloskom redu. Tu 
se jasno izlaze put i pravci kojima su se kretale razne socijalisticke par- 
tije, narocito one koje su bile sklone kooperaciji sa burzoazijom. U isto 
vreme, tvrdi pisac, da su oni ( t. j. boljsevici, proricali njihovu propast, 
O kadetima, ili kako ih on ponekad zove ff liberalnim burzujima' 4 , izrazava 
se prilicno povoljno. Priznaje im sposobnost, i veli da su oni jedini bili, 
osim njih t. j. boljsevika, koji su imali jednu odredjenu i definitivnu poli- 
tiku: priznavanje kapitalizma kao baze drustvenog uredjenja, te su konse- 
kventno tome bili njegovi najodlucniji branioci, 

Najinteresantnije u knjizi je, i ujedno najvaznije, Trotskijevo tuma- 
cenje S o v j e t a, i razlike izmedju njih i parlamenta, tako da mi se cini 
zgodno dati ovde jedan pasus iz njega: ,,Receno je, da su gradski odbori 
i zemstva, izabrani po opcem pravu glasa, mnogo demokratskija ustanova 
nego Sovjeti, te da imaju vise prava da predstavljaju celu populaciju. 
Ovaj formalno demokratski kriterij, ipak, nema stvarnog opravdanja u re- 
volucijonarnom dobu. Revolucije se odlikuju pre svega ovim: da svest 
masa prelazi kroz rapidne mene i promene. Novi delovi popula- 
cije stalno dobijaju nova iskustva, revidiraju svoje 
juceranje poglede, izradjuju nove, odbacuju stare 
vodje, slede druge, i uvck idu napred, U vremenima revo- 
lucije (formalno) demokratske organizacije, bazirane na glomaznom meha- 
nizmu opsteg prava glasa, neophodno zaostaju iza razvitka politickih po- 
gleda masa. Sovjeti nisu takvi. Oni direktno ovise o organskim grupama 
kao: radijonicama, fabrikama, rudnicima, oetama, pukovima. Razume se 
da u ovim slucajevima nema onakvih legalnih garancija za perfektnu aku- 
ratnost izbora kao sto to postoji kod gradskih odbo^a i zemstava, ali ipak 
u njima je sadrzana jedna mnogo vaznija garancija: neposredna veza iz- 
medju predstavnika i njegovih izbornika. Jedan clan gradskog odbora ili 
zemstva zavisi od jedne amorfne mase izbornika, koji ga investiraju vlascu 
za jednu godinu dana, i tada ga razrese, Sovjetski izbornici, naprotiv, 
ostaju u stalnom kontaktu jedan s drugim, sticajem okolnosti njihova zi- 



C^ nnnlp o^n Original from 

239 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



vota i rada; njihov prcdstavnik je uvek pod njihovom direktnom paznjom, 
i moze u koji bilo momcnat dobiti nove instrukcije, i ako je potrcbno moze 
biti cenzuriran, opozvan, pa cak i zamjenjen nckim drugim. 

U parlamentarnim drzavama izbori se vrse opstim pravom glasa, tako 
da svi, i burzuji i proletarijat, glasaju u isto vreme, i pod takvim okolno- 
stima kao da su im interesi istovetni; ili se glasanje vrsi prema posedovnoj 
kvalifikaciji, U Sovjetima to je drukcije, Oni glasaju prema interesima 
koje oni predstavljaju kao ekonomske jedinice celog drustvenog uredjenja: 
svaka vrsta industrije bira svoje predstavnike, zemljoradnici biraju svoga 
predstavnika, i t. d." 

Dalje, Trotski prelazi na kritiku Demokratske Konferencije, i za 
nju veli da je nastala iz konfuzije i beznadeznosti koja je tada vladala, 
te da je usled toga i svrsila potpunim fiaskom. Taj njegov sud f izgleda 
nam, uglavnom je tacan. Kerjenski, misleci da je pobedio na Konferenciji 
i da je utvrdio svoj polozaj, u stvari je svojom neodlucnoscu izgubio, jer 
je digao protiv sebe i boljsevike i burzoaziju. Kerjenski je, po sudu Trot- 
skoga, upravo jedna zalosna figura Revolucije: Kolebljiv, neodlucan, ne- 
dorastao zadatku koji je preduzeo, ambicijozan i t. d. — to su njegove 
mane, ili — ako hocete — nalicja njegovih vrlina. On je hteo da ide sre- 
dinom u vremenu kad se imalo odluciti za ili — ili. Kasnija evolucija ove 
Demokratske Konferencije i njeno pretvaranje u Provizionalni Parlamenat, 
dovela je Revoluciju u jedan cor-sokak. Trebalo je poceti raditi, a me- 
djutim ceretanje i dogovaranje bilo je dusa ovih raznih vrsta vestackih 
parlamenata. Interesantno je, kaze Trotski, i Kerjenskovo laskanje bur- 
zoaziji, koju je sad poceo nazivati „posedovni elemenat 4 ', jer je smatrao 
da je rec ,,burzoazija 4t insultirajuca! 

Kornilovljev pokusaj, prema Trotskomu, bio je samo jedna epizoda 
u toku Revolucije. Da je uspeo, bio bi verovatno sudbonosan za celu Re- 
voluciju. 

Vrlo je znacajna i interesantna boljsevicka obrana raspustanja Kon- 
stituante. Trotski kaze, da su oni bili prisiljeni da je raspuste. Prvo f zato 
sto ona nije vise predstavljala misljenje naroda, posto je bila izabrema 
prema listama koje su bile sastavljene nekoliko meseca pre izbora, Pro- 
porcionalni sistem izbora pocivao je potpuno na partijskim listama; me- 
djutim, socijalni revolucijonari bili su ispocetka najaci, ali su malo po 
malo gubili glasove, a osim toga jos su se i razdelili na ,,leve u i ,,desne". 
Dok su levi gravitirali i prilazili boljsevicima, dotle su ih desni progonili, 
a ipak je Kerjenski bio nosilac listine za obadve grupe, Drugo, Konsti- 
tuanta, prema njihovu misljenju, nije bila vise savremena, usled revolucije, 
koju je Karl Marks zato i nazvao ,,lokomotivom istorije". Otvorena i di- 
rektna borba za vlast omogucava radnickim masama, da za kratko vreme 
zadobiju veliko politiqko iskustvo, te da tako rapidno prelaze iz jednog 
stadija u drugi za vreme procesa njihove mentalne evolucije. Tako on dolazi 
ponovo do svog ranijeg zakljucka, da teski mehanizam demokratskih insti- 
tucija ne moze da drzi korak sa napredovanjem svesti u masama, 

Prema tome, dakle, oni, boljSevici, jesu ucinili mozda jednu ne- 
pravdu, ali samo na prvi pogled, jer kad se zna da oni kidaju sa zakonima 

n {^rt^nl h Original from 

240 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



i tradicijama burzoazije, onda se je moglo ocekivati da de oni ukinuti i 
Konstituantu. 

Najzad, sto se tide Brest-litovskog Mira, Trotski kaze da su oni znali 
s kim imaju posla, ali da su ipak m o r a 1 i potpisati mir f iz razloga sto 
dalje nisu mogli ratovati a da ne upropaste samu Rcvoluciju i njene te- 
kovine. A. B. 



Narodno zdravlje. 

a) Zdravstvena okruzna samouprava, 

U nastavku kratkog razlaganja ideje o reorganizaciji naseg zdrav- 
stvenog urcdjcnja (vidi br. 2, M Nove Evrope"), dolazimo do predloga za 
nacrt okruzne samouprave u pogledu zdravstva. 

Zdravstvena okruzna samouprava je integralan deo celokupne 
okruzne samouprave, za koju je neodeljivo vezana sposobnost za zivot 
jednog okruga. Posto je drzava savez okruga i cuvar interesa celine, to 
drzavna i okruzna samouprava moraju biti stalno u takovom odno§aju, da 
zajednica bude jaca od delova, da dakle interes okruga ima dotle prava 
na opstanak dok ne bi dosao u sudar sa interesom opcim. 

Zdravstveno blagostanje okruga je zadatak i deo zdravstvenog blago- 
stanja zajednickog i opceg. Zato okrug, i u svojoj samoupravi, mora ispu- 
njavati one zahteve koji su potrebni za opcu korist, — to prvo! A nakon 
toga moze, sme, i ima prava, da svoju korist podize dokle mu je volja. 

Manje je vazna decidirana definicija zdravstvenih potreba opdih, od 
objasnjenja ko i kako da ih odredjuje, Prestavljamo sebi stvar ovako: 
Konstituanta ima da donese osnovni zakon o zdravstvu, a ministarstvo 
zdravlja, kao strucni ekspert vlade, ima da taj zakon uvede u zivot. 
U tome zakonu razdeljuje se i objasnjuje opce od pojedinog, te ocrtava 
jezgra zdravstvene okruzne samouprave. 

Pri svemu je tomu nacrt zdravstvene okruzne samouprave ono sto 
je vazno, zanimljivo i tesko! Samo letimicno upozorujemo na razne 
polozaje i stanja okruga, kako samih po sebi, tako prema interesu opcem. 
Uzmimo n, pr. okruge u kojima je ulaz iz sveta i mogucnost donosenja 
svetskih zaraza (okrug recki), ili pogranicne okruge gde su saobracajni pu- 
tevi sa susedima, ili centralne okruge gde posto je posebne zaraze ende- 
micno (malaria, lues, i t. d.)» Jasno je koliko sve to komplikuje nacrt zdrav- 
stvene okruzne samouprave. Sem toga, nisu svi okruzi geografski, klimat- 
ski, saobracajno, kulturno, zdravstveno i ekonomski jedni i identicni. Upo- 
redimo, naprimer, bogate okruge backe i banatske, sa okrugom crnogorskim, 
lickim i hercegovackim. Ne sme kod ovoga gledanja da se previdi ni raz- 
mestaj velikih varosi sa velikim medicinskim skolama, te brojem lekara, 
jer ce i to kod ranziranja okruga morati da igra ulogu. 

Nacrt okruzne zdravstvene samouprave imace dakle jedan zajednicki 
deo, a mnogi okruzi ce morati kraj toga da imaju ne§ta specififino svoje. 
Imamo prema tome, ispunjavanje duznosti opcih, pa onda duznosti spe- 

n f"*f^onlf> Original from 

241 UHIVERSITYOF CALIFORNIA 



cificne. Ostatak je tek ono f gde prava okruzna samouprava moze da za- 
hvati. 

Sve su ovo samo konstrukcije od nevolje, i karakteristicne za perijod 
budjenja, u komc se nalazimo, Jer da nam posmatranje bude zaokruzeno 
i celo, moramo znati, da postoji jcdno internacijonalno zdravstveno ure- 
djenje, fiksirano u ugovorima covecanstva, i da je nase drzavno zdrav- 
stveno uredjenje tek jedan dco covecanskoga i zajednicki svetskoga ure- 
djenja, kao sto je okruzno zdravstveno uredjenje tek deo drzavnoga, na- 
rodnoga. 

Na celu okruzne zdravstvene samouprave stoji kvalificirani okruzni 
fizik. Bez njega ne moze biti samouprave. Ako danas drzava, radi nekog 
eksperimenta izasilje godisnje dvadesetine mladih lekara na nekakovo 
specijaliziranje, a navodno nema sredstava da isto ucini sa okruznim fi- 
zicima, onda sami okruzi treba tome da doskoce, i da o svom trosku dadu 
obrazovati i spremiti svoje fizike. 

Okruzni fizik je ministar zdravlja za svoj okrug, a njemu f ,uz bok 
sedi" okruzno zdravstveno vece. — U okruznom zdravstvenom vecu ima 
mnogo ,,virilnih" clanova, i to su pre svega sami od sebe svi lekari okruga, 
srezova i opcina, svi sefovi naucnih medicinskih skola u okrugu i t. d M — 
u koliko ih po potrebi okruzni fizik na sednice veca pozove, Kako sa le- 
karima, isto je tako sa ostalim potrebnim strucnjacima (apotekarskim, 
prosvetnim, vojnim, graditeljskim, financijskim f socijalnim, i t, d,). Okruzni 
fizik dakle po svome nahodjenju sastavlja i saziva okruzno zdravstveno 
vece t — a mora ga sazvati najmanje jedanput godisnje. Okruzno zdrav- 
stveno vece je pomocni i savetodavni organ okruznog fizikata. 

Okruzni fizik ima dve vlasti nad sobom: okruznu skupstinu i mini- 
starstvo zdravlja. Na okruznoj skupstini on je zdravstveni izvestac i kao 
takav i jeste clan okruzne skupstine. Po njegovim predlozima odlucuje 
okruzna skupstina. Ono sto je glavno kod toga, jeste okruzni zdravstveni 
godisnji budzet. Radi stvaranja zdravstvenog budzeta moze okruzna 
skupstina da raspise okruzni zdravstveni porez i namet. Svaki okrug 
mora da ima veliku i modernu okruznu bolnicu, Po potrebi mogu se u 
okrugu podici i vise bolnica, ambulatorija, dispansera, letovalista, kli- 
matskih i suncanih lecilista, te sanatoria. Sve banje okruga pripadaju 
okrugu, ali moraju biti izdavane pod zakup privatnim licima. Okrug moze 
da daje pomoci i stipendije kako djacima tako lekarima, moze da ima 
svoju zdravstvenu knjiznicu (kao deo opce), da izdaje svoj list za zdrav- 
stvo, da nacini svoj muzej, izlozbe stalne ili pokretne, da angazuje nad- 
zornike i predavace, da daje nagrade i odlicja, te moze da uspostavlja 
unutar svoje granice (a prema vezi sa susedima) nove saobracajne puteve, 
da gradi lokalne zeljeznice, da podize skole za slabunjavu decu, ferijalne 
kolonije, domove za nemocne, slabe i invalide (za nahodcad, za slepe, 
i t. d.). 

Druga nadlezna vlast okr. fiziku je ministarstvo zdravlja. Oboje stoje 
u direktnoj vezi. Okruzni fizik ima najmanje jedanput godisnje da licno 
podnese i donese svoj izvestaj u ministarstvo. Tom se prilikom sporazumno 
resavaju cpce stvari. Inace moze ministarstvo zdravlja da po potrebi iz- 
daje naloge ili savete okruznom fiziku u pogledu zajednifikog zdravlja, kao 



p fvn n - Original from 

242 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



sto okruzni fizik mora i moze u prekim slucajevima da se kratkim putem 
obraca na ministarstvo. Kvalifikovan okruzni fizik moze da budc izabran 
i odrcdjen po ministarstvu. 

Pre nego sto bi se pristupalo nekoj kodifikaciji nacrta okruzne zdrav- 
stvene samouprave, drzali smo da je bolje ovako u neku ruku popularno 
izlaganje materijala, jer iako ovo sve nije precizirano i tacno, barem je 
jasno. Dr. L. Popovic. 

b) Eugenika, 

E u g e n i k a, higijena covecjeg zaceca i problem nasledja. Dr. Vlada 
S. Stanojevic, Beograd 1920. Izdanje ministarstva narodnog zdravlja. 

Moze se sa zadovoljstvom konstatovati, da prosvetno-propagandi- 
sticno odeljenje naseg ministarstva narodnog zdravlja dobro ispunjava 
svoju duznost; izdalo je do sada preko 40 tabaka M Glasnika ministarstva 
narodnog zdravlja 44 , te vec dve knjige, ,,Preporodjaj" od g. dr. Batuta, 
i sada ,,Eugeniku'\ Ostala odeljenja toga ministarstva ne mogu se ovako 
pohvaliti, a neka vazna odeljenja u opce i ne postoje, kao n. pr, odeljenje 
za telesno obrazovanje naroda, ili odeljenje za zastitu slabih i t d. Uzrok 
za debar efekat prosvetno-propagandisticnog odeljenja ministarstva narod- 
nog zdravlja lezi u tome f sto rad toga odeljenja ima u opce najmanje 
smetnji i prepreka, i sto je udaljen od onoga velikoga i prakticnoga, sto 
je preko potrebno a sto je tako strasno tesko. Za dokaz ovoras vadimo 
iz poslednjeg broja ,,Glasnika 44 iz izvoda g. Stampara o sanitetskom zakonu, 
ono veoma vazno objasnjenje, da je decentralizacija rada i organizacija 
rada na narodnom zdravlju jedno te isto, te da bez okruznih i zupanijskih 
fizika nema izgleda na uspeh. U svih 40 tabaka „Glasnika tl ovo je jedino 
sto je novo, sto je jako, sto vredi t i makar kako da se ovo objasnjenje 
dockan zbilo, jos uvek ima vremena da se ova stvar svom snagom dohvati 
i izvede na cisto. Ideja kvalificiranih okruznih fizika i zdravstvene 
okruzne samouprave to je ideja velika t radna i prakticna. Ova je dabogme 
tek naznacena, i sada o&laje trudan posao i obrada oko prelaza ideja u 
zivot. Ovo ima donekle vezu i sa H Eugenikom". I ovo je jedna ideja, koja 
je stara kao sto je svet star, poznata kao sve velike istine sto su poznate, 
ima svoju proslost, istoriju, ima svoj eksperimentalni deo, ima svoje 
kusnje, ima svoje borce, organizacije, nacijonalne i internacijonalne sa- 
veze, jednom reci ideja je tu, jasna je i velika je, pa je pravo da se g. 
pisac, radi opisa ove ideje na jeziku nasem, javno istakne i pohvali. No i 
onda nedostaje ono sto ostaje, a to je trudan posao i obrada oko prelaza 
ideje u zivot, u zivot u opce, a osobito u zivot nas, ono prakticno. Da ovo 
nije neko nategnuto dovlaoenje uporedjenja mogu lako da dokazem po 
tome, sto u „Eugenici 4t nema glavnog i originalnog odeljka, onoga koji 
bi govorio o eugenickim nazorima i radu naseg plemena i nase rase do 
sada, a to je nesto apsolutno potrebno i vazno, te nema niti onog drugog 
odeljka, koji bi govorio zbijeno, prakticno, ostvarljivo, jasno o tome, sto 
i koliko eugenickoga moramo i mozemo mi da u nasoj drzavi provedemo, 
i na koji nacin, I dodajem da je pri totme — verovatno nehotice — za- 
boravljeno prikazati nase moderne teznje u pogledu eugenickom, a po- 

£q6 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



glavito je zaboravljeno Sokolstvo. Drzim da se to desilo nehotice, kao sto 
je u opce od celog ministarstva, za dve godine njegova opstanka, zabo- 
ravljeno Sokolstvo. I to je lako razumljivo, ako se uzme da ljudi u mini- 
starstvu i oko njega serviraju radije teoriju. Ina&e je ,,Eugenika" dobro 
kompilovana, jer kod ovakih opdih tema ne samo da je kompilovanje ne- 
izbezno, nego treba da je dobro, jasno i prema duhu naseg jezika izlo- 
zeno, Mozda ima nekih malih jezicnih gresaka (n. pr. grudno hranjenje 
— Brusternahrung, itd.) f ali to je sitnica, i spominjemo je samo uzgred. 
Ako dodamo, da je ,,Eugenika" knjiga koju svaki obrazovani covek nas 
treba da kupi i da cita, da o tome misli, da se nedaje odmah zaneti nekim 
kompleksom sugestivnih navodjenja, nego da kriticki razmotri sve, onda 
mislimo da smo dovrsili prikaz. j) r . Laza Popovic. 



Politicki pregled. 

Pregovori s Italijom. 



Nasi pregovori s Italijom, koji su trebali da budu jos u septembru, 
pa onda u oktobru, ipak ce napokon poceti. Zasto nisu vec otpoceli, to se 
daje samo nagadjati, jer su i program i lionosti odranije utvrdjeni, kao i 
punomocija obostranih delegata. Cak su nasi pregovaraci narocito nasto- 
javali — mozda vise nego sto je trebalo — da se sastanak sto pre odredi. 
Nesumnjivo je, dakle, da je odlaganje dolazilo $ talijanske strane. Razloga 
zato bilo bi vise, i mi cemo pokusati da nabrojimo najglavnije. Pre svega, 
unutrasnji polozaj u Italiji; neki od socijalista, koji su se podelili u bolj- 
sevike i antiboljsevike, u nekim krajevima Italije ovladali su gomilom i, 
sledujuci primeru i naredbama Lenjinovim, poceli su rusiti javni red i po- 
redak u zemlji. Danuncijo, opet, i njegovi jednomi§ljenici u Italiji — naci- 
jonalisti — pokazuju od svoje strane zelju za drzavnim udarom, i hoce 
silom da sprece pregovore sa Jugoslavijom o Jadranskom Pitanju, i u isto 
doba da ucine kraj anarhiji koja je zahvatila neke radnicke centre. Tako 
je Gjiolitijev kabinet dosao u tezak polozaj, koji bi on sada da popravi 
u Parlamentu, gde ce imati mnoge protivnike, da bi dobio sto odresenije 
ruke za pregovore s nama. — Drugi uzrok odlaganju pregovora mogao bi 
biti, bar donekle, u iscekivanju rezultata izbora za nasu Ustavotvornu 
Skupstinu, U Italiji ima jos uvek sveta koji se uljuljkuje nadom, da nasa 
drzava nije dovoljno jedinstvena i jaka f te koji dakle zele da oblik vlada- 
vine kod nas bude suprotan obliku koji je Italija sama uzela 1860 godine. 
Te zelje i nade su kod talijanskih nacijonalista toliko razvijene, da oni ne 
samo ometaju gdegod mogu razvijanje nase drzave, nego aktivno pomazu, 
i spolja i iznutra, svaku akciju protivnika naseg narodnog jedinstva i op- 
stanka. — Ima i nasih politicara, osobito u Ljubljani, koji bi pretpo- 
stavili da se pregovori s Italijom povedu posle izbora za Konstituantu. Oni 
drze da ce tad polozaj i drzave i vlade biti mnogo jaci, te da ce se i manji 
ustupci morati ciniti Italiji, nego danas kad ni vlada ni ova nasa iznurena 
privremena Narodna Skupstina nisu ni u cemu izraz zelja ili misljenja na- 
seg naroda. — Treci, i mozda najozbiljniji razlog za otezanje pregovora 



244 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



s talijanske strane, bio bi izbor novoga Predsednika Sjedinjenih Americkih 
Drzava. U Italiji su se cvrsto nadali, da ce predsednik biti izabran iz repu- 
blikanske stranke, kao Sto se i dogodilo; a poznato je, da ova stranka ne 
deli Vilspnove poglede na stvari u Evropi, i poimence u pogledu Reke i 
buduce granicc poznate pod imenom „Vilsonove linije". U Rimu drze da 
ce Vasington orijentirati svoju politiku drukce nego dcmokratska stranka 
pod Vilsonom, — iako nema zato nikakvih znakova. — Cetvrti razlog mo- 
gao bi biti, da Italijani Sekaju da vide kako ce se razvijati francusko- 
engleski odnosi u pitanju drzanja prema Nemackoj, koja se od svoje strane 
dovija na sve moguce nacine kako bi izazvala izmene u odredbama Ver- 
sajskog Ugovora. — Dalji jedan razlog mozda treba traziti u naporu Ita- 
lije da sa republikom Austrijom uredi prijateljske odnose, — a izvesni 
znaci kazuju kao da je u tome pogledu Italija nesto i postigla. Prilikom 
koruskog plebiscita, naprimer, ova se njena teznja bas lepo manifestovala. 
— Jos jedan razlog mogao bi se f najzad, naci u samoj inostranoj politici 
italijanskoj i u njenome glavnome predstavniku, Ministru Inostranih Dela, 
Grofu Sforci — conte nobile Sforza — koji je tipican predstavnik talijan- 
skog politicara: Ono sto je jucer mislio, ne misli danas; ono sto je kazao 
danas, ne misli da mora odrzati sutra. Evolucija talijanskog ministra ne 
izvrsuje se postepeno i diskretno, vec brzo i bezobzirno, — vecito preobra- 
zavanje! Konte Sforca je obecao bio nesto pre dva meseca u Londonu i 
Parizu, — e ali se medjutim nesto desilo, mora se ici za onim sto do- 
nosi dan! 

A sta je bilo to sto je obecao Konte Sforca, sa blagoslovom svoga 
sefa, u pogledu Jadranskoga Pitanja? Obecali su, da ce se to pitanje ure- 
diti sto brze i sto bolje, i sto pravicnije, neposredno sa Kraljevinom SHS, 
i bez obzira na zahteve i prohteve talijanskih nacijonalista. Stavljeni su 
u izgled cak i ne odvise duga pogadjanja i raspravljanja, i ne velike teri- 
torijalne zrtve; ekonomske povlastice i saobracajne olaksice kao da su 
bile glavne pogodbe za sporazum. Idemo da vidimo. 

Slucajni. 



Prosvetni pregled 

Nasa mornarica, 

(Primamo iz Bakra, od jednog abiturijenta pomorske akade- 
mije, poduze pismo, iz kojeg vadimo sfadece stavke. Ne zelimo ovim 
hrabriti studente, da bi istupali protiv svojih skoUkih vlasti, ali se 
tuzbe na bespotrebno premestanje nctstavnika i uciteljskog osoblja 
jednako mnoze, te nam izgleda potrebno izneti ponekad konkretne 
slucajeve pred javnost, da bi nadlezni videli, da se o tome vodi 
racuna. Jet se cesto, kako izgleda, iza premestenja iz „nepoznatih" 
razloga kriju Ucni i hkalno-politicki motivi, koji su narocito za osudu 
u danasnjim prilikama, kad premestaj moze da znaci zivotno pitanje 
Hi moze da baci u bedu citave porodice.) 

245 

Dy VjUUgli^ UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



U Bakru imamo jedan pomorski zavod identican s onim u Du- 
brovniku, i slican onome u Kotoru . . . Ako ikoja nauka zahteva savrcmenc 
principe; ako i u jednom strucnom predmetu treba da veje svezi vihor 
svetskoga znanja, — to je nautika, nauticka nauka i nauticka praksa. Ka- 
petani duge plovidbe, u prvome redu, treba ju svestranu izobrazbu, a onda 
strucno znanje koje ce im nadoknaditi univerzu ili vclike skole; najzad, 
zadnje vaspitanjc daje im siroki svet u koji se otisnu kao apsolutni go- 
spodari situacijc na brodu. — Promotrimo li bas s toga gledista nas po- 
morski zavod u Bakru, naici cemo na simptome i prilike, koji ne mogu 
dobro uticati na razvoj nase mornarice, Strucnjak glavnog predmeta, same 
nautike, premesta se na jednu malovarosku gimnaziju, a njegovo mesto za- 
uzima ,,profesor u sa sest razreda puckih skola, koji je dobar covek i dobar 
kapetan, ali koji nema ni spreme ni sposobnosti da predaje ovako egzaktnu 
nauku, i da tumaci astronomske pojmove, bitni deo nautike. Osim toga on 
predaje u zavodu jos nekih sedam raznovrsnih predmeta, a ujedno je i za- 
povednik skolske ladje lf Vila Velebita", koja stoji u Bakru vise za paradu, 
nego sto sluzi namenjenoj svrsi. U drugim drzavama, naime, odredjuju se 
po jedan-dva skolska broda sa profesorima i djacima, da plove, a ne da 
budu tu samo radi skolskih izvestaja. Molba, koja je od strane djaka upu- 
cena Vladi u slucaju gosp. profesora Suljaka, izgleda da nije uzeta u 
obzir; doznajemo cak, da nam zele premestiti i odlicnog predavaca engle- 
skog jezika, zajedno s omiljenim profesorom medicine . . t 

I potreba knjiga spada medju velike brige nase skole. Slomom bivse 
monarhije, prestao je nastavni jezik talijanski, koji se obicno uzimao u 
strukovnim nautickim razredima, a novih knjiga na nasem jeziku jos nema 
te nema- Citave generacije od triju nautickih zavoda nemaju ni jedan pravi 
strucni casopis. 

Naposletku, vrlo lose stojimo i u pogledu lecnickog pregleda- Uce- 
nici bi (ne samo u skolskom izvestaju nego i u praksi) morali biti cesce 
pregledani, da li su dusevno i telesno sposobni i razvijeni za ovaj poziv, i 
morali bi se onda obavezati da ce se posvetiti iskljucivo njemu, a ne da 
od 40 apsolvenata plove po dvoje ili troje, kako je to kod nas redovno 
slucaj. 

Imalo bi dosta da se govori o potrebi trgovacke mornarice, i o va- 
znosti koju ona ima za Jugoslaviju, Da li cemo jos i danas dozvoljavati 
nasem pomorskom personalu da se seli u Ameriku i udaljene krajeve sveta, 
i da sluzi tudje brodove, kod nase velike otadzbine i naseg Jadranskog 
Mora! Da li je uopste jos potrebno govoriti o tome, da je buducnost nase 
mlade drzave i nove otadzbine na moru! ^ z ' n# 



f^ ¥ f\f\r\ , Original fronn 

246 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



Knjizevni pregled. 

„Kult toljage", 



Wir bekennen uns zu dem Geschlecht, 
das aus dem Dunkcln ins Helle strebt. 

Goethe. 

Ja sam vec ranije negde spomenuo, da postoji posebna vrsta psiho- 
logije u odnosu coveka prema umetnickom delu, i da je ta psihologija kod 
nas ekstremna; da se prema licnim odnosima ocenjuju dela t 1 da u poza- 
dini igraju najacu ulogu one stvari koje su najsitnije, i najmanje vredne. 
Nije mi bila namera da torn konstatacijom povredim celokupnu nasu 
knjizevnu kritiku, nego sam samo hteo da istaknem bitnu oznaku jednog 
njezinog dela, koja se, naprimer u Hrvatskoj i poimence u Zagrebu, u ge- 
neraciji od A. G. Matosa ovamo, sve vise razvija na stetu literature, i cije 
su se posledice pocele sve vise opazati u nasoj dnevnoj i povremenoj 
stampi. Polazeci od jednog tipicnog slucaja kao ishodista, ja cu da po- 
vucem njene konsekvencije, i da dokazem istinitost gornjega navoda. 

Kome su poznate bezbrojne Matoseve polemike, taj se sigurno seca 
i nacina kakvim su se te polemike vodile, i izraza, epiteta, fraza, koje su 
se u tim polemikama upotrebljavale; taj se sigumo seca i toga, da se 
cesto za volju kakve duhovite doskodice prekoracila svaka mera takta, i 
da je rec cesto zamenila — toljaga. 

To bi se, obzirom na samog Matosa, moglo mozda i pustiti s vida, jer 
e Matos kraj tih zucljivih feljtona dao i stvari literarne vrednosti; jer 
e, napokon, Matos znacio jednu revoltu, jedan prekid sa starom tradicijom, 
donio nesto nova. 

Osim toga, Matos imao je ponekad duha, srca i snage, te je prkosio 
sudbini koja ga je ganjala u milijeu u kome je zivio. Zato je lakse shvatiti 
tu Matosevu stranu, jedno obzirom na njegov temperamenat, a drugo kao 
reakciju i prkos prilikama i vremenu u kojem je zivio. To mu se danas ne 
bi upisivalo u greske, nego bi se verovatno po nasem dobrom obicaju za- 
boravilo, kad ne bi druga krivnja teretila njegovu uspomenu, a ta je: nje- 
gova bastina. Ne ona, koju je ostavio u knjigama, revijama i dnevnicima, 
i kojoj mnogo nas mladih imade da duguje postovanje, nego druga jedna, 
konkretnija i mnogo vise poznata: Matoseva toljaga. Famozni Discipulus, 
koji je pokojniku jos za zivota zavirkivao u skripta, koji se opijao cemernim 
i slatkiSi vinom njegovih diskusija irazgovora sa samim sobom, i sa svojom 
pratilicom senom, taj se Discipulus docepao njegove toljage, i sada mlati 
i levo i desno, koliko mu dopusta okretnost duha i snaga junacke mi- 
sice. 

Nije taj Discipulus personifikovan ni u kome; nego on kao zao duh 
upaljuje kandila zuci, i raspaljuje iskrice zlobe u slabim ljudskim srcima. 
Dobrome liriku, koji zivi tihi zivot sa sonetima i belim kafama, izleze guju 
u dusi, i lirik odjednom pocinje da ujeda, da ditavim stranicama petita 
udara po romansjeru, da spletkari po redakcijama, i da se naposletku upu- 
sta u neke hajducke avanture. 

**' UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



I tako odjedared mesto tihog ognja, koji je gorio u lirskoj dusi kao 
molitva, bukne pozar psovke, i — dobar se lirik pretvori u loseg pamfle- 
tistu i polemicara. 

Onda taj isti Discipuls donese luk i strelice romansjeru, i romansjcr 
prasi lirsku dusicu, vitla je po svim uglovima, dok — od dobrog roman- 
sjera ne postane preko noci los strelac. 

Ovakvim i slicnim aluzijama moglo bi se ispuniti bezbroj stranica, 
A kad bi se ispunilo, doslo bi se do konacnog rezultata, da j e Disci- 
pulus jos uvek ziv. Nekoja od njegovih viteskih dela spodaju vec 
u literarnu historiju i nije sada vreme da se otire sa njih patrijarhalna 
prasina. 

Nego ja bih hteo, na ovome mestu, da ovo sto kazem rasvetlim jedniin 
slucajem iz nedavne proslosti; slucajem koji najbolje poznajem jer se je 
desio m e n i, i koji mi daje pravo da javno konstatujem cinjenicu s ko- 
jom sam zapoceo ovaj clanak. Najme, da otkrijem licni motiv koji u nas 
kod kritikovanja dela igra najacu ulogu, i da dokazem da je jos uvek ziva 
Matoseva toljaga. §to vise, da je njoj kod nas, u mladjoj literarnoj ge- 
neraciji, posvecen narociti kult. 

Na ovaj slucaj namerice nisam hteo da se osvrcem ranije, da se ne 
bi cinilo da je meni stalo do polemike i do nadbacivanja recima, nego 
se osvrcem danas (kad se stvar skoro i zaboravila) kao na jednu losu p o- 
javu; zbog toga se i ne ogranicujem toliko specijalnim slucajem koliko 
govorim opcenito, dabome, s izvesnim aluzijama koje su potrebne, 
Dogodilo se # da sam prosle godine stampao knjigu pesama, i malo 
zatim jednu dramsku rapsodiju. Sasvim je svejedno, ovde, da li su kritike 
bile povoljne ili nepovoljne; o jednoj knjizi mogu, kao sto se zna f da po- 
stoje razlicita, i najprotivnija misljenja. 

AH je dobri slucaj hteo da su o mojoj knjizi pesama kritike bile 
povoljne; sto je opet, sasvim prirodno, rodilo izvesnim uzbunama medju 
mojom literarnom sabracom, 

Kasnije, kad je izasla iz stampe moja drama, koju je kazaliste prihva- 
tilo za prikazivanje jos u rukopisu, izasao je u jednom zagrebackom dnev- 
niku napadaj na tu dramu, pisan takim tonom da bi mogao sluziti za uzor 
onog sto sam napred nazvao „toljagastvom", samoj drami u torn clanku 
nije bilo govora. U njemu se kriticar obara na me licno, i to kao na , f misti- 
fikatora" i ,,ignoranta 4 ' poslednje vrste. Napada se na kritiku koja me 
hvalila, na profesore koji su me ucili, na kazaliste koje je dramu prihvatilo 
za prikazivanje, na redaktora biblioteke u kojoj je stampana, i, na koncu, 
u torn se clanku u ime cestitosti i hrvatstva trazilo da me se „izgura" iz 
literature. Tim se clankom literarno prejudiciralo, tako da naposletku nije 
ni doslo do prikazivanja drame. 

Saznao sam da je autor toga clanka i sam mlad knjizevnik, koji se 
tek, tako rekuci, okusao, a kasnije sam dosao u priliku da se s njim licno 
upoznam. Sam mi je priznao da je bio sa izvesnih strana uplivisan, na- 
ravno, od mojih literarnih suseda. Medjutim, to nije smetalo da taj isti 
clanak izadje u jednoj regionalistickoj reviji, prosiren svojim dimenzijama 
u nekoliko stranica petita, i bogatiji svojim re&nikom za bezbroj psovaka 

' 248 
by V_^UUgH. UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



i pogrda. Tu se nije vi§e napadalo samo na sve sto sam dosada dao, ncgo 
se navaljivalo na mene kao na coveka koji „imade iburzoasku potrebu 
zene"; koji dalazi u kafanu sa „advokatskom servijetom" i slidno, a na 
koncu se Cak zakljucilo, da ja nisam ni knjizevnik, ni covek ! 

Ja na taj clanak, naravno, nisam reagirao. Ja ni danas nc reagujem 
na taj clanak. Ja naprosto shvacam kako se on dogodio i smatram 
ga samo jednim opasnim pojavom u nasoj knjizevnoj kritici, Ne znam da li 
njegov autor imade drugih literarnih sposobnosti, i necu da se time bavim 
sada. AH mislim, da je t o duh one Matoseve toljage, koja udara jos i 
danas levo i desno, bez savesti, bez pitanja, i bez odgovornosti. I ponovno 
naglasavam: da se o literarnom delu mogu imati najrazliiitiji sudovi i 
misljenja, ali da se oni ne smeju iskazivati nacinom, kakvim se toliko cesto 
izrazavaju u nasoj knjizevnoj kritici. Jer napokon valjda je tek i Jugosla- 
via u — Evropi? Gustav Krklec. 

Ljubomir Nedic. 
l. 

Ljubomir Nedic proveo je skoro deset godina na stranim univerzite- 
tima. Isprva je ucio medicinu. Zbog darvinizma ostavio je medicinu i po£eo 
uciti zoologiju i prirodne nauke. Kroz fiziologiju zainteresovao se za psiho- 
logiju, koja ga je sasvim odvukla u filozofiju, Njegova je doktorska ras- 
prava bila iz logike, i ucinila se tako dobra Vuntu, da ju je ovaj stampao 
u svom casopisu. Kao djak, Nedic se pokazivao duh ziv i nemiran, koji ide 
iz jedne nauke u drugu, gonjen jednom radoznaloscu koja se brzo budi ( ali 
brzo i gasi. 

Gotovo sve svoje djacke godine Nedic je proveo u Nemaikoj. Zbog 
svoje doktarske rasprave bio je godinu dana u Engleskoj. U Francusku je 
odlazio samo kao turist. Njegova je kultura bila anglo-germanska. Ni fran- 
cuski ,,duh" ni rusku „dusu" nije imao prilike da blize pozna. Po povratku 
u Srbiju, 1884 t dobio je odmah mesto na tadasnjoj Velikoj Skoli, Njegovo 
pristupno predavanje bilo je fiasko. Samo predavanje nije bilo rdjavo, ali 
je Nedic bio rdjav citac, Citao je brzo i nerazgovetno, sa teskim i nepri- 
jatnim izgovorom, kao da se davL Nedic se docnije i sam cudio da ga djaci 
nisu izvizdali. 

Ali, i pored ovog rdjava pocetka, Nedic je ubrzo izasao na glas 
kao dobar profesor; on je uvek govorio tesko, ali njegovo je lzlaganje imalo 
jednu jasnocu f vezanost i logicku ostrinu, koju su djaci odmah zapazili. 
Medju svojim drugovima na Velikoj §koli, on je imao najsire obrazovanje 
Van filozofije, on je, kao stari medicinar i zoolog, znao jos i prirodne 
nauke, — i mogao, — sto se u Beogradu osamdesetih godina smatralo kao 
vrhunac ucenosti, — govoriti o Darvinizmu strucnjacki. On je isto tako do- 
bro znao nemacki i engleski jezik i knjizevnost, zahvaljujuci svom prirod- 
nom daru za jezik i svom ranom interesovanju za lepu knjizevnost. Mnoge 
nemacke i engleske knjizevnike on je, prvi, popularisao u nasim knjizevnim 
krugovima, — i, ako se ne varam, on je prvi kod nas poceo govoriti o 
Arturu Sopenhaueru. Njegovo knjizevno obrazovanje bilo je jako cenjeno, 



24 Q 
J S UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



— i pre nego je ijednu kritiku napisao, on je vazio kao pouzdan sudija 
u knjizevnim stvarima. Prvih godina svoga profesorovanja, Nedic nije 
radio mnogo, 2iveo je vise kao djak o raspustu nego kao profesor, Voleo 
je da uziva i da se veseli, i bio je pao u jedno drustvo dobro sastavljeno 
za nocni kafanski zivot, Sa svojim drugovima on je pravio terevenke o ko- 
jima je cela varos pricala. Interesantno je za ondasnje naravi, da je jedan 
profesor Velike Skole mogao ziveti ovakovim zivotom, a da ne izgubi skoro 
nista od svoga ugleda. Lumpovanje se onda trpelo; lumpovala je vise ili 
manje cela inteligencija; cak se sraatralo da u lumpovanju ima necega ge- 
nialnog. To je bio kao neki daleki odjek zapadnog romanticizma: ne treba 
obuzdavati svoje strasti f nego im se treba podavati; cak ni sa moralnog 
gledista nema nicega lepseg i uzvisenijeg nego biti zrtva svojih vlastitih 
strasti. Moda se menja, i posle mladog coveka osamdesetih godina koji se 
pravio pust i razuzdan, dosao je, pocetkom XX veka, od prilike s pojavom 
„Knjizevnog Glasnika", mlad covek koji se pravio fini i otmen, i koji se 
mesto vulkanskim strastima f dicio slabim nervima i anemijom. 

U tim prvim godinama svoga profesorovanja, Nedic je bio neobicno 
vedar i rasdragan, osecao „slast zivota", i terao vetar kapom, kao kakav 
mlad umetnik koji celim svojim nacinom zivota prkosi filistrima, Od takvog 
umetnika imao je necega cak u svojoj spoljasnjosti: nosio malo razbaru- 
senu kosu, vezivao kravatu a la Lavalliere, imao u odelu nesto neutegnuto 
i alvatno, a opet zato cisto i ukusno. Zapadnjak, on se dobro cuvao da 
njegova umetnicka alvatnost ne predje u istocnjacki murdarluk. 

2. 

Nedic je bio tek preturio trideset godina, kada su N se kod njega javili 
prvi znaci tabesa: u najboljim godinama postao je neizleciv bolnik. On se 
mogao kretati samo sa stapom u ruci, gledaju^i stalno u noge, naslonjen 
na nekoga ko bi ga vodio. Ako bi se nasao sam u mraku, pao bi odmah 
kao prostac. Zbog svoje bolesti, sve je manje i manje izlazio iz kuce, i naj- 
zad se toliko navikao na sobni zivot i dobio takvu lenost pokreta, da ga je 
cak mrzilo izaci u dvoriste. Privezan za % sobu, on je poceo na novo da radi. 
Dotle, bio je napisao samo nekoliko javnih predavanja; sad je seo pa na- 
pisao svoju prvu knjigu: „Iz novije srpske lirike". Ta njegova prva knjiga 
donela mu je glas naseg najboljeg kriticara, i ostala je njegovo glavno 
delo. Ta je knjiga objavljena 1893. Pre nego ju je objavio, Nedic ju je 
citao na sastancima jednog knjizevnog drustva, koje se zvalo ,,Knjizevna 
zajednica 4 '. Svakom pesniku o kome je Nedic govorio u svojoj knjizi, bila 
je posvecena zasebna sednica, i posto bi Nedic procitao svoju raspravu, 
otvorila bi se prepirka. Nedic nije imao nimalo besednickog dara; ali, 
uocljiv i inadzija, umeo je i voleo da se prepire; on je odgovarao na sve 
zamerke, i to s toliko duha i temperamenta, da su neki put njegova usmena 
objasnjenja bila zanimljivija od njegovih pisanih rasprava . . . Sastanci 
Knjizevne Zajednice drzani su nocu u jednoj maloj sobi kod „Kolarca 4t . 
Soba je bila puna ljudi i sva u dimu; posluga je jednako nesto donosila 
i odnosila; tu usred jednog drustva koje je pilo i pusilo, Nedic je sedeo 
naslonjen na stap, u mekom nakrivljenom sesiru, odgovarajuci preko mu- 
stikle, sa casom piva pored sebe . . . Njegovi odgovori brzi, promumlani 

(^rtnofr- Original from 

250 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



malo nabusitim glasom, imali su o£evidno samo taj cilj da ,,poklope" pro- 
tivnika; Nedic je vodio prepirkc kao sport; glavno je bilo docekati pro- 
tivnikov razlog, i odmah odbaciti kao loptu - . . Svi ti knjizevni razgo- 
vori vodjeni su u slobodnom kafanskom tonu, — i Nedic je izgledao jcdan 
knjizevni ,,cergar", kod koga se spaja knjizevnost i nocnistvo, i koji, u 
vazduhu punom narkotika i alkohola, dobija idcje smele i originalne o 
knjizevnosti i knjizevnicima. 

3. 

U svojoj knjizi Nedic je govorio o ovim pesnicima: Jovi Ilicu, Ka- 
canskom, Jaksicu, Zmaju, Lazi Kosticu, Vojislavu. Najaci utisak nacinila 
je njegova rasprava o Zmaju; ona je cak naskodila ostalim raspravama, 
jer je u toj meri privukla na sebe paznju, da je izgledalo da osim nje nema 
niceg viseg interesantnog u celoj zemlji. Uspeh te rasprave objasnjuje se 
time, sto je Nedic napao Z m a j a, koji je dotle vazio za neprikosnovenog. 
Zmaj, pored svoga velikog dara, imao je jos i vrlo mnogo vestine da 
odrzava svoju popularnost kod publike. Umeo je t da zadobije za sebe i 
ljude i zene i decu. On je uredjivao jedan decji list, u kome ga nije mrzilo 
da pise stihove za sasvim malu decu koja tek pocinju citati: to ga je naci- 
nilo dragim u svim porodicama, kao jednoga prijatelja kuce koji voli da 
se igra s decom i donosi im slatkise. U isto vreme, taj stari dobrocudni 
gospodin bio je i jedan opasan politicki satiricar. Pored jednog defijeg 
lista, on je uredjivao i jedan saljivi politicki list, u kome je pisao vrlo 
duhovite clanke koji su izgledali tim duhovitiji sto su bili u stihovima. 
Bio je, kao sto se onda govorilo, slobodnjak, ali bez odredjenih nacela. 
Ni liberal, ni radikal, ni republikanac, ni socialist u pravom smislu, on je, 
po potrebi, mogao biti sve to. Isao je uvek za onom strujom koja je kad 
izgledala najnaprednija, — i stoga uvek bio drag nasoj omladini koja ni 
sama nije imala odredjenih nacela nego samo osecala potrebu da stalno 
ide napred. Precanski radikali bili su ga proglasili za svoga pesnika; srbi- 
janski radikali primili su ga od precanskih, — i u novoj radikalnoj eri 
posle ostavke kralja Milana, Zmaj je stajao isto onako iznad kritike, kao 
i Viktor Igo u prvim godinama trece republike. 

Ovom narodnom idolu Nedic je pristupio bez strahopostovanja. On 
je uzeo Zmaja cisto kao pesnika, i to lirskog pesnika, — i onda nasao da 
Zmaj nije nas najveci liricar. Cak je izrazio sumnju, da je Zmaj uopste 
to sto se zove liricarom, Po njegovom misljenju, Zmaj je bio pesnik bez 
osecanja, stihotvorac vrlo vest, ali i vrlo hladan. Ovaj sud o Zmaju uzbu- 
nio je sve njegove politidke prijatelje, koji su u njegovoj knjizevnoj slavi 
gledali svoj politicki kapital, i sve njegove druge postovaoce, koji nisu 
hteli verovati da su godinama jednog vestog stihotvorca velicali kao ve- 
likog pesnika. Na Nedica se digla povika kao na coveka koji nije uvredio 
samo jednog pesnika nego citavu jednu politicku grupu i Citav jedan na- 
rastaj citalaca. — Nedic je bez sumnje preterao. Zmaj nije bio potpuno 
lisen osecanja, ali njegova osecanja nisu bila „ni obilata ni jaka ni du- 
boka'* (Bogdan Popovic). Sto je glavno, on je imao vise satirickih pesama 
nego cisto lirskih, i te satiricne pesme bile su u vecini sluCajeva bolje nego 

C^rtonlp Original from 

251 UHIVERSITYOF CALIFORNIA 



pesme lirske. Uzprkos svima svojim preterivanjima, Nedic je tacno video 
jednu stvar koju niko drugi pre njega, a to je da Zraaj nije cist liricar, 
i da se njegova snaga ne nalazi u njegovoj osecajnosti . . . Zmaj je, u 
stvari, .bio veliki didakticni pesnik, koji se od nasih ranijih didakticara 
razlikcvao time sto nije davao moraine pouke nego politicke, sto nije bio 
ozbiljan i suhoparan nego duhovit i zanimljiv, — sto, najzad, nije bio suv 
i hladan, kao sto su obicno didakticari, nego imao izvesne tooline i ose- 
canja. To je bio jedan lir&ki didakticar, nalik na jednog Beranzea, koji 
bi bio prosao kroz skolu nemackih liricara. To spajanje poucnosti, duho- 
vitosti i lirizma nacinilo je od Zmaja jednog pesnika za sve ukuse, — i 
kada se uza sve to doda njegovo izvanredno osecanje prigodnosti, njegov 
nepogresni takt da nadje one teme koje u danom trenutku publiku naj- 
vecma zanimaju, — onda njegova velika popularnost kod savremenika 
postaje sasvim razumljiva. 

Pored sve svoje strogosti prema Zmaju, Nedic ga je u jednom po- 
gledu ipak bio precenio. On je s velikom hvalom govorio o obliku nje- 
gove poezije, i pokusavao, da sav njegov uspeh kod publike objasni prvo- 
rednom vestinom njegova stihotvorstva. Danas je za svakoga jasno, da 
Zmaj nije bio nikakav virtuoz stiha, Nedica je prevarila lakoca i teonost 
Zmajeva stiha f i mislio da ima posla s jednim obdarenim improvizatorom. 
Zmajev je stih siromasan slikom, rogobatan zbog cestih i nagomilanih skra- 
civanja, tecan istina ali i proliven, bez i£ega narocito zivopisnog i naro- 
cito muzickog, jednoliko skakutav, cesto nalik na slikovanu prozu. Ne 
samo po intimnim osobinama svoje poezije, nego i po njenom obliku, Zmaj 
opominje u nekoliko na Beranzea. 



Zmaj je bio jedna zrtva Nediceve kritike; druga je bio Laza 
Kostic, Taj pesnik, proglasen od ranije kritike genialnim i uporedjivan 
sa Sekspirom, bio je za Nedica samo jedan izvestacen osobenjak, koji se 
usiljavao da bude originalni mislilac i veliki jezikotvorac, — a, u stvari, 
mesto originalnih misli, imao samo cudnjacke asocijacije, a mesto tvo- 
racke snage izraza samo nakazne neologizme. Razmazen i pust, on nije 
imao prave originalnosti, ali je voleo da se pravi drukciji nego ostali svet, 
i sa preterivanjima rdjava glumca ,,predstavljao" genialnog pesnika koji 
visoko stoji iznad svojih eitalaca i iznad svoje kritike. 

Nedic je tacno zapazio sve sto je kod Kostica bilo laznoga i pre- 
teranog, ali je vrlo olako prelazio preko njegovih dobrih osobina. U svoje 
vreme Kostic je bio nas najobrazovaniji knjizevnik. Znao je grcki, latinski f 
nemacki, madjarski, francuski, engleski, ruski; prevodio Omira i Sekspira 
s originala, Imao je siroko opste obrazovanje; interesovao se za lingvistiku 
i folklor; za esteticke probleme, za darvinizam, za indijsku knjizevnost. 
Razmisljao je o nasem stihu, trazio interesantan bogat slik, i cinio po- 
kusaje da udomaci kod nas jamb. Obracao je mnogo paznje na jezik; nije 
istina, imao sigurno izvorno osecanje za njegovu cistotu i harmoniju, znao 
ga poglavito recnicki, i imao slabosti za provincializme; ali, s druge strane, 
raspolagao je obiljem izraza, i bio napabircio iz raznih nasih pokrajina 

n- ■ ^ k r^nr^nfr- Originalfronn 

252 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



jedan jezik, saren, zanimljiv, originalan. Prevodilac Sekspira, on je imao 
ambiciju da bude tragidan pesnik i uCinio ozbiljan napor dati nesto mnogo 
vise nego sto je bila nasa stara scntimentalno-patriotska drama. U nje- 
govim tragedijama ima izvcsnc studijc karaktera i psiholoSkih problema, 
ali ti karakteri i ti problemi nisu bili dovoljno jasni njemu samome, — i 
trazeoi u njima posto poto duboko i originalno, on je nalazio samo za- 
mrseno i neobicno. Kod njega je bilo vise umovanja nego nadahnuca, vise 
duha nego suda, vise duha reci nego duha misli. To je bio jedan pesnik 
t .iz glave", veciti istrazivac, ostrouman, ali i krivouman. Po nekim svojim 
osobinama, po svojim kalamburima, interesantnim slikovima, zanimljivo 
skrpljenim srpskim jezikom, ukusom za nastrane ostroumnosti, on je pre 
mogao biti pisac komedije u stihovima, neozbiljno herojske, nego pisac 
tragedije , . . U svojim pesmama bio je lirski didakticar kao i Zmaj f s torn 
razlikom samo sto je Zmaj bio political a on filosof. Kao mislilac bio je 
ostroumniji i originalniji od Zmaja, ali i nastraniji; duhovit kao Zmaj, ali 
na jedan cudnjacki nacin, bez Zmajeve prosecne zdrave pameti. Sa manje 
topline f a sa vise otmenosti osecaja od Zmaja, on je, uopste, imao jedan 
visi pesnicki ton, koji mu je dopustao da se ogleda u tragediji za koju 
Zmaj, ocevidno, nije bio. 



Pre svojih kritika Nedic nije poznavao licno ni Zmaja ni Kostica; 
posle svojih kritika poznao ih je obojicu. Jedne godine, i on i Zmaj bili 
su clanovi Marinoviceva odbora; zbog Nediceve slabosti, odbor se morao 
sastati u Nedicevu stanu, i slucajno je ispalo da od svih odbornika Zmaj 
dodje prvi. Pesnik i njegov kriticar nasli su se sami oci u oci. Nedic je 
imao preterano osecanje smesnoga; on je odmah osetio svu komicnu ne- 
zgodu svoga polozaja, i to ga je zbunilo toliko da nije znao kako da pocne 
razgovor. Siromah Zmaj, kome takodje nije bilo lako, morao je poceti 
prvi. On je poceo s onom konvencionalnom ljubaznoscu, kako mu je milo 
sto mu se dala prilika da licno pozna Nedica, koga je dotle znao samo 
po njegovim spisima. Ovaj pomen njegovih spisa zbunio je Nedica sasvim; 
on se pozurio da odgovori Zmaju s istom ljubaznoscu, i rekao mu, s obo- 
renim pogledom, da je i on njegove spise citao. Ovo njihovo uzajamno 
srdacno uveravanje da su jedan drugoga citali, dovelo je njihov razgovor 
na mrtvu tacku, jer, posle toga, trebalo je da izmenjaju jos i komplimente 
za svoje spise, a to im, pored sve njihove dobre volje, nije bilo mogucno. 
Srecom, u torn su naisli i drugi clanovi odbora, i Nedic i Zmaj bili su 
spaseni. 

Laza Kostic dosao je jednoga dana Nedicu u posetu bez narocitog 
povoda, pracen Milanom Savicem, koji je bio zajednicki prijatelj njegov 
i Nedicev. Kosticevo vidjenje s Nedicem ispalo je bolje nego Zmajevo, i 
Kostic je posle toga bio jos dva tri puta kod Nedica. Kostic je imao svako- 
vrsna znanja rasparcana i nepovezana, ali sigurna, i do sitnica tacna. Ta 
ucenost nesredjena ali cepidlacka, ucenost radoznalog i dokonog maniaka, 
jako je zanimala Nedica. Kostic je govorio jednim sanjivim flegmaticnim 
ionom, polu izvestacenim polu prirodnim, koji je neobifino pojacavao ko- 

n f Original from 

253 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



byC^C 



micno dejstvo njegovih paradoksa i kalambura. U torn Kosticevu maniru 
Nedic je uzivao: on ga je opominjao na engleske humoristc i njihovu pri- 
vidnu ozbiljnost i ravnodusnost u ludackim salama. Na kraju krajeva, 
Nedic je sasvim odvugnuo prama Kosticu, i dak se po malo kajao za svoju 
onako ostru kritiku o njemu. Slobodan Jovanovic. 



Knjige i listovi. 

„Srpsko Kolo", kalendar za 1921. 

Mcdju prvima za narcdnu godinu izasao je kalendar Srpskoga Kola 
(uredili Milan Grcic i Adam Pribicevic), u lepoj opremi i sa lepom sadr- 
zinom. Urednici su uspeli da skupe pravo kolo odlicnih pisaca za rad na 
ovoj narodnoj knjizi. U torn kolu nalazimo Boru Stankovica, sa novom 
pricom, i druge pripovedace, Isidoru Sekulic, Ivu Cipika, Branislava Nu- 
sica, i Cica Iliju Stanojevica; od pesnika, Stevana Besevica f Simu Pandu- 
rovica, Miletu Jaksica, Aleksu Santica, i Vojislava Ilica-Mladjeg. Inace 
su dali priloge Kosta Stojanovic, o uslovima industrijskog snazenja Jugo- 
slavije; Vasa Stajic, o socijalizovanju prosvete; Juraj Bijankini, pok. 2i- 
vojin O. Dacic, Dr. Stanoje Stanojevid, Dr. Laza Popovic, Dr. A. Stampar, 
i drugi. — Vreme je bilo, da se izvede reforma u sadrzini nasih narodnih 
kalendara ( te da se prekine tradicija 1f Orlova u i n Godisnjaka 4 ' f i onog le- 
gijona gljivica starih novosadskih knjizara kojima se kljukao nas seljak i 
nas srednji stalez, pa i nasa varoska poluinteligencija, desetinama godina, 
Sarajevska M Prosveta" i ,,Srbobran" u Zagrebu probili su led na ovom 
polju, i mi mozemo sa zadovoljstvom konstatovati da je „Srpsko Kolo 1 " 
prihvatilo i ponelo unapred njihovu zastavu, 

Prosvetin Popular ni Almanah. 

Urednik Prosvetinih izdanja, neumorni gosp, Pero Slepcevic, objav- 
ljuje izdanje jedne knjige za narod od desetak stampanih tabaka, u obliku 
Popularnog Almanah a, za Savin Dan (28. januara 1921). Ko je 
video almanah lf Prosvetu'\ koji je gosp. Slepcevic izdao u izgnanstvu (u 
2enevi) 1918, i ko zna ili tek sluti s kakvim se neprilikama morao boriti 
jedan urednik tada da sakupi onako odlicnu gradju za svoju knjigu, taj 
ce s najvecim interesovanjem i sa savrsenim poverenjem iscekivati jedan 
nov Almanah koji objavljuje urednik, cije je ime Pero Slepcevic. Ali, po- 
red toga, narocitu paznju izaziva ideja koja krece izdavace ovog Almanaha, 
U svome proglasu piscima od ugleda, da saradjuju na ovoj knjizi t g. Slep- 
cevic istice zelju, da ovu knjigu digne iznad poznatog tipa dosadanjih 
M knjiga za narod", i cini uspeh zavisan od problema: ,,Ima li danas jedan 
most izmedju dobrih nasih pisaca i narodne mase, t. j. mogu li i hoce li 
ugledni umni radnici da, bar u prilikama, uzmu pero u ruke samo za onaj 
najsiri broj priprostih narodnih pokretaca, koji su rasuti po Jugoslaviji, 
i zeljni da cuju takih reci." 

Pnnnlp Original from 

254 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



Ovako postavljen problem otvara siroke vidike, i upirc prstom na 
mcsto na koje treba koncentrisati svu paznju. Uzaman se intelektualci na- 
turuju narodnim masama i prave se ravni njima, osobito pred izbore i u 
politicke svrhe, — oni ne mogu iz svoje koze nikud f niti ih seljaci hoce da 
priznaju sebi ravnima. AH to nije ni potrebno, kao sto nije iskreno. Nego 
je potrebno, i to vise nego mozda ista drugo, da narodna inteligencija dodje 
jednom u pravi odnos prema seljackim masama, da se uspostave medju 
njima veze koje pocivaju na Cvrscim temeljima, i koje se nece raskidati 
zato sto uceni gospodin iz varosi (koji je uostalom danas cesto siromasniji 
od seljaka) nede da navuce opanke ili natuce subaru, ili sto seljak ne me- 
tanise pred svakim varosaninom. Intelektualac prestaje biti izvor znanja 
i obavestenja ako se izdvoji od zivota i ako postane nepristupadan masama, 
i on je onda promasio svoju glavnu funkciju u drustvu. Nasi intelektualci 
— mislimo na prave intelektualce — sticajem prilika, izdvajali su se u po- 
slednje vreme i suvise, i nikad se vi§e nego danas ne oseca kolika je steta 
nastala otud za narodnu politiku. Bez veze sa njima, i sa poljima rada koja 
oni obradjuju, nasi politicari postaju sve nepismeniji, i nije preterano reci, 
da su retki nasi politicki prvaci koji mogu danas napisati ma i stilski ko- 
rektan clanak, a kamo li ditku i pismenu knjigu. Put koji ukazuje g. Slep- 
cevic pouzdano je najbolji i najsigurniji, da se stvari u ovom pogledu po- 
prave. — / — 



Beleska. 

Sokolsko drustvo u Zagrebu- 

Kultivisanje nekog Juznoslovenskog Sokolstva na doze ili na pro- 
cente nema, nego: ili sve, ili nista! Moze neko da se povuce u kraj i cini 
nevest svemu. To nas ne zanima. Zagrebacko sokolsko drustvo uzelo je na 
svoju grbacu zastavu Jugoslovenstva i izaslo s njome na videlo. Kada se 
bengalska vatra momenta, manifestacije i „proglasenja u ugasila, videlo se 
da iza velike zastave s^toje sareni redovi. U toku od godine i pol oni nisu 
koracali napred. Nego su se grupisali, i formirali u tri cete jednakih i slicnih, 

Brojno najmanja juznoslovenska grupa posluzila je, i danas sluzi, 
pasivno, kao polje megdana, gde se dve druge £ete o nadmoc biju, dve 
cete plemenske. Kolikogod su oba borca svesna — , ili bar tako sebe cene, 
— oni su u jednoj velikoj zabludi. Stalno im je pred ocima pobeda jednog 
ili drugog plemenskog na6ela. Medjutim tu pobedu ce da iskoristi jedino 
Jugoslovenstvo, pa pobedili „Srbi u ili pobedili „Hrvati 4t . Pogreska je boraca 
u tome, sto je okvir i polje megdana neplemensko. Ako borci hoce neku 
plemensku pobedu, onda su se zabunili sa bitkom i po vremenu, i po mestu. 

AH to nije tako strasno vazno. Regulativ desavanja ima neumitnu 
i sudbonosnu logiku. Ako bi borci uvidjali to sto smo mi pretpostavili da 
oni ne uvidjaju, ako bi dakle taj prigovor otpao, ipak oni oboje, i pored 
toga, i iznad umisljene samostalnosti svojih akcija, sluze necem velikom 
sto se zbiva, i sto mora da se zbude. Ako plemenska borba mora da bude 



k r^nnnl^ Original from 

255 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



otvaranjem vrata Jugoslovenstvu, onda je ta borba dobra, Onda je pri- 
rodno, da je sokolsko drustvo zagrebacko dobilo ljuljanje talasanja opdega. 

Pre svega mozcmo da izvudemo otuda jednu korist: okrsaj tradicija 
l vrednosti proslosti nijc u stanju da donese odluku. To se moglo i pred- 
vidjati. Ali je bolje da se o tome svako prakticno uveri. Zato je i taj okrsaj 
bio dobar. Dao je pogled, da staro oruzje za nove megdane ne vredi. 

Sa visokog sokolskog stanovista sve je dobro, sto se dosada zbivalo. 
Pre svega moralo je da se zbiva f — vec i to je dosta da budemo zadovoljni. 
Ali ima jos nesto drugo. Na pozorju plemenske borbe o pobedu, ve<5 se 
polako moze da vidi i da nazre jedini put i nacin kako ce uopde do ras- 
pleta i do pobede doci. To se sad u malom desava u sokolskom drustvu 
ti Zagrebu, kao u mikrokosmu. Jer je sve to isto i jednako: ono drugo je 
opce, a ovo malo je pojedinacno. I sve zajedno vodi jedino mogucem i 
pravom megdanu oba plemena, — kad megdana mora da bude f — megdanu 
cistih vrlina i opce vrednih osobina. I to je ono o £emu stalno govorimo da 
je dobro i da dobro mora da bude. Jer iako plemenski sukob izgleda ap- 
surdan, ukoliko strasti navode nato, on nije apsurdan zato sto tek u su- 
kobu, i u trajanju toga sukoba moze da dodje do pravog shvatanja svega 
toga, i da dodje do onog velikog pitanja: borba traje suvise dugo f i ma- 
laksu obe strane, — kako da se pridje kraju, kako da se pobedi, kad je 
sve sto smo bacali dosad .u borbu bilo lose?! U rukama nemamo vise 
oruzja! — Pa lepo f kazemo f mi, dajte srca i duse napolje; dajte 
kolicine radinosti, cistote, morala, trpljenja, dajte vrline vi nSrbi" i vi 
M Hrvati", eto vam oruzja, i onda zapodenite ponovo tu bitku! I vodite ju 
apsolutno do istrage! 

Ovo nije misljeno da bude lekcija, kraj svega ogorcenja sto je za dve 
godine skupljeno. Nego trezno i hladno konstatovanje fakata izmedju zaja- 
purenih protivnika. I ako smo ih krstili plemenskim imenima, to nije zato 
da ih podcenimo, ili da na dlaku ustanovimo identitet moralnih svojstva 
obojih, nego zato sto je svejedno da li je neko 53% a drugi neko 36% Ju- 
gosloven. Jer Jugoslovenstva nema na procente. Jugosloven se moze biti 
ili sav ili nikako. 

Pred skup§tinom zagrebackog sokolskog drustva, jednim dogadjajem 
i krizom, kako to nisu , f najstariji sokoli zapamtili 4 *, moramo jos da izja- 
vimo da slucaj apsolutno ne smatramo tragienim. Nama je prilicno sve- 
jedno, cija ce lista da pobedi. Prosto zato sto pobedila ma koja, ona mora 
postati odmah vise i jace juznoslovenskom. I sto mora da udje u rad so- 
kolski sa davanjem vrlina. A to je glavno! — Jer, na kraju, — ko naj- 
bolji, taj ce biti najaci! L, 



C^f\C\€%\i m Original from 

2.56 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



Sta se cuje. 



Gospodine urednifie! 

Radi se o rasporedu predsjednika birafrkih odbora povodom izbora 
narodnih poslanika za lt Ustavotvornu SkupStinu", a saiinio ga je na£ Dr- 
zavni Odbor, poSto je ,,dobavio potrebne podatke kako o bira£kim op- 
stinama i glasaEkim mjestima, tako i o licitna koja se prema zakotiskim 
odredbama mogu upotrebiti za predsjednike biradkih odbora", Raspored 
za Hrvatsku, SUvoniju i Medjumurje, Stampan ,je sluibeno u „Narodnim 
Novinama" od 6, novembra 1920. Treba da prodjete samo dva tri stupca, 
pa dete.vec naici na tri predsjednika koji vas podsjecaju Gogoljevih Mrtvih 
Du5a, jer spadaju u raspored kakav je pravio u svojim ktipoprodajnim 
ugovorima pokojni gosp, Cicikov, Kod.nas se u Hrvatskoj mnogo tuzilo do 
sada, da mrtvi glasuju; sad hvala Bogti ide na bolje, jer £e od sada mrtvi 
i predsjedati, — Naci <5ete t nadalje, predsjednike koji ce u Jsto vrijeme 
vrSiti svoju duznost na dva razlicita mjesta, — No ima joi toga! Tako na 
prim jer nede biti nezaninrivo drzanje g, predsjednika glasa£kog mjesta f 
koji se je nazad kratko vrijeme u istom mjestu pojavio bio kao kandidal 
izvjesne liste pa tu umalo ne ^ozivio neugodnlh pt rukopipateIjnih pripe- 
fenja", kao i drianje g. predsjednika koji se inafie ne usudjuje u nekom 
selu ni pokazati zbog svoje f sto kajkavci vele „obljubljenosti" v a sad dolazi 
kao strogo sluzbeno lice, kcjemu glasaCi nemaju da osporavaju ubjektiv- 
nosti! — Nije bez interesa, sto u jednom zagorskom kotaru dolaze za pred- 
sjednike cetiri lijecnika. Utvrdjeno je, da bas u Zagorju nemamo dostatno 
lijecnika, pa sad je Drzavni Odbor htio pokazati, koliko ih odjedared ima. 
— Povoljno se djelovanje moie beztivjetno ocekivati i od upotrebe gotovo 
sviju. nalih odvfetnika, jer, ako ikome f to zacijelo naSim ,,fiskalima^ 6itav 
na£ narod u punoj mjeri poklanja cijelo svoje povjerenje — srce i du&u, 

Imalo bi joS po stogodj, no o torn drugom prilikom. 

Dr. G, 



Santa Margherita di Liiure, 

Rapalo ce ostati, i pcsle pregovora italo-juznoslovenskih T slavno mesto 
u svetskoj kulturnoj istoriji, Jer je u njemu ziveo Fridrih Ni£e r — zirai t 
kad bi ga mrazevi i pustoS sterali na fug sa sneznih bregova Gofnjeg En- 
gadina P Tu bi nastavljao rad na svojim delima: TI Jenseits von Gut und 
Bose 1 ', (s Menschliches Allzumenschliches 44 , fl WilIe zur Macht" 1 , 

Sad znamo zalto fe Italija izabrata bag to mesto za pregovore — : da 
bi pokazala svoju lf volju ka modi 1 ', A naSim se delegattma desilo nesto 1T od- 
vi§e €ovecansko", 1 tako smo dobili sporazum koji je p( s one strane dobra 
i zW\ Ecce diplotnacija! 

1( Konstruktivna snaga demokracije", 

Demokratska Tl Rife6" od 10- studenoga ima lep uvodtii ilanak pod 
gornjim natpisom, koji se zavrgava reCima: f ,Konstmktivna snaga te ideje 
triumfirati ce 28- o, m- definitivno . . . /\ Izgleda nam da ona, u izve- 
snom pravcu, vec tritimfira: N a 5, strani istog broja rT Rije£i l+ 5itamo ( da 
je dne 6, studenoga obdriavana u prostorifams hrvat^ko-slavonske zemalj- 
ske hipotekarne banke konst!tuiraju<5a glavna skupstina dio^5?:arskog dru- 






Stva: Domovinska proizvodnja drva, d. d. u Zagre-bu, sa temeljnom glav- 
aiccm od 20 milijona kruna, Izabrani su u ravnateljsko ve£e mnogi ugledni 
zastupnici zvanicne demokratske ideje. 

n Kako o Pasicu misle veliki ljudi". 

Radikalski M Srpski Narod" u broju od 6, novembra, prilikom dolaska 
g, Pa§i<5a u Zagreb, drzi da ie l( zgodno biti osveziti poznata vec rnisljenja 
prvih Ijudi u Evropi a nasem slavnom driavniku 11 , i najvise mesta ustupa 
miSljenju Lojda Diordia^ britanskog ministra-predsednika, navodeci kcm- 
plimente koje je ovaj itcinlo srpskoj vojsci i srpskom narodu 1917 t na jed- 
nam banketu u Londonu, priredjenom u cast g* Pasica, 

U mogudncsti smo da darao obaveStenje lf Srpskom Narodu" i ko je 
dao materijal za govor Lojda Dzordza na torn bankehi, i kc je bio glavni 
priredjivae samog banketa — Dr. Siton-Vatson, 

Na konFeienciju radikalne stranke u Zagrebu, 9- novembra t koju j« 
odrzao u dvorani tt Ko!o" g, Pasicj doslo je mnogo sveta, medju njima i 
dosta radoznalaca da vide tt najveceg srpskog drzavnika", M starog PaSica", 

AH je na vratima stajao g. B i, bivsi austrijski kapetan, i nije pu- 

Itao svakog unutra, Tako nije hteo pustiti jednog mladog vodju sokolsko^, 
iako je ovaj uveravao da je dosao jedino radi toga da vidi kako izgleda 
£ovek kc ji je, kao Mojsije iz Biblije, cetrdeset godina ..vodio narod'V — 
IT Ne mo£e ik f odbijao je kapetan, ^vi ste demokrat, a razlika je izmedju nas 
velika l+ . Onda se razljuti soko i odvrati kapetanu: „Boga mi i jeste, jer 
dok sam ja camio tri godine u sjenickoj tamniei, ti si sluzio cesara; a sad 
me ne pustas da vidim Pasica zbog koga sam uhapsen!" 



PiSe jedan pckretac, koji stanuje u biizini driavnog kolodvora n 
Zagrebu: 

8. novembra uvece, list am po Bibliji, kao £esto inaCe pred spavanje, 
i fcitam stavove tu i tamo* Zastao sam na petoj knjizi Mojsijevoj, Kako 
to lepo govori stari prorok: — ^A be&e cetrdesete godine prvi dan jedanae- 
stoga meseca, kad Mojsife kaza sinovima Izrailjevim sto ma bese za- 
povedio Gospod da im kaze . , . Gospode Boze! Daj mi da pied j em i vidim 
zeralju koja je preko Jordana, i gory Livan, Ati Gospod bese gnevan nl 
mene i ne uslisi me 1 nego mi r^ce: ff Dosta! — Popnl se navrh go:e f i podi- 
gavsi oci svoje ha zapad i na sever i na jug i na istok, vidi ocima svojima T 
jer neces prcii preko Jordana, Pred sobom Ces videti zemtju^ all neces u 
nju uci — \ I umre onde Mojsije sluga GospodnjI u zemiji Moavskoj po 
re£i Gospodnjoj. I pogrebe ga Gospod — ", Eto, pomislih, da lepe smrti, — 
yodio narod detrdesei godina f pa postade prorokom i svecem, kud ces vise* 

U torn se zacu sa ulice — : ,,iiveo Pasic!" To \e radikalska omladina 
docekala beogradski voz sa g, PaSidem, i£a satraSnju konferentdju. Da U 
de t Boze i reci, sta je njemu zapovedio Gospod da kaze narodu?! ..., 

Sutradan, g- Pasic je govorio da je umoran i da se mislio povuci, 
posle vodjstva od cetrdeset godina f ali — da se predomislio! ~ Da li je 
dobri Bog zaboravio za £asak na svoj narod juzno-slovenski, ili je g, Pasic 
pre£uo sto mu je Gospod zapovedio, Jer, Mojsije be5e stoidvadeset godina 
kad umre, i ne behu potamnele ofii njcgove niti ga anaga izdala — $to kod 
g, PaSica, sudeci po njegovu govoru na konferenciji, oiievidao nije slu£aj. 

"VERSITY OF CALIFORNIA' 




Nova Evropa 

Knjiga I, broj 8. 18. novembra, 1920 



Vatsonova ff Nova Evropa", 

Engleska M Nova Evropa 11 — The New Europe — prestala je izlaziti 
28. oktobra ove godine, sa tredom sveskom svoje sedamnaeste knjige (Vol, 
XVH f No. 211), po§to je napunila Cetiri godine izlazenja, svakog Cetvrtka 
(od 19- oktobra, 1916). 

,,Nova Evropa*', koju je osnovao Dr. Siton-Vatson, imala je od prvog 
broja oznaCen pravac i odredjen plan, i objavila je odmah da se posveduje 
proudavanju inostrane politike, i problema koje je Rat izneo na dnevni red. 
Ve<5 u uvodnim redima obelezili su njeni pokretadi kao svoj glavni zadatak: 
rad na stvaranju sto teSnjih veza izmedju saveznifikih publicista, koji bi 
povukao za sobom i sto ivrsdu i iskreniju politiiku antantu, radi osiguranja 
konaCne „potpune pobede" (victoire integrale). „Nasa je najvisa ambicija 
— kaze se tu — da se stvori pogodno zemljiSte za okupljanje i zajednidki 
rad svih onih koji u rekonstrukciji Evrope na osnovu narodnih drzava i 
prava manjina, i u pravilnoj oceni nepobitnih geografskih i ekonomskih £i- 
njenica, vide jedinu garanciju da se nede uskoro ponoviti grozote ovoga 
rata". — Siroka poznanstva Skotskoga Putnika, i njegova popularnost na 
kontinentu, osigurali su ovom pokretu odmah saradnju najuglednijih pisaca 
i javnih radnika, po svima savezniikim zemljama; od Jugoslovena nalazimo 
medju njima, joS od poietka, Dra Jovana Cvijida. KarakteristiCno je, da 
je prvi Clanak, o Pangermanizmu i IstoCnom Pitanju, koji zaprema skoro 
ceo prvi broj, potekao iz pera G. T. Masarika, danaSnjeg predsednika £e- 
hoslovatke republike; a drugi je broj, od strane urednistva, posveden u 
glavnom pitanju „Italije i Juznih Slovena", naravno u korist naSih prave- 
dnih zahfeva, 

Ali, nedemo ovom prilikom govoriti o torn, Sta je bila Vatsonova 

,,Nova Evropa" za nas i za nas narod, i uopSte za novi poredak u Evropi 

i u svetu. Kako smo jednom negde istakli, Siton-Vatson i njegov krug nisu 

za nas viSe stranci, te ih nije potrebno spominjati i govoriti o njima samo 

prigodom, kad se ba§ neSto desi. Oni su bili naSi najbolji branioci i savet- 

nici pre rata i za vreme rata, oni ce ostati na§i najbolji prijatelji dogod 

su zivi, — ani su nasi i tu su medju nama, i~niko ih vise ne moze spre- 

Siti da rade i misle kao i mi sami. Nazalost, prilike su u Velikoj Britaniji 

danas take, da oni zasad ne<5e biti u mogudnosti da sa visokoga postolja ka- 

kav je bila „Nova Evropa' 4 govore svojim zemljacima i celome svetu. — 

Evo sta nam pi§e, o tome, Dr. Vatson, pre nego §to 6e objaviti prestanak 

svoga lista: 

.. /"* Original from 

J c5 ™ UNIVERSITYOF CALIFORNIA 
Zb7 



„. . . Da Vam obj-asnim svojc cutanje za poslednjih nedelja. Ovo 6e 

Vaia objaSnjcnjc doci verovatno kao grom iz vedra ncba — : Iduce nedelje 

izaii ce New Europe poslednji put. Morao sam se na ovo odlu&ti, iz tri 

razloga: 1) Iz finansijskih. Mada imamo citavu falangu stalnih pretplatnika, 

troskovi oko izdavanja lista tako naglo skacu da je nemogucno drzati s 

njima korak; ne mozemo racunati da ce i broj pretplatnika rasti u istoj 

meri, pre svega zato sto su o^biljni i pismeni ljudi u ovo sadasnje vreme 

prisiljeni da smanjuju svoje izdatke, a posle i zbog padanja opsteg intere- 

sovanja za inostranu politiku. Mi smo, kao sto mozete misliti, pretresali 

stvar sa svih strana, i zasad ne vidimo mogucnost da bi prilike, u ovom 

pogledu, posle na bolje. 2) Moj drug u urednistvu, poslanik Hvajt, postao 

je prvim predsednikom novog Indijskog Parlamenta, tako da bi celo pre- 

duzece palo opet na mene samog, a ja moram priznati da se ne usudjujem 

vise poduhvatiti se sam ovolikog posla. To bi me lisilo moje slobode: Niti 

bih mogao putovati, niti nastaviti svoja istrazivanja, a oboje je potrebno 

vise nego ikad, 3) Nema ovde dovoljno moraine potpore za ovako predu- 

ze<5e u danasnje vreme. Da sam milijonar, mogao bih nastaviti i bez toga. 

Ovako, ne ostaje drugo nego za sad stati, Na§e je iskustvo, da bi danas 

u Engleskoj ovakav list mogao opstati jedino ako bi imao za sobom bogate 

izdavafie vlasnike ili kakvu veliku izdavaCku organizaciju i masineriju. Ja 

nemam ni jedno ni drugo. — Inace, meni liino izgleda da je ff Nova Evropa" 

potrebnija danas vise nego ikad, samo sto tako ne misle i svi ostali. Nema 

sumnje, da bi nas polozaj postajao iz dana u dan tezi, jer bi nam bivalo 

sve teze naci Cvrsta oslonca za na§a gledista usled potpune politiike dez- 

integracije u svakoj zemlji, i izmedju svake zemlje i njenih suseda; a posle f 

i sto je svaki i suviSe zauzet svojim domacim poslovima i pitanjima, — mi 

u Velikoj Britaniji, naprimer, krizom ugljarskom i akutnim industrijskim 

teSkocama i problemima s kojima <5emo, verovatno, imati da se boiimo joS 

viSe meseci. Pri svem torn, mnogobrojni razlozi, na drugoj strani, govore u 

prilog mome mi§ljenju f tako da sam ja ipak i zvaniCno zadrzao pravo da 

nastavim s izdavanjem ,,Nove Evrope" cim opet bude zato mogucnosti. — 

Sto se tice Va§e „Nove Evrope M , va§e su prilike sasvim druge . . . Cim sti- 

gnem, posladu Vam svoj clanak o juznoslovensko-britanskim odnosima, i 

obedane dlanke ostalih britanskih saradnika ..." 

Ostavljamo zasad, da ovo pismo samo govori. Sedamnaest knjiga „Nove 
Evrope M stoje pred nama kao sedamnaest stubova na raskrSdu izmedju 
starog i novog vremena, kroz koje se ide iz polumraka u svetlost. Ta ce- 
tiri godista unela su vise jasnoce i Cistoce pogleda u evropsku i svetsku 
politiku nego generacije diplomata i svi sveznjevi njihovih izveStaja i me- 
moara, — ona su prosvetila i ozarila — ukoliko je to bilo mogude — i 
umove onih koji su vodili rat i zakljucili mir. Tu je izvrseno jedno veliko 
delo, dovoljno veliko, u normalnim prilikama, i za vise pokolenja. Nje- 
govi tvorci, jos u naponu snage, i nikad svesniji nego danas onog sto ho<5e 
i sto ima da se uradi, naci ce brzo puta i naCina da savladaju reakciju 
momenta, i da se sto pre ponovno grupisu radi stvaranja novog dela. Mi 
ni za Sasak ne sumnjamo da obustava engleske , f Nove Evrope'* u ovom 
£asu oznacava jedino stanku u kojoj njeni osnivaCi i pokretaci uzimaju da* 
ha za nove napore i vremena za nov zamah. 

n | Original from 

258 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



byC^C 



Slobodna crkva u slobodnoj Evropi 

Mada svetskog glasa, u nas je malo poznat 2orz Gojo, vcliki po- 
bornik socijalnog katolicizma i priznati pisac mnogobrojnih dela iz verske 
istorije, davnasnji saradnik , .Journal des Debats", u kome su se njegova 
pisma iz Rima nametala citaocu svojom dubinom zapazanja. Plod njegova 
boravka u vatikanskom svetu jesu prvi njegovi veci radovi: „Papa, kato- 
lici, i socijalno pitanje", pod pseudonimom Leon Gregoar; i „Vatikan, 
Papa, i Civilizacija", u saradnji sa Pol Fabrom i Andreom Perate. Po 
povratku iz Italije, u svojoj dvadesetpetoj godini, on postaje saradnikom 
„Revue des Deux Mondes", i u torn svojstvu odlazi u Nemacku da izufiava 
socdjalno pitanje i versku istoriju, Tu je izvor njegovoj cuvenoj knjizi: 
„Religiozna Nemacka": Trideset svezaka, punih dokumenata i znalackih 
studija o nemackim religioznim, socijainim, i politifikim prilikama, cine od 
ovog dela riaucni spomenik kome ni Nemci nemaju ravna, po svom vla- 
stitom priznanju. Pored tih opseznih radova, Gojo je neprekidno pisao 
clanke i brosure, Zalazeci u versku istoriju, bio je naveden na razmisljanja 
o celom drustvenom zivotu uopste. Otuda njegova „Danasnja skola" i 
„Ideja otadzbine i humanitarizam", u kojima se vatreni rodoljub i ubedjeni 
katolik dize protiv antiklerikalizma i svih doktrina koje pod vidom nekog 
Sovekoljublja i pacifizma poriCu otadzbinu. 

I delom se borio Gojo za svoju Francusku. Za vreme evropskog 
rata, star i slab kakav je f proveo je u bolnidkoj sluzbi cetiri godine. Tu 
je manje dospevao da pise, ali gradja se pribirala, i danas se evo javljaju 
opet nove knjige, 

Veran sledbenik Anri Lorena, koji je smatrao da je jedino integralni 
katolicizam pozvan da pravedno resi neodlozna socijalna pitanja koja po- 
stavlja savremeni zivot, i G. Gojo misli da je samo katolicizam kadar da 
pruzi potpuno zadovoljavajucu doktrinu za resenje socijalnih problema 
pred kojima se dru§tvo nalazi. Tu doktrinu on svugde trazi i propoveda. 
Otuda njegova teznja, da pomiri crkvene i svetovne vlasti, da privede 
blize jedno drugom — Vatikan i ostali svet. 

U smislu tih ideja napisao je i delo: „Slobadna crkva u slobodnoj 
Evr opi" (L' Eglise libre dans 1' Europe libre, Paris — Perin 1920), o kome 
smo namerni da govorimo, ne zato sto bismo se narocito slagali sa pi- 
scevim misljenjem, vec zato sto i u nas treba da se zna o knjizi 
koja se velikim delom odnosi na nasu zemlju, i to povodom jednog 
problema koji mora interesovati i nasu novu drzavu, Potrebno je cuti sva 
misljenja, a pogotovu ona koja su recena sa toliko iskrenog postenja da 
se do istine dodje, kao sto je to ovde slucaj; i kad su ona u isti mah izraz 
citave jedne grupe u jednoj saveznickoj zemlji. Kad je rec o francuskim 
katolicima, kod nas se obicno misli na ljude oko Action fran(;aise f koji 
su rojaliste i otvoreni pristase Madjara i monarhisticke restoracije u Au- 
striji, pored toga sto su i branioci Italijana u Jadranskom pitanju. Po 
njima smo skloni da cenimo i vatikansku politiku. Medjutim, Vatikan 
nije sa torn manjinom francuskih katolika; on je sa onim drugim delom, 
o cijim smo politicki idejama vec imali prilike da sudimo po pisanju 

rv v ^k r^nnnf^ Original from 

259 UHIVERSITYOF CALIFORNIA 



^Journal des Debats", dije demo raspolozenje i namcrc prcma nama modi 
najbolje vidcti iz ove knjige. Na prvom dclu knjige, koji je posvecen u 
glavnom prikazivanju i raspravljanju naSeg pitanja, mi demo se avdc po- 
glavito i zadrzati. Inade, glavna je teznja „Slobodne crkve u slobodnoj 
Europi" da pokaze da danas kad svet tezi ka jednom novom druStvenom 
redu, i Crkva, najzad oslobodjena od izvesnih potdinjenosti, trcba da kaze 
svoju red i da budc saslusana. G. Gojo trazi da to kao zakljudak izvede 
iz onog sto je bilo dak daleko pre rata, kao i iz dogadjaja za vreme samog 
krvoprolida, — iz celokupne vatikanske politike, i iz papinog drzanja. 
Ono Sto je sputavalo Crkvu f po njemu, isto je Sto je potdinjavalo i Evropu: 
Austro-nemadki Drang nach Osten f i zelja za prevlasdu na Zapadu. 

Mi demo se ograniditi na prosto prikazivanje piSdeva izlaganja. De- 
sice nam se moze biti, narodito gde je red o naSem narodnom pokretu, da 
pomenemo opste poznate stvari kod nas; no to demo udiriti zato da bi 
se bolje videla tacka sa koje pisac posmatra dogadjaje 2aiedi sto nemamo 

nase izvorne tekstove, moracemo beleziti navode po francuSKim prevodima. 

\ 

U predgovoru vec G. Gojo isti6e svoju glavnu ideju, o povratku 
Crkve na mesto koje joj pripada, i o pogodnosti danasnjih prilika da se 
to ostvari. Danas, veli pisac, hriscansko dovedanstvo prekida sa laznim 
svatanjem slobode, koje je poteklo iz filozofije XVIII veka, i sa lainim 
svatanjem politidkog suvereniteta, koje su doneli renesanski paganizam 
i germanski neopaginizam. Ono se u torn srede u miSljenju sa jednom 
intelektualnom i moralnom silom koju su neki njegovi tlanovi odavno bili 
izgubili iz vida, — sa Crkvom, 

Posle kratkog pregleda o stanju Crkve, pre i za vreme rata, u po- 
gledu vere, pisac prelazi na poslednje vatikanske izbore i f govoreci o sa- 
mom papi Benediktu XV, dize se protiv onih koji Iraze da Papa bude 
iskljudivo religiozna licnost. Pored toga sto cela istorija Valikana pobtja 
tu mogudnost, to bi znadilo, kaze, osuditi Svetog Oca da ostane izvan do- 
vedanstva. Medjutim on bi i nehotice bio primoran da se bavi politikom 
koja bi onda, samim tim, morala biti rdjava. Papa mora voditi raduna o 
politidkim i diplomatskim posledicama svojih postupaka. I danas je to 
utoliko lakse, Sto je Benedikt XV uistinu politidar i bogougodnik, Jos pre 
nego sto de se popeti na Svetu Stolicu, ovaj iskusni diplomat iz Skole kar < 
dinala Rampole imao je prilike da izudi izbliza sva evropska pitanja, i da 
osluSkuje neizbezni politicki odjek vatikanskih odluka. Njegova de se de- 
latnost modi potpuno pokazati tek sad kad je i Crkva odahnula zajedno 
sa oslobodjenom Evropom, Jer, pod vidom neke zaStite, nju su pobedjene 
carevine u stvari sputavale. One su htele, da im se Crkva prvo sama pot- 
dini, pa onda da im pomogne da dine nova tladenja. Naprimer, kadgod je 
ona namerayala da pridje Slovenima, stotinu prepreka izviralo je na 
njenu putu. Danas je to proslo. PoSto je vec i sama podela bila da zbacuje 
jaram pod 'kojim je stenjala, tvrdi G, Gojo, Crkva je dodekala da je 
evropski rat napokon sasvim oslobodi. 

Govoreci o tome sta je Au\strija bila, a sta je trebala biti, pisac iz- 
nosi kako je stara monarhija zivotarila, osudjena na propast samim tokom 



byC^C 



u I I I ■-_» I I I 



260 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



istorije. Da nijc sluSala samo svoje nezajazljive nagone za razdorom i tla- 
denjem, njena je sudbina jos mogla biti i druk&ija. Tako, kad su 1849 u 
Be£u sakupljcni crkveni poglavari pisali mladom cam Franji Josifu, da 
je njegova misija da okupi u jednu istinsku bratsku ligu svoje razne na- 
rode, on je odgovorio starom habsburskom maksimom: „Nasi narodi su 
tudji jedan drugom, — utoliko bolje. Oni se nerazbolevaju u isti mah od 
iste bolesti. Ja Saljem Madjare u Italiju, a Italijane u Madjarsku: svaki 
cuva svog suseda. Oni se ne razumeju i ne podnose. Iz njihovih antipatija 
se radja red, a iz njihovih uzajamnih mrznja opsti mir". 

I dois/ta, ova dinastija mislila je da se odrzi uvodedi kao pravilo 
unutrasnju borbu medju svojim narodima: primajuci pomoc Hrvata protiv 
Madjara; uvlaceci zatim Hrvate pod madjarski jaram; buneci Italijane na 
Slovene, i Slovene na Italijane; £ak medju samim Sloveniraa, u istom 
narodu, katolika Hrvata na pravoslavnog Si bin a. Medjutim, G. Gojo na- 
lazi, da je Austrija mogla da bude fV probno polje na kome bi stare ma- 
ksime hriscanstva okusale novu snagu; jer ona je bila jedino sto je prezi- 
velo i ostalo od nekadaSnje hxiscanske Evrope, jednostavne a raznolike. 
Ali zahvaljujuci habsburSkoj vladavini, taj ostatak je liSio vise na neku 
karikaturu". I Crkva je ve<5 odavna uvidela da je stara monarhija napu- 
stila odbranu hriScanskog imena. Zar nisu 1877 Madjari bili na strani 
TurSina a protiv balkanskih Slovena? Po Pesti su tada kupljeni prilozi za 
podasni ma£ islamskom vojskovodji, pobeditelju srpskog kneza Milana, 
A posle nepunih cetrdeset godina, medju ratnim ciljevima koje je Viljem 
II nametnuo Franji Josifu, bilo je i odrzanje Turcina u Svetoj Zemlji. 

Ali, inspirisana jozefinizmom Austrija nije prestajala, da izigrava na- 
slednicu umrlog hrisdanstva, I bilo je ljudi u crkvenim krugovima koji su 
u to verovali, nevideci da je ta zemlja „religioznija po svom ruhu , . . nego 
po svojoj politici". Oni su i dalje sanjali o jednoj idealnoj Austriji, koja 
je bila susta protivnost stvarnoj Austriji. BeC je, razume se, vesto iskoris- 
cavao takvo verovanje i raspolozenje, dok je njegova birokratija ostajala 
u crkvenim stvarima verna jozefinizmu. Birokratska rovarenja su prvo 
paralisala, a zatim i sasvim oborila, konkordat koji je 1885 Fran jo Josif 
potpisao sa Pijom IX, A dotle se austrijska diplomatija tiskala oko Pape, 
ukazujuci mu prstom na uzrujanu i nemirnu Italiju: „Mi smo solidarni, 
Presveti Oce; mi vas stitimo 44 . I da je Vatikan dopustio, zastita bi brzo 
presla u protektorat. 

Da bi izneo kako se rimska Crkva pokazivala prema potistenim na- 
rodima u Austro-Ugarskoj, G. Gojo istice drzanje tamosnjeg katolickog 
svestenstva u pokretu za nezavisnost, i odziv koji je ono nalazilo u Rimu, 
Ni germansko tlafenje, ni madjarski pritisak nisu uspeli da uguse kod 
katolika (pisac samo o njima govori) osecaj narodne slobode i njihovu 
teznju ka ugledu Crkve. 

Kad je poCetkom XVIII veka vladavina saksonskih luteranaca i ma- 
djarskih kalvinista pretila da utre u Vla§koj, Moldaviji, i Transilvaniji 
svaki trag latinskom poreklu tih krajeva, katoliiki episkop Jovan Inoken- 
tije Miku, — episkop Klajn, kako ga je Be£ zvao, — podize svoj glas 
trazeci da se transilvanski Rumuni priznadu kao politi£ka narodnost. Ra- 



267 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



zume se da Austrija nije mogla mariti za takvog svestenika, i Miku mo- 
rade otici u Rim, gde je docnije i umro. VeSna Varos je medjutim postala 
ognjiste narodne svcsti austrijskih Rumuna. Njihovi bogoslovi, kojc je Au- 
strija slala u Italiju radi izucavanja teologije, vracali su se otuda zapo- 
jeni velicinom latinske proslosti, i prozeti svesnim rodoljubljem. 

Dok su se Transilvanija i Moldavija budile f slovenska Ce§ka se bra- 
nila od smrti. Obesna zbog pobede nad Husom, Austrija je gonila ceski 
patriotizam kao jeres. Cesi su, kao svi potisteni, prizivali Boga u pomoc. Jos 
od 1860 bilo je stavljeno u duznost dvojici svestenika praske saborne crkve, 
da se mole za „odrzanje ceskog naroda". Da bi molitva bila topla t iskrena, 
ti svestenici mogli su biti jedino Cesi, Slovaci, Poljaci ili Hrvati. Tako je 
trazilo zavestenje Pe§ine Cehoradskog, sve§tenika i velikog znalca mo- 
ravske istorije, koji je sredinom XVIII veka smelo pisao: ff Svi mi, Cesi, 
Moravci, Poljaci, Hrvati, Rusi, Vendi i ostala braca iste krvi, svi mi imamo 
jedno zajednidko poreklo u slavnom slovenskom plemenu". Govorima i de- 
lima dizalo se svestenstvo Ceske protiv german§tine, Bilo je jezuita koji su 
Sirili katolicke knjige pisane na 6e§kom jeziku. — Ta velika ideja o op- 
stem slovenskom bratstvu nalazila je svoje najubedjenije predstavnike 
medju svestenstvom koje je za nju vezivalo i misao o jednoj zajedni£koj 
Crkvi. O tome je govorio jos u XV veku, na saboru u Kostanci, dubrov- 
Canin Stojkovi<5. San Gjorgja Krizanica bio je, jedinstvo crkve i jedan jezik 
za sve Slovene. 

Ali prvo je trebalo da se pojedini Sloveni oslobode ropstva. I u 
torn pokretu G, Gojo proucava, u ovoj svojoj knjizi, ulogu sve§tenstva. Do- 
sledno svome zadatku, ili mozda zato sto mu nije poznato i delanje pra- 
voslavnog svestenstva, on opet ostaje samo u katoliCkoj sredini. — Do- 
lazak Napoleonov i Vodnikov ilirizam probudili su na svagda Slovence, za 
koje se vec Krizanic bojao da ce i sami na sebe zaboraviti otkako ih je 
sav svet zaboravio. U Vodnikovoj odi Vaskrs Ilirije, koja je pripremala 
Jugoslaviju, i predskazivala Navarin, Austrija i Turska mogle su Citati 
svoju sudbinu. Bee je medjutim nastavljao s ponemSavanjem. Ali se po 
glasovima Crkve, koji se ve<5 culi, osecalo da se u izvesnim Casovima dizu 
kamene plofe sa grobova naroda, kao nekad sa groba njihova Spasitelja, 

Austrija, koja je 1860 uzmakla u Italiji pred latinskim bratstvom, 
videla je odjednom kako usred Reichsrat-a ustaje jedan veliki pobornik 
slovenskog bratstva: Strosmajer. — Dusa ovog apostola nije znala za 
mrzju , cak ni prema Madjarima koje je uvek smatrao za jednu f ,pono- 
situ, egoisticnu i u najvecem stepenu tiransku rasu". Njegova pastirska 
pisma uvek su nadahnuta mislju da , f mi mozemo postati dostojni slobode 
i kulture jedino ako prosirimo tu istu slobodu i na sve one s kojima dola- 
zimo u dodir, ma koje vere ili plemena oni bill, iako ih pustimo da podele 
sa nama blagodati slobode i civilizacije"; , f tome nas uci Sveto Raspece", 
dodavao je on, ali Bee i Pe§ta nikad nisu umeli da izvuku taj nauk sa 
krsta. U Strosmajeru se olicavao idealizam 1848-me. Kao ni istoricar Ra£ki, 
ni on nije trazio smrt Austrije, vec da se ona preporodi, i da zivi — ali 
tako da dopusti svima narodima da zive svojim zivotom. Medjutim, Be6 nije 
ni slusao ni razumevao, i svi su se narodni borci okretali od njega, da 
bi se posvetili samo radu u svom narodu. 

n |. 1 Original from 

262 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



byC^C 



Poznav§i u svojoj mladosti teSkoce Skolovanja za one koji nisu 
imu<5ni, Strosmajer je zeleo da olak§a novim pokolenjima pristup — nauci. 
1867 otvorena je zagrebacka Akademija, a malo posle i Univerzitet Njima 
je on dao svoju recitost, svoje imanje, i svoje srce. Oko njega je radilo 
citavo kolo naucnika, kao Markovic, i Ra£ki, koji je postao istoricarem 
Jugoslovena i branilac njihovih opravdanih teznja. Izdanja Akademijina 
brzo su pokazala nauCnom svetu da se u torn kraju dunavskog toka rodila 
nova nauka, vaspitat jedne svesti. — Po njegovu poznatom pismu Gled- 
stonu, vidi se da je Strosmajer zeleo, kao „Bogom oznadeni branilac", da 
i on kaze svoju re£ u Casu kad su silni ovoga sveta resavali o sudbini 
Bosne i Hercegovine, na Berlinskom Kongresu. 

Tako se f tvrdi pisac, zavrsujuci u svojoj knjizi glavu o Starim du~ 
navskim narodimc, Crkva javila pri preporodu i u obnovi ovih, kao sto 
je ranije, u Srednjem Veku bdila nad njima- Nije li ona, kaze, ostala i 
kroz najteze vekove budna cuvarica njihovih tradicija, njihovih narodnih 
pesama? Medju Dalmatincima, medju Bosnjacima, kaludjeri su bili oni 
koji su Stampom sacuvali od zaboorava dragoceno usmeno predanje, Sjajni 
naslednik toga skromnog rada, svestan sta njegov narod duguje Crkvi, 
Strosmajer je sjedinjavao u sebi hrvatskog episkopa i juznoslovenskog ro- 
doljuba, kome je deviza bila: ff Sve za veru i otadzbinu u , 

Svi ti apostoli narodne ideje, bili oni Rumuni, Cesi, Slovenci ili Hr- 
vati, svi su oni tezili da svoj apostolat prosire i na bra<5u izvan svoje crkve, 
na one koji su bili Clanovi crkava odvojenih i nezavisnih od Rima. Kad 
pocepanost naroda mora, pre ili posle, prestati, zasto nebi bilo moguce 
da prestane pocepanost medju crkvama? Ideje o jedinstvu imaju neki put 
zarazno dejstvo, pise G. Go jo u glavi o Slobodi naroda i ujedinjenju 
crkve. Tako su i oni radnici na narodnom ujedinjenju isli u isto vreme i 
ka jedinstvu crkve i radili na njemu. 1851, Slovenac Slom§ek dobio je od 
Pija IX odobrenje za iitanje molitava, koje je on ustanovio pod okriljem 
Sv, Cirila i Metodija, za versko jedinstvo Slovena. Strosmajeru se cinilo 
da mu ved samo njegovo zvanje djakovadkog i bosanskog episkopa, i apo- 
stolskog vikara za Srbiju, nalaze da stvara veze u ime rimske crkve sa 
drugim Slovenima, sa drugim hri§canima, Prvi korak u torn pravcu imao je 
biti odobrenje iz Rima za slovenske unijatske crkve, da mogu sluziti sluzbu 
na svom jeziku, Raiki je u zagrebafckoj Akademiji video veliku pomocnicu 
za ostvarenje ove ideje. Od Rima se sve najbolje moglo iscekivati. U Sr- 
biji bi popularnost Strosmajerova bila od predsudnog zna6aja za uspeh. 
Ali sta je sve to vredelo, kad se takav plan nije svideo Njegovu Apostol- 
skom VeliSanstvu?! Verska razlika i podela medju austrijskim narodima 
bila je jedno preimucstvo za Be£ i Pestu, Oni su voleli te brane, koje su 
u izvesnim trenucima bratskog zblizavanja mogle da pretregnu vagu na 
suprotnu stranu. Strosmajer se, medjutim, neosvrde na Austriju, i nastavlja 
svoje delo u samom narodu, uceci ga da on nece svoju misiju prema sebi 
i drugima izvrsiti dok neprestane sa stvaranjem nesuglasica sto ga dele, i 
dok se nepomiri sa Zapadnom Crkvom. I Leon XIII je zeleo ovako izmi- 
renje, i trazio je da se priblizi Slovenima svojom enciklikom o Sv. Cirilu 
i Metodiju. 

263 
Dy \jfkJVgl\- UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Pre nego sto <5e govoriti o Svetoj Stolid i austrijskom protektoratu 
na Balkanu, pisac iznosi dve karakteristidne crte potlaCenih naroda u 
Austriji, To sii, po njegovu misljenju, dve osetljivosti: surevnjiva privrze- 
nost narodnoj liturgiji, i iuvanje narodnog ponosa, Tim povodom, G. Goj6 
tacno zapaza otkuda potice nepoverenje pravoslavnog dela ovih naroda 
prema Vatikanu i katolicizmu uopste, Austrija, koja je govorila: Ja sam 
katolicanstvo, tezila je da sc predstavi srbijanskom, crnogorskom i bosan- 
skom stanovnistvu, kao zastitnica i predvodnica rimske vere. U isto vreme 
radila je na tome, da navede rimokatolidku crkvu da govori samo latinski 
u ovim krajevima. Tako je ta crkva izgledala siolidarna sa jednom tu- 
djinskom silom f koju je slovenski Balkan mrzio kao ropsku pratilicu ger- 
manizma, Jedna od glavnih ideja Leona XIII bila je da obori tu prividnu 
solidarnost. Utoliko je pre on bio za ostvarenje Strosmajerove zelje, da 
se bar jednom, posle enciklike o Sv. Cirilu i Metodiju, odsluzi sluzba na 
slovenskom jeziku u katolickim crkvama Hrvatske. Time je rimska crkva 
imala da pokaze svoje postovanje prema starom crkvenom jeziku Slovena. 
Papa je bio, isto tako, i uz pokret dalmatinskog svestenstva koje se bo- 
tilo za narodnu sluzbu. AH se i tu Austrija ispre&ila sa svojim neumornim 
spletkarenjem na sve strane: U Rimu, i kod Dalmatinaca. Prema Vatikanu 
joj je bilo oruzje: ruska opaspost ( fl Austrija se uvek trudila da spreCi 
zblizenje izmedju Rima i Petrograda: imam o tome pozitivnih dokaza tk , 
rekao je jednom kardinal Rampola francuskom otpravniku poslova de 
Monbel-u); ali, staroslovenski molitvenici, kaze G, Gojo, koje je Leon XIII 
Stampao i slao s onu stranu Jadrana, pokazivali su da se on nije osvrtao 
na befcka rovenja. Istina, te po§iljke su se gubile gotovo uvek na putu, a 
£esto jos i pre polaska iz Rima • . . 

Obilazeci Austriju, Rim je trazio dodira sa Slovenima koji su bili 
odvojeni od njega. Tako je 1886 zakljufien konkordat sa Crnom Gorom, 
posle direktnih pregovora izmedju Jovana SundeSica i kardinala Jakobi- 
nija, ZakljuCenje konkordata sa Srbijom upropastila je tada opet Austrija: 
Prvo je gledala da omete odlazak jednog izaslanika, koga je Strosmajer 
uputio u Srbiju po dogovoru za Papom, i kome je docnije kralj Milan iz- 
javio, da je konkordat potreba za Srbiju („Srbijino dostojanstvo zahteva, 
otkako je proglasena za kraljevinu, da duhovni poglavar 15.000 njenih ka- 
tolika ne stanuje na strani".) Ali Kalnoki je hvalisavo tvrdio: „Da sam 
ja razgovarao sa Milanom o toj toliko ozbiljnoj stvari, on bi svakako pro- 
menio misljenje u . — Austrija se medjutim pozivala na politi£ki princip, 
po kome bi njena duznost bila da vrsi jednu vrstu kontrole nad srbijan- 
skim katolicima, posto njima upravlja jedan austrijski episkop. Leon XIII 
ipak nije napustao svoju zamisao. 1884, izjavio je markizu Roverso, koji 
je polazio u Beograd kao francuski poslanik: „Ja zelim da nacionaliziram 
katolicizam u Srbiji**. Ali ni Austrija nije prestala sa svojim snovanjima. 
Kad je za vlade kralja Aleksandra ideja o konkordatu imala da bude pri- 
vedena u delo, zabeleske o pregovorima izmedju kardinala Rampole i G. 
Vesnida, iSCezle su jednog dana sa kraljeva stola . . • 

Leon XIII je znao na demu je Sto se tide Austrije, Njegove veze sa 
austrijskim episkopima navodile su ga na studije koje su mu otkrile mnogti 
mrlju. Uz to, nemafka deviza: Los von Rom liSila je svetu crkvu 45.000 



264 

by VjUUglA. UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



privrzenika u M rimokatolickoj" Austriji, 1902. Vatikan je izricno odlucio, 
posle pregovora izmedju G. L. Vojnovida i kardinala Rampole, da je 
rimski kolez Sv. Jeronima namenjen celom narodu ilirskom, i da sc ff pod 
tim imenom razumcju svi Juzni Sloveni". Prvi put je tada ovaj izraz bio 
zabelezen u jednom zvanicnom dokumentu. To je bio poraz za austrijsku 
diplomatiju, koja je nestrpljivo xadila na rascepu izmedju Hrvata i Srba. 
Be5 se zato osvetio 1903 sprecivsi izbor kardinala Rampole za Papu. To 
mu je uostalom bila poslednjan pobeda, i nikakva mu dobra nije donela. 
1904, Pije X obezbedio je narocitim merama budude vatikanske izbore od 
ponovne upotrebe toboznjeg prava na veto. 1906, pasivni otpor dalmatinske 
episkopije ponistio je prividne uspehe koje je Austrija odnela u jedan 
mah nad slovnskom liturgijom. Najzad, 1904, kardinanl Meri-del-Val i 
G. Vesnic potpisali su konkordat izmedju Vatikana i Srbije. Sto se tice 
religije, zakljuSuje G. Gojo, Austrija nije vise imala sta da radi na Bal- 
kanu, Necekajuci da rat obori hjenu silu, Rim joj je pokazao put. 

Pariz. Mirka Demirova. 



Savremena crkva. 

(Jedno misljenje povodom jednog Slanka.) 

U beogradskoj f( Misli u (od 16. septembra ove godine) izaSao je in- 
teresantan Clanak gosp. dra. Lazara Bugarskog, pod naslovom H Crkva i 
Novo vreme' 4 . Clanak je vrlo aktuelan, jer se bavi jednim pitanjem koje 
duboko zaseca u socijalni i moralni zivot celog covecanstva, naime pita- 
njem slobode duha covekova i, sledstveno, kulturnog napretka ljudskog. U 
kratkim potezima prikazana je idejna istorija hriscanske crkve, koja se, 
prema misljenju pisca, jedino u svome pocetku borila za pobedu etickog 
principa u svetu, te je tada i osvojila duse svojih sledbenika, dok se ka- 
snije izvrgnula u cesaropapisticki imperializam, pa se od tada datira njena 
tiranija, u vidu najmracnije epohe ljudske istorije, jer je to tiranija i nad 
telom i nad savescu ljudskom. I zbilja, kad se baci retrospektivan pogled 
na istoriju hriscanstva, vidi se, nazalost, da je opsta i dominantna ka- 
rakteristika hriscanske crkve u svim njenim fazama: nezasitna zelja vi- 
sokih crkvenih predstavnika, i Vizantije i Rima, da vladaju svetom. Bilo 
je vremena kada su ovi visoki predstavnici Crkve dominirali celokupnim 
politickim i kulturnim ljudskim zivotom onih predela koji su potpadali 
pod njihovu vlast. Ako je tada i sto dobro ucinjeno, bilo je to — po nasem 
uverenju — samo tako sto su u koncepcijama o zivotu i politickim i kul- 
turnim problemima nadvladjivali i pobedjivali uticaji paganskog svatanja 
sveta: Ko zna f da li nebi mozda ceo nas sadasnji kulturni razvitak posao 
bio mnogo boljim pravcem, da je u njemu dobio paganizam prevagu? Mi 
smo misljenja, pa drzimo da je to i uverenje svih slobodoumnih ljudi, koji 
su prosti od sentimentalnih tradicija i koji imaju intelektualne hrabrosti 
da se u svome duhovnom razvicu nepodaju lako metafizicnim sugestijama 
i natprirodnim senzacijama, da bi ljudski kulturni i socijalni nivo bio 
mnogo visi da je paganizam pobedio. 



Zb5 UNIVERSITY0F CALIFORNIA 



I stoga se pitamo: da li sc mozerao cime god pomodi da bismo se 
otrcsli kulturnog balasta koji spre£ava slobodu duha hriscanskog dela co- 
vecanstva? — Mozda mozemo, i to tako ako bismo — u smislu izlaganja 
gosp, dra. Bugarskog, — celoj nasoj religiji dali drugu podlogu i stvarniji 
cilj, a zivot Crkve okrenuli u savremenijem pravcu. — Ovo specijalno 
nama izgleda potrebno i zbog toga, sto nas celokupni narod pocinje sad 
nov period u svome zivotu, te bi bilo grehota u ovom poglcdu zastati pred 
starim tradicijama koje su nas sputavale u slobodi, i koje su cak nasi ne- 
prijatelji iskoriscivali protiv nas u svrhu razjedinjavanja i razdora. Cini 
nam se skoro nepotrebno da ovo naglasavamo, kad vidimo danas jos u 
kakve se ciljeve iskoriscuju verske dogme. Nase je duboko uverenje da 
se narod mora osloboditi svih klerikalnih koterija, a prvenstveno onih koje 
hoce da versku fanaticnost narodnih masa iskoriste u politicke svrhe. Tu 
bismo morali biti energicni i nemilosrdni u borbi, jer klerikalizam ne sme 
dici kod nas glavu, — on znaci Austriju sa svim njenim perfidijama i de- 
struktivnim tendencijama . . . Ovih se dana bas na kongresu francuske ra- 
dikalno-socijalisticke stranke u Strasburgu (Francuska) raspravljalo, od 
kolikog je kobnog uticaja ako se zvanicne vlade stavljaju makar samo u 
diplomatske doticaje sa Vatikanom. Tu je sigurno francuskim politicarima 
lebdela pred ocima ona zestoka borba koju su Valdek Ruso i Emil Komb 
imali da izdrze u ime napredne Francuske protir fanaticnog klerikalnog 
bloka. I nas narod u bivsoj Austriji imao je slicnu dugu borbu da izdrzi 
protiv svoje zvanicne crkvene jerarhije, koja je i suvise cesto bila poslusan 
skutonosa beckih cesara i pestanskih naduvenih dzentrija, 

Clanak dra, Bugarskog mogao bi mozda izazvati jednu interesantnu 
i plodnu diskusiju o jednom, kako nama izgleda, prvenstveno vaznom i 
savremenom pitanju. 

Beograd. Dr. M. Popovic. 



Crkva i omiadina 

(Pustamo u list ova rezonovanja mladoga pisca, jer dodiruju 
jednu vrlo ozbiljnu i delikatnu temu, o kojoj smo vise manje svi raz- 
misljali, i preko koje ne treba vise ni u nastavnickim i roditeljskim 
krugovima prelaziti mukom, posto ona — sa popular isanj em pri- 
rodnih nauka i njihovim ulazenjem u sve skole i sire slojeve, — po- 
staje sve aktuelnijom i zeljnijom resenja.) 

U svih misljenja o svrhi covjecjega zivota jezgra je zajednicka: da 
covjek pre svega mora i biti covjekom, Djetinjstvo i mladost jesu doba u 
kojima se postavlja temelj nasemu razvitku. Da omiadina podje pravim 
putem, stvar je odgoja, kojega vrsi roditeljska kuca i skola, i u kojem hode 
da uzme sto veceg udjela i Crkva. Medjutim t sta se dogadja? Slusaju li se 
razgovori mladezi, cut ce se gotovo uvijek omalovazavanje pojedinih vjer- 
skih dogama, podrugivanje svecima i crkvenim obredima, i slicno. Problem 
o bitnosti Boga i nastavku zivota obicno je sveden samo na jedno, da Boga 
nema, a smrt da je potpuni prekid individualnog bivstvovanja; — ne vi- 



noo ^^^ Original from 

266 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



de& dakle pravog cilja, mladez luta, i dolazi do zakljuCka da se zivot 
mora izrabljivati prvcnstvcno s materijalnog gledista. Malo ih je koji o 
svemu tomu dublje misle, te sc za glavni uzrok ovakvim pojavama obicno 
uzima zlo drustvo, djela ,,pokvarenih" pisaca i tome slicno, a gotovo se ni 
ne pomislja da ga ne bi mozda valjalo traziti u samoj crkvi onakovoj 
kakova je danas. Jer, cim je mladez sklona materijalistickom naziranju, 
to je znak da ono privlaci, i isto tako znak da u religiji, naprotiv, mora biti 
neSfa §fo odbija. 

„Bog je uzrok i svrha; od Njega potjecemo i k Njemu tezimo", — 
tako crkva u£i; ali djelomiCno, ill uopce, ona cesto i ne uspijeva, jer ni svi 
^vjernici" ne mogu golu rijec da prime kao jedinu mogucnost i dokaz, 
osobito ako se ono sto iz nje proizlazi kao rijesenje protivi znanosti. Hocu 
da navedem kako, naprimjer, izvjesni pojmovi i ustanove crkvene traze 
narocito objasnjenje jer ih ovako omladina ne moze da shvati. 

Uzmimo stvorenje andjela. Po ucenju Crkve, Bog stvara andjele da 
budu dokazom Njegove moci i svjedocima Njegove slave. Postavivsi to kao 
jedinu svrhu stvaranja andjela, Bog je morao nastojati da ih nacini savr- 
Senima bar do nekih granica savrsenosti; inace bi bili slabom slikom Nje- 
gove stvaralacke moci. Buna andjela medjutim dokazuje obratno — pot- 
puni neuspjeh. Sto vise — drzim se sveudilj Biblije — Bog sam nije siguran 
u uspjeh, cim ih n iskusava". Dalje bi slijedilo, da On nije Sveznajuci, jer 
bi kao takov morao bio znati da ce Mu se nastojanje izjaloviti, dakle rad 
svoj u opce ne bi ni zapoceo. Pobunjene andjele, Sotonu i njegovu £etu, 
baca On u pakao, u M vjecni oganj", na „vjecnu" kazan- A zar su oni ma 
stogod skrivili? Nisu. Ta oni su djelo Njegovo: On ih je stvorio; da nije, 
tad niti njih ne bi bilo ( dakle ne bi mogli zgrijesiti. Da ih je opet nacinio 
onakove kako je htio, ne bi se bili urotili. — Ne cini li se to atentat na 
svaki osjecaj pravi£nosti? A da li je tako? To treba da nam objasni Crkva, 
jer ovaj £isto „teoloski Bog" izgleda nam Bog tiranin. Ako je sve to samo 
pri<5a, neka nam se kaze; ali cuvari Crkve, zvanicni , f pastiri stada" jos to 
nisu nikada priznali, vec su naprotiv svagdje i uvijek nametali kao jedinu 
i pravu istinu. Kako to utice na odgoj omladine? — Poznato je kako djaci 
i mladez rado kritiziraju, i to osobito crkvu i njene „sluge'\ jer oni pru- 
zaju zato naroCitu gradju, Sva protivurijecja izrabljuju se na njenu stetu. 
Silovito Sirenje i prisilno izvrsavanje religioznih duznosti, odbija djake. 
Ima, mora se priznati, vjeroucitelja koji svojom spremom i svojim nacinom 
postizavaju da vjeronauk postane jedan od obljubljenih predmeta, no ta- 
kovi svecenici ne sile, niti ne namecu drugomu svoje uvjerenje, vec istu 
stvar razmotre s vise gledista tako da slusaoci mogu sami stvoriti sebi sud 
i pristati bilo uz koju tvrdnju, Oni si daju truda da objasne, ili bar ublaze, 
protivurijecja koja izbraju iz Svetoga Pisma, i nesuglasice izmedju Crkve 
i znanosti. To je jedna apsolutna potreba u skolama gdje se danas uce pri- 
rodne nauke, kod ocite suprotnosti obih stanovista. Vjeroucitelj tumaci, na 
primjer, stvore-nje svijeta i prvih ljudi, iznasajuci pricu o Adamu i Evi, 
dok profesor prirodnih nauka razlaze teoriju o descendenciji. Na ucenicima 
dakle ostaje pravo da pitaju: koji od njih govori istinu? Znanost dokazuje, 

267 

cV UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Crkva n nalaze" da se vjeruje, — vjerouCitelj se znoji da H dokaze" svoje, 
a profesor hladno nize Cinjenice. 

Omladina sve to vidi i smije se Crkvi, smijc se i odlazi putem obrat- 
nim; ona trazi sklonista u materijalizmu, kojega vecim dijelom krivo shva- 
ca, — a shvati li ga i dobro, nema snage da ostane na putu dobra, jer joj 
materijalizam ne daje utjehe kad pati i strada. Misli se: zasto da zivim 
posteno, kad danas tkogod je posten slabo prolazi; zasto da ljubim istinu, 
kad se laz placa, — ■ a zivot je tako kratak!? 

Pa kad je tako, zar da se vjeronauk izbaci iz skole, zar da se Skolska 

vrata posvema zatvore utjecaju Crkve? Na§e je mi§ljenje, da se iz skole 

nema nista izbacivati, vec samo usavrsavati. Nauk vjere neka ostane, imao 

bi se promijeniti samo nacin ucenj'a, Stogod je nejasno, moralo bi se sto 

je moguce jasnije rastumaciti, a tamo gdje tumac nije jasan, neka se ne 

obmanjuje, vec otvoreno prizna. Osobito bi se valjalo kloniti protivurijecja 

izmedju znanosti i crkve, jer uzalud Crkvi „nalagati M , znanost je tu, Omla- 

dini se Bog prikazuje kao tiranin, a u isti se 6as govori o Njegovoj dobroti; 

govori se o Njegovu savrsenstvu, a ono sto se uci pokazuje obratno. Sjecam 

se dobro svoga straha pred paklom i kaznom bozjom, kad bih bez znanja 

majcina uzimao za zimu spravljene poslastice: uvijek bih uzeo toliko, da 

dodjem H bar u cistiliste 11 — ta odanle cu i onako prije ili poslije u ,,raj M . 

— Sve to bijahu nehotifrne posljedice one uzvisene nauke 5iji je osnov 

ljubav, koja sve obuzima, Ta uzvisena i Cista ljubav izrazavala se, a na za- 

lost izrazava se jo§ i danas reienicom koja nam daje jasnu sliku krivo 

shvacene i zlorabljene nauke, — : n Budite dobri, da vas Bog ne kazni!" 

Zaista divno, dakle svatko neka bude valjan iz pukoga egoizma, iz puke 

bojazni pred kaznom! 

Sve nas, a poimence nas omladinu, Ceka dakle velika i mucna zadaca. 
Mi moramo da se odmah, vec d&nas, podnemo pripravljati za borbu protiv 
pogregnog ucenja crkve i njenih loSih zastupnika, protiv zasukanoga kleri- 
kalizma. Priblizuje se doba u kojem se nece svijet zaglupljivati, niti silom 
laz nametati, vec gdje 6e vladati, uz ljubav i slobodu, istina i razum. Vri- 
jeme, koje se primice mora dati slobodnu rijec i onim svecenicima koji 
danas ne smiju slobodno govoriti, vec su prisiljeni zatomljivati glas razuma 
i govoriti ono Sto sami ne vjeruju, Ponavljam, pripravljajmo sel Ljubiti svje- 
tlost istine nije dosta, treba za nju i raditi — u radu se ofituje prava re- 
ligija i ljubav. Danas smo jo§ premladi i nemocni za taj rad, no nama je u 
vlasti da budemo danas-sutra valjani pobornici prave crkve i istine, sto 
ne mozemo postati bez valjanih priprava. Velik zadatak nosi bududnost: 
Crkvu osloboditi lazne krinke koja ju danas krije, i preporoditi tako njen 
utjecaj na um i srce. 

Marijan Mikac. 



ZD ^ UHIVERSITYOF CALIFORNIA 



Nideova filozofija i problem vrednosti. 

i. 

Nideova je filozofija dospjela za vrijemc svjetskoga rata u iudno- 
vato svjetlo, jer su jednako Nijemci kao i njihovi protivnici njega oznaii- 
\ali duSevnim pokretadem Rata, a njegovu filozofiju ideologijom nje- 
madke imperijalistifke politike: Londonske knjizare drzale su za vrijemc 
cijeloga rata u izlozima velike oglase ratnc literature pod naslovom M Pru- 
sko-niCeovski rat", a njemafiki je generalni Stab Ni£eovo djelo f1 Tako je 
govorio Zaratustra" slao u streljafke rovove, kako bi se Citanjem podizao 
bojovni duh u njemaikih vojnika. Neka mi bude dozvoljeno da vec sada, 
iako van reda, tretiram ovo pitanje, i da istaknem, da se krvavije i bolnije 
uvrede od ove, da je on predstavnikom njemaikog imperija- 
1 i z m a, NiCeu nije moglo nanijeti. U svom mukotrpnom zivotu cuo je on 
o svojoj nauci mnogu gorku rijet, i sa mnogo nerazumijevanja je ona bila 
susretana, no sve je to on lako i sa smijehom podnosio; ali ove uvrede 
pouzdano ne bi mogao niti htio da podnese. On je ved za zivota dolazio 
u priliku da se ruga Sto su gdjekoji, u svom nerazumijevanju, njegovu fi- 
lozofiju nazivali ,,junkerskom", pa se i tuzi da su njegovi neprijatelji 
postaii mocni iskrivljujuci oblik njegove nauke, tako da bi se i njegovi 
najbolji prijatelji morali stiditi darova Sto ih im on nosi. Istina je, da bi 
se iz pojedinih izrijeka i stavaka NiCeove filozofije moglo priCiniti, ako 
se ne uzme obzir na njegovu ci j elu nauku, da ima neSto opravdanog na 
onakom misljenju, Njegova je, naime, filozofija u svakom pogledu bor- 
bena i prozeta snagom, tako da on fcesto dolazi u priliku da hvali ratove 
ve<5 radi njihova, kako on misli, povoljnog opdeg uticaja na Covjeianstvo, 
i na njegov razvoj unaprijed, ill da iskazuje svoje simpatije za n milita- 
rizam" i slifino. Iako je NiCe Cesto govorio samo u slici, i pod ratovima 
razumijevao bojeve duhom, bez — kako kaie — baruta, ipak se ne moie 
poreci da su njemu i pravi, krvavi ratovi bili simpaticni, jer je u njima 
gledao neSto snaznoga i ujedno sredstvo s pomocu kojeg bi se dao raz- 
viti jedan vi§i tip bida, vi§i od danasnjeg covjeka. Ali mu niposto nijesu 
mogli biti simpatiCni ratovi u sluzbi njemaikoga imperijalizma, 
niti se je on mogao ikako zagrijavati specijalno zanjemacki mili- 
tarizam, — nato nas upucuje malone svaka stranica njegova obilna 
rada, Njemu su trebali ratovi uopce, militarizam kao takav, a to do- 
biva u svjetlu njegove cjelokupne filozofije jedno sasvim zasebno znaCe- 
nje. S toga su dakle stajaliSta jednako mirne savjesti i Francuzi i Englezi 
mogli slati n Zaratustru" s v o j i m vojnicima, da u njima bude tim Cita- 
njem volju za rat. ZnaCajno je za Nicea, da je on predvidjao da bi Ni- 
jemci mogli poku§ati ovako zloupotrebljavati proizvode njegova duha u 
korist svoje politike, i to je konstatovao ovim rijecima u predgovoru 
svom djelu „Volja za mocu 1 ': ,,Nesavremeno je, Sto je ovo djelo napisano 
njemaSki, pa bih volio da sam ga napisao francuski, da ne bi izgledalo 
da ono sluzi ojaSanju bilo kakovih aspiracija njemafikog carstva. DanaS- 
nji Nijemci nijesu vise mislitelji: nesto je drugo njima milo i svidja im 

J 8 ^ n UNIVERSITYOF CALIFORNIA 
2by 



se. Volja za mocu kao princip — to bi oni dobro razumjeli", — Kad 
ovako stoje stvari u torn pogledu, moze li se ozbiljno svaliti krivica za 
Rat na Nicea, za koji je on isto tohko kriv koliko je kriv i Krist za onu 
silnu, nevino prolivenu krv — Krista radi. 

Ne, Nice nije bio njemacki nacionalista; on je htio da bude dobar 
Europejac a ne njemacki „Vaterlander" i njegov politicki credo bila je 
slozna i jedinstvena E v r o p a, Bilo je cak £asova u njegovu zi- 
votu kad je htio dokazati da je porijetlom Sloven-Poljak, — kako bi on 
inace mogao dobaciti Nijemcima: „Sva velika kulturna zlocinstva od ce- 
tiri stoljeca unatrag imadu Nijemci na svojoj savjesti "; niti bi se onako 
nepovoljno i prezirno izrazavao o njemackom bicu, sto on tako Cesto cini; 
ne bi se veseiio sto njega ne citaju Nijemci, vec Rusi, Skandinavci i Fran- 
cuzi; ne bi drzavu nazivao najhladnijom od sviju hladnih nemani, dok je 
ona primjerice Hegelu, pravom teoreticaru njemacko-pruskog imperija- 
lizma, „ostvarenje cudoredne ideje"; ne bi . . . ali ne treba da duljim. 
Tvrditi, da Niceova nauka hoce da zaodjene njemacku imperijalisticku 
ideju u filozofsko ruho ( jeste perfidija — prema rijecima njegovim, da je 
najveca perfidija braniti jednu stvar sa krivim razlozima — sa strane 
onih koji poznaju njegova djela, a neoprostivo lakoumlje od onih koji mu 
nauke ne poznaju. 

Tko hoce da se bavi Niceom, mora biti unaprijed nacistu da se ova- 
kove pojave ne mjere obicnim mjerilom, po kojem sudimo literate, pje- 
snike i filozofe; vec mora da bude spreman da na njega primijeni posebno 
mjerilo — ,,mjerilo Nice 1 *. A tko toga nece taj de imati isti uspjeh, na 
kraju krajeva, kao i astronom koji mjeri astronomske daljine — metrom, 

Niceova je filozofija komplicirana, jer je ona odraz njegove kom- 
plicirane licnosti. On je jednako pjesnik, nauSenjak i filozof, a dusevna 
tama u kojoj je proveo konac svoga zivota, samo posvjedoSuje iskustvo 
o srodnosti ludila i zenijalnosti, Njegova je licnost u najvedoj mjeri pri- 
vlafiiva, jer nosi izrazite tragove tragicnog heroizma. Da tek nesto spo- 
menem: on koji se je u zivotu toliko i fizicki i psihicki napatio, on porice 
bol, dapace uzdize ju, on propovijeda zivotnu radost i na njoj gradi svoju 
filozofiju! To zaista znafci da je nadvladao samoga sebe! Nice je kao 
obilno i izdasno vrelo: svaki tko do njeg dodje moze da napuni svoj sud f 
a mnogo protece sto nitko ne zahvati. On je kao nabujala proljetna rijeka 
sto nosi vode sa sviju gora. Ovoj bujnosti misli prilagodila se i forma 
u kojoj ih on, vecinom, izriCe — aforizam. Njegova razmatranja nijesu 
jedna logikom povezana cjelina, gdje izvodjenja stoje u vezi jedno s dru- 
gim u cilju da se prikaze osnovna misao koju hoce iznijeti, ve<5 je to naj- 
Cesce niz aforizama koji cesto nemaju uze veze medju sobom, pa treba da 
sam fcitalac sve to smisli u jedno. I nije samo ta jedina teskoda, Tko hoce 
da upozna Nicea, neka 5ita njegova djela a ne literaturu o njima, jer cemo 
tuj susresti mnogo toga neshva<5enog, mnogo toga hotice ili nehotice 
iskrivljenog; zato treba vjerovati samo Niceu i nikome drugome, makoliko 
se ko zato pozvanim pri&njao, Ni£e je mrzio „sisteme M , pa nam zato i nije 
ostavio svoju filozofiju sistematicno svrstanu i sredjenu, vec imamo od 
njega cijeli niz djela koja nam svjedoce kako se je on u svojim revolucijo- 
rv v ^k l nn^il Original from 

Dyvjuugli UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



narnim mislima brzo razvijao. Kao putnik sto se uzbrdo uspinje i svedjcr 
prida o novim stvarima i ljcpotama sto se oku njegovu otvoraju, tako nam 
i Nice u svakom daljnjem djelu pripovijeda sto vidovito oko mu gleda 
s uvijek vi§eg polozaja. Ali, kao da nije dospio da nam kaze onoga Sto 
je na vrhu vidio jer ga je u torn sprijecila dusevna njegova smrt, u 45. go- 
dini. Svoje zadnje djelo, „Volja za mocu 4 ', koje je imalo teoretski prika- 
zati cijelu njegovu filozofiju, nije dovr§io niti u onom obliku u kojem je 
on sam svoja djela smatrao dovrsenima, Njegova je nauka dosla do nas, 
iako stalno obiljezena, kao torzo, koji u izvjesnoj mjeri nosi na sebi tra- 
gove revolucijonarne nesredjenosti, 

II 

Pocetak Niceova rada pada u doba jake filozofske depresije. Nijedan 
od velikih sistema njemackih filozofa u prvoj polovici XVIII stoljeca nije 
niti iz daleka mogao da okonca krizu u kojoj se je svijet nalazio, bilo sto 
su se nedovoljno rijesili problem vrijednosti, bilo sto su se uopce ukla- 
njali rijesenju tog problema svracajuc paznju na druge manje vazne pro- 
bleme; na osnovu ovih su doduse mogli graditi impozantne filozofske 
zgrade ali su one bile prazne i za prakticni zivot nijesu imale nikakovog 
znacenja, Nezadovoljan svijet ovakim pokusajima, i otkriv njihovu nu- 
tarnju prazninu, utjecao se radije makar i negativnom pesimizmu Sopen- 
hauerovu, a veci dio, stavise, konzekventnom materijalizmu bez koncesija. 

Stanje koje je uslijed toga nastalo, zove Nice nihilizmom. Dok je 
njemu pesimizam spoznaja, da ovaj svijet i ovaj zivot nijesu toliko vrijedni 
koliko se mislilo, ide nihilizam na torn putu i dalje, pa tvrdi da je ovaj 
nas zivot uopce besmislen, da je sve sto se zbiva bez znacenja i uzaludno; 
rijecju, nihilizam znaci da dosadanje najvece vrijednosti postaju bez- 
vrijedne, a novih jos ncma, Nihilizam nas obuzima kad se uvjerimo da je 
onaj ..drugi, bolji svijet'*, u koji smo vjerovali, tek varka; u torn casu 
deziluzije nemamo bas nicega: onaj smo H bolji svijet*' izgubili a u ovaj 
zivot, u tu na§u zemlju jos ne vjerujemo. Sve to zajedno sacinjava M tra- 
gicno doba". Nice si ne predstavlja da bi ta faza nihilizma mogla biti tek 
kratkotrajna, nego veli ,govoreci o nihilizmu, da pise povijest dvaju slije- 
decih stoljeca. On dakle ne misli da bi njegova filozofija mogla okoncati 
smjesta ovo stanje, ali je uvjeren da bi njegova formula: „Volja za mocu, 
pokusaj prevrata sviju vrijednosti" u izvjesnoj jednoj buducnosti mogla 
dokinuti ovaj posvemasnji nihilizam, Nice dakle racuna sa nihilizmom kao 
sa jednom nepromjenljivom cinjenicom, koja je za njega tek polaznom 
tackom njegove filozofije. ,,Bog je mrtav, svi su bogovi mrtvi M za njega, — 
on hoce da nadje rijesenje problema vrijednosti mimo svih transcendentnih 
vrijednosti; njemu ne treba niti krscanskih, niti grSkih, niti kakovih drugih 
bozanstva, — on dolazi sa dobrima ove zemlje, Zato nas opominje: „Za- 
klinjem vas, braco, ostanite vjerni ovoj zemlji i ne vjerujte onima sto vam 
govore o nadzemaljskim nadama. Otrovnici su to, bili oni toga svijesni ili 
ne' \ U ovom je pravcu dakako prijetila pogibao, da se prihvati cisti ma- 
terijalizam — ali ne za filozofa kakav je bio Nice, On je dobro znao da, u 

rv i- ^k r^nnnf^ Original from 

271 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



onom sluCaju ako se postavimo na stajaliSte da sa fiziCkom smrcu Covjeka 
sve prestaje, ne moze biti govora o pravoj filozofiji, a isto tako niti o ka- 
kovom moralu; on je dobro znao da je sve propalo ako interes Covjeka 
za ovu zemlju i za njezine stvari traje samo do casa njegove smrti. Ni£? 
se je, u tome, nasao pred kritiCnom taCkom svoje filozofije — - precl pro- 
blemom da zanijekav transcendentne vrijednosti, nadje nadin kako bi pro- 
jicirao interes Covjeka za ovu zemlju i preko njegove fizicke smrti. Zna- 
juci da se radi o velikim stvarima, trazio je on u jakoj dusevnoj nape- 
tosti taj izlaz, pa je razumljiva njegova egstaza, koja je kao reakcija slije- 
dila njegovu ranijem dusevnom stanju, u 2asu u kojem je mislio da je taj 
izlaz na§ao — u nauci o ,,vjecnom povratku' 4 . njenom postanju prica 
nam Nifie ovo: f ,Ideja o vjecnom povratku", ta najvisa formula afirmacije 
koju uopce mozemo dosedi, pada u mjesec august godine 1881: zabiljeJio 
sam je na komadic hartije rijecima: ,,U visini od 6000 stopa, s onu stranu 
Covjeka i vremena". Setao sam onog dana uz jezero, silvaplanskom §umom; 
ustavio sam se kod neke piramidalno osovljene hridi nedaleko od mje- 
slanca Surlei. Ovdje mi je dosla ta misao". Nauka o vjeSnom povratku jest 
jednom od osnovnih ideja £itave NiCeove filozofske koncepcije. On je 
drzao da ce ona morati djelovati i u sasvim suhoparnom obliku izreSena, 
jedino svojim velikim i dalekoseznim znamenovanjem f ali je kasnije dosao 
do uvjerenja da je za ovakovu nauku jedino dostojan oblik ditiramb. Tome 
uvjerenju imademo zahvaliti Niceovo djelo u ditirambima „Tako je govo- 
rio Zaratustra", za koje i sam veli, u ,,Ecce homo", da mu je temejna kon- 
cepcija ideja o vje£nom povratku. Svoju nauku obrazlaJe ovako. Kvantum 
sile u svemiru jest odredjen f i nije ni§ta beskrajnoga; prema tome je i 
broj stanja, promjena, kombinacija, i mogudih razvoja ove sile, doduse 
vanredno velik i praktiCki ,,neizmjeran M , ali na svaki naCin odredjen a ne 
beskonafan. Nasuprot tome, vrijeme u kojem ta svemirska sila djeluje, 
beskonacno je — to znafi, sila je vje£no jednaka i vjecno djelotvorna, do 
ovog je 5asa protekla jedna beskonacnost, pa su dosljedno torn morale i 
sve mogucnosti razvoja ve<5 jednom postojati. Prema tome, sa- 
danje stanje mora da je tek jedno opetovanje, a isto tako i ono stanie iz 
kojeg je ono nastalo, kao i ono, koje ce iz ovog postati, i tako dalje i 
unapred i unatrag! Sve je ve<5 nebrojeno puta bilo, i nebrojeno <5e puta 
opet biti! Uzmimo ovaj fas: on je vec jednom, i nebrojeno puta, tuj bio, i 
isto ce se nebrojeno puta opet povratiti. Cijeli zivot Covjeka jest kao 
pjeSCani sat koga okrecu da opet isteCe — a izmedju toga jedna velika 
minuta vremena — ■ dok se sve pretpostavke iz kojih smo postali, u cirku- 
laciji svijeta, opet jedno<5 ne sastanu. I onda demo opet na£i svaku radost, 
svakog prijatelja i neprijatelja, svaku nadu i svaku bludnju, svaku travku 
i svaki tracak sunca, i vezu sviju stvari. Sve se stvari vjeCno vradaju, i 
mi sami s njima; mi smo ve<5 neizmjerno mnogo puta ovdje bill i sve stvari 
s nama, a tako ce uvijek opet i opet biti. To je NiCeov anulus aeternitatis 
— ovaj zivot, to je nas vjeCni zivot: Non alia, sed haec vita sempiternal 
Neka niko ne misli, da ima mnogo vremena do svog ponovnog povratka. 
Izmedju zadnjeg casa nase svijesti i prvog traCka novog zivota ne lezi ni- 
kakovo ,, vrijeme*', ono prolazi kao munja, iako to iivi stvorovi raCunaju 



bydC 



272 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



na bilijone godina; §tavi§e, oni tog razdoblja uopce ne mogu da racunaju. 
Mi treba dakle da na ovaj na§ zivot udarimo zig vjeinosti, jer se zaista 
radi o vjednosti. Sve sc vjefino vraca — a izmaci ne moze nitko! Svaka 
naSa misao, svako na$e djelo, dobiva znadenje za vjeSnost. Tko si po- 
svema usvoji ovu misao, onoga ce ona preporoditi, jer <5e se on pitati: 
(t Da li je to djelo takovo da 6u ga htjeti nebrojeno puta opet uCiniti?" — 
a nauka Nideova jeste: ,,2ivjeti treba tako da ces pozeliti i ponovo zivjeti", 

III 

Misao o vjefinom povratku kombinovana s nihilizmom jest, dasto, 
sama po sebi strasna. Ovaj zivot ovakav kakav jest, bez smisla i bez svrhe, 
neprestano se vracajuc — ta se misao zaista ne moie podnijeti. I zato se 
je Nice, kad mu je dosla ta misao, prepao, prepao pred vje£no§cu bez 
smisla i svrhe. Ali i ovu je krizu rijeSio Ni6e, jer je svrhu naiao — u 
nadcovjeku. „Jezovit je covjeiji zivot i jos uvijek bez svrhe. Ja hocu da 
pouSim ljude o svrsi njihova bivstva: ta je naddovjek. On jest smisao ove 
zemlje, ali on i treba da bude smisao zivota. Covjek je nesto sto treba pre- 
gaziti. Sva su bica stvorila nesto viSe od sebe, a vi hodete da budete oseka 
ove velike plime, i volite jos da se vratite natrag do zivotinje, nego li da 
piegazite iovjeka? Sto je majmun covjeku? Smijeh ili bolni stid. A to isto 
biti ce dovjek nadcovjeku: smijeh ili bolni stid. Covjek sam po sebi nije 
svrhom, nego je on most izmedju zivotinje i nad£ovjeka, naddovjek jest 
munja iz oblaka „covjek". Ja volim one koji hode da stvore nesto vise od 
sebe i koji u torn nastojanju propadaju." NadCovjek znaci dakle Nifieu 
vrstu, species, tip bica najveceg savrsenstva koja fizidki i psihidki stoje 
nad covjekom. NadCovjeka svijet jos nije vidio, i najvisi Covjek imade jo§ 
u sebi i odvise covjefijeg. CovjeSanstvo bi se moralo zrtvovati kao sto se 
prvijenci zrtvuju, da bi se iz njega razvila jedna jada vrsta, koja bi stajala 
prema covjeku kao Sto stoji covjek prema majmunu. 

Da ostvarimo nadcovjeka, prijefii nas danasnji — krscanski — moral, 
i njegove ustanove. Time dolazimo do bitnog dijela Niceove filozofije — 
do kritike dosadanjih vrijednosti, narocito krscanskih vrijednosti, i moralai 
Nice se s ovom kritikom stavlja u protivstinu sa stoljecima, pa se zato i 
sam nazivlje udesom. Iako u ovom nasem prikazivanju borba NiSeova pro- 
tiv moralnih krscanskih vrijednosti nalazi tek ovdje svoje mjesto, ipak se 
ona u kronoloskom razvoju njegove filozofije mnogo ranije javlja, Nje- 
gova, kako veli, vojna protiv morala zapoiinje sa ,,Praskozorjem M (,,Mor- 
genrote"), dakle prije nego li je ideja naddovjeka bila gotova, bar u ma- 
loCas prikazanom konacnom obliku. Ovom problemu posvecuje NiCe svu 
svoju paznju za cijelo vrijeme svoga rada, a pri svrsi njegova zivota on ga 
je posve bio zaokupio. Ali je potrebno, da se nauka o vjecnom povratku, 
o naddovjeku, i o prevratu sviju moralnih vrijednosti, drze u najuzoj vezi, 
jer su sve ove misli tek dijelom jedne te iste filozofske koncepcije. 

Kr§<5anska nauka odredjuje pojmove dobra i zla tako da dobrim 
oznaCuje sve ono §to poriCe svijet i njegova dobra, a tezi za onim drugim 
svijetom i njegovim transcendentnim vrijednostima. Dobro je dakle sve 

^F Original fronn 

273 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



byC^C 



sto je slabo, krzljavo, potisteno i bolesno. Nasuprot tome, zlo je sve ono 
sto afirmira svijet i njegova dobra. Zlo je dakle gordost, jakost tijela i 
duha, kao i sve sto bilo u kojem pravcu unapredjuje zivot na ovom svijetu. 
To je moral robova, moral za krdo, Uza nj dasto, veli Nice, ne moze 
se nikako razviti jedan visi tip nego sto je covjek, jer gdje ovakove vrije- 
dnosti vaze, tuj moraju vladati slabi nad jakima, pa se dosljedno tome i 
posvecuje sva paznja ne jakim podobnostima covjeka nego njegovim sla- 
bostima, i ove se odgajaju, tako da izlaze sve slabije generacije — moral 
dekadanse. Zato on ustaje protiv ovakovog odredjenja pojmova dobra i 
zla, On se obara na svaku nauku koja negira ovaj svijet, ali su njegovi 
glavni udarci namijenjeni krsdanskom moralu i njegovim vrijednostima, jer 
mu je taj u praksi najpogibeljniji. Nice zove sam sebe imoralistom; to 
naravno ne znaci da je on bez morala, nego da je protiv uobicajenog 
morala, koga on hoce zamijeniti svojim novim moralom, — ■ a za taj treba, 
kako on kaze, mnogo moraliteta. Moral njemu nije nista sto objektivno 
postoji; nema nikakovih moralnih fenomena, nego samo moraine interpre- 
tacije tih fenomena, — zato i ne valja da gledamo u postojecim moralnim 
vrijednostima vjedne, nepromjenljive i neoboriVe vrijednosti. Nice si je 
postavio pri ispitavanju morala ovo pitanje: Da li je zaista ,,dobri" (u teo- 
retskom krscanskom smislu) Covjek vise vrijedan od „zloga M s pogledom 
na covjeka uopce — uradunav ovamo i buducnost? Da li ,,dobri" nije de- 
kadentna pojava, otrov, narkotikum, sto omogucuje da sadaSnjost zivi na 
racun bududnosti? Ni6e drzi, da ovaj dekadentni moral zaista omoguduje 
da sve sto je slabo zivi na rafiun jakoga, Zato on trazi da se izvrsi prc- 
v r a t sviju vrijednosti. Nice porice sve sto slabi i umara, a afirmira sve 
5to jaca, sto prikuplja snagu, i sto opravdava osjecaj snage; on zabacuje 
i samilost prema svemu §to je slabo, jer i tim se unapredjuje slabost na 
Stetu jakosti. To je moral gospode. Taj prevrat sviju vrijednosti on slavi 
visokim rijecima, njega u£i i propovijeda Zaratustra, onaj Zaratustra koji 
je prvi postavio tu diobu na dobro i zlo, i koji, bas zato sto je prvi poCinio 
tu pogrjesku, valja da i prvi upozna da jc to pogrjeska. 

No ako i uklonimo te dekadentne vrijednosti, ako i postavimo na 
njihovo mjesto nove, time jos ne znamo koja 6e sila tjerati da se od co- 
vjeka razvije nadcovjek. Dali ce se ta evolucija izvrsiti po shemi koju je 
postavila Darvinova borba za opstanak — selekcija, hereditet — , sto sve 
daje visu vrstu? Iz pojedinih iskaza Niceovih dalo bi se doista zakljuciti 
da je njemu lebdila pred odima Darvinova formula za razvoj vrsta; ali on 
je to izrijekom porekao. Njegova ce nadSovjeka iznijeti jedna sila meta- 
fizicke prirode — volja za mocu. — Sopenhauer je spoznao, da je Kantov 
„Ding an sich", volja, volja za egzistencijom, tamni nagon za zivotom koji 
se objavljuje u svakoj pojavi ovoga svijeta. Ovo rijesenje ne zadovoljuje 
NiCea. MetafiziCki princip svijeta ne vidi on u volji, u nagonu za zivotom, 
nego u volji za modu. 2ivot ne zna£i: htjeti se uzdrzati, nego htjeti rasti; 
sve zbivanje nije drugo nego htjeti prevladati, postati gospodarem; volja 
za mocu javlja se u svakoj kombinaciji sile, branec se protiv svega Sto je 
jace, napadajuc sve sto je slabije. Nije istina da Sovjek Cezne za srecom: 
Covjek cezne za vlaScu, isto tako kako se stabla u prasumi bore za vlast. 

n f Original from 

274 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



by OC 



U svem sto zivi ima volje za mo<5u; i u volji onoga koji sluzi imade volje 
da postane gospodarom. Cijeli zivot nije drugo nego li volja za viascu. 
Ukloniv vrijednosti dekadcntnog morala kr§canskog, postaviv na njihovo 
mjesto nove vrijednosti jakog i snaznog, iznijeti ce princip volje za vlasdu 
nadcovjeka. 

IV 

Nije mi ( dagto, u okviru ovog crteza, moguce kriticki proci cijelu 
nauku NiCeovu. Ipak bih htio tek neke stvari napomenuti. 

Niceova zasluga lezi, drzim, u prvom redu u tome, §to je on nasuprot 
suvremenoj njemaikoj filozofiji, koja je f makar M duboka" f izbjegavala pro- 
blem vrijednosti i bavila se drugim plitkim problemima, sigrajud se poj- 
movima, — pokazao energifinim nacinom da je problem vrijednosti prvi i 
najglavniji filozofski problem, — I kao sto je Ni£e otklonio njemacku filo- 
zofiju, isto je tako otklonio i tradicionalnu utilitaristifiku englesku filozo- 
fiju, a i to valja ubrojiti medju zasluge. Dalje spada medju njegove ne- 
osporne zasluge, sto je problem vrijednosti poku§ao rijesiti u cijelom 
njegovu opsegu. Nijesu, istina, svi dijdovi njegove filozofije od jednake 
vrijednosti. Ali se u njegovoj nauci sakriva jedna eticka ideja s kojom se, 
po njezinoj dubini, te§ko sto moze uporediti. Nice je po svom nadcovjeku 
obratio svu svoju paznju bududnosti, buducim generacijama; ovima treba 
zrtvovati sve ( i sebe i svoje bliznje, i samo na torn raditi da djeca nasa, 
buduce generacije, budu takove da 6e se iz njih moci razviti tip visi od £o- 
vjeka. „Novo plemstvo" ne pita odakle tko dolazi, nego kamo se 
krece; pravo plemstvo ne gleda natrag, nego naprijed! Velika naSa ljubav 
prema dalekim pokoljenima trazi od nas: „ne Stedi bliznjega svoga". Na 
djeci nasoj valja da ispravimo §to smo djeca nasih otaca; na ovaj na£in 
treba da iskupimo Citavu proslost, Ljubiti treba ne zemlju otaca svojih 
(Vaterland!), nego zemlju svoje djece (Kinderland!) Vec same ove misli, 
u iskonskoj svojoj ljepoti, podobne su da nam M moralnu ncman' 1 , Nicea, 
prikazu u drugom svjetlu nego li Sto nastoje da ga prikazu njegovi pro- 
tivnlci, 

U torn svjetlu dobiva i nauka o vjeinom povratku jedan osebujni 
kolorit, Zar se mi ne vracamo vjeCno u djeci i potomstvu nasem? Zar se 
nasa djela ne naplacuju i neosvecuju na dalekim pokoljenjima? Zar po- 
roci sadasnjosti nijesu tek opetovanja poroka proslosti? S ovog gledi§ta 
dobivamo neprocjeniv moralni princip: kod svakog djela pomiSljati na po- 
tomstvo, pa izbjegavati sve §to na poznije generacije nepovoljno djeluje, i 
sto im moze skoditi, 

Borba Niceova protiv svakog negativnog gledanja na svijet, a napose 
protiv krScanskog morala i njegovih vrijednosti daje ipak njegovoj nauci 
najjachi notu, a imala je dobrih razloga. Asketski ideal krsdanske nauke bio 
je posebnom pojavom jedne pesimistiCke dobe, tafino ograniCen prostorom 
i vremenom, i nestao bi bio kad bi nestali preduvjeti za nj, — da nije 
mise-en-scene te nauke preuzeo iskusini gospodar svijeta, stari Rim f koji 
je bio viSan vladanju, i koji je tu asketsku religiju uCinio sredstvom svog 
gospodovanja. A koliko krgcana danas, budimo iskreni, Jivi po krSdanskom 

fi [. l Original from 

275 UNI VERSITY OF CALIFORNIA 



byC^C 



asketskom idealu? I oni koji bi trebali da prednjade tek propovijedaju i 
drugima savjetuju, a sami? . . . Zaludu, kad sc duh vremena tome protivi, 
i kad nema za askctski ideal preduvjeta. Koje dakle dudo, da je NiCe uda- 
rio na nauku od koje je ostala tek ljuska? 

Uporedjivati Kristovu i Niceovu nauku nije lako moguce, jer se nji- 
hova stajalista iskljucuju jedan afirmira samo vrijednosti transcendentne, 
a drugi samo vrijednosti ovog zivota i ovog svijeta. AH neke su paralele 
ipak zanimljive, i pokazuje da je NiCeova nauka u najvecoj mjeri neegoi- 
sticna. Krscanska nauka od nas trazi, da nase djelovanje udesimo tako da 
iskupimo i spasemo s v o j u du§u, i da blazenstvu svojem na drugom 
svijetu zrtvujemo sebe na ovom svijetu. Nice od nas trazi besprimjernu 
samozataju; zrtvovati sebe i svoje bliznje uopce, i to dalekoj ali velikoj 
bududnosti, zrtvovati sebe djeci svojoj i potomstvu. 

Bilo kako mu drago, prodrla Nifceova filozofija ili ne, jedno jest si- 

gurno: mnogi duh §to trazi orijentacije i smirenja, nadi ce i jedno i drugo 

u toj nauci, — gledajuci u njoj Imperativ, da se staramo za daleka poko- 

ljenja, i da nastojimo fizicki i psihicki usavrsiti ih tako da budu bolji 

od nas. 

Marko Kostrencic. 



Vasilije Markovic i njegov rad, 

(Povodom izdanja njegova posmrtnog djela: H Pravoslavno monastvo i ma- 
nastiri u srednjevekovnoj Srbiji", 1920.) 

Vasilije Markovic, historik, umro je u februaru ove godine u tride- 
setoj godini zivota, upravo na onom stupnju svoga naucnoga rada, kad je 
stao zauzimati odlicno mjesto na polju nase moderne historijografije. Pred 
nama je njegovo poslednje djelo, koje je poceo vec i sam stampati (u 
Sremskim Karlovcima, u Srpskoj manastirskoj stampariji), ff Pravoslavno 
monastvo i manastiri u srednjevekovnoj Srbiji/ 4 Kod drugoga tabaka ne- 
umoljiva smrt otela je autoru iz ruku korekture i rukopise, ne dozvolivsi 
mu da ugleda stampanu svoju mnogogodisnju rnuku. U £asu f kad je kao 
beogradski gimnazijski profesor imao sjesti za katedru crkvene historije 
na beogradskom univerzitetu, bise porusene nade njegove, njegovih prija- 
telja i ucitelja, i nase historijografije koja s Vasilijem Markovicem gubi 
jednu pozitivnu energiju, koja je tek imala da mnogo toga lzgradi na go- 
tovo neoranoj njivi moderne historije srpske crkve. 

Univerzitetski profesori St. Stanojevic i N. RadojCic ucinili su pa- 
trijotsko i nadasve kulturno djelo, i izdali su knjigu koju nije mogao iz- 
dati do kraja sam autor, Juznoslovenska nauka duguje zato hvalu izda- 
vacima, jer je tako omogucen uvid u jedno golemo pitanje kojemu je dobrim 
modernim metodom posao na korijen upravo V. Markovic, pa ce se ono 
moci sada uspjesnije i lakse razgradjivati nego dosad, U tome ce biti i 
trajna vrijednost Vasilija Markovica, da je na jednom mjestu skupljena 
silna gradja koju ce kasniji historici izdasno upotrebljavati za ova pitanja, 

n- ■■ «^h ^r\nnli" fc Original from 

276 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



i slicna koja su s njima u vezi, a to su u prvom redu mnogi nerjeseni kul- 
turno-historijski problemi kojc daje historija balkanskog poluotoka. 

Vasilijc Markovic je ve<5 u svojoj najranijoj raspravici: fl Odnosi 
Dubrovcana sa Srbijom od 1358— 1362" (Lctopis 1907) pokazao talenat 
za obradu historijskih pitanja, 1909 polozio je doktorske ispite, a diser- 
tacija mu je bila .Jstorija srpskih manastira**. Kad su dosli ralovi za Oslo- 
bodjenje, daje Vasilije Markovic sebe domovini, i sudjeluje „u svim ra- 
tovima od Kumanova do propasti Srbijine", kako za nj kaze gosp, St, Sta- 
nojevic. — U jesen 1913, obavlja V. Markovic osobito interesantan naucan 
posao: utice na Srpsku vladu da izmjeni ukaz o sluzbenim nazivima oblasti 
i mjesta u novoosvojenim krajevima koji je vec bila objavila, posto slu- 
zbeni nazivi nisu odgovarali pravom stanju, i revnosni referent nasao se 
da posrbljuje i tamo gdje je eo ipso naziv bio iskonsko srpski. Markovic 
se je vec i prije, za univerzitetskih studija, bavio nomenklaturom balkan- 
skog poluostrva (rezultat kasnijih studija u torn smjeru je „Istorijski 
atlas**, koji ce izdati Srpska Akademija), pa je sada dostavio vladi svoje 
rezultate; a kako je o£ito i gosp. Cvijic bio nezadovoljan, bise ispravljene 
pogrjeske iz ranijeg ukaza na temelju naucnih rezultata. Markovid je pn- 
blikovao svoje rezultate u f ,Glasniku geografskog drustva** (1914), a 
ovaj slucaj postaje interesantnim prilogom za evropejstinu jedne vlade 
koja hoce da slusa nauku kad je u 6emu pogrjesila. Ta radnjica o ff No- 
menklaturi balkanskog poluostrva** sadrzi najzad i znacajan momenat za 
evoluciju Markoviceve nacijonalne nomenklature, — od srpstva, ponesto 
zaguljenog i kratkovidog, do sirokogrudnog jugoslovenstva, koje on vec 
iskreno ispovijeda u svom posmrtnom djelu, 

Posljednje djelo V. Markovica: t ,Pravoslavno monastvo i manastirr 
u srednjevekovnoj Srbiji** podijeljeno je u tri veca dijela, u kojima kro- 
noloskim redom prikazuje pomenutu temu, U prvome nalazi se prikaz mo- 
nastva i manastira do pocetka vladavine Nemanjida (do 1168); u drugome f 
vremena Nemanjica; a u trecem doba iza Nemanjica pa sve do kraja srpske 
samostalnosti (1371—1459). 

Knjiga V. Markovica je vec samom savjesno prikupljenom gradjom 
smanjila jedan veliki kompleks pitanja nase kulturne historije, koja su 
dos,ad stajala u mnogocem nerjesena. Izdavaci knjige ispravno ozna6uju 
ovako stanje na polju srpske crkvene historije do Markovica: ,,Mi bismo 
se ogresili i o njegovu milu uspomenu i o nasu nauku, kad bismo pustili 
da ovo delo ostane neizdano, jer je ono prvi ozbiljni naucni pokusaj da 
se prouci i prikaze celokupna proslost pravoslavnog monastva i manastira 
u srednjevekovnoj Srbiji, Ta je proslost dosad bila nepotpuno proucena, 
te je to bila jedna od glavnih zapreka za upoznavanje razvitka nase kul- 
ture, na koji je pravoslavno monastvo vrsilo dugotrajan i jak uticaj. To 
se odavno znalo, ah su teskoce oko proucavanja naseg verskog zivota i 
crkvenih ustanova u Srednjem Veku tako velike, da ih dosad nije mogao 
niko savladati, kogod ih je pokusavao u celini resiti. Jer namera Ilariona 
Ruvarca, da sastavi opsirno i temeljno delo Serbia sacra, ostala je samo 
njegova najmilija zelja, a Stojan Novakovic je iz velikog niza neresenih 
pitanja, o uticaju pravoslavne crkve na nas progres, samo nekoliko obradio, 

977 

lu UHIVERSITYOF CALIFORNIA 



i vec time, zajedno s ostalim nasim istoricima, jasno dokazao, kako je 
uticaj pravoslavne crkve na nas kulturni razvitak bio veliki i kako je nama 
jos slabo poznat," 

Iako je u knjizi V. Markovica od dragocene vaznosti sabrana i na 
njegov nacin obradjena gradja, ipak nam ona ne daje jos ni priblizno cje- 
lovit dojam onih, upravo golemih utjecaja koje je pravoslavno monastvo 
vrsilo na samu kulturu Srba, (Sasvim je paralelan i analogan slucaj sa 
utjecajem zapadnih katolickih manastira u prvom redu benediktinskih, na 
pocetke i razvitak kulture u Hrvata.) Mozda je to i bila eventualna zadaca 
Markoviceva, nakon ovog prvog djela u kojem je htio dati na pregledan 
nacin samo historijske podatke o pojavu i osnutku pojedinih manastira, 
Naime, vec iz ove skupljene gradje namecu se kulturnom historiku citav 
niz teorija i problema koji bi se i te kako lijepo dali izgraditi, 

Uza sve to sto su Srbi u Srednjem Vijeku bili u jakoj vezi s Vizan- 
tom ili, kako kaze Jirecek, ,,i saveznici, vazali, takmaci i protivnici Vizan- 
tinaca" u jednom dugom vjekovnom nizu godina, ipak pravoslavno mo- 
nastvo Srbije nije osnovano ni razvijano pod utjecajem Vizanta, Ono je f 
naime, s jedne strane istocnog porijetla, a s druge, sto ce mnogom biti na 
prvi pogled zacudno i zagonetno, postalo je pod utjecajem benediktinskih 
manastira Dalmacije. Ovih dviju tako zanimljivih tema dotaknuo se Mar- 
kovic nazalost tek s nekoliko rijefii, a bilo bi vrlo vazno znati o tome 
upravo njegovo misljenje f koji je sigurno najdublje zaronio u kompleks 
monastva Srbije, Jirecek je u svojoj povijesti Srbije vec dovoljno naglasio 
o tim vezama i utjecajima, pa je trebalo ovako valjanom poznavaocu 
stvari, kao sto je Markovic, poci tim putem dalje i iznijeti zakljucke koji 
se gotovo sami od sebe izvijaju iz postavljenih premisa, Kako bi bio vazan 
i potreban jedan uvid u razliku kinovijskog (srpskog) monastva fkoinos 
i bids, zajedniiki iivot) i onoga na Atosu, gdje su kasnije toliki Srbi mo- 
nahovali! Jednako bi bilo privlacivo ispitati i uzroke za tu raznolikost, 
pa onu fazu prije i poslije 1313 kada su se monasi posve priljubili uz nauk 
Fotijev. Kako bi nas zanimao detaljan prikaz siroke srpske tolerancije u 
vjerskim pitanjima (narocito prije cara Dusana Silnog, koji je jos po naj- 
manje tolerantan prema katolicizmu) : Srpski knez Belus podize bene- 
diktincima manastir Banostar na desnoj obali Dunava (kako se vidi iz 
jednog pisma Inocentija III, iz godine 1198); Stevan Neman ja salje darove 
TPetrovoj crkvi u Rimu i znamenitom benediktinskom centru Sv. Nikoli u 
Baru (koji inace stoji u vezi s Dalmacijom); Stevan N. Prvovencani (koji 
je sa svojim bratom Sv, Savom definitivno utvrdio pravoslavlje u Srbiji), 
<lize zvonaru uz katolicku crkvu Sv, Trifuna u Kotoru i obnavlja kato- 
licku crkvu Sv. Gospodje u Kotoru, a jednako podupire benediktinski ma- 
nastir Sv, Marije na Mljetu, dok Gjorgje Brankovic moli u pape Nikole V 
dozvolu da dize srpske manastire u Ugarskoj. 

Markovic se zadovoljava, u ovom svom djelu mirnim i objektivnim 
iznasanjem tih momenata, ne tumaceci im uzroke ni posljedice, kojih je 
u organickoj vezi nesumnjivo bilo veoma mnogo. Da je Markovicu bilo 
izradjivati ovo djelo mjesto u Atini u Rimu, zacijelo bi dao vecih i pot- 
punijih rezultata, Znam iz rodjenog iskustva, da ima tajni arhiv propa- 
^ande u Rimu (u koji se uostalom tesko ulazi, tek s iznimnim dozvolama) 



278 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



veoma mnogo materijala kojc su uracunavali u n partes infidclium et 
schismaticorum 44 . Iako je vecina toga nepoznatog materijala iz XVI i XVII 
stoljeca, ipak se nalazi skupljenih i starijih izvora. Objelodanjenje i istra- 
zivanju tih vrela obogatit ce mnoge dosadanje mrsave izvore, a na povr- 
sinu ce iznijeti mnogi uopce nepoznati fakat. 

Markovicevo djelo zadivljuje nabrajanjem mnozine manastira, koji 
su kao zaduzbine knezova, kraljeva i careva, pa i vlastele igrali vaznu 
ulogu u kulturnom i politickom zivotu Srbije, Mnoge od tih jos su i danas 
zivim svjedocima velikih dana gospodske proslosti, ma i s jadnim tek re- 
likvijama i ostacima, — oni potsjecaju na vrijeme slave, moci, i sjaja 
kulturnog i politickog. Mnogi od njih su svjedoci strasne krvave epohe 
turske invazije i teskih varvarstava, koja nisu dala da se nastavi zapoceti 
razvoj srpske srednjevjekovne kulture, Od mnogih je ostao tek dokumen- 
tarni spomen, koji je spasilo jedino Markovicevo istrazivanje. 

U djelu, medjutim, ima mjestimice argumenata s kojima se moderna 
historijska kritika ne moze sloziti. On, naime, tu i tamo ne dijeli sasvim 
jasno geografijsko-topografsku nomenklaturu od politicko-historijskih 
principa, prosto zato sto se jos nije sasvim oslobodio zastarjelog i pre- 
zivljelog patriotskog historizma, te neka kulturna fakta gleda na savre- 
mene oci. 

Markovic se sluzi pri obradjivanju svoga djela izvorima prve ruke, 
grSkim, latinskim, slovenskim, a jednako i bogatom svjetskom i domacom 
literaturom, savladjujuci sav taj golemi i nepregledni materijal osobitom 
tehnikom i modernim metodom. Ali ne smijemo a da i tu ne istaknemo, da 
Markovic na jednom mjestu, zaveden jednim nesumnjivo apokrifnim ha- 
giografskim dokumentom, iznosi pogrjesne cinjenice. Svima naime, koji 
su jednom duli za bella diplomatica, za pojav bolandinistickih Acta Sanc- 
torum i za svu onu beskrajnu ljubav monaskog dokumentarnog mistifici- 
ranja o autenticnosti relikvija, ili mostiju koje se cuvaju u pojedinim ma- 
nastirima, mora se na prvi mah uciniti sumnjiva, a iza podaljeg ispitivanja 
upravo naivna u svojoj svjesnoj kompoziciji, Markoviceva tvrdnja (poziva- 
juci se na Iv. Pavlovica), da su mosti sv, Luke Evandjelista, 12. januara 
1453, prenesene iz Carigrada i smjestene u smederevskom manastiru, Bla- 
goveStenja. Nije uopce poznato ni mjesto smrti njegove, ni njegov pokop, 
ni njegov grob, jer po jednim izvorima pokopan je u Efezu, po drugima u 
Bitiniji, a po trecima u Ahaji, Cetvrti vec znaju, da ga je car Konstantin 
iz Ahaje dao prenijeti u Carigrad, a peti — t. j. neki rukopis, o£evidni 
falzifikat, zna, da su 1453 prenesene mosti sv. Luke u Smederevo. Zacu- 
djuje, da historik Markoviceva kova moze uzimati kao izvor onako lose 
paleografijski ocijenjen rukopis, kao sto je to ucinio I. Pavlovic. Ovaj 
sludaj privlacan je u svojoj analognosti s tisucama slucajeva zapadnih ma- 
nastira i monaha koji su, da bi proslavili svoju opatiju, tako padali zrtvom 
jednoj prostoj fikciji, a cesto naprosto svijesnoj lazi s jednostavnim mo- 
tivom i argumentacijom: gloria et laus abbatiae. Sasvim je dakle prirodno, 
da su se takove legende pojavljivale i u pravoslavnom monastvu. 

Uza sve to, kako je u pocetku istaknuto, Markovicevo djelo ima 
svojih visokih pozitivnih vrijednosti za svakoga koga ova pitanja zanimaju, 
a napose ce njegovu knjigu morati uzimati u ruke, uz politickog i kultur- 

J S UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



nog historika, historik crkvcnc arhitekture, jer ce tu nadi nepoznatih histo- 
rijskih podataka o pojcdinim manastirima, koji ce svakako olaksati i njcmu 
istrazivanje i iznijeti poneku novu hipotezu i kombinaciju. Djelo V. Mar- 
kovica je jedan uspio pokuSaj, koji ce bez sumnje uroditi dobrim plodo- 
vima, i dati smjernice da se i u nas stvore djela kakova su za rusko mo- 
nastvo dali Kazanskij, Ratsin, Kudrjavskij i Zvjerinskij. 

Vasilije Markovic kao naucenjak nazalost je jedan tipican primjer 
zle kobi, koja nam je opet otela jedan jaki talenat, upravo u onaj cas kad 
je tek poceo stvarati, i kad se formirao u izrazitu individualnost. Da je 
pozivio, zacijelo bi njegova naucna akribija i njegov naroCito razvijen hi- 
storijski smisao osobito pogodovao mladoj energiji moderne juznosloven- 
ske historijografije. Njegova uspje§na naucna nastojanja sacuvat ce mu 
medju nama trajan spomen. 

Dr. Viktor Novak. 



Politicki pregled. 

a) Politicke sttuje Prcdstavnistva na umoru. 

(Ne slazemo se u svakom pogledu sa kritikom na rad nasih naj- 
vecih stranaka u sledecem clanku. Iako medju demokratama ima po- 
kvarenih elemenata, i ljudi cija reputacija ne sluzi na cast ni na korist 
stranke kdja ih prima i drzi; iako bankokratske tendencije prete da 
celu stranku povedu stranputicom, — ipak je, drzimo, ocevidna ne- 
pravda postavljati demokratsku zajednicu na isti stupcnj sa parla- 
mentarnom zajednicom koja se sastoji iz samih reakcijonarnih 
delova. Demokrafcka stranka ima za sebe bar to opravdanje, da je 
nova, i da obuhvata celo narodno podrucje koje se ima politicki i 
prakticki ujediniti, zbog cega joj je potrebno izvesno iskustvo. To, 
naravno, ne tumaci jos nikako silne pocinjene greske i od strane demo- 
krata, a najmanje opravdava njihoVo drzanje u Privremenom Narod- 
nom Predstavnistvu, ciji se nesavremeni rad i cije se dugo trajanje 
i uopte opstanak, ne mogu dovoljno osuditi.) 

Pri likvidaciji rada Privremenog Narodnog Predstavnistva, pred iz- 
bore za Konstituantu, dok se stare izmozdene i ovestale stranke muce da 
sto lepse stilizuju svoje programe, — danas se cini potrebno izvesti jednu 
vivisekciju, koja je dopustena jer je politicke prirode. 

Pre svega: ovo Narodno Predstavnistvo nije naroda ni predstavljalo* 
Stvoreno na podlozi snage stranaka od pre rata, kada su bili drugi razlozi 
za politicku orijentaciju, — ili cak i bez te podloge — , ovo politicko telo 
nije moglo da bude predstavnistvo naroda koji je proziveo veliku revolu- 
ciju covecanstva, placenu od nase strane balkanskim ratovima i albanskim 
stradanjem, i svakovrsnim drugim zrtvama Svetskoga Rata* 

Narodno Predstavnistvo ima da bude narod u minijaturi, ogledalo nje- 
govih nastojanja i pogleda na svet; ova politicka skupina bila je medjutim 



280 
}U & lK UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



ogledalo onoga Sto je proSlo, Sto je iza nas ostalo i spada u istoriju. U 
njcmu se nisu ispoljavale teznje za socijalnom pravdom, niti su kroza nj 
provejavale idcje rcvolucije kojih jc puna atmosfera. U nasem Narodnom 
PredstavniStvu nijc ni jednom odjeknula borba izmedju rada i kapitala, 
koja dominira svetom i koja se vodi i kod nas f — ciji su detalji mnogi 
strajkovi i nemiri na sve strane. U Narodnom Predstavnistvu vodila se f 
mesto toga, borba izmedju dvc frakcije juznoslovenske burzoazije, od kojih 
je jcdna bila na strani velikog poseda a druga na strani finansijera. Ose- 
tiv§i f instinktivno, opasnost koja im preti od posledica ruske revolucije, 
Ciji tamjan dopire i do nasih noseva, svesni, da se narod mora kako tako 
zadovoljiti, nase su se burzcJaske klase dohvatile, nastala je borba jednih 
protiv drugih, borba o zivot i smrt: mrtvim lesom svoga druga hteli bi i 
posed i finansije da nahrane narod koji gladuje, Zato su se odmah u po- 
Cetku M rada" Narodnog PredstavniStva dogodile dve grupacije, nazvane 
Demokratskom i Parlamentarnom Zajednicom. Nije to bio nesrecan slu£aj f 
kako misle i kako su to rekli ljudi od sentimenta. To je bila posledica uz- 
roka koji su ve<5 postojali, — grupacije posve prirodne, uslovljene samo- 
obranom dvaju zivih organizama, Jedan predstavlja interese visokih finan- 
sija, velikih banaka i velikih trgovaca, a drugi interese velikih posednika. 
Demokratska zajednica htela je radikalno da reSi agrarno prtanje, bez na- 
knade Stete bivsim vlasnicima. Parlamentarna Zajednica zahtevala je jako 
oporezivanje ratnih bogataSa, velikih banaka i velikih trgovaca. Ni jedni 
ni drugi nisu primetili, da dovode u dijametralnu protivnost rimsko pravo 
i anglosaksonski liberalizam, na dijim je principima sagradjeno Sitavo ev- 
ropsko burzoasko drustvo. Oni su se nalazili u samoobrani, a u torn slu- 
Caju i krividni zakonik dozvoljava ubijanje: Oni su dakle ubijali principe 
na kojim je sazdana njihova rodjena ideologija, I jedni i drugi, u polemici, 
upotrebljavali su socijalisticki reCnik i socijalistifku logiku. Medjutim, 
oboje su ziveli od produkata otetih suvi§aka tudjega rada. 

Kao Sto je op§ti slufaj u istoriji, da klase koje vladaju traze oprav- 
danja za svoj opstanak u moralnim razlozima, a primenjivanjem op§tih ideja 
dobijaju svoju fizi£ku snagu — u ranije vreme ideja vere, kasnije ideje 
plemena ili nacije — f i ove naSe kapitalisticke ili burzoaske grupe uzele 
su da se sluze dvema redima, dvama pojmovima koji se u stvarnosti u 
svojoj sadrzini ni malo ne razlikuju, Podela njihovih ideja u ovome nije 
uslovljena, ona je bila slufajna. Kao uslovljeno bi moglo da se smatra je- 
dino to Sto je starija forma kapitalistifcka (veliki posed) uzela i starije na- 
rodno ime (plemensko). — Ali da se izrazim jasnije: Na§e stranke nisu 
smele da kazu narodu svoje prave namere, jer bi ga time odbili od sebe. 
Uzeli su dakle opste ideje: Demokrati su navestili stvaranje juznosloven- 
skog nacijonalizma, a parlamentarci ofcuvanje plemenskih individual- 
nosti . . • 

SluCaj je hteo, da ni jedni ni drugi nisu bili pobedjeni, Bili su pod- 
jednako snazni, Za pokrivanje drzavnih izdataka izglasani su poreski za- 
koni, upereni protiv naroda koja radi. 

To je bilans rada Privremenog Narodnog PredstavniStva, koje nije 
imalo prava na opstanak, ili ga je imalo mnogo manje nego, naprimer, 
ruska Konstituanta, za iije raspuStanje Trocki daje opravdanje. Po§to su 



r^nruih-'- o Original from 

25/ UHIVERSITYOF CALIFORNIA 



poku§ali okrnjiti narodnu suvercnost uredbom o rcdu i radu, i zaprefiiva- 
njem ulazenja u Konstituantu izvcsnim profesijama intelektualnih radnika, 
stare stranke istupaju sad pred narod, i nude mu se. Narod ce na ovim 
izborima, najvaznijim u nasoj istoriji, imati da polozi ispit zrelosti: hoce li 
i dalje ostati u krizi, ili <5e umeti da razresi gordijski fcvor koji se zove 
Jugoslavia. Jedno bi bilo p*avo reSenje, po na§em misljenju: Grupisanje 
ljudi koji rade i ljudi koji ne rade, u dve partije. Pozitivni elementi na 
jednu stranu, negativni na drugu. Tako bi se odrzala ravnoteza i u unu- 
irasnjoj i u internacijonalnoj politici, i samo tako bi izaSli iz krize juzno- 
slovenski narod i njegova drzava. 

Asim Behmen. 



b) Novi gr£ki kralj. 

Kad je f u junu 1917, uklonjen s prestola kralj Konstantin, zbog nje- 
gove neustavne i germanofilske vladavine, dosao je na njegovo mesto, za 
kralja GrCke, ne najstariji sin Djordje, vec njegov mladji brat Aleksander. 
NapuSten, i protiv svoje volje, i politi6ki i diplomatski i socijalno, mladi 
se grcki kralj predao svojoj sudbini. Njegova je filozofija bila vrlo prosta: 
Ne mesati se u drzavne poslove. „Moj otac 44 , kazu da je rekao, ,,6itao je 
drzavna akta pre nego §to bi ih potpisao, — pa eno ga u izgnanstvu; moj 
ded potpisivao ih je pre nego sto bi ih proditao, — i umro je kao kralj". 
Moral je bio jasan i on je svojoj devizi ostao veran do kraja. Drzavno kr- 
milo — koje je bilo sigurno u Cvrstim rukama Venicelosovim — zamenio 
je krmom automobila, iz kojega nije izlazio gotovo ni danju ni no<5u. Ro- 
diteljesku ljubav, porodiCne i drustvene funkcije, upraznjavao je u mor- 
ganatifikom braku s derkom jednog grCkog pukovnika. U tome ga je polo- 
zaju zatekla smrt f koja je nastupila usled ujeda jednog malog majmuna, 
— Ovakav glupi slucaj lisio je GrCku vladoca, i otvorio je ne samo pitanje 
o nasledju prestola — kralj Konstantin i njegov najstariji sin Djordje, 
buduci li§eni prestola, pravo na grcki presto prelazi na kneza Pavla, mla- 
djega brata pokojnog kralja Aleksandra — , nego mozda cak i o dinastiji. 
Ako knez Pavle pristane na uslove koje postavlja Venicelosova vlada, to 
jest, da kralj Konstantin i njegov sin Djordje ostaju za uvek iskljufieni 
od prestola Grcke, onda je lako, AH je drukCe, ako on ne bi hteo na to 
pristati, — onda se otvara pitanje o izboru novoga kralja. 

Atinska vlada pozvala je kneza Pavla, da se primi za vladara grdkog. 
Knez Pavle je odgovorio, da se on ne moze primiti, jer presto pripada 
njegovu starijem bratu, Ovaj se odgovor, medjutim, jo§ ne moze smatrati 
definitivnim. Ako on ostane pri svojoj prvoj odluci, onda ce se grSki kra- 
lj evski presto oglasiti upraznjenim, i — na osnovu grckoga ustava — grCka 
se Skupstina sastaje, deset dana posle smrti kraljeve, da izbere Namesnika 
kraljevske vlasti. To se vec desilo. Dva meseca posle smrti kraljeve, ima se 
izabrati jo§ onoliko novih narodnih poslanika koliko ima Skup§tina kad jc 
potpuna. Stari i novi narodni poslanici sastavljaju onda Veliku Narodnu 
Skupstinu radi izbora novoga kralja. Kad se novi kralj izbere, onda senovi 
poslanici razilaze, a stari ostaju da produze zakonodavni rad. 

C^ f\r\i Original from 

,,l,Zl 282 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Ako preoblada tvrdoglavost bivseg kralja Konstantina, koji i danas 
jos veruje — kao uostalom i mnogi drugi Grci — f da grfcki narod hoce 
njega ponovo za kralja Grcke, onda bi se stvorila jedna muJna situacija 
u GrCkoj. Ovo bi dinastidko pitanje moglo lako dovesti do velikih zapleta, 
jer o njcmu postoje u samoj zemlji Cetiri razna misljenja. Jedno je u prilog 
kralja Konstantina; drugo jc za kralja Djordja I; trede je za kakvog en- 
gleskog princa; a Cetvrto naginje republici. Svako je od ovih misljenja do- 
voljno jako, da bi moglo doci do sukoba izmedju njihovih pobornika. Ve- 
nicelos, koji je igrao dosad svoju ulogu veStije od sviju svojih drugova 
na Balkanu, ima i sad stvar u rukama. On koji ima tako mnogo ugleda u 
Velikoj Britaniji, toliko prijatelja u Francuskoj, mnoge branioce u Italiji, 
a obozavaoce i zavidljivce na Balkanu, ima da u£ini poslednji gest. Od toga 
zavisi, da li <5e opravdati glas velikog drzavnika i jakog coveka, ill ce stati 
u red obicnih balkanskih politidara i sujetnih staraca. Sav je izgled za 
ono prvo. 



A t i n a, novembra 1920. 



Slucajni. 



Knjizevni i umetnicki pregied 

Ljubomir Nedic- 

O Gjuri JakSidu, Stevanu Kadanskom, Jovanu i Vojislavu Ilicu, Ne- 
did je govorio s pohvalom, Jak§i<5 i Vojislav bili su romantiCari. Njihovo 
osnovno raspolozenje bilo je mnogo sumornije i tuznije nego osnovno 
raspolo2enje Zmajevo i Kostidevo, — ■ i obojica su, mnogo viSe od Zmaja 
i Kostica, davali opise prirode, i u opste imali mnogo jace osedanje zivo- 
pisnog. Jaksid je imao jake suprotnosti svetlosti i senke, voleo prirodu 
divlju i uzrujanu; puste stenovite predele, buCne planinske reke ( munje i 
gromove, Vojislav je sve video kroz neku blagu maglu, bez jasnih crta i 
jasnih boja; voleo prirodu svedano mirnu ill melanholiino uspavanu, — 
tihe zvezdane nodi, sive jesenje dane, rusevine u mahovini, drevne istofc- 
njaCke §ume i reke # Jaksic je imao necega plahovitog, cudljivog i bun- 
tovnog; strasti su u njemu vrile i kipele. Vojislav je imao jedno mirno 
elegiSno raspolozene, jedno istocnjacko osecanje op§te prolaznosti, koje 
je njegovu licnu tugu i bol ublazavalo i umrtvljavalo. Jaksic je imao veCma 
slikarsko oko: davao opise zivlje, obojenije, ispupSenije, Vojislav je imao 
muziCnije uvo, davao neobicno blagoglasne i milozvucne stihove, koji su 
svojim sirokim svecanim ritmom bili prijatni i onda kada nisu kazivali 
niSta, 

Jovan je Ili(5 bio poznat poglavito sa svoga podrazavanja zenskoj 
narodnoj poeziji. On je osetio i zavoleo istok kroz nas stari Dor<5ol, i 
pisao stihove pune turskih reCi i pune onog istodnjadkog ljubavnog tugo- 

n- v ^k pHnnlr' Original from 

283 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



vanja kojc zovemo sevdahom, Kratkog daha i nedovoljne knjizevne kul- 
ture, on nijc bio u stanju obraditi zensku narodnu poeziju onako umet- 
nicki kao Hajne stari nemacki lied. 

Kacanski je bio savim osrednji pesnik, koji je svega dva tri puta u 
zivotu imao malo jaie patriotsko i ljubavniiko nadahnuce, i onda ispevao 
pesme kojc su izgledale potekle od srca. Ali ni tada ga nadahnuce nije 
drzalo kroz celu pesmu, nego je padalo obi£no poslc prve strofe. 

I Kacanski i Ili<5 bili su sentimentalni. Kacanski jc imao sentimen- 
talnost koga bilo omanjeg nemackog pesnika. fl Sevdah" Ilicev, takodje, 
nije bio nista drugo nego sentimentalnost, ali istoCnjaCki zaCinjena ne£im 
gorkim i opojnim. 

Nedic je pretpostavljao Jaksica i Vojislava ostalim na§im pesnicima. 
Njemu se dopadala njihova romanticarska zivopisnost i njihov romanti- 
carski pesimizam, Za njihove mahne i nedostatke bio je priliCno neoset- 
ljiv. U Jaksidevoj plahovitosti video je znak neosporne pesnicke iskre- 
nosti i pesnickog nadahnuca. On nije opazao da je Jaksi6 patio isto to- 
liko od navale redi koliko i od uzavrelih osedaja, da je 6esto padao u de- 
klamaciju i galimatijas, i da je u njegovim jadanjima bilo, istina, mnogo 
iskrenosti, ali i mnogo teatralnosti. Ako je kod JakSica precenjivao pesnika, 
kod Vojislava je precenjivao umetnika. On je govorio o Vojislavu kao da bi 
to bio umetnik besprekoran i savrSen po obrascu Teofila Gotjea i Le- 
konta de Lila. Vojislav je f bez sumnje, imao nesto od umetniike mirnode 
francuskih parnasovaca ali njihova stegnuta i precizna forma sasvim mu 
je toedostajala. Vo obliku svojih pesama, on nije pripadao njihovu dobu, 
nego dobu Bajrona i Lamar tina; sa pravim umetnickim nadahnucem spa- 
jao je dosta nemarnu i povrgnu obradu; £ak i u najboljim njegovim pe- 
smama ima nedega nedovrSenog i rasplinutog. 

Jovana Ilida i Ka<5anskoga Nedid je cenio manje od JakSida i Voji- 
slava, a vi§e od Zmaja i Kostida, Bio je dirnut njihovom sentimental- 
nos<5u, — i za ljubav toga §to je u njihovim najboljim stihovima imalo 
neposrednoga i naivnog, on im je oprastao sto su obojica bili kratkog 
daha i veoma jednoliki. 



Po ovim Nedidevim simpatijama i antipatijama, jasno se vidi pri- 
roda njegova ukusa. On je voleo romantifino a, u vezi s njime, i senti- 
mentalno, jer sentimentalizam nije nista drugo nego opet romantizam ali 
blazi i prostosrdaSniji, Njegov ukus razvijao se pod uticajem engleske i 
nemaCke knjizevnosti, Za njega je moze biti najvedi lirski pesnik u celoj 
svetskoj knjizevnosti bio skotlendac Robert Berns, pesnik neSkolovan, ali 
tako prirodan i neposredan u svojim stihovima pisanim u dijalektu, da 
izgleda da svoje osedaje daje u sirovom stanju bez umetnifcke obrade . . . . 
Posle Bernsa, Nedi<5 je voleo Hajnriha Hajnea i ne samo Hajnea, nego u 
opste sve nemadke liriCare, Ovi, istina, nisu imali mnogo veStine, ali su 
imali izvesnu prostosrdaCnost osedaja, — i Nedid je driao da je u lirskoj 
poeziji to glavno. On je u opSte bio nepoverljiv prema osedajnosti sloie- 

rv v ^k r^nnnl^ Original from 

284 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



noj i niansiranoj, koja postaje svesna sebe same i sebe samu rasfilanjava; 
on je driao da to nije prava osedajnost: ova mora biti prosta, jedno- 
stavna i naivna. 

Pored pesnika koji su imali tu vrstu osecajnosti, Nedic je voleo i 
pesnike koji su imali maste, ali ne raaste latinske, maste harmonidne i 
koja ne gubi vezu sa stvarnosdu, nego ma§te germanske, koja je pusta i 
haoticna kao san. Otuda njegove simpatije za engleskog pisca de Kvin- 
sija koji je opisivao snove jednog pivca opiuma; za ameridkog pisca Ho- 
torna, diji su romani nalik na bajke; za nemadkog pisca Hofmana sa nje- 
govom „vampirskom" fantazijom, — za M Gavrana M Edgara Po-a i za 
„Leonoru" Birgerovu, 

Najzad on je voleo pesimizam, koji je prvenstveno germanska bo- 
lest. Artur Sopenhauer bio je njegov najmiliji filozof; od Sekspirovih 
tragedija najviSe se bavio , f Hamletom", o kome je drzao jedno predava- 
nje, a od Geteovih dela „Verterom" f u kome mu se dopadao bag sam „Verte- 
rizam". 

Zmaj i Laza Kosti<5, u Sijoj je osecajnosti uvek bilo neCega intelek- 
tualnog, i koji su imali mnogo viSe duha nego maSte, nisu mogli zado- 
voljiti anglo-germanski ukus Nedidev. Njemu su bili mnogo blizi ne samo 
Jaksic i Vojislav sa svojom melanholijom i svojim sanjarijama nego cak 
i Kadanski sa svojom prostosrdadnoscu i Jovan Ili<5 sa svojom primitiv- 
noS<5u. 

Citajudi engleske i nemaCke pesnike Nedic je naudio da ceni iskre- 
nost nadahnuda, ali ne i lepotu oblika, Engleski i nema&ki pesnici imaju 
vise osedajnosti nego pesnici francuski, ali ne i vi§e umetnosti: umetnost 
ostaje preimudstvo ovih poslednjih, Nedic je malo citao i slabo mario fran- 
cuske pesnike, Razumevanje Cisto formalnih lepota u pesni§tvu nije stoga 
bilo njegova jaka strana. Dovoljno je bilo da jedan pesnik ima malo viSe 
boje i lirike, ili makar samo malo vise tefinosti, pa da ga Nedic proglasi za 
velikog umetnika stiha. On je ne samo precenio umetnost Vojislavljevu, 
nego Cak i Zmajevu — i ne samo to, nego je, u jednoj prilici, gotovo s usht- 
<5enjem govorio o umetnosti Kacanskovoj. 

Slobodan Jovanovic. 

Rusi na nasoj sceni« 

Zagreb, 11, novembra 1920. 

JuCer smo se u kazaliStu oprostili od nasih ruskih gostiju, gospodjom 
Sadoven i gospodinom Skupjevskim, To 6e nam ve6e — puno slasti i puno 
bola — ostati dugo u uspomeni. Sta mogu reci one hrizanteme ciji se tanki 
beli listici osuli u ruci ruske ciganke i njenog Don-Hoze! Mi bismo zeleli 
izraziti vi§e ( mnogo vise . . . Zasto idete od nas, dragi umetnici iz dalekog 
rodnog kraja, zasto nas ostavljate! Ili vam je tesna nasa pozornica, ili vam 
nismo mi dosta topli? . . . Ne mozemo vas obaviti skupocenim tkaninama 
sa sajma u Niznjem Novgorodu, niti obasuti catskim adidjarima, — ali mi 
smo vas zeljni, i mi vas volimo. Dodjite nam opet. 

n C^rtonl^ Original from 

285 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Cudna je ova nasa publika, i zanimljiv predmct za posmatranje i raz- 
misljanje o onom £ega nemamo. Nju su vreme i rat pokvarili, jer nekad 
nijc bila takva. Nekad je ona s ushicenjem stajala pred zastorom sa slikom 
Vlaha Bukovca, — danas je sve to za nju tek dekoracija koja se moze vi- 
diti za toliko i toliko stotina ili desetina kruna! Nekad je bila burna i ne- 
salomljiva u svome skromnom razumevanju, — danas je blazirana i kad 
razume i kad ne razume. Pored mene sedeo je namrgodjen gospodin, a ja 
sam cuo kad je primetio s vainoscu: ,,Ne moze se poznati Karmen!" Hteo 
je mozda da kaze: „Znam i ja nesto". Jadnik, on ne poznaje sile koja 
sve u sebe pretvara, u sebi pretvara i daje svetu ponovo — iz sebe; kao 
zivot koji se vecno radja. On ne oseca svezinu zraka u kojem se kupa. „§to 
nisi otisao u kavanu Korso 44 — promumlah u sebi, i nastavih da se radujem 
ovoj Karmen iz juzno-ruskih stepa, ovoj ciganki koju je stvorila slovenska 
Rusija. Sjajna Sadoven, budite Karmen, i ostanite Ruskinja! — Vi f i va§ 
ljubavnik, cistokrvni ruski Don-Hoze, vi ste triumfovali u srcu Rusije, u 
Moskvi. Avaj, mi vam toga ne mozemo dati, mi nemamo takoga srca, — 
mi smo odgojeni u duhu podvojenosti, raskomadanosti, i sicusne lokalne 
sebidnosti. Svaki za sebe, posakrivani po prasnjavim tavanima i mra£nim 
kulama, mi nismo mogli ni smeli ziveti u svezini, ni postati velikima, nego 
smo ostali slabi, mali, i podjarmljeni. AH hocemo da se nanovo rodimo f 
da budemo veliki i slobodni, — da nadjemo naSe j e d n o srce! Pa kad ga 
nadjemo, dodjite nam opet, i nedete nas poznati; namrgodjeni gospodin kraj 
mene, i on 6e vas tada gutati velikim oSima, od uskidenja i iskrenosti, i u 
njemu de tad kucati slovensko, nase, veliko srce, Hvala vam sto ste nam 
taknuli i zile kucavice, i sto ste pomogli da izbacimo iz nas staro i rodimo 
novo. Hvala, i ff do svidanja'*! B. 

Knjige i listovi, 

„Lelek sebra ii . 

Augustin Ujevic, najmladji medju starijim pesnicima, ili — ako se 
hoce — najstariji medju nasim nmladima**, objavljuje, pod gornjim nat- 
pisom, svoju knjigu pesama (u izdanju S. B, Cvijanovica, u Beogradu; 
cena 5 dinara). — Mi koji verujemo u stare i nove politiSare, ali koji ne 
verujemo bas toliko u „stare u i „mlade u lirifiare (pre, u dobre i lose), mo- 
zemo ukazati na Ujevica kao na jedan dobar argument u prilog na§eg 
mi§ljenja. On je iz dobre, Rakideve, skole, o Semu svedodi cela knjizica, 
pocevsi od natpisa ( — u Zagrebu svi citaju, mesto „sebra", ,,srebra u — ) f 
a pritom je ipak dosta svoj, bar koliko i najoriginalniji medju „mladima" t 
koji ga i smatraju svojim prvakom. Jedan od govornika „mladih", koji 
sam nije vise tako mlad, anonsirao je ovu knjigu pesama, i proricao da 
cemo „vriskati", od ushita i u ekstazi, kad je budemo Citali, jer toliko no- 
voga i mladoga nosi u sebi, Ne mozemo redi, da smo bas vriskali, ali na- 
lazimo svakako da Ujevic medju mladjim liriCarima ima ponajvise talenta, 
Ovaj se, uostalom, i ne iskazuje kod njega prvenstveno u novotarijama 
misli i stila, i stiha i jezika, koje cak, rekli bismo, stoje ponekiput na 
smetnji uzivanju u onom sto je u njegovoj poeziji lepo kao u svakoj dobroj 



byG< 



Original from 
286 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



poeziji. Mi smo vec siti deprkanja i pabircenja po stihovima, da bismo na 
jcdvite jade naisli na pravo pesnicko osecanje i na prost izraz; dok raz- 
grnemo floskulc misli koje ,,se prave 44 komplikovanima f i dok pronadjcmo 
red reci i smisao u onoj hrpi natucanja „impresija" i dovikivanja kroz po- 
mrcinu, u nama utrne sposobnost da neposredno uzivamo u onom sto ostaje 
cisto pesnickoga i neizvestaceno iskrenoga u toj poeziji 1f mladih 44 . Kad 
bismo imali vremena, i kad bi se isplacivalo, ne bi bilo tesko na ovim pe- 
smama Ujevicevim pokazati na primeru da je ,,bolje' 4 (u ovom slucaju ,,na- 
prednije 44 ) neprijatelj dobrome, Ali bi se iz ove knjizice u svakom slucaju 
dalo „izljustiti" dobar deo prave, dobre poezije. 

Izdavac Cvijanovic uspeo je opet da najprostijim sredstvima opremi 
jednu lepu knjizicu, da se £oveku mili uzeti je u ruku, Kod njega su i pre 
rata drugi izdavaci mogli da se uce zanatu (ukoliko se nisu i nautili). Ali 
je dvostruka vrlina, u danasnjim knjizarskim prilikama, umeti stvoriti 
ovako nesto, iz nicega. — c — 

„Makedonija". 

Medju mnogobrojnim knjigama takozvane ,,propagahdisticke litera- 
ture 44 , koja se razlila kao more za vreme dugih ratnih godina, nadje se i 
poneka od trajne vrednosti. Jedna od takih retkih je ,,Makedonija 44 , Tih. 
R. Djordjevica, koja je prvi put ugledala sveta na engleskom jeziku, po- 
cetkom 1918 u Londonu, a koju sad i na na§em jeziku (cirilicom) objav- 
ljuje pancevaSka knjizara H Napredak 4t , u ukusnoj opremi. Dokumentovana r 
i napisana od coveka prave naucne i knjizevne spreme, koji i nacijonalni 
rad na strani shvata ozbiljno i kaze samo ono sto moze i da dokaze, — ova 
je knjiga (govorimo iz neposrednog iskustva) ucinila ogromnih usluga 
naSoj nacijonalnoj stvari, jer je posluzila glavnim izvorom za informaciju 
o jednom vaznom delu nase zemlje, u casu kad je ta informacija bila od 
najvece potrebe. Da nije Dr. Tih. R, Djordjevic nista drugo ufiinio osim 
§to je napisao ovu knjigu — a znamo sta je on sve inace uradio — , oduzia 
bi se bio narodu i zaduzio bi narod. 

Dobro je medjutim, sto je ovo delo izaslo sad i na nasem jeziku, — 
jer je poznavanje ovog vaznog predmeta i kod nas kod kuce jos vrlo os- 
kudno. A, kako kaze pisac u predgovoru ovom izdanju, ne samo da je Ma- 
kedonija „i kolevka naseg hriscanstva, i nase civilizacije — najlepsi list 
nase Istorije 44 , nego su iz nje , f zasjali i prvi zraci radosti nase sadasnjice . . . 
Sa njom se skoro ceo nas narod nasao u bratskom zagrljaju i u slobodnoj 
domovini 44 , — Boljeg vodju po toj nasoj slavnoj Makedoniji u proslosti 
i u sadasnjosti ne mozemo zamisliti od pisca ove knjige, niti preporuciti 
bolju i zanimljiviju knjigu o ovome predmetu. — / — 

„Jugoslavensko Usee". 

Dr. Mirko Dejanovic i Niko Stipcevic sakupili su za omladinu knji- 
zevne priloge i clanke u jednu knjigu pod gornjim natpisom, koja je izasla 
nakladom knjizare Vinka Jurica u Splitu (Cena 27 kruna). U uvodu kazu 
pisci sta ih je rukovodilo pri ovome poslu: „Nenarodni duh u skolama 
lisavao je nasu omladinu stiva koje bi joj moglo utirati put k pravom pojmu 
domovine i narodnom jedinstvu 44 . Ideja je svakako dobra, i skupljacima 
pripada zasluga da su uzeli inicijativu u ovom pravcu. I izbor priloga iz 

rv v ^k Pnnnlr' Original from 

287 UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



hrvatsko-srpske i slovenacke lepe knjizevnosti dobar je, i bice — sa svakim 
novim izdanjem — bolji, dok knjiga ne postane prava antologija bez kojc 
ne<5e moci biti nijedna juznoslovenska ku£a. 

„Poku$dj odredjenja Hlozofije 

s osobitim obzirom na religiozni momcnat u filozofiji", od Marijana Tkal- 
dica, izaslo je kao druga sveska „Filozofske biblioteke" koju uredjujc u 
Zagrcbu Dr. Vladimir Dvornikovic. (NaruCuje sc kod pisca, Zagreb, Sve- 
u&liste) . 

Beleska, 

Juznoslovcnsko Sokolstvo. 

Za 21. i 22. novembra zakazan je prvi sastanak delegata Juznosloven- 
skog Sokolskog Saveza i Ceske Obec Sokolske u Ljubljani. Svrha sastanka 
je konacno formuliranje pravila jednog Saveza Jvtznoslovenskog i Ceskog 
Sokolstva. Cela ova stvar otpocela je inicijativom sa nase strane f i pret- 
hodni su pregovori, kako usmeno, tako pismeno, svrseni do juna, tako da 
je dne 28. junija o. g. u Pragu odrzan prvi sastanak obostranih delegata, 
i odmah zatim drugi dne 30. junija. Cesko je stanoviste bilo, da se ima 
uspostaviti stari Sveslovenski Sokolski Savez, kao i pre rata. Nase je sta- 
noviste bilo, da danas postoje samo dve velike sokolske organizacije, ceska 
i nasa, i prema tome moze da se radi jedino i prvo o savezu ovo dvoje. To je 
stanoviste tokom pregovora postalo zajednickim. I sad se stvar blizi kraju. 
U nasem nacrtu zajednickih pravila dolazi na prvo mesto: ozivotvorenje 
jednog i jednakog zakona u oba naroda i drzave o obligatnom fizickom 
obrazovanju a po preradjenom sokolskom sistemu, te po tome preporod 
skola i vojske po nafielima istim. U tu svrhu osnivaju se dve visoke skole 
za fizicko obrazovanje zajednickim silama, jedna u Ceskoj, druga u Jugo- 
slaviji. Zajednicki savez oba Sokolstva vodi celokupnu sokolsku politiku 
i saziva tokom 1921 u Pragu jedan Sveslovenski Sokolski Sabor; u obe 
drzave ima da se osnuju samostalna drzavna zvanja za fizicko obrazo- 
vanje. U Pragu su Cesi na sve ovo nacelno pristali. Pa posto ni tada a 
ni dosada spornih taCaka nije bilo, a uvereni smo da s obe strane sve se 
vodi sa jednim pravim idealizmom, mozemo od ovog sastanka u Ljubljani 
odekivati nesto zbilja veliko i korisno. L. 

DVE ISPRAVKE. 

1. U £lanku g. N. Andrica, M Jubileji zagrebatke pozoriSne kulture", 
u 6. broju ,,Nove Evrope'*, molimo da se ispravi prvi red koji je, u reviziji, 
pogresno ispao; treba da glasi ovako: „Dne 10. Upnja ove godine necujno 
\e proslo osamdeset godina otkad je". 

2. U clanku g. S. Jovanovida, f( Lj. Nedi<5", u 7. broju , f Nove Evrope", 
na strani 252, u 20. i 21. vrsti ozgo, mesto: „i mislio da ima posla s jednim 
obdarenim improvizatorom", treba da stoji: „i mislio da ima posla s jednim 
velikim umetnikom stiha onda kad je u stvari imao poisla s jednim obda- 
renim improvizatorom". 

,] .. Original from 

288 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



bydC 



Sta se cuje. 



— Koliko je „odH£nih li clanova privremenog Narodnog Predstav 
nistva oduvao izborni oluj joi pre nego Sto je i duhnuo? . . 



U zagrebackom Narodnom Kasinu, za stolom t jedan juznoslovenski 
major i jedan juznoslovenski marinA raspravljaju s jednim trecirn eivilnim 
clanom, dobrira delom na nemackom jeziku, temu o talijansko-juznoslo- 
venskom sporazumu, — n Nije smeo, mein Freimd f Trumbic da potpis^ 
ov^kav ugovor. Das ist ein SkandaL Sad prestaje za nas pitanje Rijeke, 
odsad je granica Soda, jawol . - * <l 

Ovaj me je razgovor zivo potsetio, kako su f u izgnanstvu t clanovi 
Jugoslovenskog Odbora — koji se sastoiao veeinom iz Dalmatinaca — 
ponekad p u Parizu, posle dugih sednica u Hotel Madisonu, polazili uvece na 
vefieru, i debatujiici JQ| # avenijom de l 1 Opera, sa Corriere della sera u spagu, 
iSli obiino put talijanskog restorana Zucco na velikim bulevarima, Kad 
bi debata bila na vrhuncu — a to bi se desilo redovno kad je rec dosla na 
Tali jane — onda bi obi£no po£eii govoriil talijanski. 



Od mnogih i razhovrsnih tumacenja i predloga za dopunjavanje nasih 
drzavnih inieijala — kojima smo tako besmrtno zapecatili nase drzavno 
i politicko jedinslvo pred celim sveioni — , svakako ponajvise odgovara 
pravom slanju stvari ono nemacko Sie hallvn Sitzitngen* Privremetio Na* 
rodno Predstavnistvo moglo se t u torn smislu, s pravom diciti imenom 
Es-Ha-Es, a i Konstftuanta bi, bojimo se, u torn pogledu mogla zadriati 
dosadanji naziv, Inade, ako je da se vrafia, onda bi vec samo zbog ovog 
u omen- omen -a trebalo izmeniti ime drzave T da se nase sednice i nasi raz- 
govori ne nastavljaju u beskonacnost, i da se tie ponovi fatalni sluEaj sa 
cetiri S-a u srpskom grbu, koja su T kako neki kazu, jedina krtva sto se Srbi 
fos uvek ne slazu medju sobom. 



Jedan prijatelj koji se ovih dana vratio posle dugo godina u domo- 
vinu, pre svega nas je pitao za nase plemenske odnosaje, On je odtivek 
bio zestok Jugosloven, a tamo na strani t kaze, izgledaju ovdasnje prilike 
straSnije nego Sto su u stvari, Izmedju ostaloga, Cudio se da se kod nas 
tako napredovalo u pljaCkanju i razbojnistvu, — Pa dobro, kaze, ko su 
ti plja£ka5i, jesu li Srbi ili Hrvati? — Dragi prijatelju, tu smo ti svi jed~ 
naki, Srbohrvati i Slovend: robe, pale i ubijaju i Srbi i Hrvati f pravoslavni 
i katolici i muslimani, i drzava i banke i pojedinci f svi bez razlike — za 
sebe i u druStvu! — Dakle, velis bas, zajedno, i bez razlike imena i vero- 
ispovesti? No^ to mi je bag milo, — odahnu on t — i io vodi cilju- 



UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Dekoracije , . , Sve rfe to narod pozlatiti 

Orijent-Ekspres juri juznoslovenskom brzinom kroz Hrvatsku za 
Beograd. Na jednoj maloj stanici ulazi u vlak Dr, I\, poznati zagrebatki 
poiiticar, — dolazi s kortesacije za izbore, Kako ga je bog dao spretna i 
oimena, i zeljna politicke konverzacije, cim udje u kupe zapodeva raz- 
govor s gospodom koja tu sede T i koju zbog polumraka ne moze dobro da 
vidi, Neko je bag spomenuo odlikovanja, Na§ poiiticar sko£i kao oparen: 

— Eto, ordenje! Nema veie sramote i bruke, kome se sve podeljuje, 

Zamislite f jedan D * , c f jedan K c, jedan M - c ( p^i onda 

oni bisktipii vladike, sve po izbor madzaroni, — i svima njima Svetog Savu 
s lentom! A Ijudima pravim demokratima, — evo t prirnera radi, ja liino — 
pa meni samo Sv, Savu III razreda. Da nisain hteo vredjati vtsoko mesto 
S kojeg se ordeni dele, bacio bib im ga pred nage, Verujte, gospodo- 

U torn £asu f pade mti na pamet da se nije ni. predstavio, i on u 
mraku stane prazati niku na sve strane, izgovarajudi svoje zvuEno ime, 
Prvt je odgovor glasior „Vojvoda 5 . * » - S c'\ 

— A tako, bas mi je drago, a kuda putujete f gospodine Vojvodo? 

— Ja u fcacak, u penziju, 
Drugo je ime bilo: f1 L . . , V &\ 

— molira, g, poslanice, a odkud Vi ako smem pitati? 

— Ja iz Pariza, Idem u Ministarstvo Inostratiih Dela u Beograd, da 
pokuSam kod T . . * * P a, mozda £e mi dati za pisara. 

Treci gospodin bio je H . . , H 6 4 

— O, gle t ko bi rekao. A Ma je s Varna, gospodine doktore? 

— Idite Vi do v , - , . ako nemate niMa protiv, i ostavite me na miru f 
zajedito sa VaSim politickim drugovima, i Vasim kraljevsktm ordenima - . ■ 



Pi5e nam jedan bosartski student; 

— ; Vi se chidite Sto Wiener Bankverein dovodi iz Be£a u Zagreb pet- 
naest novih namestenika, i sto se za ftjih naSlo stana kraj sve stanbene 
nevolje, Mozda cete se manje fiuditi kad saznate, da se mojim dmgovima 
studentima lkpladuje stipendija od strane bosanske vlade preko Wiener 
Bankverein-a, Banka koja s drzavom radi mora se tek pro$irivati p i za 
njene nameStenike mora biti s tan ova u Zagrebu! 

Odista, sad malo bolje raznmemo ovu stvar, i zahvaljujemo dopisniku 
na izveltaju, Samo se ogradjufemo od njegove pretpostavke, da se mi cu- 
dimo * , . Davno smo mi prestali da se cudimo svemu Ito se kod nas de- 
5ava ( mi samo jos konstatujemo, I ovo sa bosanskom vladom samo je u 
stilu dobrih tradicija nase centralne vlade i njenih organa- Jos za vreme 
rata glavni bankar Srpske Vlade bila je Otomanska Banka, koja je u En- 
gl eskoj stajala zapisana u Crnu Knjigu kao neprijateliska t — a pored nje 
bila je i joS {e uvek Francusko-Srpska Banka f ko|a nam nije neprijatelj 
nego — dusmanin. Ko bi se tu nafiudio! 

UNIVERSITY OF CALIFORNIA 









ova E vro pa 

Knjiga I,, broj 9. 25, novembra, 1920 




Prica o polugu 



Ako smo celina, ako smo Srbo-Hrvati jedno, kao sto tvrdimo, kako 
je moguce da se deSavaju tolike opreke izmedju jednih i drugih, te da se 
nad nasim glavama hori uzdisanje razoCaranih rodoljuba, ili da odjekuje 
prkosna prctnja srditih iskustava, i da se tako daleko udalje i razdelc i 
ckrenu jedan drugom ledja na§ mali f mili Beograd i nas mali, mili Zagreb, 
kao dva sela Sto sc posvadjaSe zbog toga gde da budc prota! 

Zamislimo jednu dvokraku polugu, na jednom je kraku Srpstvo, na 
drugom Hrvatstvo, poluga je polozena na jedan mali potpor oko sredine, 
to je Jugoslovenstvo. I sve je zajedno jedan Cvrst i tvrd sistem. 

Ovaj je sistem neuravnotezen: Za to §to su opterecenja pomerena 
prema krajevima poluge te udaljena od potpora. Poluga je dakle u 
kretanju. 

Poluga je nastala nasim narodnim oslobodjenjem i ujedinjenjem, tu 
je dobijen oslonac ili potpor, i poluga je iz mrtvila dignuta u zivot. 

Kretanje poluge nastalo je na ovaj na£in: opterecenja su se pocela 
pomicati i bacati od sredista prema krajevima. Opteredenja nisu bila je- 
dnaka, nisu dodavana mirno, jednakom snagom i kolidinom. Nastalo je di- 
zanje jednog kraka i spustanje drugog. Jedan je po§ao gore, drugi dole. 

U prvi mah je dat polugi vedi teret na srpskom kraku (hegemonija). 
Dobro je mozda sto je dat f ali pouzdano nije dobro Sto je stavljen sasvim 
na kraj, jer je poluga izgubila svoju ravnotezu, — hrvatski krak se poieo 
dizati gore (sepaf atizam) . Pritom je inercija cvrstog sistema igrala ulogu, 
£inedi da se na opterecenja jedne strane poluge javlja svaki put efekat 
na drugoj strani pojadan, veci od primarnoga, od pocetnog. 

Sistem se dakle ljulja, gore-dole, i amplitude ove dve Setalice igraju 
igru sve veceg podizanja i spuStanja. To je slika danaSnjeg polozaja! 

Svi oni koji se od oslonca poluge udaljuju, lete gore i dole, i izlozeni 
su stalnom nemiru i strahu. Tek oko samog oslonca, na sredini, u blizini 
JugosloVenstva, oba se kraka ravnomerno i jednako micu, i tu uznemirenja 
nema! — * 

Ako se ovo uporedjenje primi — a drzimo da je prilicno dobro i 
pou£no — , otlda moze da se pita dvoje, — mislimo, uglavnom dvoje — r 
ako se ta poluga nastavi klimatati i ljuljati kao luda gore-dole, i bez po- 
trebe i bez! faztoga, da li $e bna mbzdane bi mogla najedanput da prebije 
i da s6 'ra^dvijtji na dva pdsebna dela; a ako je sigurnost da se ta katastrofa 
ne6e desiti, kako 6ef "§e 6nda zaustaviti to besomutno skakanje i diipanje 
u visinu i dubinu, kada de stati i zavrSiti sei ' ( 

n f Original from 

&89 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



byC^C 



Da Jugoslovenstvo nijc vede i viSe i od Srpstva i od Hrvatstva, ne 
bi poluge ni bilo, nc bi sc njczin sistcm ni podigao, i ne bi nastala labil- 
nost u krajevima. Ali je Jugoslovenstvo diglo polugu! I to je dobro bilo! 
Samo ne valja Sto se toliko ljulja. 

Ako je bilo toliko Cvrstine u sistemu poluge, da se na jednom, zasad 
jo§ uskom i visokom, osloncu podigne u vis i ne prebije na dvoje, znaCi 
da je pokuSaj izdrfao i dokazao jafcinu! Srpstvo i Hrvatstvo nisu dvoje i 
ne mogu da se odvoje! 

Da bi uporedjenje bilo joS lakse pratiti, zamislimo da je mesto te 
poluge jedna cev, Suplja kao neki veliki kanal f i da u tome kanalu, u toj 
cevi, ima i s jedne i s druge strane bezbroj malih 9 zivih stvorenja, pokretnih, 
svesnih, budnih, uznemirenih; i da svi ti milijoni sada trikaju i jure Cas 
od sredine prema kraju, a kad se kraj primakne dubini i ponoru, opet od 
kraja prema sredini, pa kad kraj onda poleti u vis f opet prema kraju, itd. 

Kako ce to da se zaustavi? Ima jedan jedini prost naCin* sakupiti 
teret prema sredini, mirno i polako, i perpetuum mobile ce prestati da radi! 
Kada je to gotovo, onda poluga ima da dobije potpor i oslonac i na jednom 
i na drugom svom kraju, a to je samo mogude proSirenjem i pojafianjem 
srediinjega oslonca, da ne ostane strm i uzak, nego prostran, sirok, i si- 
guran. A taj oslonac jeste i moze da bude jedino Cisto juznoslovenski. 

L. 



Ime nase drzave, 

(Ako je jos treboio — a izgleda da je trebalo — dovesti do 
absurdnosti, i s filoloske tacke gledista, ovo nase sigranje imenom 
driave, koje nam daje izgled potpuno neozbiljnog naroda u ocima 
celog sveta, gospodin profesor Resetar ucinio je to vrlo lepo, iako po 
dubrotxtcki skladno, u ovom clanku. Nije potrebno da isticemo, da 
se u svemu slazemo s riljegovim zakljuccima. 

Jedina tacka koja nam se cini otvotena diskusiji — koja je, 
uostalom, sporedne vaznosti — bila bi, upotreba juznoslovenskog 
imena u oblicima „JugosloVen" i „ juznoslovenski". Profesor Resetar 
zastupa misljenje, da je naravno da se ovi oblici imaju izvoditi iz reci 
„Jugoslavija u , za svakog koji ovo zadnje ime kao opste priznato i 
nezamenjivo prima; po tome bi dakle imalo da se kaze i pise i t9 Jugo- 
slaven", i $ ,jugoslaven$ki". Mi mislimo, da je doduse upotreba reci 
„Jugoslavij&* potpuno i jedino opravdana, ali da u isti mah nije ne- 
ophodno potrebno izvoditi ostale oblike iz nepravilno sastavtjene 
osnovne reci, kad vec postoje u upotrebi pravilni oblici; stoga smo do- 
sad i pokusali sprovoditi ovako pisanje: JUGOSLAVIJA, ali JUGO- 
SLOVEN i (kao pridev) JU2NOSLOVENSKI. Mi cemo, zasad, ostati 
pri ovim oblicima; ali smo, naravno, spremni pokoriti se misljenju 
vecine kompetentnih sudija po ovom predmetu, koje ujedno ovim 
pozivamo, da nam dostave svoj sud Hi svoje miiljenje, Hi da ga inace 
objave. — Ovo je ujedno i odgovor na upfte koji su nam dosad n 
ovom pitanju upucenl) 

n f~*f"^Ofll*> Original from 

290 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Ja sam u zagrebaCkom „Knjifevnom Jugu 44 (od 15. novembra 1918) 
Stampao mali Hanii6 gdje sam iznio nekoliko pitanja, uglavnome filoloSke 
naravi, Sto bi trebalo da se kod nas rijeSe, Otada su, eto, prosle gotovo 
dvijc godine a da nije ni jedno rijeSeno — a kako bi i moglo to da bude 
kad su i mnogo krupnija i vaznija pitanja joS uvijek ostala nerijeSena? Mi 
se svi nadamo da £e u tome pogledu, kao uop<5e u pogledu uredjcnja naSe 
domovine, Konstituanta — poslije dvijc godine zanosa i razofiaranja, na- 
danja i klonulosti — udariti 6vrste temcljc na kojima <5e sc naS narod 
mo<H da slobodno razvija u kulturi i civilizaciji. Konstituanta ce morati 
da rijcSi barcm jedno od tih „filolo§kih 44 pitanja, to jest: kako cemo zvati 
naSu drzavu. To uprav i nije sitno filoloSko vec5 krupno politifiko pitanje, 
a filoloSko je samo utoliko Sto moze cventualno nastati potreba da se imenu 
dade u jezidnom pogledu ispravan oblik. 

Ukoliko se kod nas otvoreno kaze Sto se misli i Sto se zeli u pogledu 
imena nase drzave, moze biti govora samo o dva imena — jedno je „Kra- 
ljevina Srba, Hrvata i Slovenaca", a drugo je „ Jugoslavia 44 : prvo je ofi- 
cijalno ime Sto ga je sadasnje Narodno predstavni§tvo prihvatilo a ministar- 
stvo provelo u oficijalnim publikacijama, drugo je vrlo obiCno u privatnom 
govoru i pismu, osobito u naSim zapadnim krajevima, i u inostranstvu — da 
ukratko redemo: prvo je ukofceno birokratsko a drugo zivo narodno. Ko 
pak ne uzimlje u obzir, ili ne<5e da uzimlje u obzir (jer ima nazalost i ta- 
kovih!) nove prilike, taj ne govori ni o M Kraljevini Srba, Hrvata i Slove- 
naca" ni o 1f Jugoslaviji u vec o Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i t. d M 
prema tome odakle je ko rodom. I s te strane dakle vidi se nesredjenost 
i anarhija koja je prirodjena svakoj Sisto slovenskoj dusi, premda sam 
uvjercn da 6e zeljezna sila zahtjeva praktifinoga zivota biti jaca od svake 
ministarske naredbe pa i od svakoga zakona, te ce se i kod nas i u ino- 
stranstvu govoriti samo o Jugoslaviji, dok <5e TI Kraljevina Srba, Hrvata i 
Slovenaca" paradirati jos samo na naSim novcanicama, i poStanskim mar- 
kama — ako medjutim dopre do ministarstva poste, telegrafa i telefona 
naredba ministarskog predsjednistva da je nasa domovina M kraljevina t4 a 
nije „kraljevstvo t4 f kako se joS Cita — i iirilicom i latinicom — i na najno- 
vijim nasim postanskim markama. Ve<5 se dakle iz cisto prakticnih razloga 
ima dati prednost jcdnostavnomu i kratkomu imenu tf Jugoslavija" prema 
slozenome ,,kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca 44 koje se od jednog duska 
gotovo ne moie ni da izgovori, a svakako je — ako se ne varam — naj- 
duze ime jedne driave na cijelom svijetu; u tome pogledu (ali, na veliku 
zalost, samo u tome pogledu!) mozemo da konkuriSemo samo s oficijalnim 
imenom „Sjedinjenih drzava sjeverne Amerike (Unite*d States of Nord- 
america) 44 , premda su prakti6ni Amerikanci, a za njima i ostali svi jet, u 
obidnom govoru jako skratili to dugaiko ime zadrzavsi samo jednu rijei 
f ,Amerika 4 * f pa je „Amerika 44 njihova domovina, oni su „Amerikanci 44 ( a Sto 
je njihovo to je „amerikansko 44 — a samo se kod nas mi filozofi i bruso- 
jezifcari svadjamo dali demo ih zvati , .Amerikanci 44 , kao Sto ih svi zovemo, 
ili „Ameridani 14 kao Sto ih niko ne zove. Lako bi dakle bilo, kad bi 
i u torn naSem dugadkom imenu bila jedna rijeC koja bi se mogia uzeti kao 
skra^enica za cijelo ime, ali take rijeSi nema, — vec ako se nadamo i ze- 
limo da jedno od na$a tri plemenska imena sasvim potisne ona druga dva. 

^,1., Original from 

29/ UNIVERSITYOF CALIFORNIA 



bydC 



U torn poslu ne pomaze nam ni diplomatska titula naSe drzave, jer cto 
smo vidjeli da Sto je jednomu ministarstvu ff kraljevina 44 dmgomu je „kra- 
ljevstvo" ... a sto <5emo ako Konstituanta odredi da smo „carstvo 44 , ili f 
ne daj boze, repiiblika? Ono sc dugatko oficijalno ime skraduje doista ;i 
tako da sc ne ispisuju, odnosno ne izgovaraju cijela ona tri plemenska 
imena pa se pise M kraljevina (ili kraljevstvo!) SHS 44 , a izgovara „kralje- 
vina (ili kraljevstvo!) Eh-Ha-Es"; nego time je oficijalno ime postalo istina 
kra<5e, ali zato i ruznije, pa kad se vidi M SHS" ili Cuje „Es-Ha-Es", 60- 
vjeku i nehote padaju napamet svakojake takove skradenice na zapadu, 
(kao na pr. za fabriku automobila u Turinu „Fiat 4 ' — Fabbrica Italians Au- 
tomobili Torino), od kojih vecina ne znamo sta zna£e, kao Sto mnogi ino- 
stranac ne zna sta je naSe „SHS", jer u potpuno ispisanom imenu nalazi u 
svojem jeziku (francuskom, njemadkom itd.) C (Croates), ili K (Kroaten) 
mjesto nasega H pa ne zna znadi li to H neSto Sto spaja Hi Sto razdvaja 
prvo S od drugoga. 

Inade, ni ta tako radikalna amputacija naSa tri plemenska imena 
niSta ne pomaze, jer od Es-Ha-Es ne mozemo sastaviti ni ime drzavi ni ime 
njenim drzavljanima, a samo bi koji humoristi£ki list mogao stvoriti „Es- 
haesadiju* 4 i „Eshaesane u # Koliko pak smeta u prakticnom zivotu ono du- 
gadko oficijalno ime, vidimo i osjedamo svaki cas. Eto na pr. sad kad su 
se, bogu hvala, nasi delegati dogovorili s Italijanima, morati ce da potpisu 
„ugovor medju kraljevinom Srba, Hrvata i Slovenaca i Italijom", a lakSe bi 
bili sklopili „juznoslovensko-talijanski'* ugovor. Ni po jada, kad bi se radilo 
samo o imenu ugovora, ali kad god se bude ko pozivao na taj ugovor, mjesto 
da ukratko re£e „po clanu tome i tome juznoslovensko-talijanskog ugo- 
vora 44 , morace da kaze „po clanu tome i tome ugovora medju kraljevinom 
itd- itd. 44 .Nego i to bi se moglo pregorjeti, jer s drzavnim ugovorima nemaju 
posla obiCni ljudi vec diplomati, koji imaju i vise vremena i dovoljno pa- 
pira da u miru piSu taka dugaCka imena, ali svakome se od nas moze do- 
goditi da ga pitaju — a mnogima se to zbilja i dogodilo — : „Iz koje ste 
zemlje? 44 a tada po zaklju&ku Narodnog Predstavnistva, nadopunjenu mi- 
nistarskom naredbom, treba da odgovori: Iz kraljevine Srba, Hrvata i Slo- 
venaca, ako nece da re£e krade — i ljepse! — iz kraljevine Es-Ha-Es. Dru- 
goga pitaju: „Jeste li, molim Vas, Austrijanac ili Svajcarac? 44 a on opet 
treba da odgovori: Nijesam ni jedno ni drugo nego sam drzavi janin kralje- 
vine Srba, Hrvata i Slovenaca; a mozda de se na<5i ko <5e sasvim kratko i 
odlufno odgovoriti: Ja sam Es-Ha-Es, na sta ce se pitafi prekrstiti i od 
njega odaleciti misleci da je lud. Naravski, samo oni izmedju nas koji su 
duboko prozeti respektom pred naredbama zakonitih vlasti tako 6e odgo- 
varati na inostranaika pitanja, a koji ima nesto manje toga reSpekta, 
ali zato nesto viSe zdrava razuma, taj ce odgovoriti: Ja sam iz 
Bosne ili iz Vojvodine, ili ce reci: Ja sam Srbin, ili Hrvat, ili 
Slovenac, — ako ne re£e, ja sam Bosnjak, ili Crnogorac. I tako ono 
oficijalno dugaiko ime nase driave, koje bi trebalo da bude simbol naSeg 
tijedinjenja i jedmstva, ba§ nas sili da i preko volje zadrzavamd i isticemo 
plemenska i provincijalna imena, — da zadrzavamb dakle i da isticemo 
ono sto nas dijeli i.razdi>aja*m\esto da prihvatimo — bar prema inostran- 
stvu — ono Sto nas spaja i ujedinjuje* 

n C^rtonl^ Original from 

292 UNIVERSITY OF CALIFORNIA 



Time smo sa praktiCnoga stanoviSta presli na politico, koje je d^- 
bome u ovome pitanju mnogo preie i vaznije, pa ja iskreno kazem, da.ne 
razumijem kako ko iskreno' Sell jedinstvo naroda i drzave moze ma i casom 
dvojiti ho<5e li pristati uz „ Jugoslaviju" ili uz „kraljevinu SHS". Ja $am 
doista potpuno uvjeren da velika ve£ina od onih sto su stvorili tu blazenu 
„kraljevinu SHS" iskreno zeli